Istraživanja

Ko su srpski bogataši

Društvo se podelilo na 200.000 bogatih i milionski ostatak siromašnih

Stručnjaci tvrde da u ovoj zemlji postoji sloj pravih bogataša u koji ulazi dvestotinjak porodica, a u čijim rukama je skoncentrisan gotovo sav kapital u zemlji. Usput, reč je o ljudima čije prihode niko ne registruje.

Sve ovo slaže se s rezultatima višegodišnjeg praćenja raslojavanja stanovništva dr Mirosinke Dinkić, saradnice Ekonomskog instituta u Beogradu, koji se svode na zaključak da je siromašnih u ovoj zemlji sve više i da su sve siromašniji, dok je krug bogatih sve uži, a njegovi pripadnici sve su bogatiji.

Sličnim podacima o socijalnoj karti Srbije na pragu trećeg milenijuma barata i njen kolega dr Danilo Šuković, direktor Instituta društvenih nauka, čija istraživanja kažu da se srpsko stanovništvo, u poslednjoj deceniji, podelilo na 200.000 bogatih i milionsku armiju siromašnih. Na dnu je nekih stotinak hiljada ljudi koji jedu u narodnim kuhinjama i žive od mizerne i neredovne socijalne pomoći, a na vrhu mali broj ljudi koji kupuju jahte i tuku se za aranžmane za putovanja u mondenske egzotične krajeve.

SIVO PODRUČJE: Kada se pogledaju prihodi koje beleži zvanična statistika, bogatih u ovoj zemlji nema. Tradicionalno najveće plate primaju zaposleni u stambenoj delatnosti, elektroprivredi, naftnoj industriji, pa Dinkićeva napominje da nije ni čudo što se ministri tuku za funkcije direktora u takvim preduzećima ili bar za članstvo u njihovim upravnim odborima. U novembru prošle godine, što je poslednji poznati zvaničan podatak, zaposleni u ovim delatnostima primili su u proseku po 4666 dinara ili 245 nemačkih maraka, što znači da jedva mogu da plate struju kada pokriju troškove famozne potrošačke korpe. Najmanje plate, u tom mesecu i inače, primili su zaposleni u tekstilnoj industriji, u proseku po 548 dinara ili 28 maraka, što će reći da nisu mogli ni da sanjaju da se prehrane. Kada se ovome još doda podatak da Jugosloveni s najvećim primanjima čine samo nešto iznad četiri odsto ukupnog broja zaposlenih, ispada da bi na ulici trebalo da viđamo umrle od gladi.

"Tajna je u sivoj ekonomiji gde se stiču dodatni prihodi, u pomoći od rođaka u inostranstvu, u izdavanju stanova, dodatnim poslovima u privatnom sektoru", kaže dr Dinkić. Sivi sektor je i mesto odakle se regrutuju ljudi koji kupuju velelepne vile na Dedinju i skupocene autombile. Preciznije, stručnjaci bi rekli da je reč o braon ekonomiji, što podrazumeva da je jedan od učesnika u poslu sasvim legalan, drugi potpuno crn. Sve to malo menja ovdašnju socijalnu sliku, koja kaže da se stanovništvo Srbije uopšteno može podeliti na dvadeset odsto siromašnih, petinu ekstremno siromašnih, dva do tri odsto pravih bogataša i višemilionsku populaciju relativno siromašnih.

Petina siromašnih, prema podacima dr Šukovića, raspolaže sa otprilike sedam odsto našeg nacionalnog dohotka, dok trećina stanovništva koje se može smatrati bogatim, a gde se podrazumeva i dva odsto onih ultra-bogatih, praktično "pojede" 40 odsto svega što se u ovoj zemlji proizvede. "Pravi bogataši, kojih je maksimalno 200.000, raspolažu s čitavih 20 odsto nacionalnog dohotka", kaže Šuković. Dakle, ako uzmemo u obzir da je naš društveni proizvod oko deset milijardi dolara, dva miliona najsiromašnijih imali su na rasplaganju 738 miliona, dok je grupa od dvesta hiljada najbogatijih ljudi raspolagala sa dve milijarde dolara.

LINIJA SIROMAŠTVA: Prateći fenomen raslojavanja stanovništva iz godine u godinu, dr Dinkić je došla do zaključka da su se stopa siromaštva i broj ekstremno siromašnih smanjivali, ali da ponovo počinju da rastu. Godine 1992. stopa siromaštva iznosila je 23 odsto, da bi 1997. pala na 17,3 odsto. Već u 1998. godini skočila je na 21 odsto, a naša sagovornica pretpostavlja (još nema statističkih podataka) da je u prošloj godini ovaj procenat iznosio između 25 i 26. "Merama socijalne politike država uspeva da broj ekstremno siromašnih drži na nivou od oko jednog procenta stanovništva. To, međutim, radi tako što uzima onima iz gornjih slojeva, pa se sada svi guramo oko takozvane linije siromaštva, za koju stručnjaci računaju prihode dovoljne da pokriju osnovne troškove ishrane i odevanja.

