Hrvatska posle izbora

Augijeve štale

Ivica Račan je formirao vladu i ima udobnu parlamentarnu većinu. Sada treba otvoriti hadezeovsku crnu kutiju od administracije, i videti šta sve unutra ima

Od našeg specijalnog dopisnika iz Zagreba

Počelo je na način gotovo filmski: pola sata po primopredaji vlasti između stare vlade Zlatka Mateše i nove Ivice Račana, bivšeg ministra turizma Ivana Heraka, ispred Banskih dvora, sedišta vlade, sačekala su dva gospodina iz Kriminalističke policije i ljubazno ga zamolila da pođe s njima. Posle dužeg informativnog razgovora u Policijskoj upravi, Herak je stražarno sproveden u Pulu i predat tamošnjem istražnom sudiji sa krivičnom prijavom za zloupotrebu službenog položaja, to jest proneveru. Pulsko javno tužilaštvo, naime, tereti Heraka da je kao ministar turizma iznos od milion i po kuna (1 marka = 4 kune), namenjen sanaciji hotelskog preduzeća "Imperijal" na Rabu (gde zaposleni već mesecima ne primaju platu), usmerio na račun firme čiji je vlasnik njegova supruga...

Upitan za to, novi premijer Ivica Račan je skromno i samozatajno prepustio slavu prethodnoj vlasti: njegova vlada, kaže, još nije stigla da se time pozabavi. Naravno da hapšenje ex-ministra Heraka nije moglo da ne ostavi i simbolični utisak: manje zbog zlokobnog tajminga, a mnogo više zbog ličnosti osumnjičenog i vrste krivičnog dela. Herak je glatki i umiljati oportunista, prebeglica iz više stranaka, tipični hadezeovski tehnokrata nove škole, bez belih čarapa i crne košulje ali sa prstima u mnogo cegera. A o tome kako su hadezeovski ministri raspolagali novcem poreskih obveznika cela Hrvatska već godinama ima najcrnje slutnje. Uostalom, u trouglu Iblerov trg (sedište SDP-a) - Amruševa (HSLS) - Markov trg (Sabor) već se pakosno šapuće da će najzaposlenije telo novog Sabora biti mandatno-imunitetski odbor.

ČIŠĆENJE: Vladu Ivice Račana čeka herkulovski posao čišćenja Augijevih štala u koje "plemenita grla" HDZ-a (kako je to zvao predsednik Tuđman) nisu pripuštala "stoku sitnog zuba". Hrvatska opozicija, koju je na vlast dovela bujica narodnog nezadovoljstva, ima nameru da učini isto. U tom smislu akademska prenemaganja na temu je li bolja vlada "stručnjaka" ili "političara" nemaju smisla, ne samo zato što oporbena pobednička šestorka ima stručnjaka do mile volje već pre svega zato što je za ovaj posao potrebna politička čvrsta volja.

Račan je u strukturi vlade napravio samo male izmene: tri potpredsednika umesto pet, drugačije pakovanje dva-tri ministarstva od manjeg značaja i uvođenje Ministarstva za evropske integracije na čelu sa Ivanom Jakovčićem iz Istarskog demokratskog sabora (kao kad bi to mesto u Srbiji dobio Nenad Čanak).

Od ključnih ministarstava, najmanje problema se očekuje u Vanjskim poslovima, resoru koji je i inače imao najbolje ljudske resurse i infrastrukturu. Novi ministar je Tonino Picula (39, SDP), koji sebe opisuje kao "rokera" i koji je primopredaju sa Matom Granićem obavio odmah i bez problema. Zanimljivo je da je samo jedan ambasador, Davorin Rudolf, odmah ponudio na dispoziciju svoje mandate u Rimu i u nekoliko agencija UN-a smeštenih tamo; Picula ga je zadržao, ali se očekuje veliko spremanje na drugim mestima, kao i smanjenje i racionalizacija diplomatske mreže. Pred Ministarstvom vanjskih poslova je i najlepša budućnost: još se Račan nije ljudski smestio u kabinet, a već su navalile delegacije iz belog sveta da mu izraze podršku; ove nedelje stigla je i Medlin Olbrajt, a Račana je već pozvalo u Brisel.

PROBLEMI: Najveći problem bilo je i ostalo Ministarstvo obrane Republike Hrvatske, MORH: odmah po Tuđmanovoj smrti krenula su javna priznanja raznih funkcionera, pa i bivšeg ministra Andrije Hebranga, da tamo do njegovog dolaska, 1998, nije bilo knjigovodstva, niti praćenja prihoda i rashoda! Nije da je to nekoga mnogo iznenadilo: od početka se zna da je MORH bio hercegovački zabran po crti "najčistijeg hrvatstva" i pod upravom pokojnog Gojka Šuška, koji je do ovih izbora vladao i iz groba, preko svoje udovice Đurđe (glavnog kadrovika) i svojih klijenata i "rodijaka" koji glavne uprave nikada nisu ispuštali iz pouzdanih hercegovačkih ruku. Prva pukotina pojavila se kada je Vlatko Pavletić morao - dok mu se srce očigledno cepalo - da zamoli generala Ljubu Ćesića Rojsa da podnese ostavku jer je javno pretio vojnim udarom ako za predsednika bude izabran Stipe Mesić.

