Svebori prihajajo

U inat gripu a uz nos međunarodnom svetskom poretku na Adi Ciganliji će biti održana trka "Bogojavljenski krst 2000": takmičari će na Savskom jezeru imati da preplivaju trideset tri pravoslavna metra, a onaj ko bude imao najviše sportsko-verske sreće nosiće titulu Bogojavljenskog krsta sve do idućeg Bogojavljenja.

Vekovnu tradiciju viteške borbe u osveštanoj premda studenoj vodi sada brane samo članovi Svesrpskog Svebor saveza: danas će plivati dvadeset pet odvažnih momaka - Svebora zajedno sa jednom devojkom, studentkinjom Beogradskog univerziteta; već dogodine bi o trošku Svebora trebalo da doputuju plivači iz svih srpskih zemalja - neko bi mogao i da dopliva do prestonice, kao što su neki peške dolazili iz Bosne u Kuću cveća. A ne može biti dalek ni dan kad će manifestacija dobiti međunarodni karakter: u ledene vale Savskog jezera [zašto ne Svetosavskog?] već 2001. mora skočiti stotinak ruskih kratkoprugaša, dva-tri Grka i makar jedan časni Kopt.

Pod naslovom "Svebori vade Bogojavljenski krst" najstariji dnevni list podsetio je čitalaštvo na praiskonski običaj naroda najstarijeg da se na Bogojavljenje njegovi pobožni i nezimogrožljivi sinovi, a kako vidimo i poneka kćer, trkaju po ledenoj vodi; tradicija je od 1940. godine suspendovana, i tek 1998. članovi Svebora zaplivali su srpski kraul na Dunavskome keju. Takmičenje nije imalo blagoslov sa najvišeg mesta, pa se pobednik i vreme koje mu je bilo potrebno da dopliva do Krsta neće naći ni u analima Sprske pravoslavne crkve ni u statistici Plivačkog saveza Jugoslavije. "Politika" žali što angažovanje Svebora nije bilo zvanično priznato... Ali: "Prošle godine cela manifestacija bila je na mnogo višem nivou, pod pokroviteljstvom Skupštine opštine Čukarica i prvi put je održana na Savskom jezeru, zbog nemogućnosti osvećenja prljave i zagađene vode Dunava. Iako ni ovoga puta nisu imali zvaničan blagoslov patrijarha već samo prećutno odobravanje, Svebori su po izuzetno hladnom vremenu hrabro pristupili vađenju svetog Bogojavljenskog krsta."

Zna se šta je sa Srbima bilo otkako je prastari običaj izranjanja Krsta zaboravljen, a bilo bi možda i gore da tradiciju nije održavao jedan sada već vremešan građanin: Aleksandar Vlasak (71) i danas pliva, ovog puta u dresu Svebora, ako tako može da se kaže. Izronjavanje Krsta, srećom, sve više privlači i omladinu: "Politika" javlja da će najmlađi takmičar biti četvorogodišnji Svebor Nemanja.

Primer maloletnog Nemanje sigurno će biti veliki podstrek njegovim drugovima po obdaništima da što pre savladaju veštinu plivanja i da se čim prije očeliče u ledenoj vodi, koja je mnogo zdravija od mlake ili kipuće vode. Pretpostavljam da je Društvo za zaštitu prava deteta zahtevalo od Svebora (mada se i mali zove Svebor!) da se detetu da ronilačko odelo sa dva termoforčića te da ispod njega rone dva profesionalca, ali pretpostavljam da je odvažno i ponosito Srpče sve to odbilo i svojim potpisom potvrdilo da će plivati na vlastitu odgovornost te da u skladu sa svojim uzrastom neće obući ni kupaće gaćice!

"Politika" saznaje da Svesrpski Svebor broji stotinak vežbača u za sada tri registrovana kluba i više sekcija širom zemlje ali i inostranstva: "Osnovani su 1990. godine sa prevashodnim ciljem da obnove srpsko-pravoslavnu vitešku tradiciju sa akcentom na etici i hrabrosti. Pored učešća u izranjanju svetog Bogojavljenskog krsta imaju i svoja takmičenja na kojima se, poštujući tradiciju, nadmeću u starim, već zaboravljenim veštinama, kao što su narodno rvanje, rvanje do tri baca, rvanje za opasače kao i bacanje kamena sa ramena." Ako Svebori deluju i vani, jedno od prvih takmičenja moralo bi se organizovati na Fontani di Trevi (koja bi bila ledena u okviru svojih mogućnosti): "Pred pedeset hiljada rimokatolika predvođenih Svetim ocem do Bogojavljenskog krsta prvi doplivao Tanjugov dopisnik iz Rima, poznati mačevalac, strelac itd."

U izronjavanje Krsta bi se morala uključiti i država (ministarstvo vera skupa sa ministarstvom za sport, omladinu i veronauku), plivačima bi trebalo meriti vreme, tako da bi se osim prelazne titule Bogojavljenskog krsta ustanovila i titula najbržeg krstaša - znao bi se plivač decenije, veka, milenijuma; šampioni bi našli mesto u reprezentaciji, olimpijskom timu, naš unekoliko posustali vaterpolo dobijao bi svežu krv.

Izrađivanjem Krsta pozabavile bi se najbolje srpske drvodelje, ali stvar ne bi nužno počivala na domaćoj radinosti: ako "Simpo" može da napravi lepši, udobniji i kvalitetniji Krst, u redu, neka ga napravi. "Srbijašume" bi svim krstodeljama darovala po jedno stoletno deblo senovitog drveta, krstovi koje bi žiri uvrstio u uži izbor bili bi uručivani kao utešna nagrada onima koji nisu doplivali do Krsta ili porodicama onih koje je uhvatio grč...

Izronjavanje Krsta mora kad-tad privući učesnike iz inostranstva. Pravoslavlje nikome ne zatvara vrata i ako bi za Krst hteo da se takmiči neki Francuz, samo neka izvoli. Čak i da Krst izroni neki Amerikanac, i to bi bio trijumf vere pravoslavne, jer bi upravo osvajanjem titule takmičar dokazao da je plivao svetosavski i da je stao na stranu napaćenog srpskog naroda.

Zaista, možda će današnje izronjavanje Krsta buduća pokolenja pominjati kao udaranje temelja pravoslavnoj olimpijadi (koja bi, jasno, uključivala rvanje do tri baca, rvanje za opasač VJ i sl.): gradovi, zemlje i kontinenti prijavljuju Sveboru kandidaturu da oni budu domaćini Krstijade, Krst iz Srbije iznosi neko od političara kome nije zabranjen odlazak u inostranstvo, svakog Bogojavljenja sprski barjak vijori se negde u svetu...

Samo da nam se Svebor Nemanja danas ne zagrcne i ne prehladi.