Kongres SPS-a

Reforme po �etvrti put

Kada 17. februara budu u�li u ispra�njeni kongresni centar, delegati �e na stolovima zate�i materijal na �ijim �e koricama pisati "Obnova - razvoj - reforme". O obnovi bi mogao koju da ka�e Milutin Mrkonji� Mrka, direktor Direkcije za obnovu i izgradnu zemlje. O razvoju �e, kao i uvek dosad, premijer Mirko Marjanovi�. O reformama neko ko �e da poru�i - "nas i Kineza 300 miliona dolara". Zatim bi neko od "krljatora" mogao da udari po doma�im izdajnicima i NATO-u. I na kraju, glavni organizator igre Slobodan Milo�evi�, podse�aju�i na ono �to se preguralo preko glave, poziva na partijsko jedinstvo i zbijanje redova jer isku�enja tek predstoje. I eto kongresa

"Mi smo ekipa koja stalno dobija utakmice jer u timu imamo i one koji krljaju i one koji znaju da organizuju igru", objasnio je svojevremeno formulu izborne uspe�nosti Socijalisti�ke partije Srbije nekada istaknuti �lan ove stranke Raka Radovi�. Pred kraj pro�le godine neko iz SPS-a je skrljao i samog Raku, koji u po�etku nije verovao da je isklju�en iz stranke, da bi ne�to kasnije primetio kako je izgleda posredi "disciplinovanje partijskih redova uo�i kongresa". Pre nekoliko dana Raka je potpuno promenio mi�ljenje - po njemu, u SPS-u vi�e nema pameti ni organizatora igre.

Disciplinovanja i krljanja nije bilo samo u Rakinom slu�aju. Iz SPS-a je nedavno otpao i Slobodan Jovanovi�, nekada�nji predsednik Gradskog odbora ove stranke i �ovek koji je svojevremeno nepogre�ivo znao da pro�ita (�uj, �ito`, piso`) koga, pogotovo me�u novinarima, treba disciplinovati jer se ne uklapa u kurs "nemilosrdne demokratije", toliko omiljen posle Osme sednice. Jovanovi� je otpao jer se nije uklopio u zvani�nu partijsku ljubav prema JUL-u, ve� je u jednom novinskom tekstu gotovo pozivao na pobunu protiv koalicionog partnera socijalista.

Dvojica nekada istaknutih �lanova vladaju�e stranke ne�e se, dakle, u �etvrtak 17. februara na�i me�u 2300 delegata IV kongresa SPS-a u Centru "Sava". Oni i jo� nepoznat broj ostalih otpadnika bi�e verovatno pomenuti u izve�taju neke statutarne komisije, koja �e tako�e predo�iti kako je izme�u dva kongresa SPS-a pri�lo �ak oko 170.000 novih �lanova. Razli�iti izvori pominju dodu�e razli�ite brojke kada je re� o ukupnom �lanstvu ove stranke, ali se naj�e��e govori o "vi�e od 600.000 �lanova".

VOZA�I I SUVOZA�I: Na dan odr�avanja kongresa Centar "Sava" �e biti potpuno ispra�njen. Policija ve� danima proverava svaki kutak ovog zdanja i prikuplja li�ne podatke o svima koji tamo rade. Kada 17. februara budu u�li u ispra�njeni kongresni centar, delegati �e na stolovima zate�i materijal na �ijim �e koricama pisati "Obnova - razvoj - reforme". O obnovi bi mogao koju da ka�e Milutin Mrkonji� Mrka, direktor Direkcije za obnovu i izgradnu zemlje. O razvoju �e, kao i uvek dosad, premijer Mirko Marjanovi�. O reformama neko ko �e da poru�i - "nas i Kineza 300 miliona dolara". Zatim bi neko od "krljatora" mogao da udari po doma�im izdajnicima i NATO-u. I na kraju, glavni organizator igre Slobodan Milo�evi�, podse�aju�i na ono �to se preguralo preko glave, poziva na partijsko jedinstvo i zbijanje redova jer isku�enja tek predstoje. I eto kongresa. Predsednik SPS-a �ak ne�e morati previ�e da upotrebljava re� koju �esto pote�e u raznim prilikama - mobilizacija. Nekoliko dana pre ovog skupa me�unarodna zajednica �e najverovatnije za nekih 150 imena pro�iriti listu ljudi bliskih re�imu kojima se zabranjuje izlazak iz zemlje, i tako poja�ati karantin oko beogradskog establi�menta; na Kosovu �e se mo�da odr�avati nimalo naivni vojni manevri; ispred Centra "Sava" opozicija najavljuje manevre gra�ana nezadovoljnih u�incima vlasti SPS-a; oko kongresa �e neminovno lebdeti i "senka smrti" saveznog ministra odbrane. Sasvim dovoljno spoljnih pritisaka da oni unutra poka�u ja�i instinkt samoodr�anja, izraze ve�u lojalnost aparatu i lideru, i jednostavno ka�u jedni drugima - "nema me bez tebe, i bez Slobe, naravno".

