Slovenija i Hajder

Austrijski izazov Evropi

Zna se da se Hajder od svojih po�etaka zala�e za ograni�enje manjinskih prava slovena�ke manjine u Koru�koj i kriti�ar je olakog prijema Slovenije u Evropsku Uniju

Ovda�nje politi�are kao da je stigla njihova dugogodi�nja no�na mora; mo�da u tome treba tra�iti razlog �to je reakcija zvani�ne Ljubljane na Hajderov ulazak u crno-plavu koaliciju, za razliku od odjeka iz Evrope i uprkos o�ekivanjima pomirljiva, reklo bi se skoro - blagonaklona.

Zato slovena�ku javnost naprosto zbunjuje otupelost doma�ih strana�kih prvaka. Do sada se znalo ko je u Evropi izolovan i proka�en. A to svakako nije bio Be�, saveznik i uzdanica s kraja osamdesetih.

"Postupaju sa nama kao da je Austrija Srbija", jecao je komentator "Cajta" u predve�erje formiranja nove vlade na talasima kanala austrijske dr�avne televizije, koju prati i cela Slovenija. Mnogi su �ak i saose�ali s Austrijancima, iako je ve�ina ceo doga�aj pratila sa strahom. Jer, ovde svi dobro znaju ko je Hajder, guverner koji stoluje u nekada slovena�kom Celovcu, u austrijskoj Koru�koj, koji je ceo svoj �ivot posvetio, a politiku izgradio, ne samo na pijetetu prema simbolima koje je ustoli�io najpoznatiji austrijski moler ve� i na netrpeljivosti prema strancima i manjinskim grupama uop�te. A u tom delu sveta to su Slovenci, njihovi vrti�i, �kole, dvojezi�ke table, spomenici, koji tek koju godinu nisu meta bomba�kih ataka...

Zato je bes Evrope na ulazak Hajdera u dr�avnu politiku delovao pomalo otre�njuju�e na otupelu pastvu ju�no od austrijske granice. Dok je Drnov�ekov kabinet mudro �utao, bave�i se smenom ministra spoljnih poslova, javno mnjenje je polako dolazilo k sebi; tako je u jednoj anketi �ak 43 odsto ispitanika odgovorilo da Slovenija ne bi smela da se gura da u�e u takvu Evropsku uniju ukoliko bi i ostale njene �lanice dobile sli�nu vladu, poput austrijske.

Mediji su uzaludno �ekali na signal iz redova vladaju�e nomenklature; a onda su se pojavili prvi pesimisti�ki tonovi i kritike na ra�un "mlake", �ak "kapitulantske" slovena�ke spoljne politike, koju je ponovo preuzeo Dimitrije Rupel (Rupel je bio prvi ministar inostranih poslova u nezavisnoj Sloveniji, a sada je na du�nosti smenio Borisa Frleca). Ina�e ko�operni Rupel, bar kada su u pitanju otpadnici od ameri�kih i germanskih trendova u politici, na pitanja novinara da komentari�e situaciju kod suseda reagovao je iznena�uju�e ne�no, uputiv�i poslanicu pu�anstvu da je "Austrija jedna prijateljska dr�ava, koju mo�emo i da volimo".

Kona�no, javio se i Drnov�ek primedbom da je "Hajder prili�no razuman politi�ar i sve pragmati�niji", uz pou�no podse�anje na onu narodnu, da se "nijedna �orba ne pojede onako vru�a, kako se skuva". Na �ta je ve�ina dopisnika doju�era�njeg vraga iz vlade u Klagenfurtu, Hajdera, naprasno po�ela da �asti titulom: doktor Jerg Hajder, pri svakom pominjanju. Odnekud su izronili snimci sa Jergove proslave pedesetog ro�endana u presti�nom Gerlicenu, pa sa poslednjeg bala, banketa i proslava. Jasno - doju�era�nji marginalac i ve�ita prepreka za ostvarenje slovena�kih interesa u regionu postao je vlast. I sada ga brzo treba predstaviti prestravljenoj javnosti kao �oveka od krvi i mesa. Potez sasvim suprotan onome �to se ovih dana de�ava u Evropi. Treba li re�i da ovde nije bilo ogor�enih i ljutih komentara ni demonstracija. Ni�ta.

DOBROVOLJNI TAOC?: "Predsednik slovena�ke vlade, vlade koja je neprestano izlo�ena predube�enjima i napadima, u kriti�nom trenutku, kada su sve evropske dr�ave zauzele stav prema tipu politike kakvu personi?kuje Hajder, dao je signal da mu idejna pozadina ksenofobi�ne i antislovena�ke populisti�ke partije nimalo ne smeta... �etrnaest evropskih vlada je, dakle, pogre�ilo?" Bio je to rezignirani komentar Drnov�ekove apstinencije zabele�en na stranicama "Dela" a ispod pera dopisnice iz Austrije Mojce Dr�ar Murko. M.D. Murko dodaje i da je svojim mlakim dr�anjem Slovenija i sama "postala deo problema", a sada i "taoc austrijske politike".

