Nema�ka

Mu�ke "crnog �erifa"

Berlinska republika nije po�ela sa porastom ugleda i mo�i, ve� neverovatnim korupciona�kim skandalima u koje su ume�ane vode�e li�nosti politi�ke klase

BON

Sre�om, u Nema�koj nema ozbiljnijih slu�ajeva politi�ke korupcije, barem na nivou parlamenta i vlade. Tako je u junu 1996. govorio Manfred Kanter, tada�nji savezni ministar unutra�njih poslova, u javnosti �esto nazivan "crnim �erifom". Bio je brz na jeziku kada je trebalo zahtevati o�trije zakone i njihovu stro�u primenu, naro�ito prema strancima. Uvek smrknuta lica, u tamnom odelu i beloj ko�ulji, bio je oli�enje vrednosti po kojima su partije konzervativne Hri��anske unije (CDU i CSU) htele da ih bira�i prepoznaju: zalaganja za red i mir, o�uvanje poretka i "unutra�nje bezbednosti".

Sada Kanter, kao i njegov biv�i �ef nekada�nji kancelar i predsednik CDU-a Helmut Kol, pa i partija u celini, ogromnom brzinom postaju sinonimi za "javne vrline, a privatne poroke". Stranka koju je posle Drugog svetskog rata osnovao Konrad Adenauer i koja je uvek nastojala da povu�e znak jednakosti izme�u sebe i nema�ke dr�ave sada je, po oceni njoj uvek bliskog desni�arskog dnevnika "Frankfurter algemajne cajtung", "u slobodnom padu" s neizvesnim ishodom, tako da ni mogu�nost njenog raspada nije isklju�ena.

Kanter (60) je pro�log petka sazvao novinare i, u su�tini, priznao da se godinama bavio "pranjem novca". Kao predsedavaju�i ogranka CDU-a u pokrajini Hesen, prebacio je osamdesetih godina nekih osam miliona maraka svoje partije u inostranstvo. Novac se tamo oplodio, tako da i kada se odbije trinaest miliona maraka, koliko je tokom proteklih godina vra�eno u partijsku kasu u Nema�koj, sada je, po svoj prilici u �vajcarskoj i Lihten�tajnu, ostalo nekih 17 miliona maraka. Hesenska CDU je novac proknjizila kao "zave�tanja anonimnih darodavaca iz Lihten�tajna". Njen blagajnik princ Kazimir Johanes od Zajn-Vitgen�tajn-Berleburga (82), raspredao je cini�ne legende po kojima su darodavci, koji ne �ele da im se zna ime, "bogati frankfurtski Jevreji koji su se odselili u inostranstvo". Kanter i njegovi partijski drugovi prebacili su novac u inostranstvo zato �to je tih godina, na njihovu inicijativu, poo�tren zakon o donacijama politi�kih partijama.

AFERA FLIK: Prethodno je Nema�ku potresla takozvana "Flik-afera", u koju su najvi�e bili ume�ani ba� kancelar Kol i vladaju�a konzervativno-liberalna koalicija. U partijske kase slivao se tada, anonimno, novac krupne industrije, pri �emu je konce vukao milioner Flik. Izgleda da Kanterovih osam miliona tako�e poti�e od Flika. Mu�ke "crnog �erifa" privremeni su vrhunac afere oko tajnih fondova CDU-a i njenog biv�eg vo�e Kola. �ovek koji je 16 godina bio savezni kancelar i �etvrt veka predsednik konzervativaca i dalje odbija da ka�e odakle mu novac (zasad se zna za 2,4 miliona maraka) koji je, s tajnih ra�una, po naho�enju delio strana�kim podorganizacijama u pokrajinama, posebno u predizborno vreme. Ka�e da je dao �asnu re� darodavcima da ne�e odati njihova imena. U �etvrtak 20. janauara po�inje da radi posebni istra�ni odbor saveznog parlamenta koji treba da osvetli tu aferu, a uporedo i bonsko dr�avno tu�ila�tvo nastavlja svoju istragu. Kol, ukoliko odbije da navede imena, mo�e da bude i priveden. U �tampi, me�utim, ima naga�anja da darodavci uo�te ne postoje, ve� da Kol prikriva stvarno poreklo novca, koje bi tako�e moglo da bude vezano za industrijalca Flika. Sredinom �ezdesetih godina, Kol je ve� jednom bio saslu�an pred posebnim istra�nim odborom "Bundestaga", ali se tada provukao. Kolov naslednik na mestu predsednika CDU-a Volfgang �ojble tako�e je osumnji�en za prikrivanje nov�anih priloga. Priznao je, posle vi�e sedmica ponavljanja, da uop�te nije ume�an u takve radnje, da je 1994. primio u gotovini sto hiljada maraka od minhenskog "trgovca" Karlhajnc �rajbera. Pare je, kako sada ka�e, dao blagajnici CDU-a, a ona ih je, po�to su du�e vremena stajali u kasi, pogre�no uknji�ila kao "ostali prihodi", iako je bila obavezna da navede njihovo ta�no poreklo. Kada je pre dve-tri godine po�ela istraga protiv trgovca oru�jem �rajbera zbog pronevere i korupcije, �ojble je zatra�io od blagajnice da mu izda potvrdu da je pare uredno predao u kasu CDU-a.