Ni u jednom kongresnom govoru ni papiru ne�e, naravno, biti zapisano da je u vreme osniva�kog kongresa ove partije (jul 1990) nacionalni dohodak bio oko 2700 dolara po glavi stanovnika, a da je danas tri puta manji. Na osniva�kom kongresu se pri�alo kako �emo po standardu za desetak godina "uhvatiti" �vedsku, sada se sa Albanijom trkamo za pretposlednje mesto u Evropi. U nastojanjima da za samo jedan dan ispri�aju toliko toga o obnovi i razvoju zemlje, u�esnici ovog skupa sasvim sigurno ne�e ni poku�ati da sami sebi objasne kako je SPS uspeo da postane (i ostane) jedina ekskomunisti�ka stranka koja je bez prekida ostala na vlasti od pada Berlinskog zida sve do danas. U me�uvremenu, socijalisti su izdr�ali mnoge neuspehe za koje nikada nisu platili punu cenu. Deo obja�njenja le�i mo�da i u onome �to je nedavno na jednoj tribini u beogradskom Medija centru izrekao dr Jovica Trkulja - na putu koji je vodio u pogibelj socijalisti su dr�ali upravlja�, ali su na mestu suvoza�a sve vreme imali i srpsku opoziciju.

Na istom skupu na kome se govorilo o voza�ima i suvoza�ima na putu za propast, politikolog Dijana Vukomanovi� iz beogradskog Instituta za politi�ke studije tvrdila je kako bi se u slu�aju SPS-a pre moglo govoriti o petnaestom nego o �etvrtom kongresu ove stranke. Prema njenom tuma�enju, predhodnih jedanaest kongresa odr�ano je pod imenom SK Srbije, ali se nesumnjivo radi o istoj partiji. Svaka ozbiljnija analiza zaista �e pokazati da je SPS istorijski, ideolo�ki, organizaciono i u dobroj meri personalno partija kontinuiteta sa nekada�njim SK Srbije. Ta "stara �kola" prepoznaje se i u tehnologiji vladanja. Jo� vi�e na na�in na koji se unutra�nja partijska previranja pretvaraju u normalnu strana�ku dinamiku. U razgovoru za "Vreme" Dijana Vukomanovi� uo�ava kako se svi sukobi unutar ove stranke de�avaju na ni�em nivou i ne propu�taju do vrha. Konflikti, bilo svakodnevni ili bilo koncepcijski, zaustavljaju se pre nego �to do�u do samog vrha, i to je model funkcionisanja �itavog aparata, zapravo �kola nekada�njih komunista. Socijalisti pri tom pokazuju izuzetnu sposobnost da amortizuju ne samo unutra�nje strana�ke potrese ve� i udare koji dolaze spolja.

