Javno mnjenje Srbije

U Evropu, ipak!

Većina stanovnika Srbije opredeljuje se za ulazak Jugoslavije u Evropsku uniju (u budućnosti): 48 odsto potpuno odobrava ovu ideju, 29 odsto uglavnom odobrava, a svega 6 odsto je odbacuje, konstatuje se u knjizi "Javno mnjenje Srbije - između razočaranja i nade", koju je napravio

Srećko Mihailović u saradnji sa Mirjanom Vasović, Zoranom Stojiljkovićem, Draganom Popadićem, Milkom Puzigaćom, Zoranom Slavujevićem i Stjepanom Gredeljem i koja je 24. januara promovisana u Institutu društvenih nauka u Beogradu. Prenosimo odlomak iz te knjige, odnosno iz teksta "Karakteristike grupnih identiteta i odnos prema društvenim promenama" Mirjane Vasović iz Instituta društvenih nauka.

Tu dijagnozu ne treba mešati sa nalazima o odnosu građana prema proteklom ratu - najviše ispitanika smatra da je najveći krivac Amerika, pa NATO, a znatan broj kaže da su odgovorni domaći akteri. Zoran Đ. Slavujević u članku o razmerama legitimnosti piše da deo tzv. difuzne podrške - intenzivirana nacionalna osećanja zbog eskalacije sukoba na Kosovu, patriotska osećanja u vreme agresije NATO na SRJ - nisu transformisana u direktnu podršku režimu i političkim institucijama iako je povećao poverenje u VJ i policiju, kao i u institucije poretka.

Postoji upadljiva suprotnost između sve snažnijeg procesa političkog i ekonomskog povezivanja u Zapadnoj Evropi, posebno u periodu posle okončanja hladnog rata i traumatičnih događaja državne i društvene dezintegracije, u tom istom periodu, u zemljama postsocijalizma. Bivša Jugoslavija je, upravo, najžalosniji primer raspadanja kako države tako i društva, a današnja Jugoslavija (i Srbija), čini se, ponavljaju istu istoriju. Zato je pitanje o mogućnosti društvenih i političkih promena u Srbiji i pitanje mogućnosti zaustavljanja procesa dezintegracije i otkrivanja zametaka nekih budućih pokreta ujedinjavanja baziranih na novim osnovama. Između ostalog, to je i pitanje postojanja (vrednosnih, stavovskih i sl.) pretpostavki za usmeravanje društva i delovanje društvenih elita u tom pravcu.

ISTOK ILI ZAPAD: U ovom istraživanju ograničili smo se na ispitivanje stavova prema nekim oblicima političke i ekonomske integracije države, što predstavlja tek naznaku integrativnih potencijala u srbijanskom društvu. Na osnovu izjašnjavanja o preferiranim oblicima povezivanja, tj. o onom vidu državne integracije koji bi bio najbolji za budući razvoj Srbije, izdvojile su se sledeće opcije: značajna većina preferira povezivanje sa evropskim državama (56 odsto); sledi regionalno povezivanje sa bivšim jugoslovenskim republikama, odnosno sa susednim zemljama (ukupno 14 odsto); izrazita manjina zagovara izolacionizam i samodovoljnost (11 odsto). Pored toga, deo građana vidi budućnost Srbije u integraciju sa Rusijom (8 odsto). Mali broj ljudi (ukupno ispod 10 odsto) nalazi rešenje u integraciji sa nekim drugim zemljama (SAD 4 odsto, Kinom 3 odsto, kako je saopšteno prilikom promocije knjige, prim. red.).

KO JE ZA EVROPU: Osnovni zagovornici povezivanja sa Evropom, prema očekivanjima, nalaze se među obrazovanijim, stručnjacima i službenicima, privatnim preduzetnicima, studentima i pripadnicima srednje i mlađe generacije. To su kategorije koje i inače pokazuju sklonost ka usvajanju širih geo-političkih identiteta (osećaju se pripadnicima Evrope i stanovnicima sveta). Međutim, čak i oni koji prihvataju lokalni identitet u većini smatraju da je integracija sa Evropom najbolji izbor.

KO SU IZOLACIONISTI: Izolacionizam, tj. shvatanje da Srbija ne bi ni trebalo da se povezuje sa drugim državama, već "da se osloni na sopstvene snage" učestalije zastupaju najstariji, najmanje obrazovani, poljoprivrednici, domaćice i penzioneri. Zanimljivo je da ove kategorije stanovništva pokazuju i znatno veću sklonost ka integraciji sa Rusijom od ostalih. Ovi izbori odražavaju njihov tradicionalizam, ali i učinak nedovoljne informisanosti, političke nekompetentnosti, prijemčivosti u odnosu na oficijelnu propagandu i ideologizacije koja predstavlja reziduum nekadašnje političke socijalizacije.

Opcija izolacionizma u ovim grupama često se pojavljuje kao pratilac ispoljavanja nacionalne isključivosti i lokalnog identiteta, što ukazuje na generalnu sklonost ovih slojeva ka socijalnoj "zatvorenosti".

U izvesnoj meri zastupljena je i među pripadnicima srbijanskog društva koji, inače, naglašavaju vrednosti jugoslovenstva i jugoslovenskog patriotizma i identifikuju se prevashodno sa Srbijom i Jugoslavijom. S druge strane, naklonost evropskoj integraciji učestalije se povezuje sa odbacivanjem, negiranjem jugoslovenskog identiteta ("ne osećam se Jugoslovenom"), sa manjom spremnošću za odbranu zemlje i sa željom da se živi u nekoj drugoj zemlji umesto u Jugoslaviji.

