Nevladine organizacije i opozicija

Zatrpavanje jaza

Nakon sastanka opozicionih političkih partija kojim je prošle nedelje kao domaćin rukovodio Vojislav Koštunica, predsednik DSS-a, objavljen je sporazum opozicije u osam tačaka. Jedna od stavki dalje zajedničke aktivnosti opozicije je "očekivanje pune podrške nevladinih organizacija", ali i "iskazivanje pune spremnosti za saradnju sa svima čiji je cilj demokratska Srbija". "Vreme" je tim povodom zatražilo mišljenje od predstavnika četiri nevladine organizacije (NVO) o toj "ponudi" koja je došla, kako su sami konstatovali, nakon višegodišnjeg animoziteta. Ispostavilo se da takvu saradnju smatraju i logičnom i neophodnom, jer ih sa opozicionim strankama pre svega objedinjuje zajednički cilj. Upitali smo ih kako će ta saradnja izgledati i kakve posledice, ako ih bude, NVO predviđaju po svoj inače težak položaj u Srbiji.

Milan Nikolić, Centar za proučavanje alternativa (CPA)

Modeli Slovačke i Hrvatske

Kao nevladina, neprofitna i nepartijska istitucija posvećena istraživanju i elaboraciji strategija rešavanja najvažnijih društvenih problema, ali i kao član nekoliko NVO asocijacija, CPA/CPS odavno se zalaže za bližu saradnju između NVO i partija demokratske opozicije u Srbiji. Pogoršanje situacije u zemlji i razvoj događaja još nas više uverava da je stvaranje jednog širokog fronta snaga za promenu (koje bi činile NVO, demokratska opozicija, sindikati itd.) sada nužnost. Poslednja istraživanja javnog mnjenja (od kojih i dva u organizaciji Centra za proučavanje alternativa) pokazuju da je u Srbiji sazrela potreba za promenom, ali i da nema velikog poverenja u opoziciju. Otuda angažman NVO na kampanji izlaska na izbore i glasanja za promene, po modelu Slovačke i Hrvatske, predstavlja nužan korak. Ovo je utoliko važnije jer se opet može očekivati prevara na izborima od nekih 10-15% više glasova za partije režima. Za nas je stvar jasna - svima nama su potrebne promene. Te promene mogu doneti samo partije demokratske opozicije Srbije koje, suočene sa mogućom prevarom i relativno slabim ugledom u narodu, mogu izgubiti ove izbore ako veliki procenat stanovništva apstinira. Slovački primer (bar delimično ponovljen u Hrvatskoj) pokazuje da NVO mogu mnogo da doprinesu pobedi demokratske opozicije tako što će ići u narod i voditi kampanju da što više birača izađe na izbore i glasa za promene, birajući one partije i predstavnike za koje veruju da mogu da donesu te promene. Mi mislimo da se tako nešto može i mora učiniti i u Srbiji, i da je to jedini način da demokratska opozicija pobedi u datim uslovima. Naravno, ovo ne znači da se NVO opredeljuju za jednu partiju ili neku koaliciju. To samo znači da se članovi NVO kao građani i birači opredeljuju za one za koje veruju da će doneti neke pozitivne promene. Mi nemamo iluzija da će posle eventualne pobede demokratske opozicije biti sve idealno, štaviše mi očekujemo da će poblema i u odnosima NVO i političkih partija biti i dalje, ali će se postići bar malo bolje međusobno razumevanje ostvareno u zajedničkom naporu da do promena dođe. Veoma je dobro da je sada došlo do određenog približavanja između NVO i partija demokratske opozicije. Očekujemo da se i dalje ide u tom pravcu, jer se čini da partije demokratske opozicije sve više uviđaju da im NVO mogu prilično pomoći da dođu na vlast. Sa druge strane, u redovima NVO ima sve više razumevanja za političku logiku rada i nastupa demokratske opozicije, te da bez nje nije ni moguće doći do političkih promena. Jer, ma kako izgledalo čudno da se do ovog zaključka došlo tek posle mnogo diskusija, neke ne tako davne izjave sa obe strane pokazuju da je jaz nerazumevanja bio prilično veliki. Centar za proučavanje alternativa veoma je zainteresovan da pomogne demokratskoj opoziciji da odigra ulogu koja joj je namenjena u procesu tranzicije. Mi već sada radimo niz projekata koji su usmereni ka demokratskoj opoziciji, od pouzdanih ispitivanja javnog mnjenja, preko elaboracije reformskih modela pojedinih segmenata društva, do rada na argumentaciji za skidanje sankcija. Međutim, sa oko 200 najboljih eksperata iz različitih oblasti mi možemo da damo i veći doprinos, ukoliko se postignu odgovarajući dogovori unutar demokratske opozicije, NVO i najšireg fronta snaga za promene.