Prema podacima koje naša sagovornica prikuplja godinama unazad, više od polovine stanovništva Srbije živi na liniji siromaštva, a nešto manji procenat ovdašnje populacije je ispod te granice, posle koje se klizi u očajništvo. Nasuprot njima, zvanično postoji čak 20 odsto ljudi u ovoj zemlji koji žive bogato, ali dr Dinkić kaže da takvima treba smatrati samo dva odsto ljudi, možda i manje.

Prema poslednjoj seriji statističkih podataka dostupnih za celu godinu, dakle za 1998. godinu, najsiromašniji su u toj godini imali godišnje prihode koji su jedva preskakali šest hiljada dinara, a bogati 28 puta veće prihode. U normalnim zemljama toleriše se odnos do jedan prema deset. E sada, ako je za utehu, stvari u Srbiji ne stoje kao u Kolumbiji ili Gvatemali, gde petina privilegovanih troši dve trećine ukupnog nacionalnog dohotka. Daleko smo, međutim, i od zapadnih zemalja, pa i Slovenije, gde najsiromašniji sloj stanovništva raspolaže sa 11 do 12 odsto nacionalnog dohotka, a najbogatiji 31 odsto, što Sloveniju svrstava u grupu zemalja u kojoj su, na primer, Danska i Švedska.

U zapadnoj Evropi i delu istočnoevropskih zemalja koje su završile tranziciju, poput bivše jugoslovenske republike Slovenije, takozvani džini-koeficijent (njime se izražava odnos između najvišeg i najnižeg dohotka) kreće se oko 0,25. Kod nas je 1993. godine bio ekstremno visok - 0,55, a protekle godine pao je na oko 0,35. Ovaj pad Šuković objašnjava na sledeći način: "Naše društvo je postalo toliko siromašno da i ne može da se stvori viši nivo socijalne nejednakosti."

"Da budemo iskreni, činjenica da se kod nas izdvojio sloj ekstremno bogatih ljudi, što je karakteristično za zemlje u fazi prvobitne akumulacije kapitala, ne bi morala da bude katastrofalna. Logično bi bilo da oni svoj kapital ulažu u nešto, što posredno zapošljava novu radnu snagu. Naša nesreća je što ultra-bogataški sloj svoj novac iznosi i sklanja na sigurno."

KRAJ TUNELA: Priča o raslojavanju, kaže dr Dinkić, neminovno nas vraća na sivu i braon ekonomiju, u koju su zagazili svi, od najsiromašnijih do najbogatijih. "Razlika je u tome što najniži slojevi stanovništva prodaju cigarete na ulici, a oni s vrha klasne strukture uspevaju da 'neprimećeno' u zemlju prošvercuju šlepere i šlepere cigareta, cisterne s benzinom", objašnjava naša sagovornica. To je najunosnije u sektoru braon ekonomije, pošto za pomenute poslove treba zatvoriti oči carinicima, finansijskoj policiji, poreskim službama... Siva ekonomija, konstatuju sagovornici "Vremena", jedan je od stubova vlasti ovog režima, pošto su preko nje vlasti uspele da, uslovno rečeno, korumpiraju najšire slojeve stanovništva. Vlast je prosto dozvolila armiji ljudi da budu zvanično zaposleni u propalim društvenim i državnim firmama, da im plaćaju minimalne doprinose, a da ih ne sprečavaju u sitnom švercu. "Ti ljudi ne razmišljaju o tome da rade 15 sati dnevno i više, nego su srećni što uspevaju da prežive." "A, ide i socijalno."

Sivom ekonomijom, prema poslednjem istraživanju Ekonomskog instituta, bavi se više od milion zaposlenih Jugoslovena. Najviše učesnika u sivim poslovima ima upravo u redovima zaposlenih u mešovitim i društvenim preduzećima, najmanje u privatnom sektoru. "Zato država neće reforme i privatizaciju, jer sivom ekonomijom u suštini vladaju čelni ljudi u društvenim i državnim kompanijama, koje se bave duvanom, naftom, cementom, rudom i sličnim poslovima", zaključuje dr Dinkić. To što u svemu učestvuju i takozvani obični radnici jeste problem koji će nam se tek obiti o glavu. Jer, istraživanja uglednog londonskog "Ekonomist intelidžens junita" kažu da je Srbija definitivno najsiromašnija zemlja u Evropi, i za sada se ne nazire svetlost na kraju tunela.

Potrošnja