Evropa i Austrija
Ko je pustio lisca
Strogo�a EU-a ima vi�e za cilj da predupredi imitatore u drugim dr�avama nego da vrati Hajdera me�u nedodirljive
Bauk kru�i Evropom - bauk
desnog populizma. Hajder ante portas, ponavlja politi�ka klasa zapadne Evrope,
strepe�i ne toliko od poglavara Koru�ke i vo�e Slobodnja�ke partije Austrije (FPOE),
koliko od mogu�nosti da se i u njihovim zemljama pojave "hajderi". "Moramo
�avolski da pripazimo da nam se to ne prelije ovamo", prenose nema�ke novine
upozorenje Mihaela �tajnera, spoljnopoliti�kog savetnika kancelara Gerharda �redera.
Izgleda da su se mnogi setili stiha devetnaestvekovnog be�kog pesnika, koji je, u rimi,
procenio da je Austrija "mali svet" u kojem se "veliki svet"
isku�ava.
Neobi�nom �ustrinom, Savet ministara Evropske unije odlu�io je da proka�e malu Austriju: do daljneg ne�e biti me�usobnih dr�avnih i ministarskih poseta, politi�ke konsultacije sve��e se na nizak diplomatski nivo, austrijski kandidati ne�e dobiti podr�ku u me�unarodnim ustanovama. Komisija Evropske unije (njena "vlada") nije, me�utim, u mogu�nosti da posegne za tako grubim merama. Obe�ala je, me�utim, da �e "pa�ljivo pratiti" kako se pona�a nova vlada u Be�u. Pravo EU-a predvi�a, naime, da neka �lanica zapadnoevropskog saveza mo�e da bude ka�njena samo ukoliko "trajno i te�ko" kr�i na�ela EU-a. Austrija je, zasad, samo dobila vladu koja se ne dopada ve�ini drugih �lanica EU-a.
STRAH OD STRANACA: �ak ni ono �to je Jerg Hajder dosad imao da doprinese u raspravi o strancima i useljavanju ne odudara toliko od politi�kih poruka ostalih evropskih politi�kih prvaka, sem �to je ponekad reskije. Socijaldemokratski ministar unutra�njih poslova Nema�ke Oto �ili ne retko govori da je >barka puna
Zato je Hajder dosad s lako�om prebrodio mnoge intervjue, naro�ito inostranih novinara, �iji je neskriveni cilj bio da ga "raskrinkaju". �ovek ni�ta ne skriva, jedino se izvinio za ne�to �to je ranije rekao, a sada vi�e ne bi. Recimo da je Tre�i Rajh vodio "valjanu politiku zapo�ljavanja" ili da je austrijska nacija "ideolo�ki poba�aj", ili da su "SS jedinice bile deo Vermahta (nema�ke vojske) i da zato zaslu�uju svu �ast i po�tovanje". Raspolo�enje u Evropskoj uniji opisao je kao "mnogo uzbu�enja u koko�arniku, iako lisac jo� nije stigao". Lisac, to jest on, Hajder, svestan je da izra�ava raspolo�enje ne malog dela stanovni�tva, naro�ito onog u koji ne spadaju dobitnici novih ekonomskih preobra�aja.
Ipak, sedamdeset odsto Austrijanaca nije glasalo za Hajdera, i zato mnogi me�u njima glasno negoduju tra�e�i obja�njenje za�to je nepravedni svet kaznio celu naciju kolektivno zbog ulaska "slobodnjaka" u vladu. Odgovor je, me�utim, potpuno jasan i sadr�an je u odgovoru na pitanje ko je pustio lisca u koko�arnik. To su konzervativni narodnjaci dugogodi�njeg �efa diplomatije Volfganga �isela koji su, ulaze�i u politi�ku postelju sa Hajderom, obe��astili gra�ansku demokratiju koja se odavno zaklela da ne�e s takvima kao �to je on. Bez obzira na to da li je motiv prvenstveno u �iselovim li�nim ambicijama da postane kancelar po svaku cenu ili odsustva odgovornosti, neosporno je da su austrijski konzervativci prostrli crveni tepih pod noge vulgarnom populisti Hajderu.
EPIDEMIJA: Pitanje je dana kada �e se neka sli�na "slobodarska" partija pojaviti drugde u Evropi. Ako je Austriji brana jednom probijena, za�to bi se drugde snebivali da se upuste sa doju�era�njim politi�kim izop�tenicima ako to obezbe�uje vlast?
Strogo�a EU-a ima vi�e za cilj da predupredi imitatore u drugim dr�avama nego da vrati Hajdera me�u nedodirljive. Najnovije istra�ivanje demografskih stru�njaka Ujedinjenih nacija pokazuju da �e zapadna Evropa morati u neposrednoj budu�nosti da prima svake godine vi�e stotine hiljada useljenika ukoliko �eli da o�uva sada�nji nivo privredne aktivnosti i socijalne sigurnosti. Potpiruju�i netrpeljivost prema strancima, Hajder je dospeo do vlasti u zemlji niske inflacije, visoke zaposlenosti i sedmog mesta me�u najbogatijim dr�avama. Nije �udo da likuju politi�ki desperadosi, poput Lepena u Francuskoj i �urke u Ma�arskoj. Uspeh desnog populizma pre svega je odraz nesposobnosti politi�kih partija centra da mu se suprotstave, �to mo�e, kao u slu�aju austrijskih "narodnjaka", da se pretvori u spremnost da mu se priklone.
Du�an Relji�
