Dosije Arkan

Kako je ubijen �eljko Ra�natovi� Arkan - Kriminalna karijera uz dr�avnu pomo� - Ratni put i Ha�ki tribunal: Od Vukovara do Banja Luke - Politika i biznis: Ukr�tanje i konflikt interesa

U subotu 15. januara, u 17:05 sati, u holu hotela "Interkontinental" u Beogradu do�lo je do pucnjave u kojoj je na licu mesta smrtno stradalo jedno lice, Milenko Mandi� zvani Manda, poslovni �ovek iz Beograda, dok su barem dva lica te�ko povre�ena: �eljko Ra�natovi� zvani Arkan, poslasti�ar iz Beograda, i Dragan Gari�, radnik Saveznog ministarstva unutra�njih poslova. Ra�natovi� i Gari� preminuli su ubrzo u Urgentnom centru u Beogradu od posledica zadobijenih povreda. Sude�i po izjavama o�evidaca, barem jedno neidentifikovano lice otvorilo je vatru iz vatrenog oru�ja na njih dok su i�li pored recepcije ka izlazu iz hotela. Po�inilac - ili po�inioci - napustili su lice mesta u gu�vi koja je nastala. Policija je blokirala lice mesta, ali i Urgentni centar, i preduzela uobi�ajene radnje.

Tako je umro �eljko Ra�natovi� Arkan.

�im se vest pro�irila - uz zbunjeno �utanje re�imskih i re�imu bliskih medija - po�ela su neizbe�na naga�anja. Jedni su se setili pokojnikovog vojevanja po Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini od 1990. nadalje i na krvav trag koji je za njim i njegovim vojnicima tamo ostao; drugi su ukazivali na pokojnikove brojne i raznovrsne poslovne poduhvate u kojima je stao u tanjir mnogim ljudima, od kojih su neki i opasni; tre�i su podsetili na niz nasilnih zlo�ina sa kojima je pokojnikovo ime bilo ovako ili onako povezano, u bli�oj i daljoj pro�losti; �etvrti su pomenuli izjavu predsednika Republike Slobodana Milo�evi�a u jednom intervjuu pre neku godinu, da je Arkan "njegov najve�i neprijatelj", povezav�i to sa konfliktima interesa izme�u pokojnika i Marka Milo�evi�a, a na temu nekakvog monopola na uvoz te�nih goriva; peti ka�u da je Ha�ki sud bio jako zainteresovan za pokojnikovu li�nost i informacije kojima je mogao raspolagati, pa i da je na tu temu bilo i nekih kontakata.

Stari i iskusni beogradski gangsteri, koji su svoje po�tovanja dostojne godine do�ekali upravo zato �to su bili pametni samo su slegli ramenima: lepo oni godinama govore da �e se ovo desiti, da je �oveku istekao rok trajanja, da je davno trebalo da pretvori sve �to ima u gotovinu, pa makar i po 50 pfeniga za marku, i da se ukloni negde gde Interpol i Hag ne zalaze i gde se mo�e sre�no �iveti do prirodne smrti krckaju�i dva-tri miliona maraka...

Pohlepa; pohlepa, sujeta i ambicija, ka�u oni; uobi�ajeni uzrok smrti u tom poslu. Svoju dugu i uspe�nu karijeru u tom poslu �eljko Ra�natovi� (1952, Bre�ice, Slovenija) zapo�eo je sa dna: kao klinac je krajem �ezdesetih godina otimao �enama ta�ne u Ta�majdanskom parku, a jurio ga je - ka�u - mla�ani pozornik Radovan Stoji�i� Bad�a, kome je to bio jedan od prvih sektora. Uhva�en u povratu, mladi �eljko 1969. dobija prvo tri godine, pa jo� �est meseci u maloletni�kom zatvoru. Otac Veljko, pukovnik JNA, i majka Slavka nisu bili sre�ni zbog toga; jo� manje kada se �eljko uputio u Evropu da tamo oku�a lopovsku sre�u. Sna�an, okretan i hrabar, nadaren specifi�nom pame�u za taj posao, krenuo je u niz plja�ki banaka i draguljarskih radnji po Italiji i severnoj Evropi. U �vedskoj - koju je vazda voleo - ostao je zapam�en kao "razbojnik s ru�om": u�ao bi u banku sa cvetom u ruci i pi�toljem u drugoj i lepo zamolio blagajnicu da mu isprazni novac u kesu; ostavio bi joj cvet i udaljio bi se. Za samo �etiri meseca izvr�io je osamnaest plja�ki u �vedskoj i digao nekih 87.000 kruna, poprili�ne pare u ta doba. Bio je veoma ve�t sa la�nim dokumentima i koristio je desetke la�nih imena, od kojih je jedno, Arkan, sa falsifikovanog turskog paso�a, ostalo. Kad mu je u �vedskoj prigustilo, prelazi u Belgiju, gde odmah 1975. pada prilikom poku�aja plja�ke i dobija deset godina zatvora. Posle �etiri godine be�i iz zatvora, plja�ka i dalje, ali ga hapse u Holandiji, gde dobija sedam godina. Posle devet meseci be�i i iz holandskog zatvora. Ponovo pada 1981. u Frankfurtu, ranjen prilikom plja�ke zlatarske radnje, ali be�i iz bolnice i vra�a se u Jugoslaviju.

