Tundra La�i

Kako je �er� Konrad, bez svoje krivice, postao junak "Tanjuga" i RTS-a

Poznati i ugledni ma�arski pisac �er� Konrad naprasno je postao junak Dnevnika RTS-a, medijska persona grata, umiljati ku�ni prijatelj miliona telehipnotisanih, naizgled �ivih Srbalja; da je jo� malo potrajalo, mogao bi, u srcima narodnih masa kojima je dosta belosvetske nepravde, da ugrozi i samog Milutina Mrkonji�a, heroja Obnove i Izgradnje i personifikaciju uspe�nog Srbina po Milo�evi�evoj meri. Za nabujale duhovne potrebe onog dela "jedinstvenog fronta naroda i rukovodstva" koji raspoznaje prete�nu ve�inu slova Konradove misli su feljtonizovane i ne�tedimice prezentovane prijateljstva, bratstva & �iferstva �eljnom narodu na stranicama Politike, Borbe i novosadskog Dnevnika. A onda su, na vrhuncu idile, prevodilac Arpad Vicko i srpski PEN centar pokvarili igru!

O �emu se radi? Tokom onoma�a�nje NATO intervencije nad Srbijom �er� Konrad se o�tro zalagao da se bombardovanje obustavi jerbo, po njegovom mi�ljenju, ne mo�e doneti nikakvog dobra, nego �e samo progresivno uve�ati zlo i nesre�u "na ovim prostorima". Konrad je tokom "samrtnog prole�a" napisao nekoliko kra�ih eseja na ovu temu, a kasnije ih objedinio u knji�ici Jugoslovenski rat - i �ta bi posle moglo da usledi. Nedavno smo u Danasu mogli da �itamo vrlo zanimljiv feljton Viktorije Radi� o polemikama ma�arskih intelektualaca glede NATO-ovog rada u no�noj smeni (a mnoge od odabranih, suprotstavljenih stavova valjalo bi prevesti i integralno objaviti, mo�da u zasebnom zborniku), u kojem su obilno, ali i po�teno, izneti Konradovi stavovi. E, ali onda se nare�ene knji�ice do�epao Tanjugov dopisnik iz Budimpe�te i - po tvrdnjama Vicka i Srpskog PEN centra (v. Glas javnosti od 5. 2. 2000) - tendenciozno kompilirao za objavljivanje u pravovernim medijima u Otad�bini samo one delove teksta u kojima Konrad pi�e o gre�kama i glupostima zapadne politike, o kontraproduktivnosti sankcija i o neopravdanosti i nelegitimnosti bombardovanja, izostavljaju�i sve one delove u kojima se budimpe�tanski pisac i nesumnjivi moralni autoritet u "intelektualnoj zajednici" dana�nje Evrope izja�njava o nakaznoj prirodi ovda�njeg re�ima i o prevashodnoj odgovornosti ljudi koji vode ovu zemlju za sve �to nam se izde�avalo. Recimo, na�i besmrtni Mika, Pera i Laza koji su, otvorenih usta, slu�ali Konradove stavove na RTS dnevniku i posle ih, uz mlako pivo, razra�ivali pred lokalnom samostalnom trgovinskom radnjom nikako nisu mogli da �uju od zlatouste spikerke Konradovu tvrdnju da je dana�nja Srbija "nacionalisti�ka i populisti�ka diktatura"...

