Socijalna karta biv�e Jugoslavije

Siroma�tvo hara Srbijom

Tre�ina gra�ana Jugoslavije mo�e se, po svetskim standardima, smatrati siroma�nima, a to zna�i da ne mogu da pokriju ni tro�kove ishrane

Prema tek objavljenim zvani�nim podacima o siroma�tvu u Jugoslaviji, stopa bede u nas popela se na nepunih trideset odsto, vi�e nego ikada. Plasti�nije, tre�ina gra�ana skra�ene Jugoslavije (oko tri miliona ljudi) mo�e se, po svetskim standardima, smatrati siroma�nima, a to zna�i da ne mogu da pokriju ni tro�kove ishrane. Stru�njaci ka�u da ovakav skok (stopa siroma�tva nikada nije prelazila 23 odsto) nije �udan, s obzirom na to da penzioneri, koji ionako �ive na ivici gladi, penzije dobijaju sa zaka�njenjem od nekoliko meseci. De�iji dodaci koje koristi oko 700.000 ljudi, na primer, kasne vi�e od godinu dana - nedavno je podeljen dodatak za januar protekle godine.

Zvani�ni podaci ka�u da penzije u Srbiji prima vi�e od 1,2 miliona ljudi i svi se mogu smatrati siroma�nima, pa �ak i manje od jedan odsto penzionera, takozvanih nosioca spomenica, koji se mogu podi�iti penzijama od preko �etiri hiljade dinara, koliko su primali krajem godine. Za razliku od njih, penzioneri s najni�im primanjima dobijaju, u proseku 30 maraka. To �e re�i da za svoju penziju mogu da kupe oko 150 jaja, �ija je cena 0,20 nema�kih maraka. Pore�enja radi, po uvo�enju programa monetarne rekonstrukcije biv�eg guvernera Dragoslava Avramovi�a, za jednu marku moglo se kupiti deset jaja, sada upola manje. Za prose�nu penziju koja je u 1999. godini iznosila oko 65 maraka, mo�e se kupiti "�ak" 300 komada jaja, mnogo manje nego 1998. godine, kada su penzioneri tako�e jedva pre�ivljavali s prose�nim penzijama od 136 nema�kih maraka.

Milionska armija penzionera, prema svetskim standardima, nije daleko od klasi�nih socijalnih slu�ajeva, �ija prose�na primanja iznose do 20 nema�kih maraka. To je verovatno onih 100.000 ljudi koji se hrane u takozvanim narodnim kuhinjama gde, prema izve�tajima Crvenog krsta Jugoslavije, zalazi sve vi�e penzionera koji su nekada normalno �iveli. Verovatno zato, kako je izra�unala Mirosinka Dinki�, saradnik Ekonomskog instituta u Beogradu, godi�nje umire 45.000 penzionera, �to je opet vi�e nego nekada.

Kao i anketa koju je "Vreme" pre dva broja napravilo po republikama biv�e Jugoslavije, prate�i kretanje prose�nih plata, i ovoga puta anketa o penzijama pokazuje da su Slovenci najdalje dogurali. Najni�a penzija u Sloveniji iznosi nepunih 600 nema�kih maraka, dakle kao deset penzija u Srbiji. �ta tek re�i o najve�oj penziji u Sloveniji, koja iznosi gotovo dve i po hiljade maraka, pa i o prose�noj, u iznosu od 780 maraka. I nov�anici socijalno ugro�enih Slovenaca su puniji, u proseku sadr�e po ne�to vi�e od 200 nema�kih maraka. �ak i penzioneri u Republici Srpskoj �ive bolje, barem ako se poredi suma koju dobijaju, a ona u proseku iznosi 100 maraka. Najstariji u ratom razru�enoj BH Federaciji dobijaju duplo vi�e, u proseku po 200 nema�kih maraka.

Za razliku od Slovenaca, Srbija je rekorder u jednom drugom pogledu, po stopi nezaposlenosti. Stru�njaci su �ak skloni da ka�u: "Dobro, siroma�tvo je tu, ali �ta �emo s nezaposlenima i �ta da radimo da nam ljudi vi�e ne idu iz zemlje. S takvim tendencijama, sve su nam manje �anse da iza�emo iz krize." Zvani�no, u Srbiji ne radi oko 800.000 ljudi, �to daje stopu nezaposlenosti od oko 25 odsto. Ako se ovom broju doda jo� toliko, pa �ak i ne�to vi�e, ljudi na prinudnim odmorima, dobija se stopa nezaposlenosti od fantasti�nih 50 odsto �to, izme�u ostalog, zna�i da budu�e penzionere ne o�ekuje ni�ta bolje. Prosto, izdr�avaju ih zaposleni kojih vi�e nema. Takozvani radnici na prinudnim odmorima �ive sa oko 230 dinara mese�no, �to jedva prebacuje sumu od deset nema�kih maraka. To ih svrstava u kategoriju najsiroma�nijeg sloja stanovni�tva, i nije �udo �to me�unarodne humanitarne organizacije apeluju na prikupljanje pomo�i za otvaranje ve�eg broja javnih kuhinja. Stopa nezaposlenosti u Sloveniji, kao najrazvijenoj dr�avi nastaloj raspadom biv�e Jugosalvije, iznosi tek ne�to vi�e od 13 odsto, �to je svrstava u grupu zemalja u kojoj su Italija, Francuska, �panija. Broj ljudi na prinudnim odmorima je bezna�ajan, tako da se statistika njime i ne bavi.