Nevladine organizacije i opozicija

Zatrpavanje jaza

Nakon sastanka opozicionih politi�kih partija kojim je pro�le nedelje kao doma�in rukovodio Vojislav Ko�tunica, predsednik DSS-a, objavljen je sporazum opozicije u osam ta�aka. Jedna od stavki dalje zajedni�ke aktivnosti opozicije je "o�ekivanje pune podr�ke nevladinih organizacija", ali i "iskazivanje pune spremnosti za saradnju sa svima �iji je cilj demokratska Srbija". "Vreme" je tim povodom zatra�ilo mi�ljenje od predstavnika �etiri nevladine organizacije (NVO) o toj "ponudi" koja je do�la, kako su sami konstatovali, nakon vi�egodi�njeg animoziteta. Ispostavilo se da takvu saradnju smatraju i logi�nom i neophodnom, jer ih sa opozicionim strankama pre svega objedinjuje zajedni�ki cilj. Upitali smo ih kako �e ta saradnja izgledati i kakve posledice, ako ih bude, NVO predvi�aju po svoj ina�e te�ak polo�aj u Srbiji.

Milan Nikoli�, Centar za prou�avanje alternativa (CPA)

Modeli Slova�ke i Hrvatske

Kao nevladina, neprofitna i nepartijska istitucija posve�ena istra�ivanju i elaboraciji strategija re�avanja najva�nijih dru�tvenih problema, ali i kao �lan nekoliko NVO asocijacija, CPA/CPS odavno se zala�e za bli�u saradnju izme�u NVO i partija demokratske opozicije u Srbiji. Pogor�anje situacije u zemlji i razvoj doga�aja jo� nas vi�e uverava da je stvaranje jednog �irokog fronta snaga za promenu (koje bi �inile NVO, demokratska opozicija, sindikati itd.) sada nu�nost. Poslednja istra�ivanja javnog mnjenja (od kojih i dva u organizaciji Centra za prou�avanje alternativa) pokazuju da je u Srbiji sazrela potreba za promenom, ali i da nema velikog poverenja u opoziciju. Otuda anga�man NVO na kampanji izlaska na izbore i glasanja za promene, po modelu Slova�ke i Hrvatske, predstavlja nu�an korak. Ovo je utoliko va�nije jer se opet mo�e o�ekivati prevara na izborima od nekih 10-15% vi�e glasova za partije re�ima. Za nas je stvar jasna - svima nama su potrebne promene. Te promene mogu doneti samo partije demokratske opozicije Srbije koje, suo�ene sa mogu�om prevarom i relativno slabim ugledom u narodu, mogu izgubiti ove izbore ako veliki procenat stanovni�tva apstinira. Slova�ki primer (bar delimi�no ponovljen u Hrvatskoj) pokazuje da NVO mogu mnogo da doprinesu pobedi demokratske opozicije tako �to �e i�i u narod i voditi kampanju da �to vi�e bira�a iza�e na izbore i glasa za promene, biraju�i one partije i predstavnike za koje veruju da mogu da donesu te promene. Mi mislimo da se tako ne�to mo�e i mora u�initi i u Srbiji, i da je to jedini na�in da demokratska opozicija pobedi u datim uslovima. Naravno, ovo ne zna�i da se NVO opredeljuju za jednu partiju ili neku koaliciju. To samo zna�i da se �lanovi NVO kao gra�ani i bira�i opredeljuju za one za koje veruju da �e doneti neke pozitivne promene. Mi nemamo iluzija da �e posle eventualne pobede demokratske opozicije biti sve idealno, �tavi�e mi o�ekujemo da �e poblema i u odnosima NVO i politi�kih partija biti i dalje, ali �e se posti�i bar malo bolje me�usobno razumevanje ostvareno u zajedni�kom naporu da do promena do�e. Veoma je dobro da je sada do�lo do odre�enog pribli�avanja izme�u NVO i partija demokratske opozicije. O�ekujemo da se i dalje ide u tom pravcu, jer se �ini da partije demokratske opozicije sve vi�e uvi�aju da im NVO mogu prili�no pomo�i da do�u na vlast. Sa druge strane, u redovima NVO ima sve vi�e razumevanja za politi�ku logiku rada i nastupa demokratske opozicije, te da bez nje nije ni mogu�e do�i do politi�kih promena. Jer, ma kako izgledalo �udno da se do ovog zaklju�ka do�lo tek posle mnogo diskusija, neke ne tako davne izjave sa obe strane pokazuju da je jaz nerazumevanja bio prili�no veliki. Centar za prou�avanje alternativa veoma je zainteresovan da pomogne demokratskoj opoziciji da odigra ulogu koja joj je namenjena u procesu tranzicije. Mi ve� sada radimo niz projekata koji su usmereni ka demokratskoj opoziciji, od pouzdanih ispitivanja javnog mnjenja, preko elaboracije reformskih modela pojedinih segmenata dru�tva, do rada na argumentaciji za skidanje sankcija. Me�utim, sa oko 200 najboljih eksperata iz razli�itih oblasti mi mo�emo da damo i ve�i doprinos, ukoliko se postignu odgovaraju�i dogovori unutar demokratske opozicije, NVO i naj�ireg fronta snaga za promene.