Sonja Biserko, predsednik Helsinškog odbora za ljudska prava

Sprečiti totalni kolaps

Animozitet koji je opozicija do sada gajila prema nevladinim organizacijama potisnut je verovatno pred saznanjem o vlastitoj nemoći i potrebi da se mobilišu svi segmenti društva, pa i nevladine organizacije, kako bi došlo do promena. Otuda verovatno i potiče najnovija inicijativa opozicije da pokrene dijalog sa nevladinim sektorom i počne da razmišlja o eventualnoj saradnji u kampanji za naredne izbore. Takvom zaokretu u ponašanju opozicije sigurno su doprinele i promene u Hrvatskoj (pre toga i u Slovačkoj), u kojima je civilni sektor bio značajno angažovan i tako im dao konkretni doprinos. Imajući u vidu sve ubrzanije propadanje srbijanskog društva, takva akcija ima smisla. Međutim, istovremeno treba biti oprezan, jer "objedinjavanje" nosi u sebi opasnost druge vrste, preti totalitarizacijom i poništavanjem nekih suštinskih razlika između političkih stranaka i civilnog sektora u percipiranju naše stvarnosti. Da bi ovakva inicijativa imala smisla, mora se odrediti i okvir zajedničkog delovanja. Znači, neophodno je napraviti uvid i postaviti dijagnozu kako bi se odredili prioriteti. To podrazumeva zauzimanje stavova u odnosu na neka ključna pitanja na kojima Milošević drži opoziciju u defanzivnoj poziciji. Radi se, pre svega, o odnosu prema Kosovu, Crnoj Gori, Republici Srpskoj, Vojvodini, izbeglicama, te Haškom tribunalu. To neminovno zahteva i određivanje prema ključnom pitanju - šta su granice Srbije. Oportunizam opozicije po ovim pitanjima delegitimisao je njenu poziciju kod građana. Istovremeno, zbog takvog stava izostaje i značajnija podrška međunarodne zajednice. Otuda danas, i pored jasne želje za promenama, građani ne daju očekivanu podršku akcijama opozicije. Građani u ovom momentu imaju veću zrelost i spremnost za suočavanjem, o čemu govori niz primera, pre svega u unutrašnjosti. Pored toga, građani traže i određeni moralni okvir. Odlaganje suočavanja sa vlastitom odgovornošću, ne samo za promašeni projekat već i za nesposobnost da u poslednjih deset godina ostvari neke rezultate, objektivno stavlja opoziciju u situaciju da traži partnere s doskorašnjim "neprijateljima". Insistiranje na promeni režima bez jasnog koncepta nije siguran recept za pobedu. Taj koncept ne sme biti ni suviše optimističan, jer za to nema uslova, kako se ne bi gajile preterane nade u promene. Stoga je neophodna potpuna ozbiljnost u otvaranju pitanja tranzicije koja prethodno zahteva stabilizaciju drustvenih institucija i sprečavanje totalnog kolapsa. Međutim, i na nevladinoj sceni vlada u velikoj meri konfuzija. Zauzeta je ekvidistanca prema događanjima poslednjih deset godina, što onemogućava definisanje ključnih problema. Trauma u kojoj se građani nalaze ne može se razrešiti bez suočavanja sa istinom. Čini se da pojedinci i manje grupe u unutrašnjosti Srbije bolje osećaju sadašnji trenutak, jer ga osećaju egzistencijalno u daleko zaoštrenijem obliku. Spontani otpor koji je pokrenut prošle godine u unutrašnjosti nosio je u sebi i zahtev sa suočavanjem, ali, nažalost, to su ugušile beogradske partijske centrale. I sve dok Beograd, kao nosilac ratne politike i oportunizma, ne iznedri pravu ponudu, inicijativa političkih partija za saradnju sa nevladinim sektorom ostaće samo još jedan pokušaj. S obzirom na svu ozbiljnost ovog trenutka i mogućnosti razvoja situacije po najgorem scenariju, neophodna je puna odgovornost opozicije, nevladinog sektora i nedržavnih medija kako bi u datim okolnostima do promena došlo na najbezbolniji način.