NI PO CENU MU�ENJA: U pojedinim posprdnim opisima "prose�nog �lana" SPS-a ka�e se da je to prili�no hrabar �ovek koji ni pod najve�im mukama ne bi priznao �ta je program ove stranke. Naravno, zato �to ne zna. (Ne�to sli�no moglo bi se, dodu�e, re�i i za ve�inu �lanova opozicionih stranaka, pogotovo onih koje se, na primer, zala�u za "monarhisti�ki republikanizam" ili menjaju programe poput kompjutera.) Govore�i jo� pre mnogo godina (negde uo�i prvih parlamentarnih izbora u Srbiji) na ovu temu za na� list, sociolog dr Du�an Janji� je tvrdio kako SPS poku�ava da bude ono �to niko ne mo�e - u isti mah i "najnacionalnija i najjugoslovenskija, najsocijalisti�kija i najgra�anskija stranka". Kad �ta zatreba. U prvom broju �asopisa "Nova srpska politi�ka misao", iz 1998. godine, Mira Bogdanovi� je zapisala kako je kod SPS-a la�an i antikapitalizam i socijalizam: "Antikapitalizam SPS-a je la�an jer je egoisti�an: to je sloboda i kapitalizam samo za sebe i svoje, kao �to je uostalom i socijalizam SPS-a la�an jer predstavlja tek autoritarnu jednaku raspodelu bede na ogromnu ve�inu ostalih." Sagovornik "Vremena" Dijana Vukomanovi� ka�e da se ideolo�ki vladaju�a stranka i dalje zala�e za socijalizam, naravno ne vi�e onaj "sa ljudskim likom", ve� za socijalizam po uzoru na zapadni model socijaldemokratije. "Programski, jezgro oko koga su se vrtele deklarativne izjave �elnika ove stranke uvek je bio srpski nacionalni interes. To je, usu�ujem se da ka�em, pitanje re�eno tako �to su �vrsto zadate koordinate - teritorijalne, politi�ke i regionalne. SPS ne mo�e da ka�e, niti je to �inio, da se zala�e za koncept velike Srbije, ali mo�e da ka�e da je stvorio jedan kondenzovan teritorijalno-politi�ki entitet podlo�an ponovnom krnjenju novim teritorijalnim i etni�kim sukobima, ili pro�irivanju mogu�im teritorijalnim kompenzacijama. U svakom slu�aju, to je re�eno pitanje i nemogu�e je o njemu govoriti onako kako su to radikali �inili na svom kongresu, pominju�i nekakve zapadne granice koje �e biti promenjene", ka�e Dijana Vukomanovi�.

IZBORNA GILJOTINA: Na pro�lom, III kongresu SPS-a, progla�enom kongresom velike "kadrovske obnove", zamenjeno je vi�e od dve tre�ine �lanova glavnog odbora stranke (od 153 �lana GO promenjeno je njih 102, dok je od 26 �lanova Izvr�nog odbora samo �estoro sa�uvalo pre�a�nje pozicije). Kasnije se ispostavilo da ove kadrovske promene i nisu toliko zna�ajne kako se u prvi mah mislilo. Mnogo puta do sada pokazalo se, naime, da Slobodan Milo�evi� igra sa istim �pilom karata, ali da povremeno voli i da ih prome�a. Uo�i ovog kongresa karte se izgleda ponovo me�aju, i to tako �to se na �elna mesta po pojedinim op�tinskim organizacijama postavlja najpoznatiji kadar. Branislav Ivkovi�, koji je do pre nekoliko godina bio �ef beogradskih socijalista, postao je sada �ef socijalista Vra�ara; Goran Per�evi� �e voditi partijsku organizaciju u op�tini Stari grad; ministar inostranih poslova �ivadin Jovanovi� odlazi na �ukaricu; glumac Bata �ivojinovi� u Mladenovac. U ve�ini ovih op�tina socijalisti su na poslednjim lokalnim izborima do�iveli pravu katastrofu.

U kadrovskom pogledu, podse�a Dijana Vukomanovi�, SPS funkcioni�e po onom principu iz doba Napoleonas po kome "svaki vojnik ispod �injela nosi generalsku palicu". Mogu�nost promocije na vi�u partijsku poziciju uvek postoji, i socijalisti su u tom pogledu dinami�niji i otvoreniji od svih opozicionih stranaka, isti�e na�a sagovornica. Oni uporno neguju i staru praksu komunista da va�ni funkcioneri iz Beograda odlaze na teren u unutra�njost i re�avaju probleme, �to �lanstvu daje ose�aj va�nosti i podsti�e lojalnost. I sam Milo�evi� je u srpsku istoriju u�ao na sli�an na�in - oti�ao je u Kosovo Polje, na teren, da re�i problem, i izgovorio ono - "Niko ne sme da vas bije".

