Austrijski izazov Evropi

Duh je pu�ten iz boce

I dok se svi pla�e, ili strepe, ili ljute, Hajder nesumnjivo u�iva u svom uspehu

Demonstracije. Vodeni topovi. Uli�ne tu�e. Kordoni policije sa �lemovima, �titovima i pendrecima. Protestne �etnje zabrinutih gra�ana, radnika i studenata. Ulicama Be�a odjekuje huk zvi�duka, vike, neki novi, uznemiruju�i zvuk remeti tako karakteristi�nu ti�inu nekada�njeg carskog grada. Demonstranti nose parole "Otpor!", "Hajder je fa�ista!" I oni stanovnici Austrije koji su doskora u novinama �itali samo sportsku i tra� rubriku i TVprogram danima �u�e ispred televizora i ne propu�taju nijedan dnevnik. I oni Austrijanci koji ne protestuju na ulicama, ose�aju neko nepoznato uzbu�enje, ose�aju kako im adrenalin ska�e. A mnogi ose�aju - strah.

Strah od �ega? Slike demonstranata koji nasr�u na policiju, policajaca koji besno batinaju demonstrante ovoga puta nisu snimljene u Beogradu ili D�akarti, nego u Be�u. Sankcije Evropske unije ovoga puta nisu uvedene protiv Jugoslavije ili Iraka, nego protiv Austrije. Zato �to je Slobodarska partija nacionalnog populiste Jerga Hajdera u�la u vladu. Zato �to je 27 odsto Austrijanaca glasalo za tog i takvog Hajdera. Zbog unutra�njeg pitanja jedne suverene zemlje koja je vladu formirala na osnovu nesumnjivo demokratrski izra�ene volje njenih gra�ana. A Evropska unija i SAD su do�le do zaklju�ka da ta vlada ne valja, da ugro�ava na�ela zapadnih demokratskih vrednosti, da Hajder sa svojim nacionalisti�kim, krajnje desni�arskim izjavama ugro�ava princip ujedinjene Evrope. I eto, iznebuha, �vrstina sistema ujedinjene Evrope koja te�i pervazila�enju nacionalnog mora da se poka�e i doka�e ba� na mirnoj, uspavanoj Austriji, u kojoj se do ju�e tako bezbri�no �ivelo, u kojoj su ozbiljni politi�ki potresi bili nezamislivi.

Austrijanci se pla�e privrednih sankcija, pada standarda, porasta nezaposlenosti zbog najavljenog i delimi�no ve� sprovedenog bojkota vlade Hajderovih "plavih" i "crne" Narodne partije novog kancelara, a dosada�njeg ministra spoljnih poslova Volfganga �isela.

A stranci u Austriji pla�e se zato �to su stranci. Da pod me�unarodnim pritiskom na Austriju ne poraste pritisak Hajderovih pristalica na njih. Jer Hajder je "lepo objasnio" da "Austrija pripada Austrijancima", zato je i dobio toliko glasova. Ovih dana ne �uje se u Be�u dovikivanje na srpskom, tamnoputi ljudi �apu�u u gradskom saobra�aju, valjda se najednom ose�aju �igosani u napetoj atmosferi. Ve�ina gra�ana Austrije ne mo�e da shvati kako su se u jednoj tako miroljubivoj zemlji preko no�i razbuktale tako zlokobne, prete�e strasti. Kako je Austrija, uva�ena �lanica EU, �engenska zemlja, trenutno predsedavaju�a OEBS-a, istisnuta iz evropskog zagrljaja.

SUKOB SA EU: Program nove vlade sigurno ne�e odskakati od evropskog standarda. �ak mo�e da se veruje da politika prema strancima ne�e biti tako restriktivna kao �to svi o�ekuju, jer valja dokazati da "zli vuk" Hajder i nije tako zao. No �ini se da je prekasno, Austrija je zbog ulaska hajderovaca u vladu u sukobu sa EU. Uzalud se novi kancelar �isel ljuti zbog "dvostrukih standarda" EU, obja�njava kako se austrijska vlada sastavlja u Be�u, a ne u Briselu, poziva se na demokratiju dok se �itav svet zgra�ava nad njegovim koalicionim partnerom. Austrija ne�e da popusti, a bogami ni ostatak zemalja EU. Duh je pu�ten iz boce.

