Svet

Vreme broj 472, 22. januar 2000.

Amerika

Orvel na internetu

"Venčanjem" kompanija Time Warner i America Online sklopljen je najveći dil u istoriji američkog biznisa: novi gigant će imati moć kakvu jos niko na planeti nije imao

"Venčanje" kompanija Time Warner i AOL (America Online) američka televizija prenosila je uživo: bio je to prvorazredni dogadjaj koji je u drugi plan potisnuo sva ostala politička, ekonomska i šou-biznis zbivanja. Najveći "brak" u istoriji američkog biznisa, vredan oko 300 milijardi dolara, napravio je pravu gungulu na Vol stritu: probijeni su mnogi rekordi, akcije su vrtoglavo skakale, a bosovi kompanija AOL i Time Warner zadovoljno su se smeškali. Ted Tarner, najpoznatiji kao gazda CNN-a (sa Džejn Fondom se upravo razišao), na ovoj transakciji je zaradio 2,35 milijardi dolara.

Sutradan, kad su se strasti malo smirile, vetar je promenio pravac: na berzi je došlo do "korekcije", vrtoglavog pada akcija; konkretno, akcije firme America Online izgubile su petinu svoje vrednosti, a novi gigant je bio lakši za 20 milijardi dolara. Šefovi najveće medijske korporacije nisu zabrinuti: kažu da su to samo prolazne, dečje bolesti nova megakompanija garantuje slobodan pristup svim pretplatnicima kablovske televizije.

Mnogima, prvenstveno konkurenciji, firmama Microsoft i Yahoo na primer, otprve se nije dopao ovaj "čudni brak", takoreći "neprincipijelna koalicija". Kažu da je to susret, zapravo sudar, dva različita sveta, dva suštinski različita poslovna modela, čak dve različite korporacijske kulture, kojima upravljaju veoma različite grupe bankara i analitičara. Mnogo je značajnija ona grupa kritičara koja opasnost vidi na drugoj strani: spajanje Time Warner-a i AOL-a najveća je homogenizacija medija u istoriji. Kao u svim velikim "brakovima" i dilovima u biznisu, i ovde se jednostavno radi o uticaju moći i para. Nova kompanija će imati moć kakvu još niko na planeti nije imao: u kreiranju i distribuiranju vesti, zabave, pop-kulture u svim njenim dimenzijama. Komentator "Njujork Tajmsa" Verlin Klinkenborg piše da će ova vertikalna integracija dovesti do opasne kontrole kreativnosti, autorskih prava i distribucije. Tradicionalne medijske kuće su najnovijim "spektakularnim brakom" giganata jednostavno pregažene; neki govore o "novoj realnosti", drugi spominju Orvela, treći su ubedjeni da će "preterano liberalni mediji" mister Tarnera, koji istina nije više sa "crvenom Džejn", dovesti u ovu zemlju "socijalizam"!?

OPASNOST HOMOGENIZACIJE: Većina se slaže da je homogenizacija medija opasna stvar: ko vlada medijima taj kontroliše javno mnjenje. Liberalniji Amerikanci smatraju da su ovakvom centralizacijom sredstava informisanja zapravo ugrožena njihova ustavna prava slobode govora. Već duže vreme deo ovdašnjeg javnog mnjenja veoma je nezadovoljan medijima: dovodi u pitanje ne samo verodostojnost vesti i manipulaciju njima već i izbor ili filtriranje vesti.

Time Warner je vlasnik ne samo sveprisutnog CNN-a već i prestižnog i uticajnog političkog nedeljnika "Tajm", ali su izgleda videli da ne mogu bez internet mreže, pa su se sada udružili sa firmom America Online. Analitičari misle da će magazin "Time" ispasti iz budućih kombinacija i da će nova kompanija biti zapravo kombinacija AOL-a i CNN-a. Prognoze su da će na internetu barjak preuzeti CNN-AOL, da će zauzeti dominantan položaj kao što je, uostalom, CNN u prošloj deceniji zavladao kablovskom i satelitskom televizijom. Za "potrošače" vesti to nije dobra vest.