Novembra 1983. dolazi u Beogradu do incidenta koji baca sasvim druga�ije svetlo na Arkanovu budu�u karijeru, ali i na deo prethodne. Dva neobave�tena milicionara iz Desete stanice milicije Palilula postavljaju Arkanu zasedu kod njegove majke Slavke, u Ulici 27. marta, nije jasno zbog �ega. Ra�natovi� ih iznena�uje, naoru�an sa dva revolvera kalibra .357 magnum; jednog ranjava na licu mesta, a drugog nasred ulice gde ga je pristigao. Na njihovu sre�u, revolveri su bili punjeni municijom sa sa�mom, mada je jedan od milicionara trajno ostao invalid. Na Ulici 27. marta, u trenutku kad je Arkan ustrelio u noge tog milicionara, na scenu slu�ajno nailazi patrola de�urne slu�be SUP-a Beograd i interveni�e. Vo�a patrole tvrdio je tada da je re� o "kolegi" koji se uredno legitimisao slu�benom legitimacijom Saveznog sekretarijata za unutra�nje poslove... Dva dana kasnije Arkan je pu�ten iz pritvora, a nikakve prijave nisu bile podnete. Tada je vi�e likova iz beogradskog podzemlja izjavilo da je Arkan ve� "godinama" radio kao saradnik Uprave za jugoslovensku neprijateljsku emigraciju Slu�be dr�avne bezbednosti Saveznog SUP-a. Njihovo tuma�enje bilo je da je Arkanov otac Veljko, videv�i da ima sina barabu, zamolio svog prijatelja Staneta Dolanca, tada saveznog sekretara za unutra�nje poslove, da se zainteresuje za malog i zaposli ga nekako. Arkan se, izgleda, uklopio u Dolan�ev dosta nekonvencionalni koncept borbe protiv neprijateljske emigracije: da ih je najbolje pobiti, to jest. Kasnije �e se za Arkanom vu�i legende o tome da je za ra�un Slu�be pobio ove ili one, ali nikakvih ozbiljnih indicija, a kamoli dokaza u tom pravcu nije bilo nikada. Neki biv�i pripadnici te slu�be dopu�taju da je mladi Ra�natovi� �inio kurirske, tehni�ke i druge usluge u podr�ci akcijama Slu�be u inostranstvu, ali da je bio daleko od najva�nijih poslova. Sam Arkan je lukavo odbijao da potvrdi ili demantuje te pri�e, sve tajanstveno se sme�e�i. Tada se on po Beogradu motao u ru�i�astom "kadilaku" s tamnim staklima, bio vi�an gde treba i uop�te hvatao ono mesto u dru�tvu na kome �e ga sna�i smrt. U to doba on sti�e obo�avaoce u medijima i �ar�iji, koji ga se ovih dana ne�to iznenada ne se�aju. Tada je on bio misteriozni heroj, neki lokalni Oems Bond, sa aurom tajnog agenta koji po belom svetu brani domovinu Jugoslaviju. Dva naredna incidenta, me�utim, potvrdila su te pri�e. Prvo je krajem 1983. Arkan naneo te�u telesnu povredu jednom gra�aninu s kojim se posva�ao u liftu zgrade gde je radila ilegalna kockarnica, u Ulici Ive Lole Ribara: udario ga je revolverom i slomio mu ruku. Beogradska policija, ve� sita Arkana zbog one pucnjave, podnela je krivi�nu prijavu. Na su�enju, upitan za zanimanje, �eljko Ra�natovi� ka�e "radnik Saveznog SUP-a"; javna tu�ba to pobija, pa sudija tra�i potvrdu iz SSUP-a. Odande sti�e demanti, ali Arkan izvla�i dokument po kome je kredit za adaptaciju svoje ku�e u Ljutice Bogdana dobio upravo od Saveznog sekretarijata za unutra�nje poslove... Drugi incident desio se uskoro u �vedskoj: januara 1984. dva �vedska policajca zaustavljaju sumnjivi "mercedes" sa �etiri putnika, a posle provale u skladi�te jedne robne ku�e kod Geteborga; jedan od putnika, identifikovan kao �eljko Ra�natovi�, pote�e pi�tolj i puca. Policajci su ranjeni, a ekipa ih je jo� i izgazila na zemlji i pobegla. Nekoliko dana kasnije nema�ka policija zaustavlja po poternici iz �vedske to isto vozilo na granici sa Austrijom i hapsi Ra�natovi�a. On je kasnije pu�ten pod nepoznatim okolnostima, ali se u Beogradu smatralo da je re� bila o intervenciji Staneta Dolanca kod njegovih nema�kih kolega sa kojima je tada jo� imao dobre odnose i saradnju. Arkan se tada primiruje u Beogradu i vodi mirniji �ivot, ne isti�u�i se u javnosti kao ranije. Ka�u da se tu i tamo kockao po principu ".357 je ja�i od �etiri keca". Kada se 1989. polako javlja politi�ki pluralizam, Arkan se upoznaje sa ministrom unutra�njih poslova Srbije Radmilom Bogdanovi�em po zvezda�koj liniji. Zna se �iji je klub Zvezda bila i koliko je u �ar�iji zna�ilo biti blizak njenoj upravi. Po�to je Zvezdino navija�ko pleme "Delije" bilo po�elo da skre�e po politi�koj liniji u pravcu SPO-a i radikalstva, popularni �i�a-Radmilo moli Arkana da tamo uvede red. On to i posti�e veoma brzo, efikasnim metodama, u svom svojstvu vo�e "Delija". U to vreme Arkan i Radmilo Bogdanovi� najbolji su prijatelji: ljube se i grle javno, na utakmicama, izlaze zajedno. Arkanova zvezda raste. Otvara poslasti�arnicu u okviru svog imanja, na uglu Ljutice Bogdana i Sokobanjske, uz pomo� svojih zvezda�a. Tada se pri�alo da je iza poslasti�arnice bila i mala privatna kockarnica, specijalizovana za "�i�anje ovaca". Prava prilika, me�utim, otvara se 1990. kada Milo�evi�ev re�im donosi odluku da organizuje oru�anu pobunu Srba u Hrvatskoj. Za budu�e ratove ljudi kao Arkan bili su kao stvoreni. Tada nastaje i Srpska dobrovolja�ka garda, formacija koju Arkan osniva u naju�oj saradnji sa MUP-a Srbije i onim �to �e kasnije postati poznato kao "vojna linija" Milo�evi�evog re�ima. Tokom jednog izvi�anja u Hrvatskoj, krajem novembra 1990, Arkana hapsi MUP Hrvatske.

