Zoran Kosti� Cane, roker

Muzika je slavljenje �ivota

"Beograd je �e��e sjeban grad. Pre su se ljudi stideli gluposti, borili se protiv nje. Sad �ive sa glupo��u kao sa nekom neminovno��u. Ovde nema ni�eg"

Dva su povoda za razgovor sa Zoranom Kosti�em Canetom. Prvi je �to je Hi-Fi centar objavio dva CD-a Partibrejkersa, reizdanje slavnog prvog albuma grupe, i kompilaciju sa bonusom od dve nove pesme, naslova "San i Java". Drugi povod je po�etak snimanja albuma muzike na pesme vladike Nikolaja Velimirovi�a, u koji su uklju�eni mnogi rok muzi�ari, pa i Partibrejkers, a koji �e se pojaviti u izdanju "Svetigore". U propratnom materijalu najave albuma napisano je: "Jedino iskustvo koje na�a generacija ima je iskustvo samouru�avanja i sloma. Zbog toga ona ima i najdublji poriv za obnovom i gra�enjem." O svemu tome pri�a Cane.

O DOBRIM I LO�IM VREMENIMA

Mislili smo nekad evo ga drugo vreme, daj da budemo urbani, moderni. Mladi smo, bi�e druga�ije, asfaltira�emo Balkan, ali jebiga. Izgubio se i asfalt i lekovito bilje, ostade samo korov i mnogo crne zbilje.

Rasli smo u zlatno doba one Jugoslavije, koja se pored nas raspadala. Svako iskustvo ti je govorilo da ono �to su te u�ili u �koli nije istina. Jedno ti pri�aju, drugo vidi�, a tre�e ose�a�. Mnogo se na�ih misli umrsilo. Mnogo je bilo modifikovane istine, zapravo adaptirane la�i, na koje smo u odre�enom trenutku pristajali. Mislili smo pro�i �e, takvo je vreme. Svako vreme nosi svoja sranja.

Ali ne bih voleo da negujem svoja razo�aranja do kraja �ivota. Mi smo nekad pevali o no�i, danas mi je dan kratak, a no� puna neke strepnje. No�u nekad pro�lost dolazi.

Danas �ivimo u vremenu u kojem zbilja nadma�i svaku pesmu. Ne mo�e u ru�nom vremenu da bude lepih pesama. Mo�e jedna pesma sve da opi�e, a ostale da budu njeni derivati.

Ovo �to nam se de�ava je posledica svih mentalnih masturbacija, kojima ljudi nisu odoleli. Povukle su ih re�i. Re� nije ne�to �to ka�e�, pa to nestane ili upije papir. Ne! Re� si ti. I mnogi nisu mogli da se kontroli�u dok su im izlazile sve otrovnije i otrovnije i otrovnije re�i, koje su zatrovale �itavu sada�njost, i vratile nas u �amotinju, rupu, u emocije koje ne dopu�taju �oveku da se razvije kako treba nego ga ostavljaju na pragu ogor�enja, i stalno mu je neko drugi kriv.

O LIRICI I MUZICI

Mnoge moje kolege su provalile tekstove kao zanatsko pravljenje pesama, i to je onda postalo uzor netalentovanim. Netalentovanim ljudima rokenrol je pokri�e da ni�ta ne rade, da mogu da se drogiraju, da �ive neodgovorno. Ovde je ljude ubila neodgovornost. Nismo svirali da bi imali vi�e riba, da bi nas neko znao. Nije fazon da sastavi� rimu koju niko nije uradio. To je isprazno, igra re�i koja ni�ta ne zna�i. Jedno je dok ti razmi�lja� 'kako bi ti da je to', a drugo je ono �to je stvarno, �to dolazi iz srca.

Fama koja prati rokenrol jeste da treba da se razgra�uje� da bi bio dobar. Da otkida�, da ti otkida svest, percepcija. Samo je prikazana demonska snaga rokenrola, hevi metal i sli�no. A to nije istina. Treba se sabirati. Odbacivati ono �to ti ne treba, zadr�avati ono �to misli� da je u redu. Sabrati se, da posle toliko godina mo�e� da ka�e� "e, ovo sam ja". Iako uvek postoji sumnja, znamo da nisu svi pokloni darovi sa neba. Rokenrol je bio hedonisti�ka zabava, momci iz bogatih porodica imali bendove, svoje jakne, svoje gitare, ribe koje su i�le s njima, a mi smo bili grupa ljudi sa strane koje je vodila stvarni �ivot, imala stvarne motive, bili smo uklju�eni u pri�e koje �uje� dok hoda�. Bili smo pravi odraz svog vremena.

Ljudi rastu sa svojom muzikom. Kako se oni menjaju, tako im se i muzika menja. Ako ti se �ivot ne menja nabolje, ne mo�e muzika da ti se menja nabolje...