Uo�i ovog kongresa mnogi va�an kadar iz Beograda stalno je na putu. Ovoga puta izgleda vi�e u misiji da bazi prenese �ta centrala tra�i od njih, nego da lokalnom �lanstvu pru�i ose�aj va�nosti. Na nedavnoj izbornoj konferenciji op�tinskog odbora SPS-a u Zrenjaninu pojavio se tako Radovan Pankov i saop�tio kako je u GO stranke kao novi �elni �ovek zrenjaninskih socijalista "vi�en" �ivanko Radovan�ev (�ivanko je ina�e �ovek renesansne �irine - u isto vreme je direktor "Mlekoprodukta", predsednik UO Vojvo�anske banke, �lan GO SPS-a, predsednik Okru�nog odbora ove stranke za srednji Banat i poslanik u republi�kom parlamentu). Pre nego �to je Pankov pomenuo �ivanka, vi�e od 50 mesnih odbora SPS-a u Zrenjaninu (ukupno ih ima 64) izjasnilo se da podr�i dosada�njeg predsednika stranke u ovom gradu �arka Stani�anina. Na kraju je bilo malo gun�anja jer je volja baze ignorisana, ali je poverenje ipak ukazano �ivanku. Sli�no se dogodilo i u Novom Sadu. I tamo je �lanstvo htelo ponovo da izabere dosada�njeg predsednika gradskog odbora stranke, da bi ve�e pre izbora iz Beograda stigao glas kako se dobitna kombinacija zove Bo�ko Pero�evi�. Komentari�u�i sve ove primere vo�enja kadrovske politike, Dijana Vukomanovi� prime�uje kako se u svim ovim slu�ajevima naj�e��e ne radi ni o nagradama ni o kaznama, ve� o Milo�evi�evoj sposobnosti da �vrsto i stabilno dr�i na okupu svoje saradnike. "Za razliku od mnogih opozicionih politi�ara koji su tu sposobnost uglavnom izgubili, ili je nikada nisu ni imali, Milo�evi� i dalje ima mo� da lako mobili�e i demobili�e �lanstvo svoje stranke", ka�e na�a sagovornica.

BEZ PUKOTINE: Jo� mnogo pre nego �to je IV kongres SPS-a uop�te zakazan, u javnosti se �esto naga�alo kako ova stranka u sada�njem sastavu i obimu, "ljubi�ice ugledati ne�e". Pojedini opozicioni politi�ari otvoreno su izjavljivali da raspola�u informacijama o ozbiljnim pukotinama unutar stranke. Nezvani�no kao "kandidat za Bruta" je naj�e��e pominjan Zoran Lili�, kome je pripisivano kako bi navodno mogao da otcepi jedno krilo SPS-a. Nedelju dana uo�i kongresa najavljenih pukotina nema na vidiku, tu i tamo (Petrovac na Mlavi, Zaje�ar...) �uje se gun�anje i nezadovoljstvo �lanstva onim �to je ura�eno, i uglavnom se sve svodi na prili�no ustajale refrene i ponavljanja - obnova+izgradnja+ima struje, grejanja i hleba+strani pla�enici+Milo�evi� za predsednika stranke. Lili� dodu�e, vi�e nije predsednik �ahovskog saveza Jugoslavije, ali ga ni kamera RTS-a ne izbegava kada govori na nekoj izbornoj konferenciji u unutra�njosti. Sve to ne zna�i da na samom kongresu ne�e do�i i do izvesnih kadrovskih provetravanja i slanja pojedinih istaknutih espeesovaca na uobi�ajenu partijsku recikla�u. Iskustvo sa SPS-om istovremeno pokazuje da su gotovo svi koji su svojevremeno otpali iz ove stranke (a nema ih tako mnogo), obi�no zavr�avali negde na marginama ozbiljne politike. Gotovo nijedan biv�i istaknuti socijalista nije kasnije postao �lan neke od najja�ih opozicionih stranaka niti je povukao za sobom zna�ajniji deo �lanstva. Oni koji su napu�tali Milo�evi�evo polje uticaja najednom su ostajali bez pre�a�nje mo�i. Neboj�a �ovi� je za sada jedini koji se odlu�io da osnuje sopstvenu stranku i na du�i rok pliva uzvodno od Milo�evi�eve struje. Izgleda da je, pozivaju�i se na izvore iz SPS-a, svojevremeno po�urio kada je za kongres SPS-a najavio mogu�e ujedinjenje ove stranke i JUL-a i pomenuo kao novog generalnog sekretara ujedinjene stranke Sr�ana Smiljkovi�a. Ako je takvih planova u jednom trenutku i bilo, od njih se najverovatnije odustalo.