Novi ministar odbrane je Jozo Radoš (HSLS) - i sam Hercegovac - vrhunski obrazovan, hladan i ozbiljan čovek, metodičan i dobar organizator. Njemu niko ne može da zameri da nije dovoljno dobar Hrvat, niti da ga prevede žednog preko vode. Kad čovek pogleda, u Ministarstvu obrane teško da ima nekoga ko mu je dorastao. Situacija u resoru je katastrofalna: osim knjigovodstvenog haosa, personalna struktura je porazna, korupcija zastrašujuća, a samovolja i pučistička petljanja u politiku su čist kriminal. Sigurnosno izvještajna služba (SIS) Ministarstva obrane, njihov KOS, pokazalo se, petljala se u civilne i kriminalne stvari, prekoračujući ovlašćenja na sve strane. To će biti jedan od prvih i najtežih poslova Joze Radoša. Na novog ministra će pasti i najveći deo operativnih poslova oko raskidanja finansijskih i drugih veza sa Herceg-Bosnom i sa HVO-om, glavnim spoljnim potrošačem novca hrvatskih poreskih obveznika. Kuknjava iz Hercegovine i hercegovačkih lobija u Zagrebu već je počela, unapred: da ko bi bio lud da se liši "četiri profesionalne brigade na strateški osjetljivom mjestu" itd., kao da nije reč o drugoj državi. Vojne liferacije i skandali u vezi s njima već su bili poznati, ali se sada pojavljuju detalji: kako smo uvozili kolo TNT za šest maraka a prodavali vojsci za 20; kako su za ljubav uvoznih provizija upropašćavani lokalni kapaciteti za proizvodnju municije; koliko se ko ugrađivao u uvoz naoružanja i vojne opreme tokom rata i kako; dokle je stigla trenutno najslađa afera, ona sa modernizacijom aviona MIG-21 u Izraelu (trenutno zamrznuta); koliko automobila ima MORH, kojeg su porekla i ko ih i kako koristi... Koliko generala i drugih oficira ima HV, kakve su im stručne kvalifikacije i zasluge? Pokojni Tuđman, naime, unapređivao je sve i svakoga kako mu padne na pamet, delio činove i penzije galantno i bez ikakvog zazora. Tako je Hrvatska nasledila od njega ukupno 80.000 oficira, od kojih je 60.000 aktivnih, a 20.000 rezervnih; od toga 92 generala i 2000 viših oficira (od majora do pukovnika) i aktivnih 10.000 podoficira. Među generalima su i Ćiro Blažević, Ante Gotovina i još neki bivši legionarski podnarednici koji nemaju ni osnovnu školu. E sad: Hrvatska vojska službeno ima 67.000 pripadnika; po pouzdanim izvorima ima 60.400, ali se - opet po pouzdanim izvorima - svakoga dana u HV-u spremi 80.000 obroka... Vršilac dužnosti predsednika republike Vlatko Pavletić u poslednjem je trenutku sprečio pokušaj bivšeg ministra obrane Pavla Miljavca da na brzaka unapredi 950 različitih vojnih lica, uključujući i sebe, tako što je odbio da potpiše predsednički ukaz; čak je i njemu to bilo previše bezobrazno. Prvi znak da se sa tom praksom prekida bilo je tiho prebacivanje Prvog gardijskog zbora HV-a iz predsedničke u nadležnost Glavnog stožera HV-a i najave raspuštanja te Tuđmanove pretorijanske garde.

ZLOUPOTREBE: U Ministarstvu unutarnjih poslova novi ministar Šime Lučin (SDP), dosadašnji gradonačelnik Trogira, veoma ozbiljan čovek i sjajan organizator, imaće nešto lakši posao od svog kolege Radoša, jer je MUP mnogo bolje organizovan u najvećem delu, u sektorima javne bezbednosti i uprave. Ima, međutim, i u MUP-u Augijevih štala u sektoru državne bezbednosti i tajnih službi, desetogodišnjem dobro čuvanom i naveliko zloupotrebljavanom hadezeovskom monopolu. Pre svega nije jasno koliko i kojih tajnih službi ima Republika Hrvatska. Pokojni Tuđman je to umnožavao prostom deobom i paralelizmom kao principom, pa tako sada postoje i Vijeće (VONS) i Savjet (SONS) za nacionalnu sigurnost; postoji i UNS (Ured za nacionalnu sigurnost), ali i HIS (Hrvatska izvještajna služba) kao krovne i koordinacijske organizacije; postoji SZUP (Služba za zaštitu ustavnog poretka, na običnom jeziku - Udba), ali se i vojni SIS u taj sektor mešao stalno i uvek; Vanjski poslovi imaju svoju obaveštajnu službu, a negde između vojske i MUP-a visi i nekakva Služba elektronskog izviđanja. Pri tom je i Prvi gardijski zbor, kao predsednička garda, imao svoju vlastitu obaveštajnu službu koja je radila po civilnoj liniji takođe...

