Jugoslovenski ministar odbrane Pavle Bulatovi� ubijen je 7. februara u 18.55 �asova dok je u restoranu fudbalskog kluba "Rad" sedeo sa direktorom "YU garant banke" penzionisanim general-majorom Vukom Obradovi�em i vlasnikom restorana Markom Kne�evi�em. Nezvani�no se tvrdi da je za astalom bila i �etvrta osoba: �ovek sa umetni�ki izrezbarenim guslama. Hici su ispaljeni kroz prozor restorana, okrenutog prema neosvetljenom fudbalskom igrali�tu koje je bilo u potpunom mraku. �ula su se tri kratka rafala iz AK-47 ("kala�njikov"). Neki izvori pribrano tvrde da su �uli pucnje, lomljavu stakla, hod zatvara�a i jauke povre�enih... Prema istim izvorima, navodno je neko u trenutku pre nego �to �e odjeknuti hici viknuo: "E, to ti je zbog..." Rafali su zaglu�ili ostatak re�enice.

�rtve tog atentata sedele su za istim stolom, moglo bi se re�i da je to bio sastanak prijatelja u ranim ve�ernjim �asovima u vreme ni za ru�ak ni za ve�eru. Sto za kojim je sedeo Pavle Bulatovi� nalazi se u uglu sale, nasuprot prozoru kroz koji je pucano. Bulatovi� je sedeo le�ima okrenut zidu, licem prema prozoru, a njegov dugogodi�nji pratilac nalazio se ispred ulaza u restoran. To je kafana koju neki pominju po tome �to se u njoj jede i na mirnom mestu razgovara, u nju su svra�ali politi�ari, a neki ka�u "beogradski crnogorski politi�ari", pa i Bulatovi� je, navodno, tamo vi�an. To �to je ministar vojske ve� sedam godina (od 1993), pre toga ministar policije �etiri godine, nije ina�e menjalo njegove navike - i po Beogradu i po Podgorici i�ao je bez obezbe�enja. Novu godinu je �ekao u "Tri �e�ira" u Skadarliji.

U restoranu "Rad" stakla su ve� sutradan bila cela. Prozor je postavljen ne�to vi�e nego �to je uobi�ajeno, pa se iz normalne perspektive spolja jedva vide glave onih koji sede. Zbog toga je ubica sigurno morao da se popne u samu restoransku ba�tu, odnosno bio je najvi�e pet metara udaljen od prozora. Da je bio dalje, bio bi ni�e na tribini, ili dole na terenu, pa ne bi ni�ta video. No�u se iz kafane koja je osvetljena ne vidi �ta se napolju de�ava. To zna�i da je ubica prethodno morao ta�no znati gde sedi Bulatovi� i da je morao delovati jako brzo, jer bi svako du�e tra�enje cilja s oru�jem pored kafanskog izloga i name�tanje moglo biti uo�eno.

Osoblje u restoranu, iako ljubazno, "nije moglo reporteru 'Vremena'" da pru�i nikakve informacije". Samo su pokazali sto za kojim je Bulatovi� sedeo. Ni nekoliko radoznalaca, o�igledno stalnih gostiju, nije uspelo da sazna vi�e, bar ne dok smo mi bili prisutni.

PREKO POTOKA, U �UMU: Kao i Radovan Stoj�i� Bad�a, zamenik republi�kog ministra policije koji je 11. aprila 1997. stradao u kafani "Mama mia" u blizini sedi�ta saveznog i republi�kog MUP-a, i za ministra vojnog bi se moglo re�i da je li�en �ivota u kafani okru�enoj sa nekoliko vojnih objekata.

Mada svi govore o doga�aju u Ulici Neznanog junaka, stadion "Rada" je u Crnotravskoj ulici, preko puta Vojno-medicinske akademije, a Bulevar Neznanog junaka zavr�ava se stotinak metara dalje, kod stare trolejbuske okretnice. Sa desne strane stadiona je Sportski centar "Banjica", sa leve kasarna. Stadion ima tribinu samo sa jedne, zapadne strane, prakti�no na osnovi starog predratnog zdanja. Ispod tribina je zgrada �iji sredi�nji deo zauzima klupski restoran. Ulazi se iz Crnotravske, a ulaz je u nivou ulice. Restoran se prote�e celom �irinom zgrade, da bi mu prozori na zidu naspram ulaza izbili na zapadnu tribinu, negde na polovini njene visine, jer je igrali�te znatno ispod nivoa ulice. Na tom mestu nema sedi�ta, ve� je tu nekih �est metara �irok betonski plato, celom du�inom tribina, u kome je ispred restorana, celom njegovom �irinom, sazidana malo uzdignuta restoranska ba�ta, zapravo centralna lo�a "Radove" tribine. Iz restorana se u ba�tu ulazi uz dva stepenika (vidi skice)...

Kao u pedesetak poznatih spektakularnih ubistava, atentatori propadaju u zemlju. "Politika Ekspres" izve�tava da je pucao samo jedan napada�. "Politika" navodi pretpostavku da je napada� pobegao preko fudbalskog igrali�ta u obli�nju �umu, uz Bulevar JNA gde ga je najverovatnije �ekao automobil.

U vreme kada se ubica peo na "Radovu" tribinu ve� je bio mrak. Na igrali�tu zasigurno nije bilo nikoga. Iako je sa donje strane tribine metalna ograda, ona je niska i, izgleda, trajno otvorena na nekoliko mesta. Plac "Rada" odvojen je od suseda i �ume iza �i�anom ogradom, koja prema SC "Banjica" ima nekoliko prekida, a prema �umi zapravo i ne postoji.

Od stadiona, kroz �umu, do Avalskog puta (Bulevar JNA) vodi desetak staza, koje su godinama vodile od Banjice prema Vo�dovcu, jo� iz vremena kad je tu bio vojni poligon i slagali�te �uta. Na placu "Rada", sa severne strane glavnog terena i dva pomo�na koji le�e iza njega, razbacano je nekoliko prizemnih zgradica izme�u kojih po�inje naj�ira, najmanje krivudava i mo�da najblatnjavija od tih staza.

