Istraživanje: Epidemije

Višak smrti

Da su se gužve na grobljima mogle sakriti a mrtvi ljudi čuvati u nekim tajnim frižiderima, ovde bi se i dalje povodom teške epidemije gripa (u svetu već nazvanom "grip-killer") rad nadležnih svodio na savete da pijemo čajeve od luka

Početkom januara, u vreme novogodišnjih i božićnih praznika, Beograđanima se i bukvalno dogodilo umiranje. Grobljanske službe su sahranjivale na Božić. Bilo je i pokopa pre podne. Sugrađani suočeni sa smrću u sopstvenoj porodici krenuli su u jurnjavu za termin sahrane i opela na gradskim grobljima. Gradske mrtvačnice su, kako izveštavaju mediji, bile prepune a na beogradskim grobljima obavljalo se i po sedamdeset sahrana dnevno. Kućno umiranje zadavalo je rodbini pokojnika i dodatnu brigu zbog prebukiranih mrtvačnica: čekalo se na transport u kapelu i po dva dana. Na sahrane se čekalo i po osam dana.U jednom slučaju je između smrti i pokopa prošlo čak 15 dana: pokojnik je umro prošle, a sahranjen je sredinom januara ove godine.

Dok zaposleni u bolnicama uglavnom ćute o naglom umiranju, nadležni u institucijama za zaštitu zdravlja prosto se utrkuju ko će da dâ više izjava o tome da grip nije uzročnik smrti i da, na primer, Republičkom zavodu za zaštitu zdravlja zasad nije prijavljen nijedan slučaj smrti izazvane gripom. Dr Katarina Bukumirović je ovih dana ovdašnjim medijima to i rekla. "Prerano je povezati povećan broj sahrana sa epidemijom gripa. Ta povezanost bi se mogla sagledati tek nakon sumiranja rezultata epidemije, najranije za šest meseci..." Slične informacije plasirane su u javnost i iz ostalih delova Srbije. Presedan je napravio jedino dr Tibor Terek, načelnik Grudnog odeljenja u subotičkoj bolnici, koji je obavestio svoje sugrađane da je od komplikacija izazvanih gripom koji je poprimio epidemijske razmere u ovoj bolnici umrlo devetoro ljudi.

Da su se gužve na grobljima mogle sakriti a mrtvi ljudi čuvati u nekim tajnim frižiderima dok to zdravstvenim vlastima bude odgovaralo, ovde bi se i dalje povodom teške epidemije gripa (u svetu već nazvanom "grip- killer") rad nadležnih svodio na savete da pijemo čajeve od luka, da uzimamo aspirine, da ne uzimamo antibiotike, da se preznojavamo i tako to. Uprkos smrtima, doktori i ostali stručnjaci su nas uveravali da je grip rutinska stvar a na pitanje o učestalom umiranju odgovarali stručno da je u pitanju opet normalan "višak smrtnosti".

GRANICA: Niko naravno ne može osporavati da epidemije nose "višak smrtnosti", ali s obzirom na situaciju u kojoj živimo, u kojoj se dve trećine stanovništva podvode i zvanično pod socijalne slučajeve (čitaj, sirotinju) sa prosečnim ličnim dohotkom od 80 DM, u kojoj hronični bolesnici postaju sve dominantniji deo populacije a nestašica lekova traje poduže, u kojoj su stres i strah deo svakodnevice, ne bi bilo loše odgovoriti gde je kraj ili granica ovdašnjeg "viška smrtnosti".

Samo u četiri beogradske centralne opštine (Vračar, Palilula, Zvezdara i Savski venac) od 1. do 17. januara matične službe su registrovale smrt više od 780 Beograđana, ili 46 dnevno. Milica Novaković, matično odeljenje opštine Savski venac, na čijoj se teritoriji nalazi i većina beogradskih bolnica, kaže za "Vreme" da je smrtnost od početka ove godine jako povećana: "U sedamnaest dana januara registrovali smo 523 umrla lica, što je gotovo za šezdesetak odsto više nego u istom periodu prošle godine. Ipak se nešto događa sa našim sugrađanima. Nešto više od gripa. U drugim beogradskim opštinama saznajemo da u slučajevima gde su lekari po kućama registrovali smrt odnosno po njihovim nalazima smrt je prouzrokovana gripom, insuficijencijom, bronhitisom, srčanim smetnjama. U istom periodu na Vračaru je umrlo 38 ljudi (prošle godine u istom periodu umrlo 14), na Zvezdari 173. Dnevno je umiralo između 20 i 30 ljudi. Smrtnost je duplirana i na opštini Stari grad gde je za 17 dana januara registrovano 50 umrlih. Višegodišnji prosek umiranja za ovu po stanovništvu staru opštinu do poslednjeg gripa bio je 42 mesečno.

