Nedelja |
Vreme broj 473, 29. januar 2000. |
Pismo Majka radnika RTS-a optužila Milanovića za smrt sina Žanka Stojanović, majka jednog od 16 poginulih radnika Radio-televizije Srbije (RTS) Nebojše Stojanovića, okrivila je direktora RTS-a Dragoljuba Milanovića za smrt svog sina, za vreme vazdušnih napada NATO-a na Jugoslaviju. Ona je navela u pismu Milanoviću da mu vraća i spomen-plaketu, posthumno dodeljenu njenom sinu. Žanka Stojanović navela je da javnost nije obaveštena o dodeli tih plaketa, jer RTS "i dalje zataškuje sećanje na tragičan događaj", te da je zbog toga pismo Milanoviću poslala i javnim glasilima. U pismu je Žanka Stojanović optužila direktora državne televizije da se prema nastradalim radnicima" nije "gospodski poneo", jer ni "posle devet meseci od tragičnog događaja nije održan komemorativni skup". Dodala je da Milanović "nije ni za poštovanje", jer nije objavio dan žalosti za poginulim radnicima. Ona je posebno istakla da je Milanović trebalo da podnese ostavku. "Umesto svega ovoga, vi ste samo povodom dana RTS-a na sraman, nedoličan i kukavički način, svim porodicama ponaosob, a preko jedne od svojih sekretarica, u neuglednoj kancelariji, uručili nekakve spomen-plakete poginulima", navedeno je u pismu Milanoviću. Žanka Stojanović napisala je i da je tom prilikom bilo zatraženo da sa sobom ponese umrlicu svog sina, ali da sada, na devetomesečnicu od smrti njenog sina, vraća spomen-plaketu svog sina, jer to nije imala prilike do sada da uradi. "Vi ste krivi za njegovu smrt", navela je ona u pismu Milanoviću, optuživši ga da nije izmestio svoje ljude iz zgrade RTS-a, koja je raketirana krajem aprila prošle godine. Žanka Stojanović navela je i da porodice poginule Jelice Munitlak, Ksenije Banković, Milana Joksimovića, Dragana Tasića, Ivana Stukala i Branislava Jovanovića takođe vraćaju spomen-plakete, a da su porodice Darka Stoimenovskog i Aleksandra Deletića odbile da te plakete prime. Slovenija Penzije za prostitutke Dvojica poslanika Liberalne demokracije Slovenije, stranke premijera Janeza Drnovšeka, predložila su parlamentu da donese zakon o prostituciji. Kako prenosi slovenačka štampa, poslanici Aleksander Merlo i Roman Jakič predlažu da se osnuje međuresorna grupa eksperata koja bi u saradnji sa parlamentom još tokom ove godine sačinila predlog zakona o prostituciji. Oni su naglasili da nije reč o pokušaju legalizacije prostitucije nego o zakonskom regulisanju na tom području, od čega bi koristi imale prostitutke, njihove stranke i država. Predlog poslanika predviđa socijalno i penziono osiguranje prostitutki i obavezne lekarske preglede. Predloženi zakon olakšao bi i borbu protiv primoravanja na prostiticiju, bolje zaštitio maloletnike, smanjio povezanost prostitucije sa kriminalom i ograničio dolazak prostitutki sa Istoka, navodi se u predlogu. Univerzitet Predstavljena knjiga "Sumrak univerziteta" U beogradskom Medija centru 24. januara je predstavljena knjiga "Sumrak univerziteta" Slobodana Petkovića, bivšeg profesora Šumarskog fakulteta. Profesor Fakulteta političkih nauka Čedomir Čupić rekao je da je "univerzitet trenutno jedan veliki objekat u rušenju i razaranju", a da "štetočine" rade na tome dvostruko, "sistematski i po ćeifu". Čupić je rekao da je autor u knjizi "identifikovao uzrok i iznijansirao razloge i motive podvlašćivanja i razaranja univerziteta". "Uzrok