O BEOGRADU

Beograd je �e��e sjeban grad. Kao da svaki �ovek ima neki svoj Beograd. Pre nije bilo tako. Pre su se ljudi stideli gluposti, borili se protiv nje. Sad �ive sa glupo��u kao sa nekom neminovno��u. Ovde nema ni�eg. Neki usahli ljudi u nekim ru�nim bojama. Neke mase koje stoje i �ekaju neke autobuse, gu�va, neizvesnost. Nema vi�e razdraganosti, drugih boja, nema optimizma. Nema pesme od tri minuta u kojoj pri�a� kako ti je super i kako bi samo voleo da to traje i traje.

O POLITICI

Sve je politika. Pesme Hipnotisana gomila, Ono �to poku�avam sad napisane su '89. godine. Ludilo koje se zafuralo tamo od '86/87. ose�ali smo na svojoj ko�i. Muzi�ari su najosetljiviji, prvo oni popiju frku. Prvo smo mi popili razgradnju, na ovaj ili onaj na�in. Vidi� koliko je mojih kolega oti�lo. I iz �ivota. A onda se desilo da se od nas, od "najgorih" o�ekuje da spasavamo obraz nacije. Stavljeni smo u kontekst za koji smo mislili da sa nama nema veze. �to se ti�e politike, mi smo samo protiv eksploatacije, protiv ugnjetavanja ljudi, za normalan �ivot, za sistem koji od ljudi ne pravi �ivotinje.

Ovde se ispunjenje �elja dovodi u vezu sa eliminisanjem nekoga. Stra�no! �ivimo u vremenu praznih misli. Svako je svakom kriv. Misli se "kad ne bi bilo ovoga bilo bi nam bolje", ali pitanje je i kad on pro�e da ne do�e neki gori od njega, samo u drugom celofanu. U�ini ti se bombona, a ne provali� da je puna otrova. Ako se mi od ove kazne ne pro�istimo i ne iskapiramo da nema gubljenja vremena, to bi onda zna�ilo da smo glup narod. Na�alost.

Od 80-ih smo bili suo�eni sa ljudima koji su se punili i punili svojom glupo��u da bi eksplodirali '87. i bili glavni. Za sve te stvari moramo da sednemo i da vidimo ko je kakav bio, ko je �ta radio. Da bi mogli dalje da idemo. A mi idemo samo nazad i nazad. Ni�ta nam nije preostalo osim pro�losti, koju sad stalno ne�to recikliramo, i �ivimo od nje, jer od budu�nosti ni�ta ne dobijamo.

O ROKENROLU

Duh rokenrola �ivi ovde i pored svih selja�kih principa i selja�tva kojeg smo i mi deo, opstaje i daje nam da budemo razli�iti. Ni ranije ljudi nisu hteli istinu. Svi su pravili muziku koja je i�la niz dlaku. Niko nije hteo da �uje ne�to drugo. Ipak, imali smo sre�e da putujemo i da sre�emo razli�ite ljude. Danas razli�itih ljudi nema. Svi su isti nekim svojim bedakom. Nema ambijenta. Nema srednje klase iz koje rokenrol ide.

Mi ne pristajemo. Ho�emo da razorimo javno mnjenje jer su ovde uzori selje. Ljudi ne znaju �ta da misle, �ta da ose�aju, �ta da jedu, ko im je najbolji prijatelj, ko su oni u stvari. I sad sa rokenrolom ti treba da zadovolji� njegovo nezadovoljstvo. Da mu ka�e� "ej brate, taj tvoj bes - obesi ga ma�ku o rep". Jer najgore je ako ti bes sagori srce, onda ni�ta nisi napravio. Na�e pesme su razgovori sa ljudima koji dolaze na koncert. Ba� kao da mu ka�e� "ne�e ti bes pomo�i, nego �e ti odmo�i, skr�i�e te". Za mnoge osobine za koje smo mislili da su O.K. nisu to bile, nego su proizvod nekog namontiranog vremena. Posle smo sa nevericom gledali na televiziji neke �udne ljude koje nisi nikad vi�ao u �ivotu i koji su razorili sve. Psihopate, papu�i�i koji su be�ali od svojih �ena i i�li na rati�te da bi se tamo dokazivali. Taj polusvet dr�i ceo svet u �aci i trudi se da tebi kroji kapu, da je tu oko tebe, da mo�e da te proguta mrak.

Moramo za one �to dolaze posle nas da ostavimo ne�to dobro. Neka ostanu dve-tri svetle pesme posle nas, nema veze. Pomogli smo mo�da nekim ljudima da se upoznaju na na�im koncertima, da se zbli�e...