Tako se �er� Konrad, ni kriv ni du�an, obreo kao nevoljni lik u jednom otu�nom provincijalnom vodvilju koji ovde traje bar desetak godina, bez pauze za mezetluk i po�inak. Ekscentri�ni, globalno unikatni srpski re�im i njegovi paraintelektualni opslu�itelji sve vreme, naime, rasteruju sve ljude od bilo kakvog ugleda i zna�aja koji se u nekom trenutku sa�ale nad narodom kojem su se tokom devedesetih desila sva �uda i pokore ovog sveta, ali koji ne�e da �mure i pred pitanjem za�to im se sve to dogodilo i ko je tome, bo�emeprosti, kriv? Zaista su dobrodo�le samo zamlate koje su ovamo do�le da se o�ene, da oja�aju bu�elar, da se napiju rujna vina o tu�em tro�ku ili da potvrde svoju nepostoje�u slavu, bez postavljanja suvi�nih pitanja o komplikovanim doma�im prilikama; ba� kao nekad u zaslu�eno krepalom Savjetskome Sojuzu, po kojem je hodo�astila bulumenta "progresivno orijentisanih" slepaca i moralnih idiota sa Zapada, goste�i se i dive�i se ljubaznim doma�inima dok su oko njih ljudi umirali po logorima i u podrumima Lubjanke ili provodili svoje sumorne �ivote u redovima za osnovne namirnice. Tako se logi�no do�lo do toga da su gotovo svi ljudi od imena koji su se bavili na�im belajem progla�eni imperijalisti�kim agentima i pla�enicima CIA-e, �dera�ima Mekdonaldsa i ovisnicima o koka-koli, �to samo pokazuje njihovu izopa�enu narav; utoliko je i normalno �to s ovim "svra�ijim zakutkom" vi�e niko i ne �eli da ima posla, osim ako nije pao direktno s Marsa kao Handke, ili je autenti�ni �ernobilisani postsovjetski manijak kao Limonov, ili blazirani cinik koji se lepo zabavlja u dru�tvu koloritnih domorodaca kao Patrik Beson. Jer, srpski re�im je simboli�ki poni�tio, dekretom ukinuo svaku identifikacionu razliku izme�u sebe i zemlje kojom upravlja, sa sve njenim celokupnim dvono�nim i �etvorono�nim stanovni�tvom. Otud je prakti�no nemogu�e (i veoma rizi�no) u liberalnoj javnosti, u planetarnoj intelektualnoj zajednici dana�njice zauzeti bilo kakav stav prema bilo kome i �emu �to �ivi i mrda u dana�njoj Srbiji koji ne bi bio nabusit, preventivno odbojan, radikalno sumnji�av i hladan; u o�ima (fantazma) "svetske javnosti" ovde je svako kriv dok ne doka�e suprotno; svako ko se aktivno ne suprotstavlja re�imu predstavlja prezira dostojnog kolaboranta. Zato, ako poka�e� izvesnu opreznu slabost prema obele�enima, kod ku�e �e� biti neshva�en a ovde zloupotrebljen: mo�e� da osvane�, recimo, u TV dnevniku, negde izme�u SF-priloga o Obnovi i SF-priloga o Izgradnji, a pre (doslovno) ubita�nog komentara o Unutra�njem Neprijatelju koji rovari li rovari. A to svakako nije mesto za ljude koji biraju dru�tvo. Utoliko pre �to su intelektualcima poput Konrada, koji su dobar deo �ivota proveli priklje�teni smrdljivom sovjetskom �izmom, ovakve stvari odavno poznate: gledali su RTS dnevnik jo� �ezdesetih godina u svojoj zemlji, s tim da je ono kod njih ipak bilo nekako bla�e i suptilnije.

Tako je to s malim, prgavim, antipati�nim izolacionisti�kim re�im�i�ima baziranim na li�noj svevlasti i na razba�karenoj megaplja�ki Nomenklature: autenti�ni su, zapravo, samo njihovi protivnici. I, naravno, sprovoditelji i serviseri diktature. �im za�emo na teren "ideolo�kih simpatizera", zalazimo u nepreglednu tundru La�i; jer, "simpatizirati" Ovo jeste mogu�e upravo onoliko koliko se mo�e "simpatizirati" gonoreja ili tifus. Otuda se, logi�no, pose�e za svakovrsnim falsifikatima ili informativnim polufabrikatima, ili se iz okru�enja zabludelog ostatka �ove�anstva dovode, kao beli medvedi, neoprostivo neobave�teni i zabludeli ili mangupski srebroljubivi tipovi koji rutinski igraju svoje uloge Velikog Belog Brata. Pa ih posle, nakon �to ih uslikaju za TV da budu prelaz od Mrke ka sportu, predaju na revers Rakiti�u da ih voda po manastirima i Simi�u da ih obavesti o nevi�enim kulturnim lepotama Na�e Zemlje, s posebnim naglaskom na svoje produhovljene knjige. No dobro, ti tipovi i nisu zaslu�ili da pro�u bolje; ali, �ao mi Konrada: to je ozbiljan �ovek - nikada im ne�e oprostiti �to su ga hvalili.