Izjava nedelje
Svih
ovih godina pomoć smo delili ljudima svih nacionalnosti, pa čak i Albancima.
Dr Rade Dubajić, generalni sekretar Crvenog krsta Jugoslavije
SPS BEOGRADA:
"Beogradske ulice i javni gradski prevoz - verna su slika celokupne gradske uprave, a
posebno, gradskih čelnika. Svodeći svoju aktivnost na jeftine promocije i putovanja po
inostranstvu, oni su sasvim zaboravili da u Beogradu treba nešto i raditi, a naročito
zimi kada može da padne i sneg.
Neprohodne ulice i smrzavanje građana koji satima čekaju da se prebace do posla, lekara
ili svoje kuće, uz neizbežna pešačenja po dubokom snegu, ne mogu se pravdati
objektivnim okolnostima jer je više nego očigledno da se na snežne padavine reagovalo
kasno [da, zašto se čišćenjem nije počelo preventivno nego tek kad je snežni
pokrivač prodro u sve pore našeg života? up.ur.] da su se i gradski čelnici i
komunalne službe odmarali preko vikenda dok je sneg uporno zavejavao ulice, a meteorolozi
upozoravali da se neće skoro zaustaviti."GRADSKI ODBOR JUGOSLOVENSKE LEVICE:
"Dokle će stanovnici jugoslovenske prestonice da trpe zatrpane ulice snegom ['ulice
zatrpane snegom' bilo bi možda srećnije rešenje; up. ur.], prepune kontejnere,
višečasovna čekanja na prevoz i mnoga druga poniženja koja im 'priređuju' čelnici
gradske vlade?
Gospodo, radite u interesu građana, a ne isključivo u ličnu korist [lepo rečeno], a
ako niste sposobni da upravljate gradom, što je evidentno, prepustite Beograd [još
lepše!] onima koji znaju šta hoće da rade u interesu jedne evropske prestonice, kao
što je to naš grad."
ALEKSANDAR ĐAJA,
komentator "Borbe", i Viljem Šekspir, dramski pisac, digli su glas protiv
javašluka kojem su se u ovim sibirskim danima i noćima prepustili gradski oci:
"Snežna vejavica koja se u nedelju sručila na Beograd i ostale delove Srbije nema
sumnje, predstavlja eklatantan primer 'državnog terorizma'! Jer, prema izjavama i
saopštenjima nekih predstavnika tzv. 'udružene demokratske opozicije' [g. Đaji nije
dovoljno da opozicija bude takozvana nego joj domeće i navodnike], a povodom tragičnih
događaja na Ibarskoj magistrali i u beogradskom hotelu 'Interkontinental', samo je
pitanje dana kada će se ova, u vrlo kratkom roku već izanđala sintagma, primeniti i na
meteorološke pojave!
'O kako me vređa do dna duše kad čujem kakvog plećatog razbarušenog klipana kako u
dronjke cepa neku strast, da bi probijao uši najjeftinijoj publici u pozorištu, koja
nije ni za šta drugo nego za nerazumljive pantomime ili za galamu... Jer svaka takva
gluma, čiji je zadatak, u početku i sad, bio i jeste da bude, takoreći, ogledalo
prirode... Ako se u tome pretera, ili ne dotera, neznalice će se možda smejati, ali će
pametnima biti vrlo mučno.' (Šekspir: HAMLET, II, 2)
A jezik nam [ovo je ponovo g. Đaja] mogućuje da iste misli i zapažanja kazujemo na
različite načine. Govornici mogu individualno i u skladu sa svojim potrebama (obično su
službi dnevne politike) da koriste bogate i raznovrsne mogućnosti koje im jezik pruža.
Stil je način kazivanja, odnosno način služenja jezikom u raznim prilikama. Stil je
uslovljen predmetom o kome se govori, ali još više samim stavom i osećanjem govornika
prema tom predmetu. Vrednost stila zavisi od umešnosti u izboru i kombinovanju
reči."
TOMAS FLEMING,
predsednik Rokfort instituta, učesnik međunarodnog simpozijuma "Srbi i zapad"
održanog u Udruženju književnika Srbije: "Ne bi imalo smisla spasavati Srbiju ako
bi se ona izrodila u nekakvu balkansku mini Kaliforniju, u golicavi potrošački Diznilend
za odrasle u kome ništa nije sveto ni istinito."
DODATAK IZ "EKSPRESA"
Poslanica koju su povodom čišćenja [ili nečišćenja, kako hoćete] snega beogradski
espeesovci uputili na adresu Gradske skupštine ima i ovaj pasus: "I vrapci u
Beogradu, a ne samo komunalni poslenici, znaju da je najteže očistiti sneg koji pada
radnim danom, jer su tada gradske ulice zakrčene vozilima." |
Redakcija "Sveta" pitala je poznate
ličnosti šta misle da su bile u prethodnom životu i šta bi (te ličnosti) volele da
budu u budućem, umalo ne rekoh mandatu.
