Novi komesari

Najavljene o�trije mere

Na konferenciji za novinare, nakon sednice Izvr�nog odbora FSJ-a, generalni sekretar fudbalske organizacije Branko Bulatovi� najavio je o�triji kurs prema klubovima, posebno u Prvoj ligi, i dodao da su postavljeni i novi ljudi u komisijama koje kontroli�u takmi�enje.

Izvr�ni odbor FSJ-a ocenio je da je ove jeseni bilo puno "slabosti, anomalija i poreme�aja, koji su ozbiljno doveli u pitanje regularnost takmi�enja", u Prvoj ligi, ali i ni�im fudbalskim ligama u SRJ, bilo je niza incidenata, a najte�i se dogodio krajem oktobra kada je na utakmici Partizana i Crvene zvezde ubijen navija� Aleksandar Radovi�.

Generalni sekretar FSJ-a je istakao da "veliki, ako ne i najve�i deo odgovornosti za stanje u fudbalu snose i klubovi". Prema njegovim re�ima, usvojene su izmene disciplinskog pravilnika FSJ-a koje predvi�aju ve�i broj prekr�aja za klubove i istovremene o�trije sankcije. Tako su, recimo, predvi�ene i sankcije za nedovoljno zalaganje i neborbenost ekipe a, ukoliko klub ili neki funkcioner kluba vr�i pritisak na slu�bena lica, taj klub �e se preseliti u ni�i rang takmi�enja.

Izvr�ni odbor FSJ-a je za novog Komesara za bezbednost Prve lige imenovao Kostu Vukovi�a, koji je na to mesto postavljen umesto Jove Popovi�a. Novi je Bora Obadovi�, a uz njega funkciju zamenika komesara obavlja�e Rado� Milovanovi�. Za novog Komesara za sudije imenovan je Zoran Petrovi�, dugogodi�nji fudbalski sudija.

Generalni sekretar FSJ-a Branko Bulatovi� najavio je da �e od prvog kola prole�nog dela prvenstva, koje po�inje ovog vikenda, utakmice nadgledati i "specijalni posmatra�i", spisak tih specijalaca sastavlja�e predsednik FSJ-a Miljan Miljani�.

Zakon

NIN na sudu

Pred sudijom za prekr�aje u Novom Sadu 8. februara odr�ano je su�enje beogradskom nedeljniku NIN, kojeg je Dragan Milkov iz Novog Sada tu�io po Zakonu o informisanju Srbije, a zbog teksta objavljenom u broju od 3. februara ove godine.

U zahtevu za pokretanje postupka Milkov je naveo da je NIN objavio "neistinu" u tekstu, u kojem je donedavni profesor Pravnog fakulteta u Beogradu Ga�a Kne�evi� optu�io Milkova da je sa Pravnog fakulteta u Novom Sadu svojevremeno izbacio Tibora Varadija.

"Varadi je sa Pravnog fakulteta u Novom Sadu oti�ao na osnovu sopstvene odluke, na osnovu zahteva za sporazumni raskid radnog odnosa. Pored toga, objavljena je i uvredljiva neistinita konstatacija da sam 'tada, a i sada, nepoznato nau�no ime', kojom se iznose neistiniti navodi o mom znanju i sposobnostima", naveo je Milkov u zahtevu za pokretanje postupka.

Milkov je predlo�io sudu da kao "ote�avaju�u okolnost" uzme to �to je NIN ranije tako�e objavio informaciju da je Varadi izba�en sa Pravnog fakulteta u Novom Sadu i zatra�io od suda da izrekne najvi�e kazne predvi�ene zakonom.

Krediti

Jugoslaviji samo osam miliona dolara

Prema podacima Saveznog zavoda za razvoj i ekonomsku politiku, Jugoslavija je od trenutka svog konstituisanja do kraja 1998. godine koristila dugoro�ne i srednjoro�ne strane zajmove i kredite u neto iznosu od samo osam miliona dolara ili 1,3 miliona dolara godi�nje. Radi pore�enja, Zavod navodi da je privreda dana�nje SRJ u periodu od 1974. do 1983. godine bila finansirana srednjoro�nim i dugoro�nim zajmovima i kreditima iz inostranstva u neto iznosu od 4,795 milijardi dolara ili 480 miliona dolara prose�no godi�nje.

