Fest 2000

U duhu vremena

Fragmentiranost do�ivljaja koji nas o�ekuje, sastoji se i u tome �to �e ponu�eni filmovi biti reprizirani, u razli�itim dvoranama i terminima, pa �e svako mo�i da osmisli vlastitu prostorno-vremensku "mapu" gledanja

Dosada�nji Fest odlikovao se, izme�u ostalog, odre�enom "monolitno��u" do�ivljaja, uslovljenom �injenicom da su se svi njegovi glavni programi odvijali na jednom mestu. Program ovogodi�nje smotre, pak, "servisira�e" �ak osam najreprezentativnijih sala u centru grada, �to potvr�uje da �e se pomenuta jedinstvenost u recepciji cele stvari adekvatno "usitniti". Fragmentiranost do�ivljaja koji nas o�ekuje, sastoji se i u tome �to �e ponu�eni filmovi biti reprizirani, u razli�itim dvoranama i terminima, pa �e svako mo�i da osmisli vlastitu prostorno-vremensku "mapu" gledanja. Takva reorganizacija pogoduje onima koji ranije nisu mogli da usklade slobodno vreme sa terminima projekcija, no to nije njen jedini u�inak: na ovaj na�in festival je pribli�en duhu vremena. Bioskopski do�ivljaj u razvijenom svetu odavno gubi prerogative spektakla i postaje gotovo individualan, intimisti�ki.

BEZ AMERI�KIH HITOVA: Ve� letimi�an pogled na program otkriva prisustvo �irokog spektra ostvarenja iz najrazli�itijih zemalja, ra�enih u razli�itim produkcionim uslovima i sa raznolikim estetskim koncepcijama. Utoliko se uve�avaju sli�nosti izme�u Festa i Festivala autorskog filma, sada prakti�no najbitniju razliku �ini odsustvo ameri�kih hitova sa poslednjeg pomenutog. Samo u udarnom ve�ernjem terminu Doma sindikata, sale predvi�ene za sve�ano otvaranje, na programu su dva francuska, �etiri ameri�ka filma i �etiri koprodukcije. Izbor autora zastupljenih u ovom programu - Ang Li, Venders, D�ordan, Skorseze, �abrol, Lin� - govori o tome da su organizatori imali u vidu uskla�ivanje sve�ih filmova sa svetske scene sa ukusom doma�e publike, kojoj su navedeni autori, ve� tradicionalno, u fokusu pa�nje.

KONTROVERZNI BESON: Drugu oblast lokalnih interesovanja, uvode�i time i jo� jednu inovaciju, Fest pokriva ponudom nekolicine hrvatskih i slovena�kih filmova. Zastupljena su ostvarenja onih koji su radili za vreme SFRJ paralelno sa delima mla�ih autora, pa �e doma�a publika kona�no mo�i da zadovolji radoznalost i uporedi domete susednih kinematografija i na�e kinematografije.

Od filmova zastupljenih na Festu najve�u kontroverzu nosi ostvarenje kojim �e 28. januara smotra biti otvorena - "Jovanka Orleanka" Lika Besona. Autor koga mnogi smatraju jedinim savremenim francuskim rediteljem �iji filmovi udovoljavaju standardima koje zahteva kinematografija ove zemlje, povodom svog pro�log filma ("Peti element") optu�ivan je za beskrupuloznu kooperaciju sa Holivudom. To kao da ga nije odvi�e deprimiralo, sude�i po tome �to je opet izabrao sklisak teren, kakav pru�a nove mogu�nosti za pogre�nu recepciju, optu�be, insinuacije i sli�no. Sada se pomenuta skliskost seli iz tehni�kog (francusko-holivudska kooperacija) u tematski atar: Beson ekranizuje najve�i nacionalni mit svoje matice, i pri tom stavlja akcenat na istorijski sukob Francuske sa Engleskom. U ideolo�kom sen�enju svog projekta Beson odlazi dotle da Jovankinim mu�iteljima pripisuje britanski akcenat. Istorija filmovanja ove teme - do sada je bilo desetak verzija, uklju�uju�i i Drejerovu "Stradanje Jovanke Orleanke", koja i dalje zauzima visoka mesta na listama najboljih filmova svih vremena - upu�uje na to da Beson kr�i jo� jedan tabu daju�i novo �itanje jednog od najve�ih mitova sedme umetnosti. Bi�e zanimljivo proveriti da li je re� o skupom fijasku ili je zaista uspeo da briljira.