Neki od reportera videli su da je policija dovela pse traga�e, koji su mo�da ne�to nanju�ili. Ako je istina da je atentator pobegao na Avalski put, onda je najverovatnije otr�ao tuda. Kad bi izabrao neku drugu stazu, rizikovao bi da u mraku zaluta, jer �im u�e u �umu staza se strmo surva �est-sedam metara, ka potoku koji tuda proti�e. Da je morao da pro�e tuda, va� reporter bi najverovatnije seo i spustio se dole kao niz tobogan. Oko potoka je blato duboko, ali se potok mo�e presko�iti. Sa druge strane staza nastavlja se kratka uzbrdica, na �ijem vrhu po�inje ravan deo staze. Odatle do Bulevara ima oko 150 metara.

Sa druge strane Bulevara JNA, ta�no naspram stazice, radi servis za pranje automobila. "Bilo je nekoliko automobila parkiranih prekoputa te ve�eri", ka�e jedan od radnika, "ali nisam video kad su oti�li." Ubica je, ako je krenuo tim pravcem, do Bulevara stigao vrlo kaljav. Mo�da je tako u�ao u auto za beg, a mo�da je pre toga skinuo blatnjavu ode�u. Nema vesti da je oru�je prona�eno.

Traka Bulevara bli�a �umi vodi ka Banjici, Jajincima i dalje ka Avali. Zar to ne bi bio lak�i i logi�niji smer za beg, umesto uplitanja u saobra�ajni mete� u centru, kako sugeri�u neki mediji?

"Glas javnosti" navodi, pozivaju�i se na nezvani�ne izvore, da je policija na nekoliko punktova bezuspe�no zaustavljala automobil "ford eskort" teget boje (u nekim izve�tajima se ka�e "tamnoplave") BG 144-634, i da su se u tom vozilu, koje se kretalo iz pravca Hipodroma a potom Po�e�kom ulicom, pored Julinog brda i Vidovdanskom ka �elezniku, nalazile �etiri osobe. Taj automobil je i��ezao. Za tablice se pretpostavlja da su bile ukradene.

PO PLANU I NALOGU: Pokojni ministar je, svakako, u odre�enom vremenskom periodu bio pra�en. Tako je verovatno utvr�eno da je jedna od Bulatovi�evih stalnih navika pose�ivanje restorana "Rad" gde se ose�ao opu�teno. Oni koji stoje iza njegovog ubistva verovatno su izu�ili raspored prostorija lokala, dobro izvideli okolinu, razradili planove za bekstvo jednog ili vi�e izvr�ilaca, te osigurali njihovo obezbe�enje i prihvat. Potom im je ostalo samo da �ekaju ve�e kada �e Bulatovi� tamo da navrati...

Dakle, tri su stvari izvesne: ubica je imao saradnike koji su ga obavestili da je ministar te ve�eri u restoranu i gde sedi; ubica je �ovek vrlo ve�t u rukovanju automatskim oru�jem (prema nezvani�nim izvorima, na�eno je sedamnaest �aura, a zrno od zrna nije bilo udaljenije od 25 centimetara); ubica je delovao po planu i po ne�ijem nalogu.

Policija je ne�to posle 19.00 �asova blokirala Ulicu Neznanog junaka, u kojoj se nalazi restoran "Rad". Stigla je i vojna policija. Prostor ispred restorana ispunili su policajci s automatskim pu�kama, kao i pripadnici Vojske Jugoslavije.

Trolejbuski saobra�aj je tokom ve�eri zaustavljen, a saobra�aj upu�ivan u druge ulice. "Politika Ekspres" jo� navodi da je policija "razapela mre�u oko svih bolnica", itd. �to je pre deo rutinskog "zatvaranja obru�a" nego znak da su napada�i ranjeni. Bulatovi� je bio ministar vojni, ali on je civilno lice i verovatno je zbog toga prva saop�tenja o doga�aju dala civilna policija.

Atentatorima blizina kasarne nije predstavljala neki problem. Nema vesti o tome da je neko uzvratio paljbu, pa ni o tome da je u obli�njoj kasarni stra�a dala uzbunu. Naravno, stra�ari bi, i da su bili alarmirani pucnjavom, verovatno prvo preduzeli mere za�tite i ne bi se upu�tali u poteru.

GLAVA, VRAT, SRCE, PLU�A: Povre�eni su brzo preba�eni u Vojno-medicinsku akademiju, koja se nalazi preko puta "Radovog" stadiona. Obradovi� je navodno "samo okrznut kur�umom po ko�i glave i grudnog ko�a", ali je zadr�an na VMA da preno�i vi�e zbog pretrpljenog stresa; a Mirko Kne�evi� je, kako pi�e "Glas", zadobio prostrelnu ranu ramena, hirur�ki je odmah zbrinut i bio je stabilan, svestan i orijentisan.

"Glas javnosti" navodi, pozivaju�i se na izvore u Vojno-medicinskoj akademiji, da je nakon napada Bulatovi� "prakti�no mrtav" dovezen u njihov centar hitne pomo�i. "Bulatovi� je dovezen sa mnogo prostrelnih rana u predelu glave, vrata, srca, plu�a. Nekoliko projektila je zavr�ilo u predelu jetre, a povre�ena je i slezina. Nije moglo da se zaustavi krvarenje iz vrata. U�inili smo sve ali nismo mogli da ga povratimo jer je srce direktno pogo�eno", navodi dnevnik "Glas javnosti". "Politika ekspres" navodi da je Bulatovi� preminuo na VMA, okru�en porodicom - suprugom, sinom i majkom. Bulatovi� je imao dve �erke i sina. Navodno je za 26. februar bilo zakazano ven�anje njegovog sina Bal�e.