Ali dok smo na nogama postoji �ansa da se ne�to promeni. Ima jo� mladih organizama koji ne�e da igraju ovu glupu igru, koja je nametnuta. Ovde najnormalnijeg �oveka mogu da smeste u ludnicu. Mogu da ga nateraju da ispadne budala, da odigra neku igru bez morala, zato �to je sve postavljeno u stilu - ho�e� da jede�? U jednoj ruci dr�i hleb, a u drugoj toljagu. Kupuje�, prodaje�... Ljudi sve rade za lovu. Prodali bi �aleta i kevu za cipelu levu. Sve je lova. Sve je neko zvanje, hirerahija, struktura. Toga pre nije bilo. Ili je bilo, ali smo bili mla�i pa smo se tome smejali.

O BOGU

Verovanje u Boga - to je ostati normalan. Ne poludeti, ne podivljati, i pored svog �ibanja koje �ivot nosi. Onda dobija� i neke darove i tvoja muzika postaje �istija. Na�e hri��anstvo je po�elo posle tridesete godine, kad smo uvideli da ne�to moramo da menjamo da nas na�e delo ne bi uni�tilo. To je kao brod koji posle tumaranja po pu�ini mora da na�e svoju luku i da u�e da se ne bi razbio o neki hrid. Tako i mi moramo da na�emo svoje mesto, da po�tujemo ove �to dolaze i da ovi koji dolaze po�tuju nas koji nalaze.

U nekim periodima smo zbog na�e nesre�enosti ili mrzeli na�u muziku, ili smo mrzeli ljude koji dolaze na koncerte. Onda muzika po�inje da uzima svoju �rtvu umesto da ti daje. Nisam mislio da �u dugo da �ivim. Mislili smo �ivot �e da bude jedna pesma i, kad prestane pesma, ne�e biti ni nas. I u jednom trenutku pre�ivi� i tu 27-28. godinu, pa ti se ne svi�a ono �to vidi� od sebe. Svi smo odjednom po�eli da �ivimo posledice �ivota kojeg smo vodili, i shvatili da postoji jo� ne�to drugo. Kad se previ�e bavi� li�nim pitanjima, postaje� opsednut samim sobom i ne vidi� nikog osim sebe. A to je glupo i dosadno, zna�. Postoje jo� neki ljudi sem nas.

Akcija je da te ta muzika u�ini boljim. Muzika je ne�to najlep�e, kao kad rukodelac napravi ne�to najlep�e �to mo�e da iza�e iz njega. Danas imamo ve�u ljubav za posao kojim se bavimo. Muzika je slavljenje �ivota.

Ako ne opere� svoje srce sve po�ne da optere�uje, droga, alkohol, slu�enje nekoj la�noj pri�i. Imali smo suvi�e sudbinskih momenata, naro�ito od 91, od po�etka rata, na koje nismo mogli da pokleknemo, jer onda ne bi imali prava na na�e pesme. Bili smo u fazonu da nismo krivi, da ne delimo tu kolektivnu krivicu. Zna se kakav je ovaj rat bio i svi ovi ratovi, sve se zna. Zna se ko je po�eo rat, zna se ko je sve izgubio. Ali ne mo�e� ti da vodi� politiku, nego je tvoja politika da vodi� svoj �ivot. Da prepozna� osobu sa kojom �e� da napravi� zajednicu. Da mo�e� sa nekim da �ivi�, da na�e� svog partnera, da mo�e� da se zakloni� od svog ludila. Mnogi ljudi su ba� zbog toga oti�li jer nisu mogli da se zaklone, nisu mogli da isprate vreme. Nije svako vreme dobro i nije svako vreme zlo. Primorani smo stalno na neke izbore, a ovde su izbori stra�no jaki - da li �e� da �ivi� kao normalan �ovek, pored svih �ansi koje ti Bog daje da se popravi� ili ne�e�. Bog zna za neke ljude koji su dobri i, kad se oni kvare ovozemaljskim �ivotom, on im daje nadu da se poprave, a uzima najbolje da se ne bi kvarili. Ono nedoku�ivo misli samo srce, srce je ljubav. Zna�i - Bogu srcem u susret.

Da se nisam bavio muzikom verovatno bih bio mrtav sto puta, i moja du�a bi nezadovoljena furala svetom i tra�ila spokoja. Te�ko je posle svog onog valjanja u blatu da �ivi� kao hri��anin, i pored gomile nekih stvari koje nemaju veze sa crkvom. Stalno nedoumice. Jedino pogled u Njega nema nedoumica. Odabrali smo svoju stranu i lak�e nosimo svoju ranu.

�to se ti�e vladike Nikolaja, na�li smo pesmu koja je totalno u na�em fazonu, i uradi�emo je u ritam i bluz stilu. Unutra�nja muzike te pesme odgovara muzici koju sviramo.

Va�no je da smo pre�iveli i da ne�emo da budemo kao pre. Ho�emo ne�to novo, ho�emo ne�to drugo, ne �elimo da nam vi�e �ivot li�i na ruglo. Sre�an �to si �iv i �to ti je pru�ena �ansa da mo�e� svoj �ivot da dr�i� u svojim rukama. I da ima� dobre a ne lo�e savetodavce.