Svet |
Vreme broj 475, 12. februar 2000. |
Evropa i Austrija Ko je pustio lisca Strogoća EU-a ima više za cilj da predupredi imitatore u drugim državama nego da vrati Hajdera među nedodirljive Bauk kruži Evropom - bauk desnog populizma. Hajder ante portas, ponavlja politička klasa zapadne Evrope, strepeći ne toliko od poglavara Koruške i vođe Slobodnjačke partije Austrije (FPOE), koliko od mogućnosti da se i u njihovim zemljama pojave "hajderi". "Moramo đavolski da pripazimo da nam se to ne prelije ovamo", prenose nemačke novine upozorenje Mihaela Štajnera, spoljnopolitičkog savetnika kancelara Gerharda Šredera. Izgleda da su se mnogi setili stiha devetnaestvekovnog bečkog pesnika, koji je, u rimi, procenio da je Austrija "mali svet" u kojem se "veliki svet" iskušava. Neobičnom žustrinom, Savet ministara Evropske unije odlučio je da prokaže malu Austriju: do daljneg neće biti međusobnih državnih i ministarskih poseta, političke konsultacije svešće se na nizak diplomatski nivo, austrijski kandidati neće dobiti podršku u međunarodnim ustanovama. Komisija Evropske unije (njena "vlada") nije, međutim, u mogućnosti da posegne za tako grubim merama. Obećala je, međutim, da će "pažljivo pratiti" kako se ponaša nova vlada u Beču. Pravo EU-a predviđa, naime, da neka članica zapadnoevropskog saveza može da bude kažnjena samo ukoliko "trajno i teško" krši načela EU-a. Austrija je, zasad, samo dobila vladu koja se ne dopada većini drugih članica EU-a. STRAH OD STRANACA: Čak ni ono što je Jerg Hajder dosad imao da doprinese u raspravi o strancima i useljavanju ne odudara toliko od političkih poruka ostalih evropskih političkih prvaka, sem što je ponekad reskije. Socijaldemokratski ministar unutrašnjih poslova Nemačke Oto Šili ne retko govori da je >barka puna Zato je Hajder dosad s lakoćom prebrodio mnoge intervjue, naročito inostranih novinara, čiji je neskriveni cilj bio da ga "raskrinkaju". Čovek ništa ne skriva, jedino se izvinio za nešto što je ranije rekao, a sada više ne bi. Recimo da je Treći Rajh vodio "valjanu politiku zapošljavanja" ili da je austrijska nacija "ideološki pobačaj", ili da su "SS jedinice bile deo Vermahta (nemačke vojske) i da zato zaslužuju svu čast i poštovanje". Raspoloženje u Evropskoj uniji opisao je kao "mnogo uzbuđenja u kokošarniku, iako lisac još nije stigao". Lisac, to jest on, Hajder, svestan je da izražava raspoloženje ne malog dela stanovništva, naročito onog u koji ne spadaju dobitnici novih ekonomskih preobražaja. Ipak, sedamdeset odsto Austrijanaca nije glasalo za Hajdera, i zato mnogi među njima glasno negoduju tražeći objašnjenje zašto je nepravedni svet kaznio celu naciju kolektivno zbog ulaska "slobodnjaka" u vladu. Odgovor je, međutim, potpuno jasan i sadržan je u odgovoru na pitanje ko je pustio lisca u kokošarnik. To su konzervativni narodnjaci dugogodišnjeg šefa diplomatije Volfganga Šisela koji su, ulazeći u političku postelju sa Hajderom, obeščastili građansku demokratiju koja se odavno zaklela da neće s takvima kao što je on. Bez obzira na to da li je motiv prvenstveno u Šiselovim ličnim ambicijama da postane kancelar po svaku cenu ili odsustva odgovornosti, neosporno je da su austrijski konzervativci prostrli crveni tepih pod noge vulgarnom populisti Hajderu. EPIDEMIJA: Pitanje je dana kada će se neka slična "slobodarska" partija pojaviti drugde u Evropi. Ako je Austriji brana jednom probijena, zašto bi se drugde snebivali da se upuste sa dojučerašnjim političkim izopštenicima ako to obezbeđuje vlast? Strogoća EU-a ima više za cilj da predupredi imitatore u drugim državama nego da vrati Hajdera među nedodirljive. Najnovije istraživanje demografskih stručnjaka Ujedinjenih nacija pokazuju da će zapadna Evropa morati u neposrednoj budućnosti da prima svake godine više stotine hiljada useljenika ukoliko želi da očuva sadašnji nivo privredne aktivnosti i socijalne sigurnosti. Potpirujući netrpeljivost prema strancima, Hajder je dospeo do vlasti u zemlji niske inflacije, visoke zaposlenosti i sedmog mesta među najbogatijim državama. Nije čudo da likuju politički desperadosi, poput Lepena u Francuskoj i Čurke u Mađarskoj. Uspeh desnog populizma pre svega je odraz nesposobnosti političkih partija centra da mu se suprotstave, što može, kao u slučaju austrijskih "narodnjaka", da se pretvori u spremnost da mu se priklone. Dušan Reljić |