Istra�ivanja

Ko su srpski bogata�i

Dru�tvo se podelilo na 200.000 bogatih i milionski ostatak siroma�nih

Stru�njaci tvrde da u ovoj zemlji postoji sloj pravih bogata�a u koji ulazi dvestotinjak porodica, a u �ijim rukama je skoncentrisan gotovo sav kapital u zemlji. Usput, re� je o ljudima �ije prihode niko ne registruje.

Sve ovo sla�e se s rezultatima vi�egodi�njeg pra�enja raslojavanja stanovni�tva dr Mirosinke Dinki�, saradnice Ekonomskog instituta u Beogradu, koji se svode na zaklju�ak da je siroma�nih u ovoj zemlji sve vi�e i da su sve siroma�niji, dok je krug bogatih sve u�i, a njegovi pripadnici sve su bogatiji.

Sli�nim podacima o socijalnoj karti Srbije na pragu tre�eg milenijuma barata i njen kolega dr Danilo �ukovi�, direktor Instituta dru�tvenih nauka, �ija istra�ivanja ka�u da se srpsko stanovni�tvo, u poslednjoj deceniji, podelilo na 200.000 bogatih i milionsku armiju siroma�nih. Na dnu je nekih stotinak hiljada ljudi koji jedu u narodnim kuhinjama i �ive od mizerne i neredovne socijalne pomo�i, a na vrhu mali broj ljudi koji kupuju jahte i tuku se za aran�mane za putovanja u mondenske egzoti�ne krajeve.

SIVO PODRU�JE: Kada se pogledaju prihodi koje bele�i zvani�na statistika, bogatih u ovoj zemlji nema. Tradicionalno najve�e plate primaju zaposleni u stambenoj delatnosti, elektroprivredi, naftnoj industriji, pa Dinki�eva napominje da nije ni �udo �to se ministri tuku za funkcije direktora u takvim preduze�ima ili bar za �lanstvo u njihovim upravnim odborima. U novembru pro�le godine, �to je poslednji poznati zvani�an podatak, zaposleni u ovim delatnostima primili su u proseku po 4666 dinara ili 245 nema�kih maraka, �to zna�i da jedva mogu da plate struju kada pokriju tro�kove famozne potro�a�ke korpe. Najmanje plate, u tom mesecu i ina�e, primili su zaposleni u tekstilnoj industriji, u proseku po 548 dinara ili 28 maraka, �to �e re�i da nisu mogli ni da sanjaju da se prehrane. Kada se ovome jo� doda podatak da Jugosloveni s najve�im primanjima �ine samo ne�to iznad �etiri odsto ukupnog broja zaposlenih, ispada da bi na ulici trebalo da vi�amo umrle od gladi.

"Tajna je u sivoj ekonomiji gde se sti�u dodatni prihodi, u pomo�i od ro�aka u inostranstvu, u izdavanju stanova, dodatnim poslovima u privatnom sektoru", ka�e dr Dinki�. Sivi sektor je i mesto odakle se regrutuju ljudi koji kupuju velelepne vile na Dedinju i skupocene autombile. Preciznije, stru�njaci bi rekli da je re� o braon ekonomiji, �to podrazumeva da je jedan od u�esnika u poslu sasvim legalan, drugi potpuno crn. Sve to malo menja ovda�nju socijalnu sliku, koja ka�e da se stanovni�tvo Srbije uop�teno mo�e podeliti na dvadeset odsto siroma�nih, petinu ekstremno siroma�nih, dva do tri odsto pravih bogata�a i vi�emilionsku populaciju relativno siroma�nih.

Petina siroma�nih, prema podacima dr �ukovi�a, raspola�e sa otprilike sedam odsto na�eg nacionalnog dohotka, dok tre�ina stanovni�tva koje se mo�e smatrati bogatim, a gde se podrazumeva i dva odsto onih ultra-bogatih, prakti�no "pojede" 40 odsto svega �to se u ovoj zemlji proizvede. "Pravi bogata�i, kojih je maksimalno 200.000, raspola�u s �itavih 20 odsto nacionalnog dohotka", ka�e �ukovi�. Dakle, ako uzmemo u obzir da je na� dru�tveni proizvod oko deset milijardi dolara, dva miliona najsiroma�nijih imali su na rasplaganju 738 miliona, dok je grupa od dvesta hiljada najbogatijih ljudi raspolagala sa dve milijarde dolara.

LINIJA SIROMA�TVA: Prate�i fenomen raslojavanja stanovni�tva iz godine u godinu, dr Dinki� je do�la do zaklju�ka da su se stopa siroma�tva i broj ekstremno siroma�nih smanjivali, ali da ponovo po�inju da rastu. Godine 1992. stopa siroma�tva iznosila je 23 odsto, da bi 1997. pala na 17,3 odsto. Ve� u 1998. godini sko�ila je na 21 odsto, a na�a sagovornica pretpostavlja (jo� nema statisti�kih podataka) da je u pro�loj godini ovaj procenat iznosio izme�u 25 i 26. "Merama socijalne politike dr�ava uspeva da broj ekstremno siroma�nih dr�i na nivou od oko jednog procenta stanovni�tva. To, me�utim, radi tako �to uzima onima iz gornjih slojeva, pa se sada svi guramo oko takozvane linije siroma�tva, za koju stru�njaci ra�unaju prihode dovoljne da pokriju osnovne tro�kove ishrane i odevanja.