ULAZAK U EU: Većina stanovnika Srbije opredeljuje se za ulazak Jugoslavije u Evropsku uniju (u budućnosti): 48 odsto potpuno odobrava ovu ideju, 29 odsto uglavnom odobrava, a svega 6 odsto je odbacuje. Pridruživanje Evropskoj uniji snažnije podržavaju iste one kategorije koje pokazuju sklonost širim oblicima grupne identifikacije uopšte - najobrazovaniji, stručnjaci, studenti, zaposleni u privatnom sektoru, srednje i mlađe generacije. Mada ovaj vid integracije uglavnom prihvataju i pripadnici ostalih društvenih grupa, među njima postoje značajne razlike u stepenu prihvatanja, pod uticajem istih socioekonomskih i vrednosnih faktora koji su pomenuti prilikom analize vrsta i širine socijalnih identifikacija.

Deklarativno izjašnjavanje pojedinih grupa za uključivanje Jugoslavije u EU lakše je razumeti i tumačiti ako se ima u vidu smisao koji građani pridaju integraciji sa Evropom.

Prema učestalosti pojavljivanja, izdvojile su se dve vrste odgovora: prva, čiji je smisao povezan sa očekivanjima u pogledu ekonomskog oporavka i napretka zemlje u okvirima evropske ekonomske unije (37 odsto) i druga, kojima se izražava shvatanje da politička i ekonomska izolovanost i autarkičnost ugrožavaju razvoj i opstanak zemlje (26 odsto). U suštini, obe vrste odgovora izražavaju uverenje da je pripadnost Evropi garancija (ekonomskog) napretka zemlje i "boljitka" uopšte. Elementi kulture i tradicije - bilo kao faktori koji nas povezuju i razlikuju od naroda Evrope - znatno se ređe pominju.

Prevashodno ekonomski razlozi uključivanja u Evropsku uniju objašnjavaju i relativnu unisonost nacije, koja je prošla iskustvo drastične pauperizacije, kada je izjašnjavanje o ovom vidu integracije reč. Određene razlike, u pogledu značenja koje se pridaje evropskoj pripadnosti i koje mogu odražavati razlike u trajnijim dispozicijama, postoje jedino između najmanje i najviše obrazovanih. U prvoj grupi je znatno više onih kojima evropska pripadnost "ništa ne znači", a gotovo trećina i ne zna odgovor na pitanje o smislu integracije sa Evropom. Ovakvi odgovori odslikavaju parohijalnost ovih slojeva, ali i slabu obaveštenost koja je njen sastavni deo. Najobrazovaniji ispitanici nešto učestalije naglašavaju prednosti integracije u smislu veće mogućnosti ekonomskog razvoja zemlje i izlaženja iz stanja izolacije.

Radikali protiv Amerike

Srpski radikali na Petom otadžbinskom kongresu SRS-a, održanom u Beogradu u prisustvu 1000 delegata i 3000 gostiju u beogradskom Centru "Sava", kao prioritet spoljnopolitičkog delovanja SRS-a istakli su aktivnost na uključenju SRJ u punopravno članstvo saveza Rusije i Belorusije. Oni smatraju da se "novi svetski poredak mora slomiti, dok nije uništio celi svet" i uzdaju se "da će prijateljski narodi širom sveta, shvativši namere Amerikanaca, stati uz srpski narod i odlučno se suprotstaviti toj politici i odbraniti svoje zemlje".

"Čeka nas teška borba i velika iskušenja. Moramo imati snage, pameti, hrabrosti i mudrosti da bismo odoleli neprijateljima. Nimalo ne potcenjujemo naše neprijatelje, znamo kolika je snaga SAD, koje žele da unište srpski narod. Svesni smo, ali uzmicanja nema. Da bismo opstali, moramo se boriti do poslednjeg daha", rekao je dr Vojislav Šešelj, predsednik Srpske radikalne stranke, na Petom otadžbinskom kongresu ove stranke.

Protekli rat, ocenio je Šešelj, pokazao je da se Srbi ne mogu slomiti, a agresor je bio zaprepašćen našim junaštvom, hrabrošću i činjenicom da nigde u Srbiji nije bilo straha i panike.

Prema njegovim rečima, pored agresije neprijatelj se služio i subverzivnom delatnošću, a teško je i sada odoleti lažima koje se lansiraju preko instrumentalizovanih medija, mada se u javnosti tih zemalja sve češće iznose dokazi o podmukloj kampanji.

"Novi svetski poredak se mora slomiti, dok nije uništio celi svet. To je najgora varijanta totalitarizma koji je ova planeta upoznala. Uzdamo se da će prijateljski narodi širom sveta, shvativši namere Amerikanaca, stati uz srpski narod i odlučno se suprotstaviti toj politici i odbraniti svoje zemlje", naglasio je Šešelj.

U tom cilju, kao prioritet spoljnopolitičkog delovanja SRS-a, on je naveo aktivnosti na uključenju SRJ u punopravno članstvo saveza Rusije i Belorusije, a ta stranka će puno pažnje posvećivati "strateškom jedinstvu Rusije i Kine", kao i naporima kineskog naroda da povrati svoje teritorije.