Dobrosav Nešić, predsedavajući Koordinacionog tela Unije nevladinih organizacija Srbije (UNOS)

Objedinjavanje svih aktera

Unija nevladinih organizacija Srbije, koja je konstituisana krajem prošle godine, proizašla je iz aktivnosti aktera civilnog društva koji su deo svoga rada i društvenog angažmana artikulisali kroz asocijaciju "Jugoslovenska akcija". UNOS čine one nevladine organizacije koje imaju potrebu i namenu da se u najširem smislu društveno angažuju i da, osim u realizaciji sopstvenih programa i projekata, aktivno učestvuju u društvenim promenama. Zato želimo da pojačamo komunikaciju sa političkim strankama opozicije i da saradnjom doprinesemo neophodnim demokratskim promenama. Najpre treba reći da UNOS podržava sve domete okruglog stola opozicije u Demokratskom centru, sporazum opozicionih stranaka postignut na inicijativu SPO-a, kao i najnoviji dogovor na inicijativu DSS-a. Veoma nas je obradovala izjava gospodina Koštunice u kojoj poziva nevladine organizacije na saradnju. Mi smo asocijacija koja i sama ima stav da je bez objedinjavanja svih društvenih aktera opozicije i najšire alternative nemoguće ostvariti zajedničke ciljeve: smenu režima i započinjanje demokratskih promena. Podržavajući najnovije napore gospodina Koštunice da se stvori zajednička pobednička strategija, nudimo najširu saradnju koja se može kretati od edukacije građana za demokratiju, obuke aktivista i volontera za kontrolu izbora, organizaciju javnih manifestacija i medijske promocije do konkretnih predizbornih aktivnosti. Vreme i okolnosti u kojima živimo naprosto nas teraju na saradnju bez obzira na različite društvene uloge koje imamo. Potencijal nevladinih organizacija i ostalih aktera civilnog društva nisu beznačajni, a volja ljudi da pomognu zajednickoj stvari postoji.

Miljenko Dereta, izvršni direktor Građanske inicijative, udruženja građana za demokratiju i civilno obrazovanje

Partneri, a ne instrument

Dočekali smo najzad da udružena opozicija javno pozove nevladine organizacije na saradnju. Mi iz NVO smo sa političkim partijama sarađivali i ranije ali one to nisu znale. Ovaj javni poziv predstavlja priznanje nezavisnog postojanja dobrovoljno udruženih građana kao partnera a ne kao potencijalnog instrumenta za ostvarivanje usko partijskih interesa. Mislim da je to veliki korak ka uspostavljanju drugačije komunikacije između političkih partija i građana i njihovih udruženja. Takva komunikacija, to savezništvo i saradnja prirodni su ako nam je demokratizacija Srbije zajednički cilj. Postoje ipak neke granice koje NVO po prirodi svojih aktivnosti ne mogu preći. Političko delovanje NVO prihvatljivo je samo ukoliko je partijski neopredeljeno. U tom smislu i u ovom trenutku zajednička nam je borba za fer i demokratske izbore kao elementarnog ljudskog i građanskog prava, zajednička nam je želja da što veći broj građana/glasača iskaže svoj stav. Potpuno smo saglasni da je promena sistema imperativ. Možda postoji neiskazana razlika u ideji koliko duboke i temeljne te promene treba da budu ali to ostaje za raspravu posle izbora. Korist intenzivnije saradnje je obostrana. To najbolje pokazuju primeri gradova kao što su Kikinda, Niš ili Knjaževac gde uzajamna podrška NVO i političkih partija donosi novi kvalitet života tim lokalnim sredinama. Ulogu NVO u procesu promena vidim kroz edukaciju građana za demokratiju, izbore, civilno društvo. Kampanje promocije evropskih vrednosti koje NVO već sprovode nesumnjivi su doprinos stvaranju povoljne klime za promene. Primeri Slovačke i Hrvatske, gde su politički neutralne, samostalne kampanje NVO značajno doprinele odzivu glasača a samim tim i pobedi prodemokratskih snaga, poučni su primeri i za domaće političke partije i za NVO.