je sistemske a razlozi su ideološke prirode", rekao je Čupić i dodao da su motivi za razaranje univerziteta dobro rasvetljeni i različiti, "od loših osećanja koja podstiče vlast, preko negativnih stanja koja vlast proizvodi do mera 'disciplinovanja' i izbacivanja nelojalnih". Čupić je rekao da su u knjizi opisani osnovni faktori koji omogućavaju političku kontrolu univerziteta i od njih posebno istakao "krizu morala". Profesorka Srbijanka Turajlić, koja je otpuštena sa Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu, rekla je: "Ovaj univerzitet nije upropastila vlast već profesori, a time smo samo učinili uslugu vlasti", i navela primere nesolidarnosti sa kolegama na Filološkom fakultetu i slučaj profesora Petkovića za čije je vraćanje na posao "peticiju potpisalo samo 800 ljudi". |
Mini intervju Spasoje Krunić, predsednik Vlade grada Beograda Opet su gradski odbori JUL-a i SPS-a optužili gradske vlasti za "totalnu nesposobnost", ovog puta glede snega što nam je zavejao celu državu i uhvatio SPO u klinč. Vladajuća koalicija konstatovala je preko svojih medija da bi takvom nevremenu iste noći zadala kroše, "u interesu građana". Spasoje Krunić, predsednik gradske vlade, odgovara za "Vreme" na optužbe: "Jedino šta je preostalo SPS-u, JUL-u i SRS-u jeste borba protiv Boga, jer nju neprestano i vode. Kao što su juče državni mediji potpuno tačno izvestili građane da sve službe kvalitetno rade svoj posao i da je nad Srbijom i nad Beogradom velika, uobičajena zimska nepogoda, tako su morali u nastavku obavestiti koji je stvarni rezultat. Oni su se odlučili, kao i obično, za gole neistine i podvale. Beograd se neće baviti lečenjem bolesnih glava ove vrste, jer te iste glave treba da se pobrinu o onim stvarima za koje su odgovorne njihove centrale. Tvrdite da je budžet kojim raspolažete 24 puta manji od onog kojim su raspolagali socijalisti? Sa najmanjim budžetom od 1945. godine do danas gradske vlasti postigle su rezultat koji do ludila dovodi SPS, JUL i SRS. Devetog marta 1991. godine Beograd je imao budžet od 1 milijarde i 200 miliona dolara. Devetog marta 1999. godine mi smo imali budžet od 50 miliona dolara. Gde su ovih 50 miliona u dinar se zna. Gde su onih milijardu i 200 miliona - niko živi ne zna. Vlasti su naložile nadležnim sudovima proveru opozicionih čelnika radi eventualnog podizanja krivičnih prijava. Da li, za slučaj takve represije, imate pokriće za svoje reči i dela? Govorim u ime gradske vlade - nikada se nismo bojali bilo kakve provere ili istrage. Oni koji se boje stalno prete, pa onda neka već jedamput to i urade. Jelena Grujić |
Anketa "Vremena" Kako ste se lečili od gripa? Jovan Milojević:
Nikako, dete moje. Jedva sam ovako star pregurao ovu epidemiju. Vidim da je dosta mojih
vršnjaka otišlo na onaj svet, a ja sam se, hvala Bogu, spasao čajevima i aspirinima iz
lanjskih rezervi. Moja baba mi je kuvala tanke supice i tako smo preživeli. Kod lekara
nisam smeo da idem, a čujem da su apoteke bile prazne. Ovo je pet karakterističnih odgovora iz telefonske ankete "Vremena" sprovedene na uzorku od 50 građana Srbije. Skoro 75 odsto anketiranih žalilo se na nestašicu lekova i primenu narodskih lekova protiv gripa. Dvadeset odsto se snalazilo nabavljajući lekove iz inostranstva preko prijatelja i rođaka, a pet odsto anketiranih koristilo je lekove koji su mogli da se nabave u apotekama. |