Manjkava analiza

"Opoziciji je bolje da �eka"; "Vreme" br. 470

U tekstu pod naslovom "Opoziciji je bolje da �eka" Du�an Pavlovi� nudi javnosti tezu koja bi se mogla nazvati ekskluzivnom u odnosu na proklamovani stav ve�ine opozicionih stranaka koje zahtevaju prevremene izbore. Poku�a�u ukratko, slede�i autorove argumente, da poka�em za�to je ova analiza manjkava, i to kako s obzirom na premise od kojih polazi, tako i u odnosu na zaklju�ak koji nudi.

Sama teza da je Srbija pretpoliti�ka zajednica, ukoliko se prihvati bez rezerve, ne ostavlja dovoljno prostora perspektivi prelaska iz pretpoliti�ke u politi�ku zajednicu. Ako su obele�ja pretpoliti�ke zajednica ista ona koja karakteri�u primitivna dru�tva - dakle organicisti�ka struktura, psiholo�ki fundirana na vladaju�em mitu i plemenski dru�tveno ustrojena sa neprikosnovenim poglavarom - na koji na�in je mogu�e unutar takve zajednice izvr�iti radikalan prevrat tako da se i same osnove dru�tva promene? Ako se u isto vreme zahtevaju oba cilja, to zna�i da bi se, uz uva�avanje teze da se radi o pretpoliti�kim uslovima u Srbiji, promena mogla izvr�iti nekom spolja�njom silom (poput nasilne socijalizacije u afri�kim kolonijama). Druga mogu�nost je da se optira za svrgavanje vladara u okvirima same pretpoliti�ke zajednice. To zna�i ru�enje Milo�evi�a svojatanjem kosovskog mita, uvo�enjem novih mitova, arhai�ni i parola�ki odnos prema "javnosti" i naposletku izbor novog vo�da koji �e (valjda) promeniti osnove dru�tva. Tre�a mogu�nost, koju predla�e Pavlovi�, da se "sa�eka" dolazak politi�ke zajednice, i nije mogu�nost u doslovnom smislu re�i. Najpre s obzirom na iskustva poznata dru�tvenim teorijama, a zatim i s obzirom na na�a sopstvena (�ta jo� treba da se desi). Verovanje da �e nacionalnog/nacionalisti�kog diskursa nestati kada Milo�evi� vi�e ne bude imao na koga da upire prstom (on je upravo majstor u produkovanju neprijatelja), kada se "re�i pitanje otcepljenja Crne Gore", i to sve uz nadu da ne bude nove spoljne intervencije, upada VJ na Kosovo ili izazivanja nereda u Crnoj Gori, Vojvodini i Sand�aku, vi�e li�i na spisak lepih �elja nego na kondicionale jedne realne analize. Dovde da zaklju�im: nemogu�e je, ako se prihvati teza o pretpoliti�koj zajednici, verovati u istovremenu smenu vladara i prelazak u politi�ku zajednicu, a jo� je manje mogu�e da pretpoliti�ka zajednica sama od sebe (promenom okolnosti) preraste u politi�ku, i to jo� za vladavine poglavice koji svom silinom odr�ava atmosferu plemenskog dru�tva. Dakle, ili �emo prihvatiti da je Srbija (i pored svega) politi�ka zajednica i zahtevati izbore, ili �emo biti prinudjeni da izlaz iz pretpoliti�ke zajednice i smenu re�ima o�ekujemo uz pomo� spoljne ili unutra�nje sile (intervencija ili prevrat).

Vi�e razloga ima na strani prve mogu�nosti. Prvo, pogre�no je verovati da je Milo�evi� dospeo na vlast i da se na njoj odr�ava manipulisanjem nacionalnim ose�anjima. On nije, poput Hitlera, izabran na izborima, ve� je svoje mesto obezbedio u tada�njim okvirima strukture mo�i, naslediv�i dobro razra�en dr�avno-policijski aparat. Manipulisanje nacionalnim i drugim ose�anjima (na primer resantimanom ni�ih slojeva) pomagalo mu je da se na vlasti odr�ava, ali nipo�to nije presudan razlog. Realni izvor njegove mo�i sastoji se u piramidalnoj strukturi sistema na osnovu koje on rukovodi spoljnom politikom, ispla�uje bud�etske korisnike, dodeljuje sinekure, delove vlasti i korumpira (ili ucenjuje) opoziciju. I pored svega toga javnost u Srbiji, sada kao politi�koj zajednici, izja�njava se na svim dosada�njim izborima ve�inom protiv njegove partije. Jedan deo njegovih bira�a jeste izmanipulisan, ali jedan, i to dobar deo rukovo�en je realnim interesom. Dakle, Milo�evi�eva strategija nije bila oslonjena samo na manipulisanje javno��u, ve� je predstavljala dobro iskalkulisanu i socijalno utemeljenu strukturu raspodele dobara - najradikalnija opozicija dobila je najvi�e, najsposobniji �pekulanti uzeli su najvi�e, najodaniji su nagradjeni, a oni najti�i su ostali poni�eni i uvre�eni. Nacionalisti�ki diskurs, u navedenom tekstu upotrebljen kao argument za tezu o pretpoliti�koj zajednici, tako se pokazuje samo kao usputni pratilac i legitimacija podele kola�a, nikako kao klju�ni �inilac odr�avanja statusa quo.

Kad se uzme u obzir navedeno, koncept opozicije i ne mo�e biti (nikada nije ni bio) takmi�enje u egzegezi mitova, ve� ono �to sam Pavlovi� i predla�e: zajedni�ko, iskreno, dosledno zalaganje za smenu re�ima kritikovanjem svih aspekata njegove politike. Mo�da ovo deluje kao otkrivanje tople vode, ali s obzirom na dosada�nje delovanje opozicije nije suvi�no podvla�iti.

Kona�no, pitanje redovnih ili prevremenih izbora u kontekstu odbacivanja mogu�nosti prelaska iz pretpoliti�ke u politi�ku zajednicu, to jest odbacivanja ove distinkcije kao deplasirane, jeste samo pitanje da li je opozicija u stanju da se izbori za prevremene izbore. Ako jeste, onda se na izborima ima �emu nadati, a ako nije, mo�e usvojiti argumentaciju gospodina Pavlovi�a kao solidan izgovor.