Povrh svega, novine prenose da se �ojble sada poverio svojim saradnicima da je tih sto hiljada maraka u me�uvremenu nestalo i da niko ne zna kako. �rajber se pre nekoliko godina sklonio u Kanadu, iako se tamo jo� od 1995. vodi istraga protiv njega zbog korupcije. Kanadske vlasti zatra�ile su od nema�kih sudija pravnu pomo�, pa je tu�ila�tvo u Augzburgu utvrdilo da je �rajber dobio 20 miliona dolara provizije prilikom prodaje putni�kih aviona tipa "Erbas" kanadskim poru�iocima u vrednosti od dve milijarde dolara. Proviziju nije oporezovao u Nema�koj, izgleda, kao ni prilikom mno�tva drugih poslova, recimo prilikom prodaje nema�kih tenkova specijalne namene Saudijskoj Arabiji 1991. godine. Korporacija Tisen-Hensel isporu�ila je 36 oklopnih vozila za pronala�enje mina zalivskoj dr�avi u poslu vrednom vi�e od 400 miliona maraka. Cena tenkova iznosila je, prema navodima u �tampi, samo oko 200 miliona, a vi�e od 240 miliona maraka bili su "korisni izdaci", to jest isplata ilegalnih provizija, odnosno mito.

"KORISNI IZDACI": Nema�ki poreski zakoni su do protekle godine dozvoljavali da se u inostranstvu ispla�uju "korisni izdaci". Tako je i korporacija Tisen dobila unapred dozvolu od poreske uprave u Diseldorfu da odbije od poreza 240 miliona maraka mita koje je valjalo isplatiti u okviru posla sa Saudijskom Arabijom. Me�u posrednicima je bio i �rajber, koji ka�e da je pare delio prvacima CDU-a "neguju�i politi�ki pejsa�" kako ne bi bilo te�ko�a oko izvoza. Dvojica vode�ih Tisenovih menad�era u me�uvremenu su uhap�ena zbog utaje poreza jer su izgleda sebi namenili deo "korisnih izdataka". Generani sekretar CDU-a, politi�arka mla�e generacije Angelika Merkel priznala je, posle obelodanjivanja mahinacija "crnog �erifa" da je "ostala bez re�i". Politi�ki komentatori ukazuju na niz drugih korupcionaskih afera, koje poga�aju i vladaju�uju koaliciju socijaldemokrata i "zelenih", i govore o "�teti koju su pretrpeli pravna dr�ava, politi�ka kultura i demokratija u Nema�koj".

"Berlinska republika", u koju je Nema�ka upravo kro�ila preseljenjem vlade i parlamenta iz Bona u staro-novu prestonicu, umesto porastom ugleda ujedinjene dr�ave i porastom njenog uticaja, po�ela je najve�im politi�kim skandalom u posleratnoj istoriji zemlje. Dugogodi�nji kancelar i njegov ministar unutra�njih poslova, kojima je vi�e nego bilo kome drugom bilo povereno da �uvaju ustav i zakone, kr�ili su ih na bezobziran na�in. Mnogi misle da je sve �to je dosad dospelo u javnost samo vrh ledenog brega i da Nema�koj tek predstoji veliki �ok.