Li�ni stav: prevremeni ili vanredni izbori

Opoziciji je bolje da �eka

U ovom tekstu �u pokazati da srpskoj opoziciji odgovaraju redovni izbori za republi�ku skup�tinu, a Levoj koaliciji prevremeni. Budu�i da je pitanje slede�ih izbora u Srbiji klju�no, ne samo za strana�ke interese ve� i za dalji razvoj politi�ke situacije u Srbiji, pokaza�u jo� i kuda bi mogli da vode redovni izbori, i za�to su oni po�eljniji od prevremenih. Obja�njenje za ovu tezu, me�utim, bi�e druga�ije od onog koje nudi Leva koalicija, koja tvrdi kako u zemlji ne postoji nikakva kriza, pa otuda nema potrebe za prevremenim izborima. Ja �u najpre izneti tezu o tome kako je Srbija jo� jedna pretpoliti�ka zajednica i kako u takvoj zajednici mo�e da pobedi jedino Milo�evi�. Potom �u tvrditi da je osnovna gre�ka opozicije �to �uri da se ponovo takmi�i sa Milo�evi�em u takvom okru�enju. Zaklju�i�u da opozicija mora da sa�eka povoljne okolnosti za prelazak Srbije iz pretpoliti�ke u modernu politi�ku zajednicu budu�i da je njihov dolazak sada izvesniji nego ikada i budu�i da jedino u takvom okru�enju opozicija ima nekakve �anse na uspeh.

Dana�nja Srbija je pretpoliti�ka zajednica. U nekoliko re�i, u pretpoliti�koj zajednici bira�i se ne mobilizuju prezentovanjem razli�itih politika, ve� manipulisanjem i prizivanjem mitova i simbola. Milo�evi�ev po�etni uspeh iz 1987/89. se jedino i obja�njava time �to je on sebe uspeo da ugradi u kosovski mit. Na taj na�in on je, u jednom simboli�kom smislu, sebe uspostavio kao glavu jednog organizma koja garantuje njegovo jedinstvo. Milo�evi�evi sledbenici veruju da bi bez njega izgubili sopstveni identitet, ponos, �ast i bili zbrisani sa lica zemlje. Otada pa sve do 1999. u Srbiji vlada jedan nacionalisti�ki politi�ki diskurs, u kome su nacionalni i kosovski simboli i mitovi nesporni. Politi�ka istorija Srbije u periodu 1987-1999, sa izuzetkom kriza od 9. marta 1991. i 17. novembra 1996, jeste istorija borbi oko toga ko je verniji predstavnik, za�titnik i interpretator srpskog nacionalnog identiteta.

PUBERTET: Na drugoj strani, u politi�koj zajednici politika se vodi i zasniva na interesu, odnosno uve�avanju blagostanja ljudi. Logika koja po�iva na uve�avanju bogatstva i zadovoljavanju interesa je ova: glasa�u za tebe ako mi se obim sloboda i prava bude stalno �irio, ako mi dru�tvo pru�i bolje uslove za prosperitet, ako �e moja deca imati vi�e �ansi da se popnu na dru�tvenoj lestvici, ako �e mi plata slede�e godine biti ve�a itd. Ko god u politi�koj zajednici nije sposoban da zadovolji ljudske potrebe i obezbedi mogu�nosti za njihov razvoj, taj mora da ode iz politike.

Srbija je pretpoliti�ka zajednica, budu�i da u njoj i dalje vlada nacionalisti�ki politi�ki diskurs koji svoje izvori�te ima u kosovskom mitu. Milo�evi�, koji je prvi zapo�eo sa njegovom eksploatacijom pre 12 godina, nema nameru da odbaci taj diskurs. U svojim prethodnim analizama u Vremenu (br. 383, 409, 447) napravio sam gre�ku kada sam pretpostavljao da �e se Milo�evi� nakon zatvaranja kosovskog pitanja preorijentisati na mirotvora�ki i interesni diskurs onako kako se preorijentisao nakon Dejtonskog sporazuma pre �etiri godine. To se nije desilo. Milo�evi� i dalje eksploati�e kosovski mit i uspe�no odr�ava svoju vlast dr�e�i Srbiju i Srbe - kako bi to slikovito rekao Aleksandar Tijani� - u pubertetu.

Ali prilikom analize politi�kog diskursa koji vlada Srbijom potrebno je razlikovati volju za eksploatacijom od povoljnih okolnosti za eksploataciju. Za odr�avanje Srbije kao pretpoliti�ke zajednice nije dovoljno samo ugraditi sebe u kosovski mit, ve� je za to potrebno imati i neke realne povoljne okolnosti. Efektivnost nacionalisti�kog diskursa zavisi od Milo�evi�eve sposobnosti da Srbe ubedi kako su neprekidno suo�eni sa pretnjama, ucenama, sukobima i borbama na �ivot i smrt nude�i im pri tom poraz kao meru vrednosti. Milo�evi� se pri tom nije libio da mnoge od tih sukoba i kriza i sam zapo�ne, direktno ili indirektno, i tako proizvede realnu osnovu za odr�avanje kosovskog mita. Kada je rat u Sloveniji bio zavr�en, izvora za sukobljavanje je bilo na pretek. Milo�evi�u je bilo lako da nakon tog rata preusmeri pa�nju Srba na Hrvatsku, pa potom na Bosnu, pa na kraju na Kosovo. Svi ti ratovi predstavljali su realan izvor za podr�avanje nacionalisti�kog politi�kog diskursa.

