Sajber-pank na filmu

Linija svetla u prostoru uma

"Ono �to zna� ne mo�e� da objasni�, ali ose�a�.
Ose�ao si �itavog �ivota da sa ovim svetom ne�to nije u redu.
Ne zna� �ta, ali ono je tu, kao �iljak u tvom umu, koji te tera da poludi�..."
Morfius, The Matrix.

Jeste li se nekad probudili sumnjaju�i da je svet oko vas obi�na la�, �minka, �uplja kulisa? Koliko puta ste za ono �to vam se de�ava okrivili nevidljivu birokratiju, bezdu�ne medije, ma�ine ili bezgrani�ni idiotizam ljudi kojima ste okru�eni? Poigravaju�i se ovim svakodnevnim strahovima i ve�to manipuli�u�i rezignacijom sa kojom mali �ovek gleda na komplikovani svet oko sebe, bra�a Endi i Leri Vahovski napravili su Matrix, film koji preti da pomra�i slavu Blade Runnera ili Odiseje u svemiru, i sa odli�nim izgledima da za�ne sopstveni kult. Snimljen po�etkom 1999. godine, sa pozama�nim bud�etom od 63 miliona dolara, Matrix je do sada zaradio preko 400 miliona. A to brdo para, zahvaljuju�i izvrsnoj prodaji na kompjuterskim diskovima, jo� uvek raste (milion kopija planulo jo� u pretprodaji).

Suve brojke ne zna�e mnogo: Lukasova Fantomska napast zaradila je oko pola milijarde dolara samo u Americi i Kanadi, bezo�no eksploati�u�i uspeh originalne trilogije Ratovi zvezda. Bra�a Vahovski nemaju za sobom zama�nu filmografiju i, mada ih po kreativnom kapacitetu porede sa bra�om Koen (Fargo, Veliki Lebovski, Barton Fink), osim Matrixa re�irali su jo� samo jedan film - lezbijski krimi�-noir Bound (1996), sa �inom Ger�on i D�enifer Tili u glavnim ulogama. Matrix je ne�to sasvim druga�ije: "Matrix je svet koji su vam navukli preko o�iju ne bi li njime zaklonili istinu."

Sredinom XXI veka ljudi su kona�no napravili kompjuter sposoban da misli. Superma�ina zami�ljena je tako da uve�a blagostanje i harmoniju, ali su ljudi tu ideju odbacili kao dosadnu. Kada se ve�ta�ka inteligencija otela kontroli, �itavo �ove�anstvo pretvoreno je u izvor jeftine energije kojom se ma�ine hrane. Kompjuterski program, Matrix, izvr�ava se bez prekida u umu svakog �oveka simuliraju�i normalan, funkcionalan i ispunjen �ivot. Izvan ovog poretka ostala je tek mala grupa ljudi, skrivena duboko ispod povr�ine zemlje, re�ena da spase svet. Njen vo�a Morfius (Lorens Fi�burn) otkri�e u mladom kompjuterskom hakeru po imenu Neo (Kianu Rivs) �oveka koja bi mogao da rasturi Matrix. Mesijanska dru�ina, u kojoj niko nema ime du�e od e-mail pseudonima (Triniti, Tenk, Svi�, Maus, Dozer...), upada povremeno u Matrix teleportuju�i svoj um pravo u kompjuterski sistem.

Me�utim, Matrix je i malo vi�e od toga. Film je prevashodno namenjen mla�oj generaciji, onoj koja je odrasla uz TV ekran, koja vrlo dobro poznaje internet, rok muziku i sci-fi ikonografiju, koja je u video igricama poput Doom i Quake ve� po�istila milione digitalnih monstruma. Stoga je Matrix vizuelno o�ekivano perfektan, zabavan i privla�an za oko, prvenstveno zahvaljuju�i bogatom filmskom "re�niku" Bila Poupa, koji je ve� dizajnirao nekoliko mra�nih svetova. Specijalni efekti su tako realisti�ni da skoro poverujete kako mo�ete da hodate po zidovima ili zaustavljate municiju u letu obi�nim pokretom ruke. I akcione scene su izbru�ene do savr�enstva: ova �udna me�avina brzog ritma, gimnastike, karatea, kung-fua, baleta, besomu�ne puca�ine, agresivne muzike, usporenih, zamrznutih i ponovljenih kadrova, za�injena tautologijama koje Morfius neprekidno prosipa, izgleda vrlo ubedljivo. Mo�da ba� zahvaljuju�i tamnim nao�arima i udba�kim mantilima koje svi nose ili tome �to Triniti (koju glumi biv�a manekenka Keri-En Mos) izgleda tako savr�eno u svojim ko�nim ga�ama.

