Fest 2000

U duhu vremena

Fragmentiranost doživljaja koji nas očekuje, sastoji se i u tome što će ponuđeni filmovi biti reprizirani, u različitim dvoranama i terminima, pa će svako moći da osmisli vlastitu prostorno-vremensku "mapu" gledanja

Dosadašnji Fest odlikovao se, između ostalog, određenom "monolitnošću" doživljaja, uslovljenom činjenicom da su se svi njegovi glavni programi odvijali na jednom mestu. Program ovogodišnje smotre, pak, "servisiraće" čak osam najreprezentativnijih sala u centru grada, što potvrđuje da će se pomenuta jedinstvenost u recepciji cele stvari adekvatno "usitniti". Fragmentiranost doživljaja koji nas očekuje, sastoji se i u tome što će ponuđeni filmovi biti reprizirani, u različitim dvoranama i terminima, pa će svako moći da osmisli vlastitu prostorno-vremensku "mapu" gledanja. Takva reorganizacija pogoduje onima koji ranije nisu mogli da usklade slobodno vreme sa terminima projekcija, no to nije njen jedini učinak: na ovaj način festival je približen duhu vremena. Bioskopski doživljaj u razvijenom svetu odavno gubi prerogative spektakla i postaje gotovo individualan, intimistički.

BEZ AMERIČKIH HITOVA: Već letimičan pogled na program otkriva prisustvo širokog spektra ostvarenja iz najrazličitijih zemalja, rađenih u različitim produkcionim uslovima i sa raznolikim estetskim koncepcijama. Utoliko se uvećavaju sličnosti između Festa i Festivala autorskog filma, sada praktično najbitniju razliku čini odsustvo američkih hitova sa poslednjeg pomenutog. Samo u udarnom večernjem terminu Doma sindikata, sale predviđene za svečano otvaranje, na programu su dva francuska, četiri američka filma i četiri koprodukcije. Izbor autora zastupljenih u ovom programu - Ang Li, Venders, Džordan, Skorseze, Šabrol, Linč - govori o tome da su organizatori imali u vidu usklađivanje svežih filmova sa svetske scene sa ukusom domaće publike, kojoj su navedeni autori, već tradicionalno, u fokusu pažnje.

KONTROVERZNI BESON: Drugu oblast lokalnih interesovanja, uvodeći time i još jednu inovaciju, Fest pokriva ponudom nekolicine hrvatskih i slovenačkih filmova. Zastupljena su ostvarenja onih koji su radili za vreme SFRJ paralelno sa delima mlađih autora, pa će domaća publika konačno moći da zadovolji radoznalost i uporedi domete susednih kinematografija i naše kinematografije.

Od filmova zastupljenih na Festu najveću kontroverzu nosi ostvarenje kojim će 28. januara smotra biti otvorena - "Jovanka Orleanka" Lika Besona. Autor koga mnogi smatraju jedinim savremenim francuskim rediteljem čiji filmovi udovoljavaju standardima koje zahteva kinematografija ove zemlje, povodom svog prošlog filma ("Peti element") optuživan je za beskrupuloznu kooperaciju sa Holivudom. To kao da ga nije odviše deprimiralo, sudeći po tome što je opet izabrao sklisak teren, kakav pruža nove mogućnosti za pogrešnu recepciju, optužbe, insinuacije i slično. Sada se pomenuta skliskost seli iz tehničkog (francusko-holivudska kooperacija) u tematski atar: Beson ekranizuje najveći nacionalni mit svoje matice, i pri tom stavlja akcenat na istorijski sukob Francuske sa Engleskom. U ideološkom senčenju svog projekta Beson odlazi dotle da Jovankinim mučiteljima pripisuje britanski akcenat. Istorija filmovanja ove teme - do sada je bilo desetak verzija, uključujući i Drejerovu "Stradanje Jovanke Orleanke", koja i dalje zauzima visoka mesta na listama najboljih filmova svih vremena - upućuje na to da Beson krši još jedan tabu dajući novo čitanje jednog od najvećih mitova sedme umetnosti. Biće zanimljivo proveriti da li je reč o skupom fijasku ili je zaista uspeo da briljira.