OKRU�ENJE: Ova Milo�evi�eva strategija savr�eno je kompatibilna sa �injenicom da je Srbija pretpoliti�ka zajednica, budu�i da interesna politika u takvoj zajednici ne igra nikakvu ulogu. E sad, oni koji razmi�ljaju o izborima treba da se zapitaju kada i u kakvom okru�enju �ele da se nadme�u sa Milo�evi�em. Kako je pokazala poslednja knjiga Vladimira Goatija Izbori u SRJ od 1990. do 1998, odr�avanje izbora u uslovima pretpoliti�ke zajednice uvek je i�lo na ruku Milo�evi�u koji je s lako�om manipulisao politi�ki diskurs, izborne uslove i izborne rezulte. Me�utim, sada, po�to je Kosovsko pitanje zatvoreno, postavlja se pitanje na koji �e na�in Milo�evi� objasniti svojim sledbenicima da su ugro�eni. Pretpostavimo, dakle, da se izbori odr�e u septembru ili oktobru 2000. kada ina�e dolaze na red. Pretpostavimo da se tada srpsko pitanje na Kosovu zatvori na ovaj ili onaj na�in i da Milo�evi� vi�e nema gde da izazove krizu i ubedi Srbe kako je srpsko jedinstvo jedino �to je va�no. Kako bi Milo�evi� objasnio svojim bira�ima da su ugro�eni i da �e biti zbrisani sa lica zemlje ako takve opasnosti vi�e ne bude bilo? �to vi�e vremena protekne, njemu �e biti sve te�e i te�e da u tome ube�ivanju bude uspe�an onako kako je bio uspe�an za vreme rata sa NATO-om. Pod pretpostavkom da Milo�evi� ne naredi vojsci da krene nazad na Kosovo i pod pretpostavkom da ne zarati sa Crnom Gorom, �im se bude re�ilo pitanje otcepljenja Crne Gore, Srbi �e ostati sami sa sobom. Tek kada stanje stvari prirodno do�e na ta�ku sa koje Milo�evi� vi�e ne�e mo�i da upre prstom i ka�e "oni nam �ele zlo!", opozicija bi mogla da ima neke �anse da oslabi Milo�evi�a, pa �ak i da ga na po�tenim izborima pobedi. Sa izborima zato treba odugovla�iti onoliko dugo koliko je potrebno da nestanu sve povoljne okolnosti za Milo�evi�a da eksploati�e nacionalni politi�ki diskurs i kosovski mit. Srbima se mora dati �ansa da po�nu da se bave realnim �ivotom, a ne samo bekstvom od realnosti. Poslednje istra�ivanje Sre�ka Mihajlovi�a, objavljeno u Blicu od 2. decembra 1999, pokazuje da se stvari u Srbiji ve� polako kre�u u tom pravcu.

KONCEPT: Sve ovo svakako ne zna�i da opozicija treba da sedi i �eka da povoljne okolnosti za odr�avanje Srbije u pretpoliti�koj zajednici nestanu, pa da se onda samo pojavi sa izbornim listama i odnese pobedu. Srpska opozicija je, uz hrvatsku, najgora opozicija u Evropi i analiza njenog delovanja se ne mo�e svesti u okvire ovog teksta. Izvesno je jedino da takva opozicija mora da vodi ra�una barem o slede�ih nekoliko stvari. Prvo, potrebno je da se slo�no izbegavaju bilo kakvi prevremeni i nepo�teni izbori, kao recimo najavljeni lokalni. Drugo, potrebno je da se u opoziciji opet ne na�e neka stranka koja �e pre ili posle izbora sklopiti sporazum sa Milo�evi�em i napraviti koaliciju kao uzajamnu korist prema kojoj Milo�evi� ne gubi apsolutnu vlast. (Takvih slu�ajeva je bilo ranije kada je 1990. i 1992. Demokratska stranka prerano proglasila da izlazi na nepo�tene izbore i tako povukla za sobom sve ostale stranke; kada je Nova demokratija nakon izbora 1993. bukvalno spasila Milo�evi�a od podele vlasti sa opozicijom; ili kada je SPO 1997. dao legitimitet jo� jednim la�nim izborima.) Tre�e, i verovatno najva�nije, opozicija mora da ima jasnu izbornu politiku koja �e se bazirati na interesu, a ne na mitovima i simbolima. Ta politika mora da bude izvedena iz liberalnog koncepta gra�anstva i demokratije, a ne organisti�kog nacionalizma i kosovskog mita. Jedini put kada je opozicija uspela da bude nadomak pobede bilo je kada se 1991. i 1996/7. borila za pravnu dr�avu i demokratiju, a ne Veliku Srbiju. Ako opozicija i na slede�im izborima bude optu�ivala Milo�evi�a da je izdao Kosovo ili Srpsku krajinu, ili se bude takmi�ila sa njim u tome ko �e vi�e pljuvati po Bilu Klintonu, Toniju Bleru, NATO-u i Zapadu u celini, onda ne�e mo�i da pobedi Milo�evi�a �ak iako bude za to imala povoljne okolnosti.