I dok zdravstveni organi tvrde da je sve pod kontrolom i u granicama normale povećanu smrtnost baš u vreme epidemije gripa i to do 60 odsto, javno saopštavaju grobljanska preduzeća u Smederevu, Novom Sadu, Užicu, Valjevu, Nišu... Kad prođe sve ovo, verovatno ćemo saznati i za smrtne slučajeve po selima, gde nema zdravstvenih službi, a ni organizovanih grobljanskih usluga.

TOPLO-HLADNO: Podsećanja radi, sve je krenulo sredinom decembra, tiho i shvaćeno je neozbiljno. Kada su oko nove godine na stotine hiljada ljudi popadale u krevet, kada je gradska Hitna pomoć, i sama nemoćna i zbog bolesti desetkovana (uglavnom nije bolja ni kad nema gripa), počela, telefonom da deli savete, umesto kućnih poseta, onda su zdravstveni zvaničnici najblaže rečeno trapavo i uglavnom preko saopštenja međusobno većali šta je u pitanju i hoće li biti ili neće biti epidemije. Nekako pred Božić je jedva oglašena zvanična epidemija u Beogradu, a jedini učinak bila je zabrana poseta bolnicama. Kad je vrag odneo šalu produžen je rad domovima zdravlja i apotekama. Ovo poslednje nije baš bilo mnogo od koristi pošto lekova i dalje nema dovoljno.

Mesec i po dana je ćutala i naša prestižna imunološka ustanova Torlak (tek 16. januara su izolovali virus). Šta nam je i od čega bolujemo otkriveno nam je pet dana ranije iz novosadskog Instituta za zdravstvenu zaštitu: snašao nas je virus gripa A, podtipa "Sidnej". Razboljevanje i umiranje se nastavlja, a zvaničnici, uprkos zagušenim domovima zdravlja, nagoveštavaju smirivanje epidemije 11. januara. Dva dana kasnije opet nas upozoravaju na širenje bolesti. I sve tako toplo-hladno, do danas.

Dan pred Božić nestalo je čak i limuna, koji su lekari-savetnici sa TV-a toliko preporučivali. Onda je stigao, ali triput skuplji, tako da ni onaj ko je umirao nije mogao da ga kupi, kao uostalom ni drugo preskupo voće.

Za razliku od svetske epidemije, naličje ovdašnje je mnogo kompleksnije i opasnije. Postoje bar tri stvari koje nas odvajaju od sveta kome bi trebali da pripadamo: siromaštvo, život pod stalnim stresom i gotovo raspadajuće zdravstvo.

Na poslednjoj otvorenoj tribini u beogradskom Medija centru

Vuk Stambolović, lekar iz Beograda, upozorio je da se epidemija u stručnom pogledu mogla predvideti: "Postoji nešto što se zove generalni adaptivni sindrom, a to je način na koji se konfrontiramo bilo kom stresu. Prva faza je burno reagovanje organizma u suočavanju sa nekim stresom, kada se mobilišu sve unutrašnje snage organizma da bi se savladao njihov neposredni uticaj. U drugoj fazi organizam koristi rezerve. Treća faza je iscrpljenost, kada su pomenute rezerve istrošene. Posle 13 godina hroničnog stresa stanovništvo ove zemlje je u stanju krajnje iscrpljenosti. I potpuno je logično da ova epidemija, koja bi ranijih godina bila znatno manjih razmera, postane nešto što

dovodi u opasnost mnogo ljudi, što ugrožava živote, i što vodi velikom broju smrtnih ishoda." Stambolović je upozorio da je od zdravstva ostala samo razvalina sa gotovo nikakvim kvalitetom usluga, i da zdravstveno osiguranje zbog neplaćanja doprinosa gotovo da i ne postoji, a pljačka osiguranika ogleda se u uvođenju novih nameta, poput plaćanja lekova i pregleda iz sopstvenog džepa."

SPISAK BOLESTI: Više od 35 odsto stanovništva Srbije boluje od arterijske hipertenzije, oboljenja koje rađa mnoga druga. U Srbiji danas od karcinoma boluje 150.000 ljudi, a svake godine od iste bolesti oboli još 30.000. Naša republika ima i više od 100.000 dijabetičara. Gde su još depresivci, srčani bolesnici, čiraši i ostali.

Na prošlogodišnjem stručnom susretu zaposlenih u domovima zdravlja

rečeno je da veliki broj pacijenata prolazi kroz različita depresivna stanja: reaktivne depresije, depresivne neuroze i depresivne psihoze. I to najčešće u dobu od 45. do 54. godine života. Većina obolelih je u radnom odnosu i odlazi na česta bolovanja. Od depresije najčešće obolevaju službenici.