U tom veoma �udnom incidentu u�estvovala je zanimljiva ekipa: �eljko Ra�natovi� Arkan, neki Du�an Bandi� iz Beograda, neki Du�an Cari� iz Dvora na Uni i Zoran Stevanovi�, lik iz beogradskog podzemlja. Ta ekipa vozila se Arkanovim terenskim vozilom iz Knina ka Beogradu, ali nekako ba� preko Dvora na Uni, �to nije sasvim usput. U Dvoru na Uni, kasno uve�e, oni su se vozali okolo kao da su namerno hteli da budu prime�eni. Kona�no je nai�la patrola policije MUP-a Hrvatske i zaustavila ih. U vozilu su imali vi�e pi�tolja i ru�nih bombi, kao i automate "Heckler und Koch" MP-5K, dakle oru�je zabranjeno za civile. Navodno je jedan od saputnika krenuo da potegne oru�je, ali ga je Arkan spre�io i predao se vo�i patrole Gojku Galija�u bez otpora. Taj Galija� je poznat po tome �to se sredinom osamdesetih jedva izvukao od optu�be za ubistvo tokom zlostave u slu�bi, ali je ostao u miliciji (danas je policajac negde u Ba�koj). Cela ekipa predata je nadle�nom istra�nom sudiji u Sisku, gde su saslu�ani. Tada - iz nekog razloga - Zagreb preuzima slu�aj i tu nastaje jedan te�ko obja�njiv razvoj: Arkana i njegove - uostalom za dalju pri�u irelevantne - drugove tu�e za pripremanje oru�ane pobune sa ciljem ru�enja ustavnog poretka Republike Hrvatske, delo za koje je bilo jasno da se ne mo�e dokazati, umesto da se zadr�e na no�enju nedozvoljenog oru�ja, za �ta sledi dve godine, pa da posle vide �ta �e. Arkan je ve� bio poznat po prete�im antihrvatskim izjavama i slu�aj je uzeo povelike javne razmere; s druge strane, svedoci za optu�bu za ru�enje ustavnog poretka bili su ve� tada i ostali do danas nedostupni hrvatskom sudu: Mile Marti� i njegovi. U zagreba�kom okru�nom zatvoru Remetinec, novom i modernom, Arkan je imao televizor i sve udobnosti tokom trajanja istrage i javnog pretresa, sve do kraja aprila 1991. U me�uvremenu su se Milo�evi� i Tu�man na�li dva-tri puta, bio je 9. mart, kada je �i�a-Radmilo kukao �to mu nema Arkana da smiri navija�e, a Milo�evi� do�ao do zaklju�ka da "ako ne znamo da radimo i proizvodimo, znamo da se tu�emo". Krajem aprila sud je izrekao prvostepenu presudu i pustio osu�ene na slobodu do pravosna�nosti, jer su presude bile na manje od pet godina. Po Arkana je tada do�ao privatni avion iz Beograda i on se vratio da ga Zagreb vi�e nikada ne vidi, do�ekan kao heroj. Danas Josip Boljkovac, nekada�nji ministar unutra�njih poslova Hrvatske, tvrdi da je Arkanovo pu�tanje ugovoreno izme�u Radmila Bogdanovi�a i tada�njeg njegovog hrvatskog kolege Josipa Manoli�a, a na osnovu dogovora Milo�evi�-Tu�man; ka�e i da je neko za Arkana platio jo� i milion maraka. Manoli� to pori�e, ali se i u Beogradu i u Zagrebu veruje da je re� bila o pogodbi. Tu�man je kasnije napadao sudiju Vladimira Vinju zato �to je ukinuo pritvor Arkanu, a Vinja je kasnije isteran iz pravosu�a, kao i zamenik javnog tu�ioca Anto Nobilo, koji je zastupao optu�bu; obojica su sada advokati. Zoran Stevanovi�, koji je tada za skupe pare kninskim Srbima prodavao trofejno oru�je, ubijen je 1997. na stepenicama hotela "Metropol"; po�inilac nije otkriven. Srpska dobrovolja�ka garda pojavljuje se na isto�noslavonskom terenu, oko Tenje i u njoj, krajem jula 1991. Tu jedinicu, kao i druge sli�ne, pogre�no nazivaju "paravojnom formacijom", jer po Zakonu o narodnoj odbrani SFRJ i po uputstvu General�taba iz jula 1991, svako ko uzme oru�je u odbrani Jugoslavije ima se smatrati pripadnikom oru�anih snaga SFRJ sa svim obavezama i pravima. Ubrzo se po Slavoniji, Baranji i Zapadnom Sremu �iri zastra�uju�a fama o "Arkanovim tigrovima", potpomognuta kampanjom Milo�evi�evih re�imskih medija s ove strane. Gledano sa �isto vojne strane, Arkanove snage bile su pre svega psiholo�ko oru�je: ispred njih je i�la njihova zastra�uju�a i uveliko zaslu�ena reputacija ubica i plja�ka�a; takve niko ne voli da sa�eka u svom selu. Iz nedelje u nedelju polako su pristizali izve�taji o sistematskom i industrijskom plja�kanju bogatih slavonskih sela, o sortiranju robe po vrsti, o kamionima koji prate jedinicu, odmah se krcaju "ratnim plenom" i idu za Beograd. Vojni policajci koji su �uvali jedan most preko Dunava se�aju se da im je kroz kontrolnu ta�ku jedne no�i projurio Arkanov konvoj, ne obaziru�i se na znak da stane; neko je pripucao na kamione, a za njima je ostao trag od belog vina po putu... Vina oplja�kana tada iz bogatih slavonskih i baranjskih podruma pila su se po boljim beogradskim kafanama, a buvljaci su bili puni video rekordera, televizora, bele tehnike i ostalog; o automobilima i da ne govorimo. Milo�evi�evo obe�anje slobodne plja�ke, "ako ne umemo da radimo...", obistinilo se za neke. Arkanovo nasme�eno de�je lice zra�ilo je sa naslovnih strana. Danas Arkanovi prijatelji tvrde kako je kroz obuku SDG-a pro�lo "deset hiljada ljudi" itd.; pre �e biti da su oznake i zastave SDG-a bile pokazivane gde god je trebalo ostaviti utisak i zastra�iti civilno stanovni�tvo. Stru�ni izvori procenjuju da Arkan nikada nije imao vi�e od par stotina ljudi pod svojom komandom, niti mu je trebalo. �to se komande i kontrole ti�e, bio je na direktnoj vezi kod "vojne linije" MUP-a Srbije; dogovor je bio jednostavan: usluga za uslugu; posao na terenu pla�an je povlasticom plja�ke. Arkan je svoje ljude dr�ao u gvozdenoj disciplini; sa takvima druga�ije ne bi ni i�lo, kad ih �ovek pogleda...