Iako �e filmski �istunci te�ko progutati ovu fantasti�nu pri�u u komadu, pouka filma je dovoljno realisti�na: linija koja razdvaja stvarnost i virtuelnu stvarnost, koju na nas projektuju svemo�ni mediji i sveprisutni kompjuteri, postala je suvi�e tanka. Sajber-svet po�inje da se uvla�i u na�e �ivote daju�i im la�ni smisao ili nas odvajaju�i od realnog. Kako lepo prime�uje jedan anonimni filmski kriti�ar sa Mre�e: "Obi�nom �oveku ne preostaje mnogo sredstava u sukobu s medijskom a�dajom. Da se poslu�imo muzi�kom analogijom - ili �ete po�eti da svirate kao Frenk Zapa i rizikovati da vas niko ne slu�a, ili �ete se opredeliti za Rage Against The Machine i po�eti da tresete stvari iz temelja. A to je upravo ono �to rade Nio i Matrix."

Matrix je bacio novo svetlo na sajber-pank, pokret koji se u literaturi pojavio po�etkom osamdesetih godina. Ovaj pojam je u knji�evnost uveo malo poznati Gardner Dozois, dugogodi�nji urednik jednog od nekoliko SF magazina Isaka Asimova (Amazing). Gardner, me�utim, nikad nije tvrdio da je sam sklepao ovu kovanicu: "Pokupio sam je negde na ulici i odmah mi se uvukla u glavu." I pre nego �to mu je smi�ljeno adekvatno ime, sajber-pank je egzistirao kao supkulturni obrazac u formiranju, najvi�e zahvaljuju�i popularnom samizdatu Brusa Sterlinga pod naslovom Cheap Truth. Sterling se u ovom poduga�kom, so�no pisanom pamfletu sa puno strasti okomljuje na jalove �ablone gurua SF knji�evnosti, i okre�e se anonimnim autorima novog fantasy talasa.

Pravi �ivot ovom pokretu udahnuo je Vilijam Gibson svojim kultnim delom Neuromancer (1984), za koje je dobio obe zna�ajne �anrovske nagrade (Hugo i Nebula). Gibson je, mnogo pre nastanka interneta, imao �ivopisnu viziju Matrixa, globalne kompjuterske mre�e: "Sajberspejs... nezamisliva slo�enost. Grafi�ka prezentacija podataka iz memorijskih banki svih svetskih kompjutera. Linije svetla pore�ane u prostoru uma, klasteri i sazve��a podataka. Kao svetla grada koja nestaju u no�i." U tako nastalu "virtuelnu realnost" (termin koji je Gibson prvi upotrebio) �ovek mo�e da uplovi pomo�u ure�aja koji �e njegov um privremeno osloboditi telesnih ograni�enja. Svojim narednim novelama Gibson se izborio za status nespornog duhovnog vo�e sajber-pank pokreta. Stekao je i milione poklonika, iako je re� o povu�enom �oveku koji ni danas nema e-mail adresu, a kompjuter koristi kao nu�no zlo. Delima Alfreda Bestera (The Stars, My Destination), Semjuela Dilejnija (Nova), Nila Stivensona (Snow Crash) i Brusa Sterlinga (Schismatrix), sajber-pank se izborio za pravo gra�anstva i odrednicu u svim enciklopedijama.

Smatra se da je Blade Runner najva�niji i najbolji sajber-pank film svih vremena. Ridli Skot je ovaj antologijski film napravio jo� 1982. godine prema noveli Filipa Dika Sanjaju li androidi elektri�ne ovce (za koju mnogi tvrde da je bolja od filma). Iako je kritika ovo delo u velikoj meri sasekla, iako su glumci (a pre svih Harison Ford) jedva do�ekali kraj snimanja, Blade Runner je vremenom samo dobijao na zna�aju. Gibson, recimo, ka�e da se crne kulise Blade Runnera savr�eno uklapaju u futuristi�ku viziju sveta koju je on dao u Neuromanceru. Deset godina nakon snimanja originala pojavila se jo� jedna, dodatno zamra�ena verzija filma, tzv. director's cut, bez naracije i sre�nog zavr�etka. Od duhovno i �anrovski srodnih filmova i TV serija naj�e��e se pominju Maks Hedrum, D�oni Mnemonik, Terminator, Totalni opoziv, Kosa�, Gataka i Alien, a od novijih ostvarenja Dark City i 13^th Floor.

