Bitka za mostove ili za novac

Natezanje oko novosadskog �epa

Ve� i letimi�an pogled na hrpu vesti o natezanju Beograda i Brisela, preko Budimpe�te, o novosadskom �epu na Dunavu upu�uje na utisak da jo� sve nije perfektuirano oko 24 (ili 32 miliona) eura, a po�to je re� o znatnim parama va�no je i ko �e njima poslovati, odre�ivati izvo�a�e, ispla�ivati gra�evinske pozicije, pa mogu�e i u�tedeti ne�to i za gradnju novih mostova ili ne�eg drugog

Mada jo� nije potpuno izvesno o �emu se sve razgovaralo i odlu�ivalo iza zatvorenih vrata vanredne skup�tine Dunavske komisije u Budimpe�ti (25. i 26. januar) - �ini se da je ipak na pomolu neki kompromis izme�u SRJ i Evrope oko ot�epljavanja evropskih koridora 7. i 10. koji su kod Novog Sada prese�eni ru�evinama koje je iza sebe pro�log prole�a ostavila NATO avijacija. Naime, na dnevnom redu je bila studija o �i��enju Dunava od ru�evina novosadskih mostova i produbljavanju korita reke kako bi se otklonila opasnost od nagomilavanja leda i poplava i kako bi se stvorili uslovi za ponovno uspostavljanje plovidbe. Stru�njaci Ma�arske, Austrije i Jugoslavije su se jo� pre dve sedmice, u Beogradu (od 10. do 13. januara), dogovorili da je za taj posao potrebno 24,1 milion eura, a na Dunavskoj komisiji je da Komisiji Evropske unije preporu�i da taj ceh plati.

Iako u trenutku kada "Vreme" odlazi u �tampu Dunavska komisija jo� nije izdala saop�tenje o svojim odlukama, izve�ta�i iz Budimpe�te javljaju da je Helmut �traser, predsednik Dunavske komisije, izjavio da je studija o ra��i��avanju Dunava kod Novog Sada prihva�ena, ali da je re� i o politi�kom pitanju te da �e ceo aran�man zavisiti od odluke zvani�nog Beograda. Ova izjava je u izvesnoj koliziji sa vestima koje o pe�tanskom skupu prenosi zvani�na beogradska �tampa, pozivaju�i se na Radi�u �or�evi�a, �efa ekspertskog tima SRJ za plovne puteve, a koji (prema "Politici" od 26. januara) smatra da je u Dunavskoj komisiji, pa i u Evropskoj uniji, ve� odlu�eno da EU izdvoji neophodna sredstva za �i��enje Dunava, pa i da je podr�ana izgradnja jednog trajnog mosta kod Novog Sada, �to bi ko�talo dodatnih osam miliona eura. Kad se ovaj izve�taj su�eli sa ma�arskim izvorima, koji ka�u da je u Budimpe�ti zaklju�eno da se usvoji preporuka eksperata o uklanjanju ru�evina i �i��enju korita Dunava a da je "kasnije na Jugoslaviji odluka o gradnji novih mostova u saradnji ili uz pomo� me�unarodnih subjekata koje ona bude smatrala za najpogodnije", uo�ava se da je o novim mostovima doista bilo re�i, ali da interpretacije zaklju�aka nisu identi�ne. To jednostavno upu�uje na zaklju�ak da nije jo� sve re�eno i da i evropska i jugoslovenska strana jo� u ne�emu moraju da popuste.