Zloupotrebe tajnih službi u političke svrhe bile su u doba tuđmanizma stvar uobičajena, musava i aljkava do te mere da se tu očekuju manifestacije gnjeva Božijeg u obliku temeljitih čistki i reorganizacija. Prva naredba novog ministra Šime Lučina bila je ona o zabrani svakog praćenja, prisluškivanja i obrade političkih ličnosti i uvida u njihova dosijea u službama. I on je, kao i ostali novi ministri, odmah izjavio da očekuje da mu se na dispoziciju stave funkcije svih šefova uprava, službi i odjela; očekuju se takođe i temeljite kadrovske promene na nivou policijskih uprava širom države. Novom ministru će uveliko olakšati posao frustrirani i nezadovoljni policajci, koji jedva čekaju da se uvede poštenje kao pravilo rada i koji su u međuvremenu pažljivo i samozatajno kopirali dokumenta i skupljali podatke o zloupotrebama.

Skoro podjednako teško biće i novom ministru finansija, uglednom ekonomisti Mati Crkvencu (SDP), uprkos tome što bivši ministar Borislav Škegro kaže kako je već dve nedelje spreman da preda resor, ali niko da dođe. Naime, taj resor je neodvojiv od sektora privrede, privatizacije, socijalnog staranja, zdravstva, obnove i izgradnje. Mesecima će Crkvenac, njegovi ljudi i kolege iz nove vlade morati da kopaju po papirima; da prate skrivene i zamršene puteve novca iz inostranstva i obratno; da raspetljavaju privatizacijske mađioničarske trikove presipanja iz šupljeg u prazno i pretvaranja tajkunskih bogatstava u javni dug hrvatskih poreskih obveznika; da smisle poresku politiku pametniju od hadezeovskog harača od 22 odsto poreza na dodatu vrednost na sve; da isplaniraju strategiju restrukturiranja hrvatske privrede i pokrenu nekakvu proizvodnju. Najveći problem biće ekonomska strategija koja bi privukla strane investicije bez kojih je Hrvatska u velikoj muci. Unutrašnja zaduženost je ogromna, kurs kune previsok, a proizvodnja na kolenima. Hrvatskoj treba strano investiranje u proizvodnju roba i usluga pre svega, a tek onda u vraćanje dugova; pri tom treba oživeti unutrašnju likvidnost i potrošnju, što će - očigledno - biti glavna tema Račanovih putovanja i susreta sa stranim državnicima. Hrvatska država je preskupa, vojska feudalna kao za tridesetogodišnjeg rata, policija prevelika, a jedan zaposleni izdržava više od jednog penzionera. Otpuštanja iz državne službe biće bolna bez otvaranja radnih mesta; za radna mesta potrebne su investicije; u turizam treba već jednom uvesti red, kao što se počelo sa hapšenjem ministra Heraka; kurs kune mora da se dovede do realnog nivoa; nikome tu neće biti lako.

Nova vlada mnogo vodi računa da se predstavi kao skromna: prva mera bilo je drastično smanjivanje plata državnih funkcionera (za skoro pola); pojedini ministri zabeležili su javne poene dovozeći se u starim automobilima; Brioni su viđeni za turističku komercijalnu atrakciju, a Pantovčak (vila "Zagorje" Josipa Broza), Tuđmanova rezidencija, ostaće prazna; tevabija od 96 predsedničkih savetnika i njihovo prateće osoblje već su rasterani; iz budžeta će ispasti čitava gomila udvoričkih potrošača; penzije kojekakvih prvoboraca HDZ-a, saborskih zastupnika i bivših funkcionera biće drastično revidirane, kao i vojne penzije.

Ali, to je samo početak. Nova vlada moraće da promeni ustav i smanji predsednička ovlašćenja sa diktatorskih na normalna; verovatno će ukinuti Županijski (gornji) dom Sabora, koji ionako ne služi ničemu; moraće da izvrši temeljitu moralnu reviziju nekih imenovanja, pre svega u Ustavnom sudu i pravosuđu i da otkloni štete koje je HDZ napravio zagadivši sve sektore državne vlasti i službi svojim nestručnim i/ili sumnjivim kadrovima. Moraće da postavi odnose sa Herceg- Bosnom na normalne osnove, pa makar se pokojni Mate Boban i Franjo Tuđman prevrtali u grobu; moraće iz ustava da izbace "dijasporu" koja ne plaća hrvatski porez ali zato hoće da diktira hrvatsku politiku. Hoće li se novi ministri pri tom voziti u starim "golfovima" ili u službenim "A8" manje je važno.