Posle kra�eg odmora po�etkom 1992, Arkanovo jezgro SDG-a odlazi u martu na polazni polo�aj u blizini �apca. Rat u Bosni je na vidiku. Dolazi do incidenata sa lokalnim stanovni�tvom, pa ih neko prijavljuje miliciji. Patroli koja je do�la da interveni�e pokazan je dokument sa potpisom gen. Andrije Bior�evi�a, komandanta Novosadskog korpusa, u kome pi�e da je Arkanova garda ustvari izvidni�ka jedinica tog korpusa. Po Bosni se Arkan nije zadr�ao dugo, ali je to bilo ubedljivo. Prvo Zvornik, pa Bijeljina, pa Br�ko. Na svim tim mestima postupak je bio isti: zastra�ivanje uverljivim primerom, proterivanje nesrpskog stanovni�tva, plja�ka, obezbe�ivanje preuzimanja vlasti lokalnom SDS-u i idemo dalje. Tokom svojih bosanskih operacija Arkanovi su ljudi posebnu pa�nju posve�ivali po�tama, bankama, op�tinama i stanicama milicije. Sistematski su skupljani formulari, li�ne karte, voza�ke i saobra�ajne dozvole, oru�ni listovi, paso�i, policijske legitimacije, �ekovne knji�ice i karte i sli�no - sve blanko i sa prate�im pe�atima. U Bijeljini Arkan izvodi jednu od svojih omiljenih reklamnih predstava, ljube�i se sa Biljanom Plav�i�, Ratkom Mladi�em i Fikretom Abdi�em i izigravaju�i velikodu�nog spasioca neja�i i ratnika-viteza, dok njegovi ljudi iza ugla tamane muslimansko stanovni�tvo. Bijeljina je uzeta prakti�no bez otpora. U Br�kom je bilo isto i jo� gore, sude�i po pri�ama pre�ivelih i svedoka.