KRITI�AR �UTE GREDE: Pavle Bulatovi� je imao 52 godine. Ro�en je 13. decembra 1948. godine u Gornjim Rovcima, nedaleko od Kola�ina u Crnoj Gori. Diplomirao je i radio kao asistent na Ekonomskom fakultetu u Podgorici. Radio je kao glavni i odgovorni urednik univerzitetskog lista "Univerzitetska rije�", za koji je pisao i sada�nji savezni premijer Momir Bulatovi�, koji s Pavlom nije u rodbinskoj vezi, mada �e u politi�kim preganjanjima biti upotrebljavana sintagma "3B". Od tada datira prijateljstvo dva Bulatovi�a, �to se videlo i po otvorenom Momirovom pla�u tokom Pavlove komemoracije. Njihovi kasniji protivnici �e pisati kako je Pavle "antibirokratsku revoluciju do�ekao kao ve�iti asistent na titogradskom ekonomskom fakultetu i kao odgovorni urednik 'Univerzitetske rije�i'".

U vreme dolaska "mladih lijepih i pametnih" na vlast u Crnoj Gori 1988. Bulatovi� je eksploatisao �uvenu "�utu gredu", napadaju�i crnogorsku policiju zbog prebijanja probu�enog naroda. Postao je ministar policije i, kako izgleda, po�eo �istku profesionalaca - protivnici �e re�i jo� i da je na njihova mesta dovodio svoje prijatelje, kolege ili one koje su mu preporu�ivali iz vrha vlasti. Va�an sporedan detalj, Bulatovi� se pominje i kao predsednik Auto-moto saveza Jugoslavije, to veoma interesantno kadrovsko mesto.

RATNA EPIZODA: Moglo bi se re�i da je pokojni ministar bio ume�an i u naoru�avanje Srba u isto�noj Hercegovini 1991/92. U vreme kad je Pavle Bulatovi� bio ministar policije u Crnoj Gori je prime�ivan Mihalj Kertes, "ministar za narod", i mnogo se govorilo o oru�ju koje je i�lo preko Crne Gore prema Bosni i Hrvatskoj... Jedan po�ar u zgradi MUP-a u Podgorici, kao i to �to policija nije mogla nikada da razjasni kako je to iz nekoliko magacina TO Crne Gore oru�je netragom nestalo, bilo je predmet politi�kih optu�bi... Uostalom, MUP BiH je zaustavljao �lepere sa oru�jem �ije je poreklo bilo u crnogorskim magacinima.

Kao ministar unutra�njih poslova Bulatovi� je, kako je javljao dopisnik "Vremena" u to doba, izdao naredbu i da crnogorska policija operi�e na dubrova�kom rati�tu.

O njegovoj ulozi u toku bosanskog rata svedo�i naredba o hap�enju izbeglica muslimanske nacionalnosti iz Bosne i Hercegovine i njihovom deportovanju u Republiku Srpsku, odnosno vojsci i policiji dr Radovana Karad�i�a, generala Ratka Mladi�a, gradona�elnika Trebinja Bo�idara Vu�urevi�a. Najdalje dokle su ti nesre�nici stigli bio je logor u Fo�i... Po�etkom maja 1992. godine u Plavu je vojna i civilna policija i pohapsila dvadesetak mladi�a sa teritorije BiH koji su u plavskoj kasarni zavr�ili slu�enje vojnog roka, a u hotelu ubijali vrijeme do dolaska autobusa koji je trebalo da ih odvede ku�ama. Pavle Bulatovi� je jo� 21. jula 1992. godine priznao da je postojala "depe�a", zahtev Srpske Republike BiH, odnosno SAO Hercegovine, kojom je tra�eno da se sva lica izme�u 18 i 60 godina vrate na te teritorije. "Jedan broj tih lica", rekao je kasnije Pavle Bulatovi�, "vra�en je, neka sa granice, a neka sa teritorije Crne Gore, i prema njima se srpska strana pona�ala korektno, ukoliko neka od njih nijesu bila po�inila krivi�na djela". Pavle Bulatovi�, tada prvi �ovek crnogorske policije, tvrdio je da su izru�ivana samo lica koja su se bavila kriminalnim radnjama, ali da se sa tim aktivnostima prestalo posle dva-tri dana. Momir Bulatovi� je tada bio predsednik Crne Gore, Milo �ukanovi� premijer, Pavle Bulatovi� ministar policije, a Vladimir �u�ovi� dr�avni tu�ilac. Posle je (kad su se razi�li Momo i Milo) �u�ovi� pretio optu�nicom Pavlu Bulatovi�u...

STOICIZAM SAVEZNOG RANGA: Pavle Bulatovi� je "rotiran navi�e" i postavljen za prvog policajca Jugoslavije: jula 1992. pre�ao je u Beograd, gde je prvo imenovan za saveznog ministra unutra�njih poslova u vladi Milana Pani�a. Pavle Bulatovi� je u Pani�evoj vladi bio ministar unutra�njih poslova, ali je za njegovog ministrovanja savezna policija isterana iz svoje zgrade.

Tokom tog preuzimanja savezne policije tada�nji savezni ministar za unutra�nje poslove, kasniji ministar odbrane, Pavle Bulatovi� bio je ba� tog vikenda "odsutan". On je tu aferu primio stoi�ki. Dva puta je bezuspe�no pregovarao sa tada�njim ministrom unutra�njih poslova Srbije Zoranom Sokolovi�em, a onda je u ti�ini premestio svoj kabinet u zgradu savezne vlade na Novom Beogradu. U javnosti se podigla velika galama; upotreba termina "dr�avni udar" poprimila je inflatorne razmere.

Ministar Bulatovi� je potom, na sastanku sa radnicima Saveznog MUP-a u Centru "Sava", optu�io republi�ku policiju da se, umesto da �titi dr�avu i zakon, bavi la�ima i politi�kim svrstavanjem. Me�utim, izlaganje je zaklju�io konstatacijom: "Vitalne funkcije su o�uvane, a nije bitno gdje �e Savezni MUP obavljati svoje zadatke." Jasno je bilo da se nagodio sa kolegom Sokolovi�em i njegovom sivom eminencijom Radmilom Bogdanovi�em. MUP Srbije je dobio arhive savezne Slu�be dr�avne bezbednosti od 1944. do tada, u kojima je pokriveno sve �to je ra�eno na spoljnjem i unutra�njem planu (re� je o goloj sirovini pre obrade za rukovodioce - autenti�ni izve�taji sa terena, saradni�ke mre�e u zemlji i svetu, �ifre, pravi identiteti agenata, detalji istorija raznih operacija), te onemogu�avanje Pani�u da sebi obezbedi operativnu policijsku podr�ku na terenu. Bulatovi� je pak tim dilom obezbedio svoje mesto na vreme u postpani�evskom periodu koji �e zapo�eti posle nikoljdanskih izbora 1992.