Prema svemu dosad poznatom, 17. februara u Centru "Sava" trebalo bi o�ekivati jedan prili�no ravan politi�ki skup, ne previ�e zanimljiv ni onima koji vole SPS, ni onima koji su siti njega i njegove vladavine. Ni jednima ni drugima SPS tog dana ne�e ponuditi nikakavu predstavu koja bi mogla da proizvede utisak o okrnjenosti ili nejedinstvu unutar ove stranke. Re�i kao �to su obnova, razvoj i reforma ve� su se odavno prili�no otrcale i te�ko �e imati ve�i mobilizatorski naboj za bilo koga. Re�i kao �to su Kosovo ili Crna Gora nisu previ�e zgodne za kongres, osim kad se mora.

Nekoliko dana posle kongresa bi�e sasvim jasno da li �e u Srbiji jo� ovog prole�a biti raspisani lokalni izbori. Socijalistima se �ini da sve ostalo odavno znaju. Znaju da krajem godine odlazi Klinton, nadaju se da �e do�i neki za nas "bolji Rus", da �e nas i Kineza biti mo�da i vi�e od 300 miliona dolara, znaju da bi opoziciju trebalo ponovo sva�ati... Naposletku, i Ra�ana i Mesi�a poznaju odavno, iz vremena kada su i dr�ava i nacionalni dohodak bili bar tri puta ve�i.

HDZ - SPS

Pred-predizborna taktika

Udru�ene olupine

O�ekuje se da srpska vlada izda dekret kojim nala�e da u vreme ru�ka pe�ene �eve padaju s neba

Gra�anima Beograda srpska vlada se ruga. Gradski saobra�aj u dvomilionskom gradu propao je odavno, uostalom kao �to je propalo �kolstvo, zdravstvo, pa �ak i Crvena zvezda. Mogu�nost da se prebacite od ta�ke A do ta�ke B postoji kada se udru�e preduze�e Gradski saobra�aj Beograd i privatnici koji su svojevremeno privu�eni pristojnom zaradom pootvarali niz autobuskih linija u gradu. Udru�ene olupine dru�tvenog i privatnog sektora, tokom �ije vo�nje otpadaju delovi a gra�anima bubrezi, bile su, dakle, kakav-takav transport. Lo�, uglavnom, sve dok stvar nije postala katastrofalna.

Privatnici vi�e ne�e da voze po ceni od tri dinara, koliko je karta za prevoz stajala i pre dve godine. Ali, republi�ka vlada, odnosno njeni ministri, koje nikad niko i nije video u gradskom prevozu, �tite tobo�e standard Beogra�ana pa ne daju da prevoz poskupi. Toliko im je stalo do nas i na�ih nov�anika da �e nam radije ukinuti prevoz nego odobriti da poskupi za dva dinara.

Ima da bude jevtino, iako ga nema. U zemlji Srbiji su, osim na�ih �ivota, gorivo, hleb, mleko i ulje najjevtiniji na svetu - prosto zato �to ih nema po zvani�nim cenama. Po toj logici mogla bi vlada izdati i dekret kojim �e nalo�iti da, recimo, benzin bude besplatan. Mogli bi da objave i propis da �e u vreme ru�ka pe�ene �eve padati s neba, da �e umesto muljave savske vode koritom reke u vreme doru�ka proticati mleko, a Dunavom jogurt. Pa �ta je kom volja, neka bira.

Sve ovo deo je pred-predizborne taktike. Gnev gra�ana svaljuje se na gradsku upravu, a srpska vlada poku�ava da se predstavi kao za�titnik siroma�nog naroda. Izaziva se kolaps u velegradu. Preti se prinudnom upravom. Dr�avni mediji sladostrasno prikazuju muke Beogra�ana, ina�e poni�enih i zgu�vanih od lo�eg �ivota. Ovim gradom varni�i negativna energija, i jedino je pitanje o �iju �e se glavu razbiti. Re�im je isukao ma� i toliko naokolo mlatara s njim da preti opasnost da nehotice sam sebe ise�e. Zato valjda ne mrdaju iz spava�e sobe bez pancira.