Socijalna karta bivše Jugoslavije

Siromaštvo hara Srbijom

Trećina građana Jugoslavije može se, po svetskim standardima, smatrati siromašnima, a to znači da ne mogu da pokriju ni troškove ishrane

Prema tek objavljenim zvaničnim podacima o siromaštvu u Jugoslaviji, stopa bede u nas popela se na nepunih trideset odsto, više nego ikada. Plastičnije, trećina građana skraćene Jugoslavije (oko tri miliona ljudi) može se, po svetskim standardima, smatrati siromašnima, a to znači da ne mogu da pokriju ni troškove ishrane. Stručnjaci kažu da ovakav skok (stopa siromaštva nikada nije prelazila 23 odsto) nije čudan, s obzirom na to da penzioneri, koji ionako žive na ivici gladi, penzije dobijaju sa zakašnjenjem od nekoliko meseci. Dečiji dodaci koje koristi oko 700.000 ljudi, na primer, kasne više od godinu dana - nedavno je podeljen dodatak za januar protekle godine.

Zvanični podaci kažu da penzije u Srbiji prima više od 1,2 miliona ljudi i svi se mogu smatrati siromašnima, pa čak i manje od jedan odsto penzionera, takozvanih nosioca spomenica, koji se mogu podičiti penzijama od preko četiri hiljade dinara, koliko su primali krajem godine. Za razliku od njih, penzioneri s najnižim primanjima dobijaju, u proseku 30 maraka. To će reći da za svoju penziju mogu da kupe oko 150 jaja, čija je cena 0,20 nemačkih maraka. Poređenja radi, po uvođenju programa monetarne rekonstrukcije bivšeg guvernera Dragoslava Avramovića, za jednu marku moglo se kupiti deset jaja, sada upola manje. Za prosečnu penziju koja je u 1999. godini iznosila oko 65 maraka, može se kupiti "čak" 300 komada jaja, mnogo manje nego 1998. godine, kada su penzioneri takođe jedva preživljavali s prosečnim penzijama od 136 nemačkih maraka.

Milionska armija penzionera, prema svetskim standardima, nije daleko od klasičnih socijalnih slučajeva, čija prosečna primanja iznose do 20 nemačkih maraka. To je verovatno onih 100.000 ljudi koji se hrane u takozvanim narodnim kuhinjama gde, prema izveštajima Crvenog krsta Jugoslavije, zalazi sve više penzionera koji su nekada normalno živeli. Verovatno zato, kako je izračunala Mirosinka Dinkić, saradnik Ekonomskog instituta u Beogradu, godišnje umire 45.000 penzionera, što je opet više nego nekada.

Kao i anketa koju je "Vreme" pre dva broja napravilo po republikama bivše Jugoslavije, prateći kretanje prosečnih plata, i ovoga puta anketa o penzijama pokazuje da su Slovenci najdalje dogurali. Najniža penzija u Sloveniji iznosi nepunih 600 nemačkih maraka, dakle kao deset penzija u Srbiji. Šta tek reći o najvećoj penziji u Sloveniji, koja iznosi gotovo dve i po hiljade maraka, pa i o prosečnoj, u iznosu od 780 maraka. I novčanici socijalno ugroženih Slovenaca su puniji, u proseku sadrže po nešto više od 200 nemačkih maraka. Čak i penzioneri u Republici Srpskoj žive bolje, barem ako se poredi suma koju dobijaju, a ona u proseku iznosi 100 maraka. Najstariji u ratom razrušenoj BH Federaciji dobijaju duplo više, u proseku po 200 nemačkih maraka.

Za razliku od Slovenaca, Srbija je rekorder u jednom drugom pogledu, po stopi nezaposlenosti. Stručnjaci su čak skloni da kažu: "Dobro, siromaštvo je tu, ali šta ćemo s nezaposlenima i šta da radimo da nam ljudi više ne idu iz zemlje. S takvim tendencijama, sve su nam manje šanse da izađemo iz krize." Zvanično, u Srbiji ne radi oko 800.000 ljudi, što daje stopu nezaposlenosti od oko 25 odsto. Ako se ovom broju doda još toliko, pa čak i nešto više, ljudi na prinudnim odmorima, dobija se stopa nezaposlenosti od fantastičnih 50 odsto što, između ostalog, znači da buduće penzionere ne očekuje ništa bolje. Prosto, izdržavaju ih zaposleni kojih više nema. Takozvani radnici na prinudnim odmorima žive sa oko 230 dinara mesečno, što jedva prebacuje sumu od deset nemačkih maraka. To ih svrstava u kategoriju najsiromašnijeg sloja stanovništva, i nije čudo što međunarodne humanitarne organizacije apeluju na prikupljanje pomoći za otvaranje većeg broja javnih kuhinja. Stopa nezaposlenosti u Sloveniji, kao najrazvijenoj državi nastaloj raspadom bivše Jugosalvije, iznosi tek nešto više od 13 odsto, što je svrstava u grupu zemalja u kojoj su Italija, Francuska, Španija. Broj ljudi na prinudnim odmorima je beznačajan, tako da se statistika njime i ne bavi.