Zbog stresnog života, kako tvrde stručnjaci, svi ćemo postati rizična grupa, a grip valja preživeti i dogodine. Kada smo jednu doktorku zamolili da nam nešto više kaže o evidentnom padu imuniteta kod ovdašnjeg stanovništva, ona nam je rekla: "Od te priče nema ništa. Ona postaje besmislena za narod koji je gladan i živi pod stresom, u hladnim stanovima usred epidemije, koji je bez perspektive, kome su se deca razbežala po belom svetu, koji živi u sredini u kojoj se ubijaju u po bela dana i dobro zaštićeni ljudi. Kakva stručna priča o imunitetu? Mi smo bolestan narod, kome je potrebna svaka vrsta pomoći."

LOŠA ISHRANA: U jednoj studiji o poželjnoj ishrani studenata, nutricionisti su utvrdili da pravilna dnevna ishrana podrazumeva jelovnik koji po količini i sastojcima sadrži potrebnih 3000 kalorija:

Žitarice 300 gr, mlečni proizvodi 400 do 500 gr, meso 120 gr, riba 130 gr, povrće 350 do 400 gr, voće 400 do 500 gr, ulje, margarin, puter 30 do 35 gr dnevno, med, šećer, slatkiši 80 do 100 gr. Ovo je hrana za zdravlje koju su propisali stručnjaci, a deli se u sedam obroka dnevno.Tako bi trebalo da bude.

U stvarnosti naša zarada od osamdeset maraka mesečno (sa manjim oscilacijama tako je već godinama) podrazumeva izmenjen jelovnik koji pre svega zavisi od umešnosti domaćice da iz ničega napravi nešto. U najnovijem stastističkom godišnjaku Jugoslavije za 1998. godinu, Jugosloveni su u poređenju sa 1989. postali vegetarijanci.

Godišnja potrošnja mesa smanjena je sa 47,1 kg na 40,4 u prošloj godini. Razlika je drastičnija kod konzumiranja povrća koje je sa 47,1 kg u 1989. smanjeno na 37,6 kg, potrošnja ribe sa ionako zanemarljivih 4,1 kg na 2,4 kg po osobi. U ishrani dominiraju masnoće (ulje, mast, margarin) - potrošnja povećana sa 16 na 19,9 kg, upotreba jaja sa 156 na 162 komada, a šećera čak sa 17,8 na čak 28,8 kg. Povećana količina povrća u ishrani svodi se na povećanje sa 70,7 kilograma raznog povrća u 1989. na 126 kilograma, a krompira sa 34 kilograma na 40 kilograma.

U statističke podatke o konzumiranju hrane ne ulaze naši sugrađani koji kupe otpatke povrća i ostalog po pijacama ili kontejnerima. U svakom slučaju, onaj ko utoljuje glad pretežno krompirom, šećerom ili mašću svakako je sit, ima masu, ali nema i zdravlje.

Normalan i zdrav život podrazumeva i obnovu stanovništva. U Beogradu se već odavno više umire nego što se rađa. Mladi su odavno napustili ovaj grad, a njihovi roditelji ovih dana umiru sami ili jedva preživljavaju grip. Minusni prirodni priraštaj u gradu beleži se prvi put 1992, kada je u Beogradu umrlo 93 ljudi više nego što je rođeno dece.

"U 1998. minusni priraštaj je 3700, a za prvih šest meseci 1999. u Beogradu je umrlo 2256 stanovnika više nego što je rođeno", kaže za "Vreme" Radmila Vićentijević, načelnik odeljenja za društvenu statistiku u Gradskom zavodu za statistiku Beograda, uz opasku da se u gradu dosta umire i da on postaje po stanovništvu sve stariji: "Po nekim našim procenama, oko 2011. godine Beograd će imati 800.000 stanovnika starijih od 55 godina. Te godine već nose sa sobom rizik hroničnih bolesnika i povećane smrtnosti."

Na opšte stanje iscrpljenosti epidemija gripa je došla samo kao šlag na tortu. Nadležni se očigledno nisu mnogo uzbudili. Čekaju da prođu

i grip i sahrane: "Ovdašnje vlasti su pokušale čak i da sakriju grip. Ćutanje nadležnih je upadljivo, nije reagovala ni vlada ni Ministarstvo zdravlja, a resorni ministar se ovih dana pojavljivao samo na otvaranju mostova", rekla je na pomenutoj tribini u Medija centru dr Milena Jauković, podsećajući na ono što u ovoj epidemiji čine zapadne zemlje poput Engleske u kojoj se zbog "propusta" u dočeku epidemije trese cela vlada, a njen predsednik Toni Bler obilazi bolnice i tim povodom drži konferencije za štampu.

Poslednje vesti koje stižu do javnosti su da se očekuje novi nalet epidemije. Lekova i dalje nema dovoljno, ni za grip ni za hronične bolesti, kao što ni jesenas nije bilo dovoljno vakcina protiv gripa.