Austrijski izazov Evropi

Duh je pušten iz boce

I dok se svi plaše, ili strepe, ili ljute, Hajder nesumnjivo uživa u svom uspehu

Demonstracije. Vodeni topovi. Ulične tuče. Kordoni policije sa šlemovima, štitovima i pendrecima. Protestne šetnje zabrinutih građana, radnika i studenata. Ulicama Beča odjekuje huk zvižduka, vike, neki novi, uznemirujući zvuk remeti tako karakterističnu tišinu nekadašnjeg carskog grada. Demonstranti nose parole "Otpor!", "Hajder je fašista!" I oni stanovnici Austrije koji su doskora u novinama čitali samo sportsku i trač rubriku i TVprogram danima čuče ispred televizora i ne propuštaju nijedan dnevnik. I oni Austrijanci koji ne protestuju na ulicama, osećaju neko nepoznato uzbuđenje, osećaju kako im adrenalin skače. A mnogi osećaju - strah.

Strah od čega? Slike demonstranata koji nasrću na policiju, policajaca koji besno batinaju demonstrante ovoga puta nisu snimljene u Beogradu ili Džakarti, nego u Beču. Sankcije Evropske unije ovoga puta nisu uvedene protiv Jugoslavije ili Iraka, nego protiv Austrije. Zato što je Slobodarska partija nacionalnog populiste Jerga Hajdera ušla u vladu. Zato što je 27 odsto Austrijanaca glasalo za tog i takvog Hajdera. Zbog unutrašnjeg pitanja jedne suverene zemlje koja je vladu formirala na osnovu nesumnjivo demokratrski izražene volje njenih građana. A Evropska unija i SAD su došle do zaključka da ta vlada ne valja, da ugrožava načela zapadnih demokratskih vrednosti, da Hajder sa svojim nacionalističkim, krajnje desničarskim izjavama ugrožava princip ujedinjene Evrope. I eto, iznebuha, čvrstina sistema ujedinjene Evrope koja teži pervazilaženju nacionalnog mora da se pokaže i dokaže baš na mirnoj, uspavanoj Austriji, u kojoj se do juče tako bezbrižno živelo, u kojoj su ozbiljni politički potresi bili nezamislivi.

Austrijanci se plaše privrednih sankcija, pada standarda, porasta nezaposlenosti zbog najavljenog i delimično već sprovedenog bojkota vlade Hajderovih "plavih" i "crne" Narodne partije novog kancelara, a dosadašnjeg ministra spoljnih poslova Volfganga Šisela.

A stranci u Austriji plaše se zato što su stranci. Da pod međunarodnim pritiskom na Austriju ne poraste pritisak Hajderovih pristalica na njih. Jer Hajder je "lepo objasnio" da "Austrija pripada Austrijancima", zato je i dobio toliko glasova. Ovih dana ne čuje se u Beču dovikivanje na srpskom, tamnoputi ljudi šapuću u gradskom saobraćaju, valjda se najednom osećaju žigosani u napetoj atmosferi. Većina građana Austrije ne može da shvati kako su se u jednoj tako miroljubivoj zemlji preko noći razbuktale tako zlokobne, preteće strasti. Kako je Austrija, uvažena članica EU, šengenska zemlja, trenutno predsedavajuća OEBS-a, istisnuta iz evropskog zagrljaja.

SUKOB SA EU: Program nove vlade sigurno neće odskakati od evropskog standarda. Čak može da se veruje da politika prema strancima neće biti tako restriktivna kao što svi očekuju, jer valja dokazati da "zli vuk" Hajder i nije tako zao. No čini se da je prekasno, Austrija je zbog ulaska hajderovaca u vladu u sukobu sa EU. Uzalud se novi kancelar Šisel ljuti zbog "dvostrukih standarda" EU, objašnjava kako se austrijska vlada sastavlja u Beču, a ne u Briselu, poziva se na demokratiju dok se čitav svet zgražava nad njegovim koalicionim partnerom. Austrija neće da popusti, a bogami ni ostatak zemalja EU. Duh je pušten iz boce.