Neki analitičari kažu da AOL ni do sada nije osobito poštovao privatnost svojih korisnika: sada dolazi prava bonaca za sve vrste trgovaca i nasrtljivaca na mreži, koji se već nadaju da će brzo zgrnuti pare. Internet je trebalo da bude neka vrsta protivteže moćnim medijskim kućama. Megagigant AOL-Time Warner direktno je suprotstavljen velikim obećanjima i nadama koje je na samom startu lansirao internet: otvoreno, sveže strujanje različitih ideja. Deset miliona malih sajtova neće moći da se suprotstavi medijskom džinu America Online-Time Warner.

De facto, ništa jos nije gotovo dok se više od polovine akcionara i jedne i druge mamutske korporacije ne izjasni da prihvataju ovaj dil. Milioni ljudi imaju akcije ove dve kompanije, prema tome, ne može biti govora o monopolu, kažu advokati džinovske kompanije. Medjutim, kako su medju milionima ravnopravnih akcionara neki mnogo "ravnopravniji", sva je prilika da je sve već gotovo. Malo je onih malih akcionara koji misle da sve može da izadje na dobro.

Ako je suditi po polemici na internetu, ali i u mnogim novinama, "brak giganata" nije naišao na sveopštu radost. Kompanija America Online-Time Warner vrlo mnogo će uticati na to šta Amerikanci slušaju, gledaju, pa i čitaju. Ovakva orvelijanska kontrola javnog mnjenja za neke je zastrašujuća. Ona je i nepravična: zašto vlada zahteva da se Microsoft podeli na tri kompanije da ne bi imao monopol, a istovremeno odobrava nastanak ovog megagiganta? Ralf Nejder, kultna ličnost "zelene Amerike" i popularni zaštitnik malih potrošača, kaže da se političari u Vašingtonu plaše da se ne zamere moćnim medijskim kućama jer će izgubiti i njihovu naklonost, ali i pare koje im mediji daju za predizborne kampanje.

PIŠITE KONGRESMENU: Ipak, mnogi polemičari na internetu poručuju: "Pobunite se protiv spajanja kompanija America Online i Time Warner! Pišite svom kongresmenu!" Jedan otvoreno priznaje: "Strašno sam uplašen! Pišite Endiju Runiju!" Endi Runi je, nota bene, neka vrsta američkog "usmenog" Coraxa. Ovaj duhoviti TV komentator je savest one bolje, liberalnije Amerike.

Slobodanka Ast

Medijski monopol

Kada je 1983. novinar Ben Bagdikian objavio knjigu "Medijski monopol", dokumentovano je pokazao da 50 kompanija kontroliše koje novine, magazine i knjige Amerikanci čitaju i šta gledaju na televiziji i u bioskopu. Danas konce ove velike i moćne produkcije drži samo šest kompanija.

Je li to dobro ili loše? Bagdikian kaže da je to loše. Reč je o monopolu. Ali, ima i suprotnih mišljenja: velike kompanije imaju velike pare, pa mogu da finansiraju i mezimčad na kojima gube pare: mnogi sjajni informativni sajtovi na adresi WWW preživljavaju baš zahvaljujući bogatunima koji mogu sebi da priušte da imaju i neprofitabilne projekte. Kompanija Gannet je uložila milione u USA Today, sada najtiražnije dnevne novine. The New York Post je imao godišnje gubitke od 20 miliona dolara i bio je pred gašenjem: vaskrsao ga je Robert Mardok koji nije želeo da se ovo konzervativno glasilo ugasi.

Velike kompanije mogu da se odbrane kada ih tuže moćnici kao što su, na primer, bivši indonežanski premijer Suharto ili neka kompanija. Kina je tražila i uspela da News Corporation skine sa svog programa BCC World Service koji je vrlo kritično govorio o Kini. Posle je kompanija NC lako kupila pravo na biografiju ćerke Denga Hsiaopinga.

Očigledno, poslovni interesi su ponekad tako komplikovani da se može desiti da uticajne novine smeju da pišu slobodno o globalnim zbivanjima, ali ne i o lancu lokalnih robnih kuća. Danas čak i najverziraniji stručnjaci imaju problema da razmrse komplikovane vlasničke odnose u velikim korporacijama. Još je teže povući delikatnu liniju koja sprečava konflikte interesa. Dobri poznavaoci ovdašnjih prilika smatraju da zapravo sve zavisi da li je ruci koja hrani novinare stalo do pravih novina ili samo do profita. Neki misle da je većini šefova velikih medijskih kuća stalo da sve pretvore u jednu veliku robnu kuću!

prethodni sadržaj naredni

Up_Arrow.gif (883 bytes)