Francusku kinematografiju predstavlja�e i nekolicina ostvarenja "starih majstora" - Tavernijeov "Sve po�inje danas" i �abrolov "U srcu la�i". Za razliku od nekih prethodnih, ovaj Fest nas ne�e ostaviti ni bez uvida u, izgleda, tematski i idejno dosta razu�eno stvarala�tvo autora mla�e generacije ove zemlje - po�ev�i od uznemiruju�e elaboracije otu�enja u Noeovom "Sam protiv svih", preko kontroverznog "vizuelnog �oua" ("Opskurno", Grandije) do ispitivanja fluidnosti strasti i ljubavi, a u svetlu savremenog dru�tva ("Pornografska veza" Fontejna) - da pomenemo samo neke. Ima kriti�ara koji smatraju da velikani francuske kinematografije (Romer, Rivet) naslednike zapravo nalaze u autorima sa Dalekog istoka, o �emu svedo�i i uspeh koji ovi posti�u na zapadnim festivalima. Publika Festa ima�e priliku da iznova proveri ove teorije preko iranskih ostvarenja "Boja raja" i "Dama". Ljubitelje egzotike obradova�e i izbor iz korejske kinematografije.

PROVOKACIJA: Za poklonike dela provokativnog kanadskog autora filmova strave Dejvida Kronenberga zna�ajan doga�aj na festivalu �ini�e projekcije njegovog novog hita "Existenz". Sam autor suo�io se sa sumnjama da je njegov film plagijat ostvarenja "Otvori o�i", prikazivanog jesenas i kod nas. Kronenberg je tvrdio da pre realizacije svog nije gledao ovaj �panski film gotovo identi�ne tematike - gubljenje orjentira tokom prelazaka iz virtuelne u objektivnu realnost. Re�iser tako�e izjavljuje da je, u stvari, bio podstaknut velikim hitom "Matriks" i popularno��u koju je on doneo ovoj temi.

Naravno, ograni�en prostor spre�ava da se komentari�u svi filmovi Festa koji bi mogli doneti ne�to kvalitetno, interesantno ili novo. Ipak, mo�da je dovoljno napomenuti kako njih nema malo, te da �e ova smotra, izgleda, uspeti da ponudi selektivni uvid u neke zna�ajne produkcione domete godine. S obzirom na okolnosti u kojima se Fest gleda i opstaje, �ini se da niko i ne o�ekuje ne�to vi�e.

Dinko Tucakovi�, predsednik Saveta

Politizacija Festa

Jedna od tabu tema vezanih za Fest jeste njegova politizacija. Fest je 1971. nastao kao �edo nesvrstane SFRJ, a 2000. godinu do�ekuje u protektoratu osniva�a Skup�tine grada. Filmski radnici (autori, kriti�ari,...) koji su prodefilovali kroz Festova tela u protekle tri decenije poku�avali su, manje ili vi�e, da on pre svega bude filmski doga�aj, ali aktuelna politika uvek je uzimala svoj danak, pogotovo kad se ima u vidu da je predsednik SFRJ Josip Broz Tito bio veliki filmofil.

Filmske zvezde su odvo�ene u udru�eni rad da bi me�u plavim bluzama �irile kulturnu misiju. Neretko je film koji je otvarao Fest bio izabran pa�ljivo prema (politi�kim) vetrovima koji su duvali tog trenutka. Dnevna politika se menjala a Fest i njegov mit su ostajali. Fest je delio sudbinu Beogra�ana kada je prekinut u vreme Zimskog protesta.

I poslednji odr�ani Fest, 1999, bio je natkriljen senkom nadolaze�eg rata (bombardovanja, agresije?), �to se ponajvi�e odrazilo na listu gostiju, od kojih je jedan, britanski reditelj Majk Hod�is ("Fla� Gordon", "Krupije"), �ak povukao svoj film mada je prvobitno potvrdio dolazak. I Fest 2000, zbog sankcija prevashodno, svoje goste do�ekuje preko Budimpe�te i Podgorice. Fest 2000. ne�e imati svoje tradicionalne hronike na nacionalnoj televiziji.

U svetlu �injenice da je na programu Festa preko stotinu probranih naslova koji bi �inili �ast bilo kojoj svetskoj metropoli, pitanje koje se name�e jeste, dakle, do koje mere politika mo�e da odre�uje kulturu? Ili je kultura jo� uvek samo slu�kinja politike, a svi njeni poslenici samo zabavlja�i aktuelnih vlasti.