DVE DELEGACIJE: Ve� i letimi�an pogled na hrpu vesti o natezanju Beograda i Brisela, preko Budimpe�te, o novosadskom �epu na Dunavu upu�uje na utisak da jo� sve nije perfektuirano oko 24 (ili 32 miliona) eura, a po�to je re� o znatnim parama va�no je i ko �e njima poslovati, odre�ivati izvo�a�e, ispla�ivati gra�evinske pozicije, pa mogu�e i u�tedeti ne�to i za gradnju novih mostova ili ne�eg drugog. Nekada, recimo to uzgred, kada su u Srbiji gra�ene komunikacije svetskim parama, neposredna zavr�na pla�anja uvek je obavljala neka strana firma, �to tada nije smetalo ovda�njem suverenitetu. Da li je ta praksa prihvatljiva i danas, jednoj osiroma�enoj i apsolutno centralizovanoj Srbiji - to je drugo pitanje. Istina, jugoslovenski vrh bi imao razloga da prihvati svaku varijantu ra��i��avanja dunavskog korita, jer izgleda da ponovna uspostava plovidbe, na �emu insistira Evropa, u krajnjoj konsekvenci ipak zavisi od izgradnje bar jednog trajnog mosta kod Novog Sada, po�to se bez uklanjanja sada�njeg pontonca re�ni saobra�aj prakti�no ne mo�e obnoviti.

Ra�unaju�i sigurno na tu okolnost, i gradski funkcioneri Novog Sada su se rastr�ali, pa je upravo u vreme vanrednog zasedanja Dunavske komisije u Budimpe�ti boravila i sna�na novosadska delegacija na �elu sa gradona�elnikom dr Stevanom Vrba�kim, a u Briselu je istovremeno bio Predrag Filipov, predsednik Izvr�nog odbora Novog Sada, u�estvuju�i tamo, u zale�u ministarskog zasedanja Evropske unije, u razgovorima oko uklju�ivanja grada u program "Energija za demokratiju", a sigurno je lobirao i za pomo� u izgradnji mostova. Gradona�elnik Vrba�ki se uo�i zasedanja Dunavske komisije sastao i sa �traserom, i u tom razgovoru je, kako smo saznali, izneo jednostavnu �injenicu da je Novi Sad najzainteresovanija strana u celoj toj evropsko-jugoslovenskoj zapetljanciji oko poru�enih mostova i projekata za njihovu obnovu i ponovnu izgradnju.

Novosadska delegacija, u kojoj je bio i gradski ministar za urbanizam Radoje Cvetkov, li�nost koja je sa stru�ne strane u�estvovala u svim dosada�njim pregovorima oko poru�enih i novih mostova, u Budimpe�ti je imala i niz drugih konatakata, a klju�ni razgovori su vo�eni u "Ganzu", poznatoj ma�arskoj kompaniji koja je zainteresova da u�estvuje u izgradnji novog Varadinskog mosta po projektu akademika Nikole Hajdina. Uo�i ovog puta, Skup�tina Novog Sada je (21. januara) donela odluku da grad ve� po�etkom maja po�ne gradnju novog Varadinskog mosta po Hajdinovom projektu. No, dok su gradski funkcioneri u "Ganzu" razgovarali o pripremama za izgradnju ovog mosta, predstavnici SRJ su u Dunavskoj komisiji tra�ili novac za izgradnju tog istog mosta po drugom projektu.

RAZLI�ITI ADUTI: Ovaj zaplet po�eo je pre nekoliko sedmica, �ini se upravo kada se kuvao kompromis Vlade Srbije sa Dunavskom komisijom i kada su zazve�ala obe�anja o euro parama za ot�epljavanje Dunava. Prema Zoranu Vapi, pomo�niku pokrajinskog sekretara za privredu Vojvodine i vojvo�anskom predstavniku u upravi republi�ke Direkcije za obnovu, most koji je iznenada Novom Sadu ponudila Vlada Srbije bio bi jeftiniji od Hajdinovog za �etiri miliona maraka (ko�tao bi oko devet i po miliona maraka) i predstavljao bi repliku nekada�njeg Mosta princa Tomislava. Dosta toga sugerira njegova izjava ("Dnevnik" od 21. januara) da bi Direkcija "preuzimaju�i celokupno finansiranje izgradnje novog Varadinskog mosta napravila prostor da se sredstva u bud�etu grada predvi�ena za njegovu gradnju preusmere u rekonstrukciju Mosta slobode". Problem sa ovom izjavom je samo u tome �to se izdaleka �ini da ni Direkcija ni grad Novi Sad zapravo nemaju novca za mostove koje projektuju i koje obe�avaju da �e dati Novosa�anima. To isto bi se druga�ije moglo re�i - da oba investitora ra�unaju na strana sredstva, ali ne nastupaju zajedno jer imaju razli�ite adute.

