Javno mnjenje Srbije

U Evropu, ipak!

Ve�ina stanovnika Srbije opredeljuje se za ulazak Jugoslavije u Evropsku uniju (u budu�nosti): 48 odsto potpuno odobrava ovu ideju, 29 odsto uglavnom odobrava, a svega 6 odsto je odbacuje, konstatuje se u knjizi "Javno mnjenje Srbije - izme�u razo�aranja i nade", koju je napravio

Sre�ko Mihailovi� u saradnji sa Mirjanom Vasovi�, Zoranom Stojiljkovi�em, Draganom Popadi�em, Milkom Puziga�om, Zoranom Slavujevi�em i Stjepanom Gredeljem i koja je 24. januara promovisana u Institutu dru�tvenih nauka u Beogradu. Prenosimo odlomak iz te knjige, odnosno iz teksta "Karakteristike grupnih identiteta i odnos prema dru�tvenim promenama" Mirjane Vasovi� iz Instituta dru�tvenih nauka.

Tu dijagnozu ne treba me�ati sa nalazima o odnosu gra�ana prema proteklom ratu - najvi�e ispitanika smatra da je najve�i krivac Amerika, pa NATO, a znatan broj ka�e da su odgovorni doma�i akteri. Zoran �. Slavujevi� u �lanku o razmerama legitimnosti pi�e da deo tzv. difuzne podr�ke - intenzivirana nacionalna ose�anja zbog eskalacije sukoba na Kosovu, patriotska ose�anja u vreme agresije NATO na SRJ - nisu transformisana u direktnu podr�ku re�imu i politi�kim institucijama iako je pove�ao poverenje u VJ i policiju, kao i u institucije poretka.

Postoji upadljiva suprotnost izme�u sve sna�nijeg procesa politi�kog i ekonomskog povezivanja u Zapadnoj Evropi, posebno u periodu posle okon�anja hladnog rata i traumati�nih doga�aja dr�avne i dru�tvene dezintegracije, u tom istom periodu, u zemljama postsocijalizma. Biv�a Jugoslavija je, upravo, naj�alosniji primer raspadanja kako dr�ave tako i dru�tva, a dana�nja Jugoslavija (i Srbija), �ini se, ponavljaju istu istoriju. Zato je pitanje o mogu�nosti dru�tvenih i politi�kih promena u Srbiji i pitanje mogu�nosti zaustavljanja procesa dezintegracije i otkrivanja zametaka nekih budu�ih pokreta ujedinjavanja baziranih na novim osnovama. Izme�u ostalog, to je i pitanje postojanja (vrednosnih, stavovskih i sl.) pretpostavki za usmeravanje dru�tva i delovanje dru�tvenih elita u tom pravcu.

ISTOK ILI ZAPAD: U ovom istra�ivanju ograni�ili smo se na ispitivanje stavova prema nekim oblicima politi�ke i ekonomske integracije dr�ave, �to predstavlja tek naznaku integrativnih potencijala u srbijanskom dru�tvu. Na osnovu izja�njavanja o preferiranim oblicima povezivanja, tj. o onom vidu dr�avne integracije koji bi bio najbolji za budu�i razvoj Srbije, izdvojile su se slede�e opcije: zna�ajna ve�ina preferira povezivanje sa evropskim dr�avama (56 odsto); sledi regionalno povezivanje sa biv�im jugoslovenskim republikama, odnosno sa susednim zemljama (ukupno 14 odsto); izrazita manjina zagovara izolacionizam i samodovoljnost (11 odsto). Pored toga, deo gra�ana vidi budu�nost Srbije u integraciju sa Rusijom (8 odsto). Mali broj ljudi (ukupno ispod 10 odsto) nalazi re�enje u integraciji sa nekim drugim zemljama (SAD 4 odsto, Kinom 3 odsto, kako je saop�teno prilikom promocije knjige, prim. red.).

KO JE ZA EVROPU: Osnovni zagovornici povezivanja sa Evropom, prema o�ekivanjima, nalaze se me�u obrazovanijim, stru�njacima i slu�benicima, privatnim preduzetnicima, studentima i pripadnicima srednje i mla�e generacije. To su kategorije koje i ina�e pokazuju sklonost ka usvajanju �irih geo-politi�kih identiteta (ose�aju se pripadnicima Evrope i stanovnicima sveta). Me�utim, �ak i oni koji prihvataju lokalni identitet u ve�ini smatraju da je integracija sa Evropom najbolji izbor.

KO SU IZOLACIONISTI: Izolacionizam, tj. shvatanje da Srbija ne bi ni trebalo da se povezuje sa drugim dr�avama, ve� "da se osloni na sopstvene snage" u�estalije zastupaju najstariji, najmanje obrazovani, poljoprivrednici, doma�ice i penzioneri. Zanimljivo je da ove kategorije stanovni�tva pokazuju i znatno ve�u sklonost ka integraciji sa Rusijom od ostalih. Ovi izbori odra�avaju njihov tradicionalizam, ali i u�inak nedovoljne informisanosti, politi�ke nekompetentnosti, prijem�ivosti u odnosu na oficijelnu propagandu i ideologizacije koja predstavlja reziduum nekada�nje politi�ke socijalizacije.

Opcija izolacionizma u ovim grupama �esto se pojavljuje kao pratilac ispoljavanja nacionalne isklju�ivosti i lokalnog identiteta, �to ukazuje na generalnu sklonost ovih slojeva ka socijalnoj "zatvorenosti".