GOCA BOŽINOVSKA,
folk-pevačica: "Mislim da sam bila žena u haremu jer me Turska privlači. Takođe
mislim da se u svakom veku ponovo rodim jer nosim puno grehova. U budućem životu volela
bih da budem supruga nekog pevača jer te žene, verujte mi, najbolje žive!"
ALKA VUJICA,
pevačica: "Ne znam šta sam bila u prošlom, ali bih u sledećem volela da budem
bogata i da se ne mučim."
JOVAN MEMEDOVIĆ,
sportski novinar, veliki poklonik flore i faune: "Ako sam išta živeo pre ovog
života, ubeđen sam da sam ga proveo u nekoj pustinji i da sam bio između Robinzona i
Grizli Adamsa. Otkud to? Pa zato što me i u ovom životu zanimaju slične stvari: divlja,
neistražena priroda, svet biljaka i životinja sa kojima nastojim da se družim što
više."
KSENIJA PAJČIN,
pevačica: "Svi mi dobijamo neke uloge i trebalo bi da prođemo kroz razna stanja da
bismo spoznali onu prvu suštinu. Pretpostavljam da na tom dugom putovanju svi mi
ispaštamo zbog grešaka koje smo pravili u raznim fazama življenja na ovoj planeti.
Čitala sam šta je o tome pisao Pako Raban i moram priznati da se uglavnom slažem sa
onim što sam pročitala, bez obzira na to što ga mnogi sada napadaju. Nemam, inače,
običaj da verujem u čuda, ali za ovo uopšte i ne mislim da je neko čudo. To
jednostavno postoji, mada ja mislim da ljudima nije suđeno da saznaju gde su bili pre,
niti gde će otići kasnije. Volela bih da sam u prošlom životu bila neki heroj u doba
francuske revolucije ili Engleske iz vremena kraljice Elizabete. To su istorijski periodi
koji mi se dopadaju. U sledećem životu biću sajber-žena, superžena budućnosti."
MILOVAN ILIĆ MINIMAKS,
voditelj: "Svojevremeno sam mu [Željku Ražnatoviću] donosio iz Francuske sir sa
biberom i belim lukom koji je mnogo voleo. Ceca me je par puta molila da mu ga više ne
donosim zbog viška kilograma koje je imao.
[...]Takvo pitanje smatram neumesnim, jer pitati nekoga da li je bio na Arkanovoj sahrani
isto je kao da ste ga pitali da li je glasao, i ako jeste, za koga, ili da li sam spavao
noćas sa svojom ženom. Sahrana je nešto najintimnije i tu treba da idu ljudi koji su
rodbina, prijatelji i poslovni partneri. Ne bih voleo da mi na sahranu dođu ljudi koji me
nikada nisu videli."
VICE VUKOV,
zvezda bivšejugoslovenske muzičke scene: "Nikad nisam podsticao hrvatski
nacionalizam, barem ne svesno. U prepunim dvoranama u Australiji i Nemačkoj, u kojima sam
pevao, nije bilo Pavelićevih slika i ikonografije NDH. Ipak, bio sam svestan da
političkom scenom u emigraciji u dobroj meri vladaju radikali, tzv. hrvatski
revolucionari, sa kojima nisam previše polemisao." [O g. Vukovu "Svedok"
kaže da pomaže Račanove socijaldemokrate.]
ZORAN KALEZIĆ,
pevač: "Na Beogradskom proleću koje je bilo organizovano za vreme bombardovanja
pevao sam pesmu 'Prođoh skoro Crnom Gorom'. Optužili su me da pevam izdajničku pesmu,
koja nije priličila trenutku! Nikad neću izgovoriti ime čoveka koji me je prozvao, jer
nije dostojan toga. A učestvovao sam u njegovom stvaranju. Nije, valjda, sramota što sam
ponosan na svoje poreklo? Uvek sam podvlačio da sam Crnogorac, a da mi je Beograd majka.
Malo je, međutim, onih koji znaju da su, za vreme bombardovanja, neke moje kolege
'patriote' tokom nedelje pevale na Trgu, a za vikend odlazile u Nemačku i nastupale u
muslimanskim i šiptarskim kafanama i diskotekama!
Ko je tu izdajnik?" ("Svedok")
VLADIMIR SAVČIĆ ČOBI,
pevač, seća se saradnje sa menadžerom Gradom Veljkovićem: "Priča koja se redovno
ponavljala bio je dogovor o načinu isplate honorara sa turneje. Ako bismo se dogovorili
na procenat, sale su bile poluprazne, a kad bi se pogodili za fiksnu cenu, uvek su bile
dupke pune. Da bi mu doskočili jedne godine prvo se dogovorimo za fiksno. Sale prepune.
On se samo smeje. Kada je bilo negde oko sredine turneje, kažemo da ćemo prekinuti ako
se nešto ne promeni. Grada ni da čuje za procenat, ali nam obeća da ćemo ubuduče
imati plaćenu hotelsku hranu. Pristanemo, računamo ješćemo barem kašikom. Kad uveče,
već posle prve svirke Grada iz kese u hotelskoj sobi istrese gomilu konzervi: 'Evo,
jedite. Ovo je hrana, a vi ste u hotelu." (TV Novosti) |