Tako je možda čista slučajnost da je članica Hajderovih slobodaraca gospođa Suzane Ris-Paser, zamenica kancelara Šisela, prva žena na toj funkciji u istoriji Austrije, 1961. rođena u Braunau na reci In, rodnom mestu Adolfa Hitlera. Ili da se nova "crna" ministarka inostranih poslova, takođe prva dama sa tom titulom u Austriji, zove Benita (Benita Ferero-Valdner), te svi u napetoj političkoj atmosferi asociraju na Musolinija. Kada se krv uzburka, gleda se i na takve koincidencije sa sumnjom da možda baš i nisu slučajne.

"Godinama nismo mogli da se dogovorimo da uvedemo sankcije protiv Milosevića, a Austriji su sankcije izrečene ishitreno, preko noći", protestovala je gospođa Ferero-Valdner tek što je stupila na dužnost. I dok neki Austrijanci sa gorčinom kažu da su postali "Srbi Evropske unije", neki tragičnim glasom kažu "Stidim se što sam Austrijanac", većina se ljuti zbog jednostranih, neopravdanih "ničim izazavanih sankacija".

NEVOLJNO PRIHVATANJE: Austrijski predsednik Tomas Klestil, koji je imao ustavno pravo da stavi veto na koaliciju između Šisela i Hajdera, izjavio je iskreno žaleći, zabrinutog lica, da ovu crno-plavu vladu smatra štetnom za Austriju, ali da ga činjenično stanje primorava da je prihvati. Jer da je sada došlo do prevremenih izbora, Hajderovi slobodarci bi sigurno postali najjača partija u zemlji, a Hajder - kancelar Austrije.

I dok se svi plaše, ili strepe, ili ljute, Hajder nesumnjivo uživa u svom uspehu. Uvek preplanuli, vitki Hajder, obešenjačkog osmeha, koji važi za jednog od najbolje obučenih muškaraca, nekoliko puta se u protokolarno krajnje uštogljenoj Austriji kod predsednika Klestila pojavio neobrijan u tamnosivom džemperu bez kragne. Tek da se zna da neka druga vremena dolaze. Ta Hajderov osnovni slogan je bio da su Austriji posle četvrt veka vladavine koalicije između socijalista i Narodne partije potrebne korenite promene.

Nedavno je Hajder proslavio svoj pedeseti rođendan. Sa neba se helikopterom spustio na svoja koruška brda među masu ljudi koja ga je oduševljeno pozdravljala. Oduševljenje zbog izjava da je "nacistička Nemačka imala odličnu politiku zapošljavanja", ili na jednom sastanku veterana SS-ovaca da su oni "karakterni ljudi koji ne menjaju stav kako vetar duva", tek Hajder je sa 27 odsto glasova na prethodnim parlamentarnim izborima jednako jak kao i Šisel. Uprkos činjenici da su gotovo svi mediji u Austriji protiv njega. I nastavlja sa provokacijama kao što su "belgijska vlada je korumpirana od pedofila" ili "lideri EU su se zbog mene uzmuvali kao kokoške, kada lisac upadne u kokošinjac".

U svakom slučaju može se očekivati da će Hajderov uticaj u Austriji da raste, ne uprkos spoljnom pritisku već upravo zbog njega. I verovatno, na očaj mnogih Austrijanaca, netrpeljivost prema Evropi, Americi i Izraelu, koji je smesta povukao svog ambasadora iz Beča. I mržnja prema strancima i možda Jevrejima. Otpor prema Hajderu u Austriji jeste jak, ali ulični protesti za sada nisu masovni. No, pitanje je koliko dugo jedna izolovana evropska vlada može da opstane kada se bori na dva fronta: protiv ostatka Evrope i protiv veoma jake opozicije. Jedini problem je što bi Hajder u slučaju prevremenih izbora verovatno dobio većinu glasova.