Pomo�

�ekaju�i �ebad stigli u bolnicu

Proteklog vikenda, u organizaciji op�tinskog Crvenog krsta, u Valjevu je organizovana podela sledovanja humanitarne pomo�i. �ebe po glavi korisnika narodne kuhinje. Poreklo pomo�i, kao i ono �to se kusa - me�unarodno, organizacija raspodele - doma�a. Doma�in se ba� potrudio, odredio mesto i satnicu raspodele. Mesto: prostorije sindikata "Kru�ika", dok je satnica zavisila od mesne zajednice u koju se ide na kazan.

Mini intervju: Ivan Marovi�, aktivista "Otpora"

Prvi kongres

Studentska organizacija "Otpor" odr�a�e 17. februara u Domu omladine svoj prvi kongres. Na kongresu �e u�estvovati delegati ove organizacije, studenti i profesori, a kao gosti bi�e pozvani i svi relevantni politi�ki subjekti na sceni - politi�ke stranke, nevladine organizacije i predstavnici medija. Zamolili smo Ivana Marovi�a, aktivistu "Otpora", da prokomentari�e predstoje�i kongres i za�to su odabrali taj datum.

VREME: Kako je organizovan prvi kongres "Otpora" i koja je va�a platforma?

Ivan Marovi�: Kongres "Otpora" okupi�e delegate iz cele Srbije, iz ukupno 70 gradova u kojima smo aktivni. Delegate nismo birali po principu op�tinsko-gradskog delegiranja, ve� po principu "pru�anja otpora i lepljenja plakata". Na kongresu �e biti usvojen manifest kojim �e biti definisani dugoro�ni strate�ki ciljevi i drugi dokumenti vezani za operativne metode prilikom delovanja u trenutnoj situaciji. Dobrodo�li su svi politi�ki subjekti iz opozicije i re�ima, mada mislim da �e �lanovi SPS-a biti zauzeti toga dana. Na osnovu dokumenata koje �emo usvojiti, sa sigurno��u tvrdim da �e na� kongres biti ozbiljniji od SPS-ovog, iako ne�e biti tako glamurozan. Ne�emo se ljutiti ukoliko se gra�ani budu okupili ispred Doma omladine 17. februara. S obzirom na to da smo od od rata do danas imali 160 hap�enja i 7000 dana provedenih u zatvoru, mogu�e da �e na�i delegati iz drugih gradova imati neke "probleme na putu" za Beograd.

Da li �e kongres "Otpora" biti kontrakongres kongresu SPS-a?

To nije kontrakongres, i ko to misli nije u pravu. Mi planiramo da na kongresu usvojimo veoma va�ne dokumente, i zaista nemamo nameru da im kontriramo - vi�e ih ignori�emo. To �to nam se datumi podudaraju �ista je slu�ajnost s na�e strane, a sa njihove je to mo�da kontrakongres. Znate, ko pravi kontramitinge pravi i kontrakongrese.

Planirate li da Dom omladine zatvorite za javnost toga dana?

Ne, mi ne�emo zatvoriti Dom omladine, planiramo da ga napunimo.

Anketa "Vremena"

Idete li u kafanu?

Borivoje Mladenovi�: Nekada sam redovno odlazio, poslednji put kad je deda Avram uveo novi dinar. Tada je jo� moglo da se pojede i popije za relativno male pare. Sada je to luksuz koji sebi ne mogu da priu�tim.

Lazar Panti�: Idem svaki dan. Ujutru sa mojim prijateljima na�em se u kafani da pro�itamo novine i popijemo kafu ili �aj. I onda sedimo do podneva i "cedimo" �oljice. A onda istresamo d�epove da platimo.

Vladimir Vukovi�: U kafanama danas sede samo oni koji pred njih parkiraju "besna" kola. Pravo da vam ka�em, mene je strah da pored njih i pro�em, a kamoli da u�em i popijem pi�e ili ne�to pojedem. Kad ih vidim onako kockaste i nabildovane sa nakin�urenim pratiljama, hvata me jeza. Zato izbegavam ta mesta.

Pavle Nestorovi�: Jes' da idem i da strepim da li �e neko da me upuca. Vidi� li, bre, da se po kafanama kokaju kao da im je pred glavu. Da sedim i �ekam da budem kolateralna �teta mafija�a, e to mi ne pada na pamet.

Jovan Prodanovi�: Pa, mogu sebi i porodici da priu�tim jednom nedeljno ili petnaestodnevno da odemo na ru�ak, ali uvek biramo neku pristojnu i mirnu kafanu gde mo�emo da se opustimo i u miru u�ivamo u jelu. Mislim da su cene u kafanama jo� pristojne za one ljude koji imaju neki ozbiljan posao. Znam da je takvih sve manje.