Ubrzo potom Arkan i ekipa vra�aju se u Erdut, gde su se uselili u vinariju u starom dvorcu. Tamo �e ostati do 1995, u svojstvu specijalne jedinice MUP-a Republike Srpske Krajine, bave�i se uvozom deficitarnih roba (uglavnom naftnih derivata) i kr�enjem sankcija UN-a protiv SR Jugoslavije. Tokom januarske ofanzive Hrvatske vojske 1993, SDG se pojavljuje u severnoj Dalmaciji, ali neki izvori odande ka�u da od toga nije bilo nikakve vajde: uglavnom su se bavili uvo�enjem discipline i maltretiranjem lokalnih vojnika Srpske vojske Krajine. Neko od Kraji�nika cini�ni je primetio da u Medku i Lici nema vi�e �ta da se oplja�ka...

U me�uvremenu se Arkan bacio u srbijansku politiku. Kao nezavisni kandidat grupe gra�ana ulazi u Skup�tinu Srbije 1992, ali se tamo pona�a veoma konstruktivno, na liniji SPS-a i ne ljulja �amac. Za izbore u decembru 1993, Arkan na brzinu osniva Stranku srpskog jedinstva i kre�e u spektakularnu predizbornu kampanju, sve grde�i �e�elja i radikale na sva usta. Tokom kampanje, Arkana podr�avaju njegova budu�a �ena Ceca Veli�kovi� i impresivna ekipa turbo-folk peva�a i peva�ica; mitinzi se ore od tehno�irilice, tro�e se milioni maraka prilo�enih na osnovu "ponude koja se ne odbija", ali to ne vredi ni�ta: Stranka srpskog jedinstva nije dobila nijedno poslani�ko mesto. SSJ se pridru�ila gomili nepostoje�ih politi�kih stranaka i organizacija, koje re�imu slu�e samo kad treba da objave naru�ena "reagovanja" u dr�avnim medijima.

Arkan se onda okrenuo drugim stvarima. Posle Dejtonskih sporazuma raspustio je gardu i postao civil, mada se ponekad vozio okolo u terenskim vozilima sa milicijskim tablicama i plavim svetlom. Svoju ku�u u Ljutice Bogdana dogradio je sa jo� dva sprata "Voji �e�elju za inat", kako je rekao; ku�a je jedna od najru�nijih i najbolje �uvanih u gradu; niko ne sme da potegne foto-aparat ni na pu�komet. Kako se Kosovo polako zagrevalo, Arkan se jo� 1993. infiltrirao i tamo: otvarao je pekare, njegovi ljudi napunili su hotel "Grand" i skupljali reket na lokalnim tr�i�tima. "Komandant" je davao patriotske izjave, u predizbornoj kampanji se slikao sa Albancima i uzeo je pod svoje fudbalski klub Pri�tina, koji je doveo odmah u prvu ligu. Kako je oru�ana pobuna na Kosovu eskalirala, tako je i Arkan polako povla�io svoje investicije i ljude odande. Uprkos nekim pri�ama i uprkos patriotskim zaklinjanjima, ni Arkan, ni njegova jedinica nisu u�estvovali u ratu na Kosovu (osim pojedinaca koji su policajci u civilu, pa su ratovali u tom svojstvu). Sa Cecom Veli�kovi� o�enio se spektakularno: bila je to svadba veka u Beogradu. Tokom svadbe promenio je vi�e kostima, od kojih je najneukusniji bio uniforma srbijanskog vojvode iz Prvog svetskog rata, sa sve sabljom, njegov omiljeni reklamni trik. Pucalo se, �dralo i pilo, a do�ao je svako ko u Beogradu misli da je neko. Nije bilo higijenski za bilo kog novokomponovanog "bizmismena" da se ne pojavi sa dostojnim poklonom ako je bio pozvan. Arkan se tako kona�no uzdigao do dru�tvenog ugleda i statusa i etablirao se u novoj beogradskoj �ar�iji skrojenoj po sistemu vrednosti "Pink civilizacije". Svoje poslovne interese u estradnoj industriji uspostavio je na vreme; tokom 1993. njegovi su ljudi po Knez-Mihailovoj uverljivo obja�njavali prodavcima piratskih kaseta da se uklone sa tr�i�ta. Iz Slavonije je izvezao odre�ene koli�ine najbolje hrastovine "u deljaka" sa jednim julovskim industrijalcem; do povla�enja iz Erduta obogatio se �vercom te�nih goriva, otvaraju�i benzinske pumpe, ali i �vercom cigareta.