U izvesnoj meri zastupljena je i me�u pripadnicima srbijanskog dru�tva koji, ina�e, nagla�avaju vrednosti jugoslovenstva i jugoslovenskog patriotizma i identifikuju se prevashodno sa Srbijom i Jugoslavijom. S druge strane, naklonost evropskoj integraciji u�estalije se povezuje sa odbacivanjem, negiranjem jugoslovenskog identiteta ("ne ose�am se Jugoslovenom"), sa manjom spremno��u za odbranu zemlje i sa �eljom da se �ivi u nekoj drugoj zemlji umesto u Jugoslaviji.

ULAZAK U EU: Ve�ina stanovnika Srbije opredeljuje se za ulazak Jugoslavije u Evropsku uniju (u budu�nosti): 48 odsto potpuno odobrava ovu ideju, 29 odsto uglavnom odobrava, a svega 6 odsto je odbacuje. Pridru�ivanje Evropskoj uniji sna�nije podr�avaju iste one kategorije koje pokazuju sklonost �irim oblicima grupne identifikacije uop�te - najobrazovaniji, stru�njaci, studenti, zaposleni u privatnom sektoru, srednje i mla�e generacije. Mada ovaj vid integracije uglavnom prihvataju i pripadnici ostalih dru�tvenih grupa, me�u njima postoje zna�ajne razlike u stepenu prihvatanja, pod uticajem istih socioekonomskih i vrednosnih faktora koji su pomenuti prilikom analize vrsta i �irine socijalnih identifikacija.

Deklarativno izja�njavanje pojedinih grupa za uklju�ivanje Jugoslavije u EU lak�e je razumeti i tuma�iti ako se ima u vidu smisao koji gra�ani pridaju integraciji sa Evropom.

Prema u�estalosti pojavljivanja, izdvojile su se dve vrste odgovora: prva, �iji je smisao povezan sa o�ekivanjima u pogledu ekonomskog oporavka i napretka zemlje u okvirima evropske ekonomske unije (37 odsto) i druga, kojima se izra�ava shvatanje da politi�ka i ekonomska izolovanost i autarki�nost ugro�avaju razvoj i opstanak zemlje (26 odsto). U su�tini, obe vrste odgovora izra�avaju uverenje da je pripadnost Evropi garancija (ekonomskog) napretka zemlje i "boljitka" uop�te. Elementi kulture i tradicije - bilo kao faktori koji nas povezuju i razlikuju od naroda Evrope - znatno se re�e pominju.

Prevashodno ekonomski razlozi uklju�ivanja u Evropsku uniju obja�njavaju i relativnu unisonost nacije, koja je pro�la iskustvo drasti�ne pauperizacije, kada je izja�njavanje o ovom vidu integracije re�. Odre�ene razlike, u pogledu zna�enja koje se pridaje evropskoj pripadnosti i koje mogu odra�avati razlike u trajnijim dispozicijama, postoje jedino izme�u najmanje i najvi�e obrazovanih. U prvoj grupi je znatno vi�e onih kojima evropska pripadnost "ni�ta ne zna�i", a gotovo tre�ina i ne zna odgovor na pitanje o smislu integracije sa Evropom. Ovakvi odgovori odslikavaju parohijalnost ovih slojeva, ali i slabu obave�tenost koja je njen sastavni deo. Najobrazovaniji ispitanici ne�to u�estalije nagla�avaju prednosti integracije u smislu ve�e mogu�nosti ekonomskog razvoja zemlje i izla�enja iz stanja izolacije.

Radikali protiv Amerike

Srpski radikali na Petom otad�binskom kongresu SRS-a, odr�anom u Beogradu u prisustvu 1000 delegata i 3000 gostiju u beogradskom Centru "Sava", kao prioritet spoljnopoliti�kog delovanja SRS-a istakli su aktivnost na uklju�enju SRJ u punopravno �lanstvo saveza Rusije i Belorusije. Oni smatraju da se "novi svetski poredak mora slomiti, dok nije uni�tio celi svet" i uzdaju se "da �e prijateljski narodi �irom sveta, shvativ�i namere Amerikanaca, stati uz srpski narod i odlu�no se suprotstaviti toj politici i odbraniti svoje zemlje".

"�eka nas te�ka borba i velika isku�enja. Moramo imati snage, pameti, hrabrosti i mudrosti da bismo odoleli neprijateljima. Nimalo ne potcenjujemo na�e neprijatelje, znamo kolika je snaga SAD, koje �ele da uni�te srpski narod. Svesni smo, ali uzmicanja nema. Da bismo opstali, moramo se boriti do poslednjeg daha", rekao je dr Vojislav �e�elj, predsednik Srpske radikalne stranke, na Petom otad�binskom kongresu ove stranke.

Protekli rat, ocenio je �e�elj, pokazao je da se Srbi ne mogu slomiti, a agresor je bio zaprepa��en na�im juna�tvom, hrabro��u i �injenicom da nigde u Srbiji nije bilo straha i panike.

Prema njegovim re�ima, pored agresije neprijatelj se slu�io i subverzivnom delatno��u, a te�ko je i sada odoleti la�ima koje se lansiraju preko instrumentalizovanih medija, mada se u javnosti tih zemalja sve �e��e iznose dokazi o podmukloj kampanji.

"Novi svetski poredak se mora slomiti, dok nije uni�tio celi svet. To je najgora varijanta totalitarizma koji je ova planeta upoznala. Uzdamo se da �e prijateljski narodi �irom sveta, shvativ�i namere Amerikanaca, stati uz srpski narod i odlu�no se suprotstaviti toj politici i odbraniti svoje zemlje", naglasio je �e�elj.

U tom cilju, kao prioritet spoljnopoliti�kog delovanja SRS-a, on je naveo aktivnosti na uklju�enju SRJ u punopravno �lanstvo saveza Rusije i Belorusije, a ta stranka �e puno pa�nje posve�ivati "strate�kom jedinstvu Rusije i Kine", kao i naporima kineskog naroda da povrati svoje teritorije.