Tako je mo�da �ista slu�ajnost da je �lanica Hajderovih slobodaraca gospo�a Suzane Ris-Paser, zamenica kancelara �isela, prva �ena na toj funkciji u istoriji Austrije, 1961. ro�ena u Braunau na reci In, rodnom mestu Adolfa Hitlera. Ili da se nova "crna" ministarka inostranih poslova, tako�e prva dama sa tom titulom u Austriji, zove Benita (Benita Ferero-Valdner), te svi u napetoj politi�koj atmosferi asociraju na Musolinija. Kada se krv uzburka, gleda se i na takve koincidencije sa sumnjom da mo�da ba� i nisu slu�ajne.

"Godinama nismo mogli da se dogovorimo da uvedemo sankcije protiv Milosevi�a, a Austriji su sankcije izre�ene ishitreno, preko no�i", protestovala je gospo�a Ferero-Valdner tek �to je stupila na du�nost. I dok neki Austrijanci sa gor�inom ka�u da su postali "Srbi Evropske unije", neki tragi�nim glasom ka�u "Stidim se �to sam Austrijanac", ve�ina se ljuti zbog jednostranih, neopravdanih "ni�im izazavanih sankacija".

NEVOLJNO PRIHVATANJE: Austrijski predsednik Tomas Klestil, koji je imao ustavno pravo da stavi veto na koaliciju izme�u �isela i Hajdera, izjavio je iskreno �ale�i, zabrinutog lica, da ovu crno-plavu vladu smatra �tetnom za Austriju, ali da ga �injeni�no stanje primorava da je prihvati. Jer da je sada do�lo do prevremenih izbora, Hajderovi slobodarci bi sigurno postali najja�a partija u zemlji, a Hajder - kancelar Austrije.

I dok se svi pla�e, ili strepe, ili ljute, Hajder nesumnjivo u�iva u svom uspehu. Uvek preplanuli, vitki Hajder, obe�enja�kog osmeha, koji va�i za jednog od najbolje obu�enih mu�karaca, nekoliko puta se u protokolarno krajnje u�togljenoj Austriji kod predsednika Klestila pojavio neobrijan u tamnosivom d�emperu bez kragne. Tek da se zna da neka druga vremena dolaze. Ta Hajderov osnovni slogan je bio da su Austriji posle �etvrt veka vladavine koalicije izme�u socijalista i Narodne partije potrebne korenite promene.

Nedavno je Hajder proslavio svoj pedeseti ro�endan. Sa neba se helikopterom spustio na svoja koru�ka brda me�u masu ljudi koja ga je odu�evljeno pozdravljala. Odu�evljenje zbog izjava da je "nacisti�ka Nema�ka imala odli�nu politiku zapo�ljavanja", ili na jednom sastanku veterana SS-ovaca da su oni "karakterni ljudi koji ne menjaju stav kako vetar duva", tek Hajder je sa 27 odsto glasova na prethodnim parlamentarnim izborima jednako jak kao i �isel. Uprkos �injenici da su gotovo svi mediji u Austriji protiv njega. I nastavlja sa provokacijama kao �to su "belgijska vlada je korumpirana od pedofila" ili "lideri EU su se zbog mene uzmuvali kao koko�ke, kada lisac upadne u koko�injac".

U svakom slu�aju mo�e se o�ekivati da �e Hajderov uticaj u Austriji da raste, ne uprkos spoljnom pritisku ve� upravo zbog njega. I verovatno, na o�aj mnogih Austrijanaca, netrpeljivost prema Evropi, Americi i Izraelu, koji je smesta povukao svog ambasadora iz Be�a. I mr�nja prema strancima i mo�da Jevrejima. Otpor prema Hajderu u Austriji jeste jak, ali uli�ni protesti za sada nisu masovni. No, pitanje je koliko dugo jedna izolovana evropska vlada mo�e da opstane kada se bori na dva fronta: protiv ostatka Evrope i protiv veoma jake opozicije. Jedini problem je �to bi Hajder u slu�aju prevremenih izbora verovatno dobio ve�inu glasova.