Istra�ivanje: Epidemije

Vi�ak smrti

Da su se gu�ve na grobljima mogle sakriti a mrtvi ljudi �uvati u nekim tajnim fri�iderima, ovde bi se i dalje povodom te�ke epidemije gripa (u svetu ve� nazvanom "grip-killer") rad nadle�nih svodio na savete da pijemo �ajeve od luka

Po�etkom januara, u vreme novogodi�njih i bo�i�nih praznika, Beogra�anima se i bukvalno dogodilo umiranje. Grobljanske slu�be su sahranjivale na Bo�i�. Bilo je i pokopa pre podne. Sugra�ani suo�eni sa smr�u u sopstvenoj porodici krenuli su u jurnjavu za termin sahrane i opela na gradskim grobljima. Gradske mrtva�nice su, kako izve�tavaju mediji, bile prepune a na beogradskim grobljima obavljalo se i po sedamdeset sahrana dnevno. Ku�no umiranje zadavalo je rodbini pokojnika i dodatnu brigu zbog prebukiranih mrtva�nica: �ekalo se na transport u kapelu i po dva dana. Na sahrane se �ekalo i po osam dana.U jednom slu�aju je izme�u smrti i pokopa pro�lo �ak 15 dana: pokojnik je umro pro�le, a sahranjen je sredinom januara ove godine.

Dok zaposleni u bolnicama uglavnom �ute o naglom umiranju, nadle�ni u institucijama za za�titu zdravlja prosto se utrkuju ko �e da d� vi�e izjava o tome da grip nije uzro�nik smrti i da, na primer, Republi�kom zavodu za za�titu zdravlja zasad nije prijavljen nijedan slu�aj smrti izazvane gripom. Dr Katarina Bukumirovi� je ovih dana ovda�njim medijima to i rekla. "Prerano je povezati pove�an broj sahrana sa epidemijom gripa. Ta povezanost bi se mogla sagledati tek nakon sumiranja rezultata epidemije, najranije za �est meseci..." Sli�ne informacije plasirane su u javnost i iz ostalih delova Srbije. Presedan je napravio jedino dr Tibor Terek, na�elnik Grudnog odeljenja u suboti�koj bolnici, koji je obavestio svoje sugra�ane da je od komplikacija izazvanih gripom koji je poprimio epidemijske razmere u ovoj bolnici umrlo devetoro ljudi.

Da su se gu�ve na grobljima mogle sakriti a mrtvi ljudi �uvati u nekim tajnim fri�iderima dok to zdravstvenim vlastima bude odgovaralo, ovde bi se i dalje povodom te�ke epidemije gripa (u svetu ve� nazvanom "grip- killer") rad nadle�nih svodio na savete da pijemo �ajeve od luka, da uzimamo aspirine, da ne uzimamo antibiotike, da se preznojavamo i tako to. Uprkos smrtima, doktori i ostali stru�njaci su nas uveravali da je grip rutinska stvar a na pitanje o u�estalom umiranju odgovarali stru�no da je u pitanju opet normalan "vi�ak smrtnosti".

GRANICA: Niko naravno ne mo�e osporavati da epidemije nose "vi�ak smrtnosti", ali s obzirom na situaciju u kojoj �ivimo, u kojoj se dve tre�ine stanovni�tva podvode i zvani�no pod socijalne slu�ajeve (�itaj, sirotinju) sa prose�nim li�nim dohotkom od 80 DM, u kojoj hroni�ni bolesnici postaju sve dominantniji deo populacije a nesta�ica lekova traje podu�e, u kojoj su stres i strah deo svakodnevice, ne bi bilo lo�e odgovoriti gde je kraj ili granica ovda�njeg "vi�ka smrtnosti".

Samo u �etiri beogradske centralne op�tine (Vra�ar, Palilula, Zvezdara i Savski venac) od 1. do 17. januara mati�ne slu�be su registrovale smrt vi�e od 780 Beogra�ana, ili 46 dnevno. Milica Novakovi�, mati�no odeljenje op�tine Savski venac, na �ijoj se teritoriji nalazi i ve�ina beogradskih bolnica, ka�e za "Vreme" da je smrtnost od po�etka ove godine jako pove�ana: "U sedamnaest dana januara registrovali smo 523 umrla lica, �to je gotovo za �ezdesetak odsto vi�e nego u istom periodu pro�le godine. Ipak se ne�to doga�a sa na�im sugra�anima. Ne�to vi�e od gripa. U drugim beogradskim op�tinama saznajemo da u slu�ajevima gde su lekari po ku�ama registrovali smrt odnosno po njihovim nalazima smrt je prouzrokovana gripom, insuficijencijom, bronhitisom, sr�anim smetnjama. U istom periodu na Vra�aru je umrlo 38 ljudi (pro�le godine u istom periodu umrlo 14), na Zvezdari 173. Dnevno je umiralo izme�u 20 i 30 ljudi. Smrtnost je duplirana i na op�tini Stari grad gde je za 17 dana januara registrovano 50 umrlih. Vi�egodi�nji prosek umiranja za ovu po stanovni�tvu staru op�tinu do poslednjeg gripa bio je 42 mese�no.