Godine 1999. mnogo se govorilo o restituciji savezne policije, ali sada su �ukanovi�evi bili protiv.

Tokom boravka delegacija SRJ na Konferenciji o Jugoslaviji, avgusta 1992, u Londonu izbija skandal, s prislu�kivanjem: premijer Pani� je, kada je ustanovljeno da su detektovani prislu�ni ure�aji, hitno udaljio tada�njeg Bulatovi�evog zamenika Mihalja Kertesa sa Konferencije. Novembra 1992. izvori "Vremena" javljaju da je sa "najvi�ih dr�avnih pozicija" stigla vest o tome da se prislu�kuje Dobrica �osi�, predsednik SRJ. Na jednom od poslednjih susreta srpskog predsednika i tada�njeg �efa jugoslovenske dr�ave Milo�evi� je mirno �osi�u citirao nekoliko re�enica koje je ovaj izgovorio prijateljima u parku. Du�nost svakog saveznog ministra je da takvu stvar demantuje, objasnio je tada izve�ta�u "Vremena" jedan od bliskih saradnika premijera Milana Pani�a. Ubrzo zatim to je potvrdio i Pavle Bulatovi�, tada�nji savezni ministar unutra�njih poslova. Na na�a pitanja iz njegovog kabineta je hladno i zvani�no poru�eno da "savezni ministar o prislu�kivanju ne zna ni�ta". "Da li je Kertes stvarno prislu�kivao po Londonu?" pitao je reporter "Vremena" �oveka bliskog predsedniku �osi�u, a on je na to najpre duboko udahnuo, zatim slegao ramenima i rekao: "Njegovi �efovi sve demantuju."

IZBORNI AMOK: Izgleda da je u izbornim borbama Pavle Bulatovi� postupao s najmanje ko�nica - navodno su njegovi ljudi spre�ili Antu Markovi�a da tokom predizborne kampanje 1991. ru�a u Virpazaru. Policija je, navodno, bila nemo�na da ukloni barikade srpskih rodoljuba. U me�uvremenu, policajci su putem od Virpazara do Bara iz kamiona izbacivali sme�e ispred tada�njeg saveznog premijera. �itavu lakrdiju, kako su se kasnije hvalili a novine pisale, organizovali su Pavle Bulatovi� i njegov naslednik na �elu crnogorske policije Nikola Pejakovi�, ina�e tada na�elnik DB Bar, kasnije ambasador SRJ u Belorusiji... Za Bulatovi�a se tvrdi da je svakom od policajaca li�no �estitao izbornu pobedu DPS-a. Lo�enje badnjaka na Cetinju Bulatovi� je zabranio liberalima 1992; odbacivanje opasa�a i odbijanje policajaca da silom rasture skup kada je nekoliko �ena leglo ispred policijskog vozila smatralo se u Crnoj Gori njegovim velikim porazom.

Pavle Bulatovi� je smatran jednim od glavnih oslonaca Milo�evi�evog re�ima u Crnoj Gori... U obra�unima u crnogorskom rukovodstvu koji su po�eli 1997. Pavle Bulatovi� je bio na strani Momira Bulatovi�a i tvrdio je da grupa crnogorskih funkcionera svojim izjavama o Milo�evi�u nanosi �tetu Crnoj Gori. U javnost su curile vesti da je Pavle, koji prisustvuje sednicama Vrhovnog saveta odbrane, Glavnog odbora tada�njeg DPS-a, pla�io i nekakvim ratnim scenariom u Crnoj Gori. Kolala je i informacija da se �ukanovi�evim intervjuom, u kome je ovaj rekao da je Milo�evi� prevazi�en politi�ar, odmah po objavljivanju u "Vremenu", bavio i Savet odbrane. Tokom tog rascepa bilo je tvrdnji da je Pavle Bulatovi�, uz Milo�evi�evu podr�ku, juna 1997. tra�io da vojska zatvori teritorijalne vode za tranzit glisera. Bilo je �ak i vesti da je ispaljivanjem raketa u pravcu glisera vojska simboli�no i odgovorila na taj zahtev.

Bio je protivnik nomenklature Mila �ukanovi�a i govorio je u Kola�inu da je "ovaj ponosni narod pobijedio Turke, Talijane i Njemce, pa �e i sa Njima iza�i na kraj". Bio je valjda najzna�ajniji igra� u Momirovoj izbornoj kampanji. Za protivnike je tvrdio da se "slu�e svim i sva�im, u�e djecu da kradu li�ne karte roditeljima, da ne mogu da iza�u na izbore". Gotovo simboli�no, svojim le�ima 21. oktobra 1997. poru�ivao je isto �to i masa na ulici: "E, vala, lopov Milo nikada ne�e u�i u ovu zgradu." Nekoliko sati kasnije Republi�ka izborna komisija je rezultatom 6:3 ozvani�ila da je Milo �ukanovi� novi predsednik Crne Gore.

A�ANIN: Crnogorska vlast je u toku tih izbora intervenisala protiv jedne grupe aktivista iz Novog Sada i Beograda koja je u vreme predsedni�kih izbora do�la u Crnu Goru da �uva glasa�ke kutije. Tvrdilo se da su je organizovali Pavle Bulatovi� i njegov bliski ro�ak Darko A�anin, koga je Bulatovi� o�ito �titio, ali posredno. Slavoljub �uki� u knjizi "Kraj srpske bajke" navodi da se ministar narodne odbrane Pavle Bulatovi� i svojevremeno obratio Du�anu Mitevi�u i zamolio ga da posreduje u izbavljenju iz gr�kog zatvora njegovog bliskog ro�aka Darka A�anina, �ije je izru�enje tra�ila Belgija zbog optu�be da je ubio Albanca Envera Hardija. Mitevi� je taj posao uspe�no obavio, A�anin se vratio u Beograd, nastavio karijeru biznismena, ali je ubijen 1998. rafalom iz "kala�njikova", dok je sa telohraniteljem u svom lokalu na Dedinju gledao fudbalsku utakmicu. Sahranjen je uz himnu "Hej Sloveni", u prisustvu funkcionera JUL-a, �iji je simpatizer bio.