Dana�nja sajber-pank produkcija uglavnom se bavi �ivotom marginalaca u opresivnim, tehnolo�ki izgra�enim dru�tvima zasnovanim na neograni�enoj vlasti grupe ljudi, paternalisti�ke korporacije ili fundamentalisti�ke religije. Kohezija sistema odr�ava se intenzivnom (zlo)upotrebom informacionih tehnologija, kompjutera i masmedija. Ljudska bi�a, "oplemenjena" genetskim in�enjeringom, hemikalijama i elektronskim implantatima koji reduciraju ili iskrivljuju mo� rasu�ivanja, postaju delovi "ma�ine" koje treba zameniti �im im istekne rok upotrebe. Mizanscen je urban, atmosfera je beznade�na, mra�na i pesimisti�na (tako u Skotovom Blade Runneru ki�a neprekidno pada, dok u Projasovom filmu Dark City no� nema kraja). Ovaj kli�e istovremeno obja�njava su�tinu sajber komponente �itave produkcije. Pank aspekt se naj�e��e odnosi na kriminalce, rokere, vizionare, asocijalne tipove, izop�tenike, buntovnike koji se bave raznim nelegalnim delatnostima, beznade�ne slu�ajeve, osobenjake i sve one koji u�ivaju u slobodi radi nje same. Ideja sajber-panka je vrlo prosta: �ovek �ija je misija da sru�i totalitaran sistem obi�no se ra�a na njegovoj periferiji.

Postoje li Nio i Morfius u stvarnom �ivotu, van knjiga i filmova? U poslednje dve decenije pojavjuju se grupe ljudi koji sebe smatraju autenti�nim sajber-pankerima i "borcima protiv sistema", naj�e��e jer veruju da su dovoljno sposobni da sagledaju "sistem" u svoj njegovoj monstruoznosti, jer se identifikuju s marginalcima koje melje nevidljiva "ma�ina", ili prosto zato �to je �itav pokret tako cool. Oni koji ozbiljno prate ovaj fenomen tvrde da smo svi mi pomalo sajber-pankeri zato �to uveliko �ivimo u bezose�ajnom, tehnologizovanom i dehumanizovanom svetu. Kako ka�e Vilijam Gibson, "budu�nost je ve� po�ela; jedino jo� nije ravnomerno raspore�ena". Neki od nas ipak imaju ve�i potencijal da pobede sistem: hakeri (momci koji znaju sve o kompjuterima), "krekeri" (provalnici u tu�e kompjuterske sisteme), "frikovi" (specijalisti za besplatno telefoniranje i druge zloupotrebe telefonske mre�e) i "�ifranti" (stru�njaci za kriptografiju i za�titu privatnosti).

Kako, dakle, pobediti (ili popraviti) sistem? Prema transhumanistima, jednoj od ve�ih grupa povezanih sa sajber-pankom, tehnolo�ka dostignu�a treba koristiti da pobolj�aju �ivot i nadograde prirodne ljudske talente. Time se ubrzava evolucija ljudske rase, uklanjaju ograni�enja koja joj name�u biologija i fizika, veli�aju se osnovni principi �ivota i humanosti, a izbegava svaka dogma. Prema ekstropistima, drugoj zna�ajnoj potkulturnoj grupi, treba se kloniti politike i te�iti prirodnom, spontanom redu i harmoniji. Da bi se �ivelo u skladu sa ovim filozofskim principima, preporu�uju se obavezno �ifrovanje elektronske po�te, izbegavanje komunikacija koje "sistem" mo�e da provali, podozrivost prema masovnim medijima i internetu, a pre svega - razmi�ljanje sopstvenom glavom i aktivan odnos prema sistemu. U suprotnom, mo�e nam se desiti da, mnogo br�e i lak�e nego �to se nadamo, zavr�imo kao bezna�ajni �rafovi u nevidljivom Matrixu bra�e Vahovski. Morfius u filmu ka�e: "Na nesre�u, niko ne mo�e da objasni �ta je Matrix. Svako to mora sam da shvati."Sude�i po jednoj hipnoti�koj TV emisiji koja se svakodnevno prikazuje na glavnom kanalu ta�no u 19:30, mo�e biti da smo u Matrix ve� stigli.