I dok zdravstveni organi tvrde da je sve pod kontrolom i u granicama normale pove�anu smrtnost ba� u vreme epidemije gripa i to do 60 odsto, javno saop�tavaju grobljanska preduze�a u Smederevu, Novom Sadu, U�icu, Valjevu, Ni�u... Kad pro�e sve ovo, verovatno �emo saznati i za smrtne slu�ajeve po selima, gde nema zdravstvenih slu�bi, a ni organizovanih grobljanskih usluga.

TOPLO-HLADNO: Podse�anja radi, sve je krenulo sredinom decembra, tiho i shva�eno je neozbiljno. Kada su oko nove godine na stotine hiljada ljudi popadale u krevet, kada je gradska Hitna pomo�, i sama nemo�na i zbog bolesti desetkovana (uglavnom nije bolja ni kad nema gripa), po�ela, telefonom da deli savete, umesto ku�nih poseta, onda su zdravstveni zvani�nici najbla�e re�eno trapavo i uglavnom preko saop�tenja me�usobno ve�ali �ta je u pitanju i ho�e li biti ili ne�e biti epidemije. Nekako pred Bo�i� je jedva ogla�ena zvani�na epidemija u Beogradu, a jedini u�inak bila je zabrana poseta bolnicama. Kad je vrag odneo �alu produ�en je rad domovima zdravlja i apotekama. Ovo poslednje nije ba� bilo mnogo od koristi po�to lekova i dalje nema dovoljno.

Mesec i po dana je �utala i na�a presti�na imunolo�ka ustanova Torlak (tek 16. januara su izolovali virus). �ta nam je i od �ega bolujemo otkriveno nam je pet dana ranije iz novosadskog Instituta za zdravstvenu za�titu: sna�ao nas je virus gripa A, podtipa "Sidnej". Razboljevanje i umiranje se nastavlja, a zvani�nici, uprkos zagu�enim domovima zdravlja, nagove�tavaju smirivanje epidemije 11. januara. Dva dana kasnije opet nas upozoravaju na �irenje bolesti. I sve tako toplo-hladno, do danas.

Dan pred Bo�i� nestalo je �ak i limuna, koji su lekari-savetnici sa TV-a toliko preporu�ivali. Onda je stigao, ali triput skuplji, tako da ni onaj ko je umirao nije mogao da ga kupi, kao uostalom ni drugo preskupo vo�e.

Za razliku od svetske epidemije, nali�je ovda�nje je mnogo kompleksnije i opasnije. Postoje bar tri stvari koje nas odvajaju od sveta kome bi trebali da pripadamo: siroma�tvo, �ivot pod stalnim stresom i gotovo raspadaju�e zdravstvo.

Na poslednjoj otvorenoj tribini u beogradskom Medija centru

Vuk Stambolovi�, lekar iz Beograda, upozorio je da se epidemija u stru�nom pogledu mogla predvideti: "Postoji ne�to �to se zove generalni adaptivni sindrom, a to je na�in na koji se konfrontiramo bilo kom stresu. Prva faza je burno reagovanje organizma u suo�avanju sa nekim stresom, kada se mobili�u sve unutra�nje snage organizma da bi se savladao njihov neposredni uticaj. U drugoj fazi organizam koristi rezerve. Tre�a faza je iscrpljenost, kada su pomenute rezerve istro�ene. Posle 13 godina hroni�nog stresa stanovni�tvo ove zemlje je u stanju krajnje iscrpljenosti. I potpuno je logi�no da ova epidemija, koja bi ranijih godina bila znatno manjih razmera, postane ne�to �to

dovodi u opasnost mnogo ljudi, �to ugro�ava �ivote, i �to vodi velikom broju smrtnih ishoda." Stambolovi� je upozorio da je od zdravstva ostala samo razvalina sa gotovo nikakvim kvalitetom usluga, i da zdravstveno osiguranje zbog nepla�anja doprinosa gotovo da i ne postoji, a plja�ka osiguranika ogleda se u uvo�enju novih nameta, poput pla�anja lekova i pregleda iz sopstvenog d�epa."

SPISAK BOLESTI: Vi�e od 35 odsto stanovni�tva Srbije boluje od arterijske hipertenzije, oboljenja koje ra�a mnoga druga. U Srbiji danas od karcinoma boluje 150.000 ljudi, a svake godine od iste bolesti oboli jo� 30.000. Na�a republika ima i vi�e od 100.000 dijabeti�ara. Gde su jo� depresivci, sr�ani bolesnici, �ira�i i ostali.

Na pro�logodi�njem stru�nom susretu zaposlenih u domovima zdravlja

re�eno je da veliki broj pacijenata prolazi kroz razli�ita depresivna stanja: reaktivne depresije, depresivne neuroze i depresivne psihoze. I to naj�e��e u dobu od 45. do 54. godine �ivota. Ve�ina obolelih je u radnom odnosu i odlazi na �esta bolovanja. Od depresije naj�e��e obolevaju slu�benici.