VOJNA KARTA: Spekulacije da �e smena vlasti u Crnoj Gori 1997. biti spre�ena vojnim sredstvima nisu se pokazale ta�nim, mada sude�i po nekim izjavama generala Peri�i�a ne bi se moglo re�i da takvih pomisli nije bilo. Predsednik Skup�tine Crne Gore Svetozar Marovi� 10. januara 1998, u intervjuu za TV Crne Gore, izjavljuje da ima pouzdane podatke da je na predsednika vlade SRJ Radoja Konti�a vr�en pritisak da donese odluku o neregularnosti predsedni�kih izbora u Crnoj Gori i da je tra�eno da se VJ uklju�i u razre�enje politi�ke krize u toj federalnoj jedinici. Ministar odbrane SRJ Pavle Bulatovi� tada izjavljuje za podgori�ki dnevnik "Vijesti" da se VJ ne�e me�ati u rasplet politi�ke krize u Crnoj Gori.

Pri�a o vojsci u Crnoj Gori ponovila se februara 1999, kada je Jugoslovenski premijer Momir Bulatovi� izjavio da ne�e po�tovati odluku Vlade Crne Gore o preduzimanju svih zakonskih mera, kako bi se spre�ila upotreba teritorije te republike u eventualnom sukobu sa vojnim snagama me�unarodne zajednice. Jugoslovenski premijer i savezni ministar odbrane Pavle Bulatovi� razgovarali su tada u Podgorici sa komandantima Druge armije Vojske Jugoslavije i Ratne mornarice, koji su se "slo�ili" da je odluka Vlade Crne Gore neustavna, ali je na tome ostalo, uz proteste �ukanovi�evih pristalica da se time zastra�uje narod. U toku NATO rata protiv SRJ nekakvih rasprava o upotrebi vojske je mo�da bilo, s obzirom na to da je ratno stanje, kako je konstatovala Zorica Radovi�, pravnik i saradnik IES-a, fakti�ki va�ilo u jednoj federalnoj jedinici a u drugoj nije. To nije poprimilo tragi�ne razmere. Vuk Dra�kovi� je posle rata tvrdio da je, kao potpredsednik vlade, spre�io da vojska zauzme tamo�nju televiziju.

U izve�tajima se pominje da je Bulatovi� bio predsednik Skup�tine akcionara "YU garant banke" (predsednik Upravnog odbora bio je Nikola �ainovi�, a sada je Tomica Rai�evi�) - uz �pekulacije da je po okon�anju mandata saveznog ministra trebalo da zameni Obradovi�a na mestu generalnog direktora "YU garant banke", biv�eg vojno-ekonomskog servisa.

VOJNI EKONOMSKI SERVIS: Za Vuka Obradovi�a, koji je lak�e povre�en u pucnjavi, u novinskim izve�tajima se ka�e da je "ponikao u vojsci kao stru�njak za finansije i bankarstvo", da je "YU garant banka" u upu�enim krugovima poznata kao banka kroz koju je samo pro�le godine pro�lo 15 milijardi dinara predvi�enih za Vojsku Jugoslavije od 22 milijarde dinara saveznog bud�eta. Ta banka je nastala "transformacijom vojnog servisa 1997. godine, a tek 1998. godine po�ela je formalno da radi kao klasi�na banka. Na�in njenog poslovanja se u bankarskim krugovima ocenjuje kao vrlo konzervativan (slab marketing). "Inicijator transformacije bio je upravo Obradovi� koji je �itav radni vek prakti�no proveo bave�i se vojnim finansijama." "Blic" navodi, pozivaju�i se na bankarske krugove, da se Obradovi� "veoma uspe�no bavi i privatnim poslovima, ali da su oni vo�eni potpuno odvojeno od kapitala koji je prolazio kroz 'YU garant banku'". U samoj banci, od ukupnog novca, 60 odsto je vojnog porekla, a ostalo je priliv od komercijalnih poslova. Osniva� te banke je savezna vlada, ali nije jasno kakva je ta kontrola.

O komercijalnim poslovima vojske ne zna se mnogo, pogotovu se te�ko �ta mo�e javno doku�iti, ali se slobodno mo�e pretpostaviti da su u vreme sankcija ti poslovi morali zakonito da poprimaju oblike sivog poslovanja, mogu�ih zloupotreba, privilegovanih liferanata, za�ti�enih posrednika i posredni�kih "za�titnika", doma�ih i stranih.

KENTAUR: Pavle Bulatovi� je mogao razumeti u kakav se opasan i zapetljan posao upustio ve� 1993. Vrhovni savet odbrane (Milo�evi�, Bulatovi� i �osi�); imenovao je Dr�avnu komisiju koju �ine nadle�na lica (ministar odbrane Pavle Bulatovi�, glavni nabavlja� VJ gen. Aleksandar Radovi� i glavni srpski poreznik �ura� Novakovi� u slu�aju "Pani� i sin" ili o firmi "Kentaur", �iji je vlasnik bio sin generala �ivote Goran Pani�, koja je, uz niz propusta, trgovala sa armijom.

Komisija je, uprkos �injenici da general Pani� nije osniva� niti vlasnik firme "Kentaur", jo� jednom pa�ljivo prou�ila sve primedbe, ocenila da nema novih dokumenata-�injenica da bi se prihvatile njegove primedbe i ostala pri iznetim zaklju�cima da je Republi�ka uprava javnih prihoda Srbije u me�uvremenu utvrdila nepla�anje poreza privatne firme "Kentaur" za 1992. i 1993. godinu te podnela krivi�nu prijavu Okru�nom javnom tu�ila�tvu u Beogradu. Po tom nalazu dr�ava je o�te�ena za 96.645 DEM.