Uvek je imao smisla za deficitarne robe: �ega je falilo, Arkan je nabavljao. Carina i policija nisu ga zanimale, a ni on njih; inflacija ga je usre�ila jer je imao svoje dilere na ulici. Propast piramidalnih �tednji nije ga pogodila, naprotiv: iz "Dafiment" banke podigao je 350.000 maraka. Uzgred, �ovek koji je ubijen pored njega Milenko Mandi� radio je u obezbe�enju te iste "Dafiment" banke i bio je jedan od onih koji su mogli da vam izvuku ulog pod odre�enim uslovima, razume se. Arkan je preuzeo i neke medijske pozicije: radio "Pingvin" i televiziju "Palma plus" u Jagodini, gde je i formalno sredi�te njegove stranke SSJ. Posle nerasvetljenog atentata na Radojicu Nik�evi�a, zanimljivog poslovnog �oveka, Arkanov prijatelj i ortak �ovani di Stefano preuzeo je Nik�evi�eve poslove (Di Stefano je sada u zatvoru u Rimu i �eka na izru�enje Velikoj Britaniji). Ni nekretnina nije falilo: izvestan deo najboljeg poslovnog prostora u �umi�evom soka�etu i jo� neki lokali po gradu u vlasni�tvu su �eljka Ra�natovi�a ili njegovih zastupnika (frontmena).

Vreme je prolazilo, sankcije su pritiskale, a tr�i�ta su se smanjivala: mala bara, mnogo krokodila... U Beogradu se u poslednje vreme pri�alo kako je Arkan po�eo da se interesuje za zaokru�ivanje monopola na uvoz te�nih goriva; kako sitni uvoznici na granici dobijaju "ponude koje se ne mogu odbiti": do�u ozbiljni ljudi, pitaju koliko je platio cisternu, isplate ga i ka�u mu da je slobodan. Problem je, kako se pri�a, da je Arkan na taj na�in zgazio u tanjir nekim drugim ozbiljnim ljudima, jer je maloprodaja �vercovanog goriva posao izuzetno lukrativan. Pominju se imena koja nisu za �tampu, kao i politi�ke stranke koje se u poslednje vreme ubrzano poslovno konsoliduju, koriste�i stanje.

Ni estradna bara nije bila bolja: pri�a se da je firma "Grand productions", u vlasni�tvu Lepe Brene i Bobe �ivojinovi�a, bila pod pritiskom pa je unajmila jednog sur�inskog "poslovnog �oveka", nekog �ijana, da je za�titi od reketa, a njega ubilo pre par meseci, dok je studio firme nekako izgoreo. Po gradu se sada pri�a da je ina�e nezgodna sur�inska mafija bila jako uvre�ena na Arkana i sumnji�ila ga za ubistvo �ijana. Sur�inski ugao pojavio se, uostalom, u pri�i oko atentata na Arkana ubrzo: navodno je jedan od atentatora ili pomaga�a bio ranjen u pucnjavi i le�i u nesvesti u Urgentnom centru, gde su ga ortaci dovezli, i navodno je pripadnik te grupacije, �ovek sa nadimkom "Limun". U Sur�inu ka�u da je to mogla biti slu�ajnost, da su se ljudi sreli u "Interkontinentalu", ali ostaje i dalje nejasno kako bi Arkan prijateljski pozdravio nekoga za koga zna da mu nije naklonjen, kao �to se pri�a za "Limunovu" ulogu u samom doga�aju. U Sur�inu ne veruju da je "Limun" ume�an u to, jer to jednostavno nije verovatno: niko od njih ne bi se ka�io sa Arkanom samo zbog neke estradne gluposti, pa makar i Lepa Brena bila u pitanju. Stvar se naknadno iskomplikovala i vest da ima jo� jedan ranjenik, �ak u Loznici, koji bi bio ume�an u tu pucnjavu, neki Du�an Gavri�, za koga ka�u da je bio pripadnik Arkanove SDG.