Prakti�no od 1. aprila pro�le godine, kada je NATO avijacija sru�ila stari Varadinski most, pa potom i ostale, traje rvanje izme�u opozicione vlasti u Novom Sadu i republi�kog vrha u Beogradu oko toga ko �e voditi rekonstrukciju i izgradnju novih mostova, to jest ko �e "zavezivati" finansijsku konstrukciju me�usobno uslovljenog va�enja ostataka starih mostova iz Dunava i izgradnje novih �vrstih prelaza preko reke. U ovoj borbi se opoziciona kolacija na vlasti u gradu oslanja na nesumnjivo ogor�enje gra�ana zbog neshvatljivog centralizovanja odlu�ivanja o Novom Sadu u Beogradu ("uskoro �e nam Marjanovi� i Mrkonji� raspore�ivati name�taj po stanovima i kontrolisati postavljanje tanjira za nedeljni ru�ak", ka�e jedan stari Novosa�an), kao i na okolnost da su njeni predstavnici �irom Evrope stalno isticani kao pravi partneri za ugovaranje finansijske pomo�i za obnovu mostova. Na drugoj strani, republi�ka Direkcija ra�una na �injenicu da je u ovom slu�aju ona eksponent beogradske dr�avne politike prema Evropi, te da je upravo ona ovla��ena da �to bolje "unov�i" krivicu Zapada za prekid va�nog evropskog dunavskog koridora, kao i da iskoristi interes te Evrope da od�epi ovaj va�an plovni put - �to nije mogu�e bez �i��enja korita reke, dakle ni bez izgradnje nekog mosta nad njom - umesto ovog pontonskog koji bi se te�ko i sporo otvarao za brodove, �ak i kada bi za to bilo volje.

Prvu rundu gotovo svetskog natezanja oko novosadskih ru�evina i novih mostova jesenas je dobila Direkcija, koja je pontonskim mostom, koji zasad odoleva gustom saobra�aju, oscilacijama vodostaja na Dunavu i prognozama stru�njaka da �e u slu�aju zale�ivanja reke izazvati poplave sve do centralne Ma�arske, preduhitrila gradsku vlast i tada pokazala da ima mo� da gradi i bez novca. Novosadsko vo�stvo, koje �ini koalicija SPO, DS, LSDV, RDSV i DSS, jo� pro�le godine je umesto pontonca zagovaralo brzu obnovu najstarijeg Varadinskog mosta, po�to su jedino kod njega nakon ru�enja ostali upotrebljivi nose�i stubovi, ali nije uspelo da doka�e da je za takvo re�enje obezbedilo pare ili doista besplatan most u inostranstvu. Bolje re�i, ti mogu�i strani investitori nisu se usudili da u�u u posao sa novosadskim partnerom koji je nesumnjivo bio pod pritiskom sopstvene dr�ave, a sam nije pokazivao da ima na�ina da na neki na�in autonomno finansijski bar proprati izgradnju ili ne�to drugo ponudi u trampu.