Francusku kinematografiju predstavljaće i nekolicina ostvarenja "starih majstora" - Tavernijeov "Sve počinje danas" i Šabrolov "U srcu laži". Za razliku od nekih prethodnih, ovaj Fest nas neće ostaviti ni bez uvida u, izgleda, tematski i idejno dosta razuđeno stvaralaštvo autora mlađe generacije ove zemlje - počevši od uznemirujuće elaboracije otuđenja u Noeovom "Sam protiv svih", preko kontroverznog "vizuelnog šoua" ("Opskurno", Grandije) do ispitivanja fluidnosti strasti i ljubavi, a u svetlu savremenog društva ("Pornografska veza" Fontejna) - da pomenemo samo neke. Ima kritičara koji smatraju da velikani francuske kinematografije (Romer, Rivet) naslednike zapravo nalaze u autorima sa Dalekog istoka, o čemu svedoči i uspeh koji ovi postižu na zapadnim festivalima. Publika Festa imaće priliku da iznova proveri ove teorije preko iranskih ostvarenja "Boja raja" i "Dama". Ljubitelje egzotike obradovaće i izbor iz korejske kinematografije.

PROVOKACIJA: Za poklonike dela provokativnog kanadskog autora filmova strave Dejvida Kronenberga značajan događaj na festivalu činiće projekcije njegovog novog hita "Existenz". Sam autor suočio se sa sumnjama da je njegov film plagijat ostvarenja "Otvori oči", prikazivanog jesenas i kod nas. Kronenberg je tvrdio da pre realizacije svog nije gledao ovaj španski film gotovo identične tematike - gubljenje orjentira tokom prelazaka iz virtuelne u objektivnu realnost. Režiser takođe izjavljuje da je, u stvari, bio podstaknut velikim hitom "Matriks" i popularnošću koju je on doneo ovoj temi.

Naravno, ograničen prostor sprečava da se komentarišu svi filmovi Festa koji bi mogli doneti nešto kvalitetno, interesantno ili novo. Ipak, možda je dovoljno napomenuti kako njih nema malo, te da će ova smotra, izgleda, uspeti da ponudi selektivni uvid u neke značajne produkcione domete godine. S obzirom na okolnosti u kojima se Fest gleda i opstaje, čini se da niko i ne očekuje nešto više.

Dinko Tucaković, predsednik Saveta

Politizacija Festa

Jedna od tabu tema vezanih za Fest jeste njegova politizacija. Fest je 1971. nastao kao čedo nesvrstane SFRJ, a 2000. godinu dočekuje u protektoratu osnivača Skupštine grada. Filmski radnici (autori, kritičari,...) koji su prodefilovali kroz Festova tela u protekle tri decenije pokušavali su, manje ili više, da on pre svega bude filmski događaj, ali aktuelna politika uvek je uzimala svoj danak, pogotovo kad se ima u vidu da je predsednik SFRJ Josip Broz Tito bio veliki filmofil.

Filmske zvezde su odvođene u udruženi rad da bi među plavim bluzama širile kulturnu misiju. Neretko je film koji je otvarao Fest bio izabran pažljivo prema (političkim) vetrovima koji su duvali tog trenutka. Dnevna politika se menjala a Fest i njegov mit su ostajali. Fest je delio sudbinu Beograđana kada je prekinut u vreme Zimskog protesta.

I poslednji održani Fest, 1999, bio je natkriljen senkom nadolazećeg rata (bombardovanja, agresije?), što se ponajviše odrazilo na listu gostiju, od kojih je jedan, britanski reditelj Majk Hodžis ("Flaš Gordon", "Krupije"), čak povukao svoj film mada je prvobitno potvrdio dolazak. I Fest 2000, zbog sankcija prevashodno, svoje goste dočekuje preko Budimpešte i Podgorice. Fest 2000. neće imati svoje tradicionalne hronike na nacionalnoj televiziji.

U svetlu činjenice da je na programu Festa preko stotinu probranih naslova koji bi činili čast bilo kojoj svetskoj metropoli, pitanje koje se nameće jeste, dakle, do koje mere politika može da određuje kulturu? Ili je kultura još uvek samo sluškinja politike, a svi njeni poslenici samo zabavljači aktuelnih vlasti.