Zbog stresnog �ivota, kako tvrde stru�njaci, svi �emo postati rizi�na grupa, a grip valja pre�iveti i dogodine. Kada smo jednu doktorku zamolili da nam ne�to vi�e ka�e o evidentnom padu imuniteta kod ovda�njeg stanovni�tva, ona nam je rekla: "Od te pri�e nema ni�ta. Ona postaje besmislena za narod koji je gladan i �ivi pod stresom, u hladnim stanovima usred epidemije, koji je bez perspektive, kome su se deca razbe�ala po belom svetu, koji �ivi u sredini u kojoj se ubijaju u po bela dana i dobro za�ti�eni ljudi. Kakva stru�na pri�a o imunitetu? Mi smo bolestan narod, kome je potrebna svaka vrsta pomo�i."

LO�A ISHRANA: U jednoj studiji o po�eljnoj ishrani studenata, nutricionisti su utvrdili da pravilna dnevna ishrana podrazumeva jelovnik koji po koli�ini i sastojcima sadr�i potrebnih 3000 kalorija:

�itarice 300 gr, mle�ni proizvodi 400 do 500 gr, meso 120 gr, riba 130 gr, povr�e 350 do 400 gr, vo�e 400 do 500 gr, ulje, margarin, puter 30 do 35 gr dnevno, med, �e�er, slatki�i 80 do 100 gr. Ovo je hrana za zdravlje koju su propisali stru�njaci, a deli se u sedam obroka dnevno.Tako bi trebalo da bude.

U stvarnosti na�a zarada od osamdeset maraka mese�no (sa manjim oscilacijama tako je ve� godinama) podrazumeva izmenjen jelovnik koji pre svega zavisi od ume�nosti doma�ice da iz ni�ega napravi ne�to. U najnovijem stastisti�kom godi�njaku Jugoslavije za 1998. godinu, Jugosloveni su u pore�enju sa 1989. postali vegetarijanci.

Godi�nja potro�nja mesa smanjena je sa 47,1 kg na 40,4 u pro�loj godini. Razlika je drasti�nija kod konzumiranja povr�a koje je sa 47,1 kg u 1989. smanjeno na 37,6 kg, potro�nja ribe sa ionako zanemarljivih 4,1 kg na 2,4 kg po osobi. U ishrani dominiraju masno�e (ulje, mast, margarin) - potro�nja pove�ana sa 16 na 19,9 kg, upotreba jaja sa 156 na 162 komada, a �e�era �ak sa 17,8 na �ak 28,8 kg. Pove�ana koli�ina povr�a u ishrani svodi se na pove�anje sa 70,7 kilograma raznog povr�a u 1989. na 126 kilograma, a krompira sa 34 kilograma na 40 kilograma.

U statisti�ke podatke o konzumiranju hrane ne ulaze na�i sugra�ani koji kupe otpatke povr�a i ostalog po pijacama ili kontejnerima. U svakom slu�aju, onaj ko utoljuje glad prete�no krompirom, �e�erom ili ma��u svakako je sit, ima masu, ali nema i zdravlje.

Normalan i zdrav �ivot podrazumeva i obnovu stanovni�tva. U Beogradu se ve� odavno vi�e umire nego �to se ra�a. Mladi su odavno napustili ovaj grad, a njihovi roditelji ovih dana umiru sami ili jedva pre�ivljavaju grip. Minusni prirodni prira�taj u gradu bele�i se prvi put 1992, kada je u Beogradu umrlo 93 ljudi vi�e nego �to je ro�eno dece.

"U 1998. minusni prira�taj je 3700, a za prvih �est meseci 1999. u Beogradu je umrlo 2256 stanovnika vi�e nego �to je ro�eno", ka�e za "Vreme" Radmila Vi�entijevi�, na�elnik odeljenja za dru�tvenu statistiku u Gradskom zavodu za statistiku Beograda, uz opasku da se u gradu dosta umire i da on postaje po stanovni�tvu sve stariji: "Po nekim na�im procenama, oko 2011. godine Beograd �e imati 800.000 stanovnika starijih od 55 godina. Te godine ve� nose sa sobom rizik hroni�nih bolesnika i pove�ane smrtnosti."

Na op�te stanje iscrpljenosti epidemija gripa je do�la samo kao �lag na tortu. Nadle�ni se o�igledno nisu mnogo uzbudili. �ekaju da pro�u

i grip i sahrane: "Ovda�nje vlasti su poku�ale �ak i da sakriju grip. �utanje nadle�nih je upadljivo, nije reagovala ni vlada ni Ministarstvo zdravlja, a resorni ministar se ovih dana pojavljivao samo na otvaranju mostova", rekla je na pomenutoj tribini u Medija centru dr Milena Jaukovi�, podse�aju�i na ono �to u ovoj epidemiji �ine zapadne zemlje poput Engleske u kojoj se zbog "propusta" u do�eku epidemije trese cela vlada, a njen predsednik Toni Bler obilazi bolnice i tim povodom dr�i konferencije za �tampu.

Poslednje vesti koje sti�u do javnosti su da se o�ekuje novi nalet epidemije. Lekova i dalje nema dovoljno, ni za grip ni za hroni�ne bolesti, kao �to ni jesenas nije bilo dovoljno vakcina protiv gripa.