�to se politi�kog konteksta ti�e, ameri�ka kablovska mre�a MSNBC javila je u julu mesecu da je 25. juna 1999. belgijski advokat Pjer �ome kontaktirao tu�ila�tvo u Briselu sa Arkanovom navodnom ponudom da se preda. Tada je ve� objavljeno da protiv �eljka Ra�natovi�a postoji optu�nica Ha�kog tribunala. Mo�e se pretpostaviti da je Arkan igrao na belgijsku poternicu koja za njim postoji za neka manja krivi�na dela, pa da bi se onda poga�ao sa Hagom. Do kontakta nije do�lo iz razloga koji nisu dovoljno jasni: da navodno Belgijanci nisu mogli da na vreme uspostave kontakt sa Hagom, da je ha�ka poternica bila na engleskom, pa nije va�ila u Belgiji, da Interpol nije Belgiji poslao svoju poternicu za Arkanom i ve� tako. Stvar je bila legla, ali se pro�ula okolo, pa valjda odatle poti�u pri�e o Arkanovoj ponudi Hagu da pregovara o imunitetu ili lak�oj kazni u zamenu za informacije koje sud zanimaju.

Druga karakteristika politi�kog konteksta u kome je Arkan ubijen malo je �ira: pokojnik je uspeo da izgradi jedan poslovno-paravojni disciplinovani i efikasni sistem; me�u svojima je imao harizmu, a me�u drugima strahopo�tovanje; bio je politi�ki realista i - gotovo izvesno - svojim uli�nim gangsterskim njuhom shvatao da sve ovo ne�e dobro svr�iti. Imao je vi�e nego dobre privatne kontakte me�u policijom, vojskom, podzemljem, carinom, vladaju�im aparatom. Oni koji - u vlasti ili ina�e - misle da je u Srbiji ve� godinama otvoren konkurs za Crnu ruku stavljali su Arkana visoko na top-listu mogu�ih kandidata upravo iz tih razloga. �pekulisalo se na temu je li ili nije Arkan dovoljno oja�ao da izmakne kontroli, pogotovo sada kada su iz Slu�be uklonjeni Radovan Stoji�i� Baoa (ubijen), Jovica Stani�i� (smenjen) i Franko Simatovi� (marginalizovan) i kada novo rukovodstvo po�inje iznova u najosetljivijim segmentima.

Da sa atentatom na �eljka Ra�natovi�a Arkana nije ni�ta jasno vidi se i iz pona�anja vlasti. Vladaju�e stranke SPS, SRS i JUL odbile su da slu�aj komentari�u. �ivko �oklova�ki iz JUL-a uhva�en da ne�to ka�e, triput je ponovio da ga to "ne zanima". RTS je slu�bouljudno preneo zvani�nu izjavu istra�nog sudije i ni�ta vi�e. Zato se "Politika", dodu�e sa malim zaka�njenjem, upustila u raznorazne �pekulacije iz svojih naro�itih izvora.

Svake dnevne novine imaju svoju verziju doga�aja; odjednom se pojavljuju nekakvi ranjeni u�esnici ili svedoci doga�aja; policija mudro �uti, kao i u svim dosada�njim atentatima ove vrste. Sti�e se utisak da se doziranjem i pu�tanjem informacija, teorija i �pekulacija oko ovog atentata gradi dimna zavesa s namerom da se stvori utisak kako je re� o banalnom kriminalnom obra�unu raznih �ar�ijskih likova. Zanimljivo je da su se uobi�ajene ogromne �itulje, znak po�tovanja gangsterske etikecije u Beogradu, u Arkanovom slu�aju pojavile sa malim zaka�njenjem; kao da se malo sa�ekalo da se vidi �ta je sad ovo i valja li se isticati pre nego �to znamo o �emu je zapravo re�. Prve stidljive �itulje javljaju se u ponedeljak (ranije nije ni moglo), da bi u utorak i sredu iza�li hektari �itulja u "Politici". Komemoracija i pogreb pomereni su za 24 sata posle objavljene najave; kao da neko nije bio siguran ko �e i ho�e li do�i. Stranka srpskog jedinstva bila je toliko iznena�ena da niko nije umeo da ka�e ni�ta novinarima koji su se javljali; kao da ta stranka i ne postoji, osim adrese u Jagodini.

�i�a-Radmilo Bogdanovi�, upitan za komentar, rekao je ne�to zanimljivo: otprilike da u ovoj zemlji ima sud i zakon i da nije u redu da se ljudi tako ubijaju. Ostavio je utisak da mu je svega toga ve� dosta i treba mu verovati: on je ipak policajac stare �kole, kad se razlikovalo ispravno od pogre�nog.

Re�imu je trebalo �etiri dana da smisli �ta �e re�i: u sredu je Goran Mati� izjavio kako nije re� o dr�avnom terorizmu nego je "Arkana ubila crnogorska mafija koja ho�e da zauzme Beograd", a da je on uostalom bio obi�an kriminalac i �ta sad tu. Tako se JUL preko pokojnog Arkana po�e�ao tamo gde ga najvi�e svrbi - po obi�aju: opozicija i Crna Gora. Zoran �in�i� se tako�e po�e�ao, ali u intervjuu njujor�kom "Tajmsu": izjavio je kako mu je njegov prijatelj Arkan poverio kako mu je Mira Markovi� "nudila i novac" da bi sa svojom gardom razjurio demonstracije tokom zimskog protesta 1996-1997, a da je on, kao, odbio. Osim toga, �in�i� tvrdi da ga je pokojnik upozorio da mu rade o glavi, pa se zato i uklonio u Crnu Goru za vreme bombardovanja.