Prema podacima koje na�a sagovornica prikuplja godinama unazad, vi�e od polovine stanovni�tva Srbije �ivi na liniji siroma�tva, a ne�to manji procenat ovda�nje populacije je ispod te granice, posle koje se klizi u o�ajni�tvo. Nasuprot njima, zvani�no postoji �ak 20 odsto ljudi u ovoj zemlji koji �ive bogato, ali dr Dinki� ka�e da takvima treba smatrati samo dva odsto ljudi, mo�da i manje.

Prema poslednjoj seriji statisti�kih podataka dostupnih za celu godinu, dakle za 1998. godinu, najsiroma�niji su u toj godini imali godi�nje prihode koji su jedva preskakali �est hiljada dinara, a bogati 28 puta ve�e prihode. U normalnim zemljama toleri�e se odnos do jedan prema deset. E sada, ako je za utehu, stvari u Srbiji ne stoje kao u Kolumbiji ili Gvatemali, gde petina privilegovanih tro�i dve tre�ine ukupnog nacionalnog dohotka. Daleko smo, me�utim, i od zapadnih zemalja, pa i Slovenije, gde najsiroma�niji sloj stanovni�tva raspola�e sa 11 do 12 odsto nacionalnog dohotka, a najbogatiji 31 odsto, �to Sloveniju svrstava u grupu zemalja u kojoj su, na primer, Danska i �vedska.

U zapadnoj Evropi i delu isto�noevropskih zemalja koje su zavr�ile tranziciju, poput biv�e jugoslovenske republike Slovenije, takozvani d�ini-koeficijent (njime se izra�ava odnos izme�u najvi�eg i najni�eg dohotka) kre�e se oko 0,25. Kod nas je 1993. godine bio ekstremno visok - 0,55, a protekle godine pao je na oko 0,35. Ovaj pad �ukovi� obja�njava na slede�i na�in: "Na�e dru�tvo je postalo toliko siroma�no da i ne mo�e da se stvori vi�i nivo socijalne nejednakosti."

"Da budemo iskreni, �injenica da se kod nas izdvojio sloj ekstremno bogatih ljudi, �to je karakteristi�no za zemlje u fazi prvobitne akumulacije kapitala, ne bi morala da bude katastrofalna. Logi�no bi bilo da oni svoj kapital ula�u u ne�to, �to posredno zapo�ljava novu radnu snagu. Na�a nesre�a je �to ultra-bogata�ki sloj svoj novac iznosi i sklanja na sigurno."

KRAJ TUNELA: Pri�a o raslojavanju, ka�e dr Dinki�, neminovno nas vra�a na sivu i braon ekonomiju, u koju su zagazili svi, od najsiroma�nijih do najbogatijih. "Razlika je u tome �to najni�i slojevi stanovni�tva prodaju cigarete na ulici, a oni s vrha klasne strukture uspevaju da 'neprime�eno' u zemlju pro�vercuju �lepere i �lepere cigareta, cisterne s benzinom", obja�njava na�a sagovornica. To je najunosnije u sektoru braon ekonomije, po�to za pomenute poslove treba zatvoriti o�i carinicima, finansijskoj policiji, poreskim slu�bama... Siva ekonomija, konstatuju sagovornici "Vremena", jedan je od stubova vlasti ovog re�ima, po�to su preko nje vlasti uspele da, uslovno re�eno, korumpiraju naj�ire slojeve stanovni�tva. Vlast je prosto dozvolila armiji ljudi da budu zvani�no zaposleni u propalim dru�tvenim i dr�avnim firmama, da im pla�aju minimalne doprinose, a da ih ne spre�avaju u sitnom �vercu. "Ti ljudi ne razmi�ljaju o tome da rade 15 sati dnevno i vi�e, nego su sre�ni �to uspevaju da pre�ive." "A, ide i socijalno."

Sivom ekonomijom, prema poslednjem istra�ivanju Ekonomskog instituta, bavi se vi�e od milion zaposlenih Jugoslovena. Najvi�e u�esnika u sivim poslovima ima upravo u redovima zaposlenih u me�ovitim i dru�tvenim preduze�ima, najmanje u privatnom sektoru. "Zato dr�ava ne�e reforme i privatizaciju, jer sivom ekonomijom u su�tini vladaju �elni ljudi u dru�tvenim i dr�avnim kompanijama, koje se bave duvanom, naftom, cementom, rudom i sli�nim poslovima", zaklju�uje dr Dinki�. To �to u svemu u�estvuju i takozvani obi�ni radnici jeste problem koji �e nam se tek obiti o glavu. Jer, istra�ivanja uglednog londonskog "Ekonomist intelid�ens junita" ka�u da je Srbija definitivno najsiroma�nija zemlja u Evropi, i za sada se ne nazire svetlost na kraju tunela.

Potro�nja