Komisija tako�e nije na�la nikakav materijalni dokaz povodom optu�bi o zapleni i otu�enju 450 putni�kih automobila u Vukovaru, i konstatuje da je, prema svedo�enju potpukovnika Veselina �ljivan�anina, Gardijska brigada u vreme Vukovarske operacije od neprijatelja zaplenila oko 150 vozila i predala ih nadle�nim organima lokalne vlasti, �to Komisija nije mogla utvrditi usled nedostatka dokumentacije.

KANADERI: O zapetljanosti "poslova s vojskom" na specifi�an na�in govori i slu�aj "kanadera", onaj koji je pre izbora obja�njavao Milan Milutinovi� (koji je tvrdio da je neke "kanadere" prodao na molbu JAT-a, a da buku pravi crnogorska mafija koja je htela da proda te iste avione). U taj slu�aj bile su upletene dve vojske, dva �efa dr�ave, bar jedan ministar i dve posredni�ke agencije. Po pisanju gr�ke �tampe moglo se tada zaklju�iti da postoje mu�ke prilikom nelegalnog prenosa novca iz SRJ u Gr�ku i Kipar, kao i utaje u aferi prodaje kanadera (8 miliona 400.000 dolara). Re� je o �etiri aviona tipa CL-215 canadair, specijalizovana za ga�enje po�ara, vlasni�tvo po�iv�e SFRJ. Jula 1992. godine preuzeo ih je JAT ugovorom o prenosu sredstava sa Saveznim sekretarijatom za pravosu�e i upravu. Do oktobra 1995. godine - dakle uo�i Dejtonskog sporazuma - avioni le�e na Sur�inu, a onda se kradom prebacuju za Solun i Eleusinu, pod la�nim �e�kim oznakama. Avione je od JAT-a preuzela kiparska firma "Stigman Air Support Ltd" u vlasni�tvu jednog Grka i jednog Jugoslovena. Zbog ekonomske blokade Jugoslavije posao je obavljan preko posrednika. Kuknjava Vojske Jugoslavije u pismu gr�koj armiji da su avioni u stvari njeni i da se mogu prodati samo preko ovla��ene (privatne) firme "Target" ignorisana je i februara 1997. godine; gr�ka dr�ava dobila je 4 aviona, 13 rezervnih motora i oko tri i po hiljade komada raznovrsne opreme. Gr�ka �tampa je tvrdila da su tamo�nje dr�avne pare potro�ene na avione �iji je vlasnik neko drugi (VJ) i podse�ala na to da i ostale republike stare Jugoslavije pola�u pravo na deo od prodaje tih letelica, koje su u stvari imovina biv�e federacije itd.

Ministarstvo odbrane SRJ smoglo je snage da ospori JAT-u posao koji je prote�irao predsednik li�no, a uprkos sedmodnevnim nastojanjima redakcije "Vremena"; ni Ministarstvo odbrane SRJ, ni JAT, ni "Target" nisu na�li za shodno da komentari�u podatke koji su im bili na vreme dostavljeni.

U tom ministarstvu morali su se ukr�tati i veliki problemi u vezi sa organizovanjem vojne proizvodnje. Godine 1995. u Lu�anima dolazi do eksplozije; mesto nesre�e pose�uje Pavle Bulatovi�, a u rezultatima istrage najpre se kao glavni uzrok navodi "sticaj nesre�nih okolnosti", ali se malo dalje pominje "nestru�no i neoprezno rukovanje eksplozivnim materijama" i "ljudski faktor", tako da ispada da se nestru�nost i neopreznost ra�unaju u "nesre�ne okolnosti". Dugovi dr�ave "Zastavi namenska" proizvodili su povremeno elemente sindikalno politi�ke erupcije. Pro�logodi�nje pobune rezervista zbog neispla�enih ratnih dodataka morale su da odzvanjaju u tom kabinetu. S republi�kog nivoa po�ela su prebacivanja. U godi�njem izve�taju koji je Vladi podneo Pavle Bulatovi�, savezni ministar odbrane, isti�e se ipak da su svim pripadnicima rezervnog sastava VJ plate ispla�ene u punom iznosu i da "dugovanja po ovom osnovu nema".

HAG, RUSI, NATO: Napad na Bulatovi�a samo je jo� jedan u seriji nerazre�enih ubistava koja potresa SRJ, istakao je novinar ORF-a, podse�aju�i na nedavno ubistvo �eljka Ra�natovi�a Arkana. U izve�taju se ORF-a se nagla�ava da Bulatovi� nije bio ume�an u planiranje vojnih operacija tokom sukoba na prostoru prethodne Jugoslavije, a da je neobi�no dugo ostao u ministarskoj fotelji zato �to je bio odan predsedniku Slobodanu Milo�evi�u, ali da on nije optu�en pred Ha�kim sudom.

Portparol Tribunala D�im Lendejl izjavio je agenciji Beta da ne postoji zape�a�ena optu�nica protiv Pavla Bulatovi�a.

Pavle Bulatovi� je svojevremeno izjavio beogradskim "Ve�ernjim novostima" da je SRJ spremna da sara�uje sa Ha�kim sudom, ali u smislu prikupljanja informacija, dokumentacije i sl. Na pitanje kakav je stav ministarstva povodom ha�kih optu�nica protiv trojice oficira JNA koji su u�estvovali u borbama u isto�noj Slavoniji, Bulatovi� je tada odgovorio: "�to se ti�e ove trojice oficira (od kojih je sada jedan - Veselin �ljivan�anin - u profesionalnom sastavu VJ), prema njima �e se postupati po zakonu. Ako se doka�e da su pravili ratne zlo�ine, bi�e im su�eno ovdje, od na�ih organa i na�ih sudova." Kada je Nova demokratija skupila nekolicinu penzionisanih generala koji su obrazlagali za�to bi SR Jugoslavija trebalo da postane �lanica NATO-a, bele�imo izjavu saveznog ministra odbrane Pavla Bulatovi�a iz 1997. da nema ni�ta protiv te inicijative. Aktivno je podr�avao i pribli�avanje Rusiji i Kini. Jedan humoristi�ki hroni�ar je napisao da se Bulatovi� tokom jedne posete "izljubio s celom kineskom armijom". Kao ministar odbrane SRJ sa ministrom odbrane Rusije mar�alom Igorom Sergejevim, u decembru 1998, potpisao je protokol o vojno-tehni�koj i nau�no-tehi�koj saradnji.