Sonja Biserko, predsednik Helsin�kog odbora za ljudska prava

Spre�iti totalni kolaps

Animozitet koji je opozicija do sada gajila prema nevladinim organizacijama potisnut je verovatno pred saznanjem o vlastitoj nemo�i i potrebi da se mobili�u svi segmenti dru�tva, pa i nevladine organizacije, kako bi do�lo do promena. Otuda verovatno i poti�e najnovija inicijativa opozicije da pokrene dijalog sa nevladinim sektorom i po�ne da razmi�lja o eventualnoj saradnji u kampanji za naredne izbore. Takvom zaokretu u pona�anju opozicije sigurno su doprinele i promene u Hrvatskoj (pre toga i u Slova�koj), u kojima je civilni sektor bio zna�ajno anga�ovan i tako im dao konkretni doprinos. Imaju�i u vidu sve ubrzanije propadanje srbijanskog dru�tva, takva akcija ima smisla. Me�utim, istovremeno treba biti oprezan, jer "objedinjavanje" nosi u sebi opasnost druge vrste, preti totalitarizacijom i poni�tavanjem nekih su�tinskih razlika izme�u politi�kih stranaka i civilnog sektora u percipiranju na�e stvarnosti. Da bi ovakva inicijativa imala smisla, mora se odrediti i okvir zajedni�kog delovanja. Zna�i, neophodno je napraviti uvid i postaviti dijagnozu kako bi se odredili prioriteti. To podrazumeva zauzimanje stavova u odnosu na neka klju�na pitanja na kojima Milo�evi� dr�i opoziciju u defanzivnoj poziciji. Radi se, pre svega, o odnosu prema Kosovu, Crnoj Gori, Republici Srpskoj, Vojvodini, izbeglicama, te Ha�kom tribunalu. To neminovno zahteva i odre�ivanje prema klju�nom pitanju - �ta su granice Srbije. Oportunizam opozicije po ovim pitanjima delegitimisao je njenu poziciju kod gra�ana. Istovremeno, zbog takvog stava izostaje i zna�ajnija podr�ka me�unarodne zajednice. Otuda danas, i pored jasne �elje za promenama, gra�ani ne daju o�ekivanu podr�ku akcijama opozicije. Gra�ani u ovom momentu imaju ve�u zrelost i spremnost za suo�avanjem, o �emu govori niz primera, pre svega u unutra�njosti. Pored toga, gra�ani tra�e i odre�eni moralni okvir. Odlaganje suo�avanja sa vlastitom odgovorno��u, ne samo za proma�eni projekat ve� i za nesposobnost da u poslednjih deset godina ostvari neke rezultate, objektivno stavlja opoziciju u situaciju da tra�i partnere s doskora�njim "neprijateljima". Insistiranje na promeni re�ima bez jasnog koncepta nije siguran recept za pobedu. Taj koncept ne sme biti ni suvi�e optimisti�an, jer za to nema uslova, kako se ne bi gajile preterane nade u promene. Stoga je neophodna potpuna ozbiljnost u otvaranju pitanja tranzicije koja prethodno zahteva stabilizaciju drustvenih institucija i spre�avanje totalnog kolapsa. Me�utim, i na nevladinoj sceni vlada u velikoj meri konfuzija. Zauzeta je ekvidistanca prema doga�anjima poslednjih deset godina, �to onemogu�ava definisanje klju�nih problema. Trauma u kojoj se gra�ani nalaze ne mo�e se razre�iti bez suo�avanja sa istinom. �ini se da pojedinci i manje grupe u unutra�njosti Srbije bolje ose�aju sada�nji trenutak, jer ga ose�aju egzistencijalno u daleko zao�trenijem obliku. Spontani otpor koji je pokrenut pro�le godine u unutra�njosti nosio je u sebi i zahtev sa suo�avanjem, ali, na�alost, to su ugu�ile beogradske partijske centrale. I sve dok Beograd, kao nosilac ratne politike i oportunizma, ne iznedri pravu ponudu, inicijativa politi�kih partija za saradnju sa nevladinim sektorom osta�e samo jo� jedan poku�aj. S obzirom na svu ozbiljnost ovog trenutka i mogu�nosti razvoja situacije po najgorem scenariju, neophodna je puna odgovornost opozicije, nevladinog sektora i nedr�avnih medija kako bi u datim okolnostima do promena do�lo na najbezbolniji na�in.