Ovako o�tar ton bio je plod informacija da se Drnov�ek tokom poslednjih nekoliko dana tajno sastao sa Hajderom. Gorak utisak je ostavila i javna pohvala slovena�ke diplomatije zbog "konstruktivnog" dr�anja tokom sprovo�enja antiaustrijskih sankcija od strane EU, koju je ministru Rupelu uputio novi austrijski kancelar �isl.

Smirenost slovena�kog premijera i njegovog spoljnog ministra nije se, me�utim, primila u javnosti. Sonda�a javnog mnjenja pokazuje da ponovo raste strah od apetita i mo�i severnog suseda.

Uostalom, Hajder se tokom poslednjih nekoliko dana jeste tu i tamo izvinjavao, ali nikada nije povukao ili opovrgao re�i iz predizborne kampanje da pro�irenje EU (koje bi Austriju, spoljni "zid" Unije, obavezalo na otvaranje granica prema novim �lanicama - Sloveniji, Ma�arskoj, Slova�koj i �e�koj) predstavlja �in "objave rata" Austriji!

Hajderov politi�ki kredo, bar �to se Slovenaca ti�e, nije novost. Najzad, on je pre ne�to vi�e od deset godina i izrastao ba� na potpirivanju odijuma prema svemu �to je slovena�ko, naro�ito u austrijskoj Koru�koj, gde su Slovenci do pre osamdeset godina predstavljali jaku ve�inu, a danas jedva primetnu, asimilovanu manjinu. Zna se da se Hajder od svojih po�etaka zala�e za ograni�enje manjinskih prava slovena�ke manjine u Koru�koj (na austrijskoj dr�avnoj TV je ponovio da se zala�e za podeljene a ne me�ovite razrede, kako austrijska deca ne bi trpela u dodiru sa tu�inima), kriti�ar je olakog prijema Slovenije u Evropsku Uniju, protivi se otvaranju Austrije za "jeftinu radnu snagu" s juga, prvi se zalo�io za prava "nema�ke manjine" u Sloveniji.

A upravo bolno pitanje "nema�ke manjine", za koju je Rupelov prethodnik isprva tvrdio da takva ne postoji, Hajder intenzivno "gura" ve� �itavu deceniju; i uspeo je - njegov kurs je pro�le godine usvojila be�ka diplomatija i posle samo nekoliko meseci pritisaka po�njela uspeh - iako slovena�ki ustav "priznaje" samo tri manjine (italijansku, ma�arsku i romsku zajednicu), Frlec je priznao nema�ku manjinu, �to sa sobom povla�i niz drugih problema, od imovinskih do kulturnih. Tako je upravo u pripremi poseban kulturni sporazum koji �e doskora nepostoje�oj nema�koj manjini (broji ne�to preko dvesto ljudi!) obezbediti posebna prava...

Me�utim, treba naglasiti da je Hajder vi�e nego ve�t politi�ar; uvek dobro raspolo�en, nasmejan, spreman na �alu i stisak ruke, u poslednje vreme le�erno obu�en u jednostavne pulovere i sakoe, sportske ?gure i izgleda kao da negde i sam skriva sliku Dorijana Greja, re�ju - moderan populista (za razliku od gojaznih i tromih kolega sa Balkana) s jedne strane �ikanira slovena�ku manjinu - globalno, a s druge strane se pojavljuje u ulozi njenog mecene i donatora na lokalnom nivou... �to naprosto izlu�uje kombinatorici neve�te kolege u Ljubljani.

Na diplomatskom stolu je, jasno, mnogo nere�enih pitanja; ve�ina prognoza ide u prilog mra�nim predvi�anjima toka me�ususedskih odnosa. Austrija, izme�u ostalog, i pre Hajderovog pohoda na Be� Sloveniji nije priznavala status sukcesora Austrijskog dr�avnog ugovora, koji je garantovao posebna prava slovena�koj manjini u Koru�koj; Be� je proteklih godina ljubazno odbijao da noti?kuje nekoliko va�nih ugovora, me�u kojima je i ugovor o granici; tu su i presti�ni spor oko porekla konja lipicanera, koji je doveo do usijanja strasti s obe strane, kao i sve tvr�i austrijski pritisci da se zatvore svi slovena�ki djuti-fri �opovi, od �entilja do Trbi�a, i dalje.