Pavle Bulatovi� je radio na opasnom mestu, mada je to van lanca direktne komandne odgovornosti i moglo bi se zaklju�iti da je bio prilagodljiv. Ka�u da se i u Pani�evom kabinetu dr�ao lojalno. On je u osnovi bio lojalni realista. Na�a dokumentacija ka�e da je na jednom zatvorenom sastanku Dr�avnog saveta Milo�evi� ministra Bulatovi�a opomenuo da se ne dr�i kao �ef policije, po�to od svega ima samo portira.

Moglo bi se re�i da je Pavle Bulatovi� delovao i kao li�nost sklona da spusti loptu uvek kad je "vru�e". Godine 1993. dok se �ekala rasprava o smeni s vlasti Dobrice �osi�a, poslanik Srpske radikalne stranke u Ve�u republika saveznog parlamenta Igor Mirovi� rekao je da General�tab Vojske Jugoslavije prekora�uje svoja ovla��enja i izja�njava se o stvarima o kojima ne bi trebalo da se izja�njava, i kada je to po�elo da razgoreva pri�u o eventualnom poku�aju vojnog pu�a jugoslovenskih generala, Pavle Bulatovi�, savezni ministar odbrane, odgovaraju�i Mirovi�u, rekao da u General�tabu zaista rade �ta ne bi trebalo. Ne�to kasnije, na pitanje da li smenjivanjem vrhovnog komandanta ja�a njegova pozicija ministra odbrane Bulatovi� se samo nasmejao.

Pavla Bulatovi�a u hronikama nalazimo i kao potpisnika onog Sporazuma od 30. avgusta 1995. sporazum su potpisali: u ime RS predsednik Radovan Karad�i�, potpredsednici Nikola Koljevi� i Biljana Plav�i�, predsednik Skup�tine Mom�ilo Kraji�nik, predsednik Vlade Du�an Kozi�, ministar inostranih poslova Aleksa Buha i komandant G� VRS general-pukovnik Ratko Mladi�; a u ime SRJ predsednik Zoran Lili�, predsednik Srbije Slobodan Milo�evi�, predsednik Crne Gore Momir Bulatovi�, predsednik Vlade SRJ Radoje Konti�, ministar odbrane Pavle Bulatovi� i na�elnik General�taba VJ general-pukovnik Mom�ilo Peri�i�. Taj Sporazum su potpisali i patrijarh Srpske pravoslavne crkve gospodin Pavle i vladika Irinej Bulovi�, kao svedoci. Na osnovu njega se i�lo u Dejton.

Kad je za to do�lo vreme, Pavle Bulatovi� je predlo�io zakon o amnestiji prema licima protiv kojih je do 14. decembra 1995. godine pokrenut postupak zbog izbegavanja vojne obaveze 1991-1995. godine, kojim je bilo obuhva�eno 12.455 lica. Formulacija o uvo�enju ratnog stanja ("stekli su se uslovi..."), usvojena indirektno u jesen 1998, a koja je stupila u dejstvo u prole�e 1999, li�i na njegov rukopis, mada ni od drugog Bulatovi�a nije daleko.

Raspisivao je mobilizacije i predlagao amnestije, bio je glavni intendant jedne vojske u te�koj poziciji, u dugom periodu zapostavljene, izgladnele i poni�avane...

TERORIZAM: Savezna vlada je ocenila da ubistvo Pavla Bulatovi�a predstavlja teroristi�ki �in. Na komemoraciji kojoj su prisustvovali najvi�i funkcioneri Jugoslavije i Srbije, potpredsednik savezne vlade Nikola �ainovi� je najavio: "Borba protiv terorizma je na�a sveta i dr�avna du�nost i obaveza, i mi �emo je voditi jo� o�trije. To zlo se jednostavno mora iskoreniti." Savezni ministar za informisanje Goran Mati� podsetio je na svoju izjavu datu pro�le jeseni da se iz inostranstva sprema serija atentata i teroristi�kih akata radi destabilizacije prilika u Jugoslaviji.

Ekspert za policijske nauke dr Budimir Babovi� se u najve�oj meri sla�e s kvalifikacijom da je to terorizam, ali prime�uje da delo mora da ima politi�ku pozadinu, a da to do sada nije utvr�eno - teroristi su po pravilu �eleli da se o njima �uje, ostavljali su poruku.

Predsednik Vlade Crne Gore Filip Vujanovi� kazao je da se sla�e sa ocenom savezne administracije da je ubistvo Pavla Bulatovi�a teroristi�ki akt i da se "raduje" �to je savezna administracija iskazala odlu�nost da se �to pre otkrije po�inilac tog nedela.

Da je Bulatovi� �rtva klasi�nog teroristi�kog akta ponavljaju i vladaju�e partije: JUL u svojoj reakciji optu�uje Amerikance; SRS ameri�ku, britansku i francusku obave�tajnu slu�bu i stavlja �lanstvo na raspolaganje dr�avi.

KRVAVI PLODOVI: Opozicija je u toj smrti na�la jo� jednu potvrdu politi�ke i bezbednosne krize u zemlji. Koordinator Saveza za promene i lider Demohri��anske stranke Srbije Vladan Bati� izjavio je da je ubistvo Bulatovi�a "apsolutno tragi�no" i ocenio da ono dokazuje da u Srbiji pravna dr�ava ne postoji. "Postoji anarhija i haos. Nakaradna politika daje svoje krvave plodove...