Dobrosav Ne�i�, predsedavaju�i Koordinacionog tela Unije nevladinih organizacija Srbije (UNOS)

Objedinjavanje svih aktera

Unija nevladinih organizacija Srbije, koja je konstituisana krajem pro�le godine, proiza�la je iz aktivnosti aktera civilnog dru�tva koji su deo svoga rada i dru�tvenog anga�mana artikulisali kroz asocijaciju "Jugoslovenska akcija". UNOS �ine one nevladine organizacije koje imaju potrebu i namenu da se u naj�irem smislu dru�tveno anga�uju i da, osim u realizaciji sopstvenih programa i projekata, aktivno u�estvuju u dru�tvenim promenama. Zato �elimo da poja�amo komunikaciju sa politi�kim strankama opozicije i da saradnjom doprinesemo neophodnim demokratskim promenama. Najpre treba re�i da UNOS podr�ava sve domete okruglog stola opozicije u Demokratskom centru, sporazum opozicionih stranaka postignut na inicijativu SPO-a, kao i najnoviji dogovor na inicijativu DSS-a. Veoma nas je obradovala izjava gospodina Ko�tunice u kojoj poziva nevladine organizacije na saradnju. Mi smo asocijacija koja i sama ima stav da je bez objedinjavanja svih dru�tvenih aktera opozicije i naj�ire alternative nemogu�e ostvariti zajedni�ke ciljeve: smenu re�ima i zapo�injanje demokratskih promena. Podr�avaju�i najnovije napore gospodina Ko�tunice da se stvori zajedni�ka pobedni�ka strategija, nudimo naj�iru saradnju koja se mo�e kretati od edukacije gra�ana za demokratiju, obuke aktivista i volontera za kontrolu izbora, organizaciju javnih manifestacija i medijske promocije do konkretnih predizbornih aktivnosti. Vreme i okolnosti u kojima �ivimo naprosto nas teraju na saradnju bez obzira na razli�ite dru�tvene uloge koje imamo. Potencijal nevladinih organizacija i ostalih aktera civilnog dru�tva nisu bezna�ajni, a volja ljudi da pomognu zajednickoj stvari postoji.

Miljenko Dereta, izvr�ni direktor Gra�anske inicijative, udru�enja gra�ana za demokratiju i civilno obrazovanje

Partneri, a ne instrument

Do�ekali smo najzad da udru�ena opozicija javno pozove nevladine organizacije na saradnju. Mi iz NVO smo sa politi�kim partijama sara�ivali i ranije ali one to nisu znale. Ovaj javni poziv predstavlja priznanje nezavisnog postojanja dobrovoljno udru�enih gra�ana kao partnera a ne kao potencijalnog instrumenta za ostvarivanje usko partijskih interesa. Mislim da je to veliki korak ka uspostavljanju druga�ije komunikacije izme�u politi�kih partija i gra�ana i njihovih udru�enja. Takva komunikacija, to savezni�tvo i saradnja prirodni su ako nam je demokratizacija Srbije zajedni�ki cilj. Postoje ipak neke granice koje NVO po prirodi svojih aktivnosti ne mogu pre�i. Politi�ko delovanje NVO prihvatljivo je samo ukoliko je partijski neopredeljeno. U tom smislu i u ovom trenutku zajedni�ka nam je borba za fer i demokratske izbore kao elementarnog ljudskog i gra�anskog prava, zajedni�ka nam je �elja da �to ve�i broj gra�ana/glasa�a iska�e svoj stav. Potpuno smo saglasni da je promena sistema imperativ. Mo�da postoji neiskazana razlika u ideji koliko duboke i temeljne te promene treba da budu ali to ostaje za raspravu posle izbora. Korist intenzivnije saradnje je obostrana. To najbolje pokazuju primeri gradova kao �to su Kikinda, Ni� ili Knja�evac gde uzajamna podr�ka NVO i politi�kih partija donosi novi kvalitet �ivota tim lokalnim sredinama. Ulogu NVO u procesu promena vidim kroz edukaciju gra�ana za demokratiju, izbore, civilno dru�tvo. Kampanje promocije evropskih vrednosti koje NVO ve� sprovode nesumnjivi su doprinos stvaranju povoljne klime za promene. Primeri Slova�ke i Hrvatske, gde su politi�ki neutralne, samostalne kampanje NVO zna�ajno doprinele odzivu glasa�a a samim tim i pobedi prodemokratskih snaga, pou�ni su primeri i za doma�e politi�ke partije i za NVO.