"Vreme" zahteva da Skup�tina Srbije imenuje anketni odbor, a dr�avni vrh dr�avnu komisiju sa naj�irim ovla��enjima za rasvetljavanje serije atentata

Ko jo� treba da pogine od atentatorske ruke na javnom mestu pa da se ova dr�ava trgne iz paralize? Kao �aba hipnotisana pogledom zmije, Srbija uko�eno i bespomo�no gleda kako neka nepoznata, skoro onostrana Sila ve� devetu godinu, uvek na isti na�in, ubija njene gra�ane. Gra�ani Srbije nisu jednaki samo u smrti, kao sva ljudska bi�a; gra�ani Srbije jednaki su i po Ustavu: ministar unutra�njih dela ili lokalni mangup; generalni sekretar vladaju�e stranke ili vlasnik auto-otpada; novinski izdava� ili pukovnik policije; ili poslasti�ar sa burnom biografijom. Svi oni imaju pravo da ne budu ustreljeni na ulici, u kafani ili �ak u holu "Interkontinentala", jer pla�aju poreze od kojih se izdr�ava jedna od najbrojnijih policija na svetu, gledano po broju stanovnika. Ta ista policija, tako�e op�injena i u transu, ni u jednom od dvadesetak atentata izvr�enih na isti na�in nije uspela da otkrije po�inioce i preda ih sudu, iako su u toj seriji atentata u Beogradu ubijeni jedan general (i vr�ilac du�nosti ministra unutra�njih dela), dva pukovnika, jedan inspektor policije i jedno ovla��eno slu�beno lice. Nagledali smo se dirljivih i skupih pogreba; na�itali smo se potresnih i skupih �itulja na stotinama stranica "Politike"; naslu�ali smo se obe�anja i zakletvi; uvedena je godi�nja policijska nagrada sa imenom jedne od �rtava. Od svega toga Srbija nije postala nimalo sigurnija.

�ivi li to Srbija u stanju permanentnog dr�avnog udara? Kako druga�ije objasniti tih dvadesetak "izuzetnih le�eva" ljudi koji su u ovoj dr�avi ne�to zna�ili - u policiji, u podzemlju, u javnom �ivotu, u estradi, u biznisu, svejedno? Iskusni policajci ka�u da je za svaki od tih atentata bilo potrebno barem sedam-osam pouzdanih, stru�nih i hladnokrvnih ljudi, odli�na obave�tajna priprema, telekomunikacije, oru�je za jednokratnu upotrebu, dva-tri sterilna vozila, barem jedan siguran stan i mnogo, mnogo novca. I tako dvadesetak puta, a da nijednom niko nije bio uhva�en, otkriven, identifikovan... Zna�i li to da u Srbiji postoji i neka�njeno funkcioni�e teroristi�ka organizacija �iji je posao da ubija odre�ene zna�ajne ljude, �ak i one iz vrha vlasti? Ho�e li se neko udostojiti da Srbiji odgovori na to pitanje, umesto �to se Goran Mati� bori sa pau�inom, osama i drugim insektima iz zapu�tene re�imske ku�e, dok mu zmije otrovnice gmi�u oko nogu?

Krajnje je vreme i poslednji je trenutak da Skup�tina Srbije imenuje anketni odbor; ili da vrh dr�ave imenuje dr�avnu komisiju - ili oboje; sa naj�irim ovla��enjima koja bi uklju�ivala i: nagodbu o imunitetu sa eventualnim osumnji�enima u zamenu za informacije, ovla��enja za za�titu svedoka, ovla��enja za upotrebu posebno odabranih pouzdanih islednika sa potpunom za�titom i naj�irim nadle�nostima, pravo na odabir organa bezbednosti koji �e vr�iti operativne istra�ne radnje i na isklju�ivu komandu nad njima, posebnu za�titu i imunitet tih komisija i njihovih operativnih organa. Jedino se tako Srbija mo�e osloboditi ove no�ne more, ovog eskadrona smrti koji neka�njeno ubija koga mu se �efne - ili koga mu se naredi ve�, evo, devetu godinu, od avgusta 1991. Jedino tako �e ova vlast mo�i da se opere od optu�bi za mra�nu spregu politike, organizovanog kriminala, �verca, finansijskih mahinacija i ubistava koja su u njihovoj funkciji.