GRADSKI OTPOR: Drugi veliki spor izme�u Novog Sada i republi�ke Direkcije za obnovu otvorio se oko izgradnje drumsko-�elezni�kog mosta koji bi zamenio uni�teni �e�eljev most. Iako je ovaj most koji nosi magistralnu �elezni�ku prugu Beograd-Budimpe�ta po prirodi stvari pod republi�kom brigom, predstavnici grada su ve� prilikom najave da �e navodno Moskva (to jest njen gradona�elnik Lu�kov) pokloniti novi drumsko-�elezni�ki most Novom Sadu izneli bojazan od prihvatanja nekog �eli�nog monstruma na mestu nekada�nje "betonske lastavice" (kako je neopravdano nazivana ru�na kabasta konstrukcija od prenapregnutog betona kojom je �e�elj prebrodio Dunav). Potom su ruski gra�evinari prilikom posete, gradu pa Republici (redosled im je zameren), najavili neko prihvatljivije re�enje, no prili�no skupo (oko 50 miliona dolara). Oni su potom prestali da govore o brzopoteznoj izgradnji mosta u roku od godinu dana, a ispostavilo se da zapravo i sami o�ekuju finansijera celog poduhvata, te da nemaju ni�ta protiv da se on na�e negde na Zapadu.

U tom trenutku Mrkonji� shvata da je ponovno uspostavljanje saobra�aja na klju�nom �elezni�kom pravcu SRJ na dugom �tapu, pa se hitno odlu�uje na privremeno re�enje 70 metara uzvodno (�TP Beograd navodno dnevno gubi �est miliona maraka zbog prese�ene pruge). No, novosadski gradski oci tada ve� dobro znaju da privremeni �elezni�ki most na �ipovima, koji bi ugrozio samo gradsko jezgro, mo�e veoma dugo da bude privremen, pa spremaju veliki gra�anski otpor ovom re�enju. Ne poma�e ni jesenas uprili�ena TV promocija Mrkonji�a i njegove privremene ideje na licu mesta, gde ovaj gra�evinski �udotvorac pred kamerama dr�avne televizije odmah najavljuje paralelnu sanaciju starog nose�eg stuba �e�eljevog mosta i ka�e - evo odmah gradimo i privremeni i trajni most. �inilo se da je nagodba postignuta 17. novembra pro�le godine, na sastanku novosadskih �elnika sa Mrkonji�em, kada je na�elno utvr�eno da je �elezni�ko-drumski most u kompetenciji republike, a da su Varadinski i Most slobode u nadle�nosti grada. Sada je i taj dogovor ugro�en, pa se ne vidi kraj stalnim sporovima Novog Sada i Direkcije. Novosa�ani su od svega toga ve� umorni.

Gradski ministar Radoje Cvetkov

Most za novu razglednicu

Gradski ministar zadu�en za urbanizam i za�titu �ivotne sredine Radoje Cvetkov, po�ev�i od ru�enja novosadskih mostova, stalno je u sredi�tu poslova oko pripreme njihove obnove. U izjavi za "Vreme", nakon povratka iz Budimpe�te, g. Cvetkov ka�e:

"Sada smo u situaciji da su gra�anima Novog Sada ponu�ena dva projekta novog Varadinskog mosta. Zanimljivo je da su oba projekta - i onaj akademika Nikole Hajdina i onaj koji natura Direkcija za obnovu iz Beograda, a koji su napravili projektanti 'Mostogradnje' - zapravo u vlasni�tvu Novog Sada, po�to je i ovaj potonji sa�injen po porud�bini na�eg Zavoda za izgradnju grada. Hajdinov most je ve� prihva�en u Skup�tini Novog Sada i za njega je izdata urbanisti�ko tehni�ka dozvola, dok je Milutin Mrkonji�, direktor Direkcije za obnovu, faks porukom zatra�io tu dozvolu za 'Mostogradnjin' projekat.

Trenutno je spor na prvi pogled stru�ne naravi. Mi zastupamo stav da je Hajdinov most mnogo kvalitetniji, savremeniji, da je to most za novi vek i za novu razglednicu Novog Sada. Most koji natura dr�ava zasnovan je, po na�em mi�ljenju, na prevazi�enom konceptu gvozdene re�etke, bio bi skup za odr�avanje, bu�an u eksploataciji, a u estetskom smislu on pripada kraju XIX i po�etku XX veka, pa je na po�etku XXI veka, da tako ka�em, demode.