U sredu je u Domu sindikata u Beogradu Stranka srpskog jedinstva iz Jagodine odr�ala komemoraciju za �eljka Ra�natovi�a. Komemoracija je zavr�ena skandalom. Pri kraju govora Bo�idara Pelevi�a, predsednika SSJ i Kik boks saveza Jugoslavije i, kako je predstavljen, "�enerala Srpske dobrovolja�ke garde", dok je pravio dramsku pauzu, iz dna sale se za�uo mu�ki glas: "Je l'mogu ja ne�to da dodam?" Potom je ustao omanji mu�karac koji se predstavio kao Zoran Radovi�, "brat Amfilohija Radovi�a i �urak Voje Ko�tunice". Taman je Radovi� zapo�eo pri�u o tome kako je, valjda kao lekar i "�lan SSJ od 1994. godine", spasao Arkanovog ro�aka Zorana Ra�natovi�a, kada je Svetlana Ra�natovi� ustala i zaputila se ka izlazu. Sa njom je skoro potr�alo zbunjeno obezbe�enje, da bi potom svi prisutni napustili salu iako je bilo najavljeno da �e posle Pelevi�a govoriti jo� tri govornika, me�u njima i Ra�natovi�ev najstariji sin Mihailo.

Sala Doma sindikata bila je puna, uklju�uju�i i balkon. U gledali�tu su prime�eni Momir Vojvodi�, savezni poslanik crnogorske Srpske narodne stranke, Vuk Bojovi�, direktor Beogradskog zoo vrta, peva�i narodne muzike Zoran Kalezi� i Aleksandar Ili�, desetak invalida od kojih su neki bili u uniformama sa oznakama SDG-a i stotinak momaka obu�enih u trenerke fudbalskog kluba Obili�. Skup je zvani�no po�eo ulaskom Svetlane Ra�natovi�, obu�ene u duga�ak crni kaput, u salu. Tada su svi prisutni ustali. Oko Cece, koja je sela u prvi red, i njenog obezbe�enja smesta se stvorio kordon od nekoliko desetina kamermana i fotoreportera. Ve�ina njih se popela na binu i snimala udovicu, ne pokazuju�i �elju da prestane. Razi�li su se tek kada ih je spikerka pozvala da "poka�u malo po�tovanja", a obezbe�enje odlu�no odguralo od bine, u krajeve sale. Potom se na binu popeo Bo�idar Pelevi�, koji se pred velikom fotografijom �eljka Ra�natovi�a tri put prekrstio i tri puta poljubio sliku u obraze. On je govorio o tri aspekta li�nosti pokojnog Ra�natovi�a: ratni�kom ("osloba�anje" Bijeljine i Zvornika, "spasavanje" Banjaluke zajedno sa generalom Momirom Tali�em...), sportskom ("Delije", FK Pri�tina, FK Obili�, kik boks) i humanitarnom (fond "Tre�e dete", obezbe�ivanje 36 stanova i 40 nadgrobnih spomenika za porodice 51 poginulog i 393 te�ko ranjena pripadnika SDG-a). Pelevi� je prekorio novinare koji nikada nisu pisali o �injenici da je Ra�natovi� diplomirao na Fakultetu za menad�ment i Vi�oj trenerskoj �koli - smer fudbal. Taman se Pelevi� upustio u pri�u o tome kako je Ra�natovi� bio "najne�niji otac, suprug i sin kojeg je ikada upoznao, koji je prekidao razgovore sa �lanovima poslani�kog kluba SSJ, jer je morao da ide ku�i i kupa decu", kada je bio prekinut Radovi�evom upadicom.

Jedno od zanimljivijih pitanja u postarkanovom periodu odnosi se na naslednu masu, kako bi to pravnici rekli. Nasledna masa obuhvatila bi ne samo pokojnikovu imovinu ve� i niz njegovih udela, ugradnji, investicija, provizija i teku�ih poslova. Na tom planu o�ekuju se razne komplikacije i zapleti koji �e nastati tokom prilago�avanja spojenih posuda Arkanovog poslovnog carstva.

Na svaki na�in za �eljkom Ra�natovi�em Arkanom osta�e velika rupa u policijsko-vojno-dr�avnom, poslovnom, kriminalnom, estradnom i sportskom establi�mentu Srbije. Popunjavanje tih rupa moglo bi biti dugo, dramati�no i bolno.

A na majku svih pitanja - a ko je ubio Arkana - ima za sada samo jedan pouzdan odgovor: isti takvi kao i on.