Posle ubistva �eljka Ra�natovi�a Arkana mnogi ljudi su rekli da �e se krvavi pir nastaviti. Bi�e tako jer re�im ne �eli da se uhvati u ko�tac sa izvorima kriminala", rekao je Bati� agenciji Beta. Novinar Aleksandar Tijani� je, sude�i po tekstu skinutom s Interneta, bio taj koji je, u banjalu�kim "Nezavisnim", bar �to se ovog doga�aja ti�e, ta�no predvi�ao: "Ukoliko nisam jasan, evo definicije: izbora ne�e biti ako pobjeda slobista ne bude obezbije�ena; ako i pored toga izgube izbore, rezultati ne�e biti priznati i opozicija �e biti hap�ena i su�ena za kra�u, subverzivnu djelatnost, izdaju i pla�eni�ku djelatnost. Prve probe obje drame bi�e odr�ane u februaru; jedne novine �e biti uga�ene, jedan urednik poslat u zatvor, bi�e su�eno jednom lideru velike stranke, jedna poznata osoba mora da preseli na onaj svijet ne bi li malo ugu�ila pri�e o naredbodavcima atentata na vrh SPO-a i Arkana..."

Koordinator Saveza demokratskih partija i lider Socijaldemokratske unije �arko Kora� ocenio je da ubistvo saveznog ministra odbrane potvr�uje da tokom prethodnih godina niz ubistava nije razre�en niti su po�inioci uhva�eni, i postoji jedno jako ose�anje kod gra�ana Srbije da su im ne samo �ivot i bezbednost ugro�eni nego da je u dana�njoj Jugoslaviji do�lo do svojevrsne sprege politike, kriminala i delova policije, �to po�inje da ugro�ava same temelje dr�ave.

Potpredsednik Gra�anskog saveza Srbije Dragor Hiber ocenio je da je "spirala nasilja na beogradskim ulicama ponovo pogodila jednog od najvi�ih funkcionera re�ima". "Bez naga�anja motiva i u�inioca groznog zlo�ina, GSS smatra da se radi o jo� jednom dokazu paralize u koju su dru�tvo i dr�ava zapali." Predsednik Demokratske stranke Srbije Vojislav Ko�tunica ocenio je da "zemlja �iji se klju�ni ljudi ovako ubijaju jeste zemlja u kojoj ne�to temeljno treba menjati"... Predsednik Demokratskog centra i jedan od lidera koalicije DAN Dragoljub Mi�unovi� izjavio je "o�igledno ulazimo u fazu izgubljene kontrole bezbednosti u zemlji". Predsednik Socijaldemokratije Vuk Obradovi� po�to je rekao da je poznavao svog imenjaka - povre�enog direktora "YU garant banke" Vuka Obradovi�a, da ih ljudi �esto zamenjuju i da je iste ve�eri obasut pozivima s pitanjem da li je povre�en - zatra�io je da predsednik SR Jugoslavije Slobodan Milo�evi�, predsednik Srbije Milan Milutinovi� i premijeri Srbije i Jugoslavije Mirko Marjanovi� i Momir Bulatovi� treba da podnesu ostavke "ukoliko imaju iole �asti i politi�ke odgovornosti". SPO koji je zahtevao borbu protiv dr�avnog terorizma zbog nerasvetljenog atentata na Vuka Dra�kovi�a tako�e tra�i ostavke.

Nova demokratija (ND) izrazila je �aljenje zbog ubistva saveznog ministra odbrane Pavla Bulatovi�a i ocenila da je re� o "gangsterskoj likvidaciji, koja najbolje pokazuje dubinu ukupne krize u dru�tvu i dr�avi". "Ako nadle�ni organi nisu ose�ali odgovornost za likvidacije opozicionih lidera i mnogih gra�ana ove zemlje, vreme je da podnesu ostavke zbog nemo�i da za�tite najvi�e dr�avne funkcionere."

Demokratska stranka (DS) je navela da se vladaju�a koalicija socijalista, Jugoslovenske levice i radikala "dokazala svojim delovanjem kao proizvo�a� haosa koji unosi nemir u svaku porodicu".

Predsednik Demokratske alternative (DA) Neboj�a �ovi� je izjavio da je "te�ko odvojiti vrh dr�ave, privredu, krimogene elemente" i celokupnu situaciju u zemlji ozna�io kao "opasan i ru�an brlog", da je "opasno biti blizu njih, a jo� opasnije biti protiv njih".

Potpredsednik SNP-a Predrag Bulatovi� je rekao podgori�kim "Vijestima" da je ubistvo Pavla Bulatovi�a "velika tragedija i suvi�e ozbiljna stvar da bi sada o njoj mogli da govorimo", te da �e SNP zvani�no saop�tenje o tome izdati narednih dana. Na drugoj strani, podgori�ka "Pobjeda" donosi naslov "Pavle Bulatovi� ubijen po poznatom scenariju". Predsednik Izvr�nog odbora Demokratske partije socijalista zatra�io je od �elnih ljudi u SRJ i Srbiji da se obrate javnosti i ka�u "za�to je ta zemlja postala nemirna i opasna za �ivot".

Bulatovi� je bio saradnik trojice premijera (Pani�a, Konti�a i Bulatovi�a) i tri predsednika SRJ (Lili�a, �osi�a i Milo�evi�a). U dugom periodu mnogo toga je znao i mnogo opasnosti izbegao. Posle njegovog ubistva u opticaju su najrazli�itije teorije o motivima ovog ubistva. Posebno zabrinjava to �to savezna vlada i vladaju�e politi�ke partije izri�u sudove bez ikavih rezultata istrage. To nikad nije dobro i obi�no vodi ka iskori��avanju ubistava za obra�un sa politi�kim protivnicima ili u zaba�urivanje celog slu�aja. Ostaje, dakle, da se pretpostavlja da li je Pavla Bulatovi�a �ivota li�ila duga ruka Adama Smita (regulacija tr�i�ta), duga ruka Nikole Makijavelija (tehnologija odr�avanja vlasti), mra�na priroda nekog asasina tipa Karlosa (me�unarodni poredak) ili lepljivi prsti nekog vojnog liferanta.

U trenutku kada ovaj tekst nastaje, u kapeli broj jedan se odaje poslednja po�ta Pavlu Bulatovi�. Istovremeno, pripadnici vojske Jugoslavije ra��i��avaju led na putu prema Gornjim Rovcima gde �e se obaviti sahrana.