Slovenija i Hajder

Austrijski izazov Evropi

Zna se da se Hajder od svojih početaka zalaže za ograničenje manjinskih prava slovenačke manjine u Koruškoj i kritičar je olakog prijema Slovenije u Evropsku Uniju

Ovdašnje političare kao da je stigla njihova dugogodišnja noćna mora; možda u tome treba tražiti razlog što je reakcija zvanične Ljubljane na Hajderov ulazak u crno-plavu koaliciju, za razliku od odjeka iz Evrope i uprkos očekivanjima pomirljiva, reklo bi se skoro - blagonaklona.

Zato slovenačku javnost naprosto zbunjuje otupelost domaćih stranačkih prvaka. Do sada se znalo ko je u Evropi izolovan i prokažen. A to svakako nije bio Beč, saveznik i uzdanica s kraja osamdesetih.

"Postupaju sa nama kao da je Austrija Srbija", jecao je komentator "Cajta" u predvečerje formiranja nove vlade na talasima kanala austrijske državne televizije, koju prati i cela Slovenija. Mnogi su čak i saosećali s Austrijancima, iako je većina ceo događaj pratila sa strahom. Jer, ovde svi dobro znaju ko je Hajder, guverner koji stoluje u nekada slovenačkom Celovcu, u austrijskoj Koruškoj, koji je ceo svoj život posvetio, a politiku izgradio, ne samo na pijetetu prema simbolima koje je ustoličio najpoznatiji austrijski moler već i na netrpeljivosti prema strancima i manjinskim grupama uopšte. A u tom delu sveta to su Slovenci, njihovi vrtići, škole, dvojezičke table, spomenici, koji tek koju godinu nisu meta bombaških ataka...

Zato je bes Evrope na ulazak Hajdera u državnu politiku delovao pomalo otrežnjujuće na otupelu pastvu južno od austrijske granice. Dok je Drnovšekov kabinet mudro ćutao, baveći se smenom ministra spoljnih poslova, javno mnjenje je polako dolazilo k sebi; tako je u jednoj anketi čak 43 odsto ispitanika odgovorilo da Slovenija ne bi smela da se gura da uđe u takvu Evropsku uniju ukoliko bi i ostale njene članice dobile sličnu vladu, poput austrijske.

Mediji su uzaludno čekali na signal iz redova vladajuće nomenklature; a onda su se pojavili prvi pesimistički tonovi i kritike na račun "mlake", čak "kapitulantske" slovenačke spoljne politike, koju je ponovo preuzeo Dimitrije Rupel (Rupel je bio prvi ministar inostranih poslova u nezavisnoj Sloveniji, a sada je na dužnosti smenio Borisa Frleca). Inače kočoperni Rupel, bar kada su u pitanju otpadnici od američkih i germanskih trendova u politici, na pitanja novinara da komentariše situaciju kod suseda reagovao je iznenađujuće nežno, uputivši poslanicu pučanstvu da je "Austrija jedna prijateljska država, koju možemo i da volimo".

Konačno, javio se i Drnovšek primedbom da je "Hajder prilično razuman političar i sve pragmatičniji", uz poučno podsećanje na onu narodnu, da se "nijedna čorba ne pojede onako vruća, kako se skuva". Na šta je većina dopisnika dojučerašnjeg vraga iz vlade u Klagenfurtu, Hajdera, naprasno počela da časti titulom: doktor Jerg Hajder, pri svakom pominjanju. Odnekud su izronili snimci sa Jergove proslave pedesetog rođendana u prestižnom Gerlicenu, pa sa poslednjeg bala, banketa i proslava. Jasno - dojučerašnji marginalac i večita prepreka za ostvarenje slovenačkih interesa u regionu postao je vlast. I sada ga brzo treba predstaviti prestravljenoj javnosti kao čoveka od krvi i mesa. Potez sasvim suprotan onome što se ovih dana dešava u Evropi. Treba li reći da ovde nije bilo ogorčenih i ljutih komentara ni demonstracija. Ništa.

DOBROVOLJNI TAOC?: "Predsednik slovenačke vlade, vlade koja je neprestano izložena predubeđenjima i napadima, u kritičnom trenutku, kada su sve evropske države zauzele stav prema tipu politike kakvu personi?kuje Hajder, dao je signal da mu idejna pozadina ksenofobične i antislovenačke populističke partije nimalo ne smeta... Četrnaest evropskih vlada je, dakle, pogrešilo?" Bio je to rezignirani komentar Drnovšekove apstinencije zabeležen na stranicama "Dela" a ispod pera dopisnice iz Austrije Mojce Drčar Murko. M.D. Murko dodaje i da je svojim mlakim držanjem Slovenija i sama "postala deo problema", a sada i "taoc austrijske politike".

Ovako oštar ton bio je plod informacija da se Drnovšek tokom poslednjih nekoliko dana tajno sastao sa Hajderom. Gorak utisak je ostavila i javna pohvala slovenačke diplomatije zbog "konstruktivnog" držanja tokom sprovođenja antiaustrijskih sankcija od strane EU, koju je ministru Rupelu uputio novi austrijski kancelar Šisl.

Smirenost slovenačkog premijera i njegovog spoljnog ministra nije se, međutim, primila u javnosti. Sondaža javnog mnjenja pokazuje da ponovo raste strah od apetita i moći severnog suseda.

Uostalom, Hajder se tokom poslednjih nekoliko dana jeste tu i tamo izvinjavao, ali nikada nije povukao ili opovrgao reči iz predizborne kampanje da proširenje EU (koje bi Austriju, spoljni "zid" Unije, obavezalo na otvaranje granica prema novim članicama - Sloveniji, Mađarskoj, Slovačkoj i Češkoj) predstavlja čin "objave rata" Austriji!

Hajderov politički kredo, bar što se Slovenaca tiče, nije novost. Najzad, on je pre nešto više od deset godina i izrastao baš na potpirivanju odijuma prema svemu što je slovenačko, naročito u austrijskoj Koruškoj, gde su Slovenci do pre osamdeset godina predstavljali jaku većinu, a danas jedva primetnu, asimilovanu manjinu. Zna se da se Hajder od svojih početaka zalaže za ograničenje manjinskih prava slovenačke manjine u Koruškoj (na austrijskoj državnoj TV je ponovio da se zalaže za podeljene a ne mešovite razrede, kako austrijska deca ne bi trpela u dodiru sa tuđinima), kritičar je olakog prijema Slovenije u Evropsku Uniju, protivi se otvaranju Austrije za "jeftinu radnu snagu" s juga, prvi se založio za prava "nemačke manjine" u Sloveniji.

A upravo bolno pitanje "nemačke manjine", za koju je Rupelov prethodnik isprva tvrdio da takva ne postoji, Hajder intenzivno "gura" već čitavu deceniju; i uspeo je - njegov kurs je prošle godine usvojila bečka diplomatija i posle samo nekoliko meseci pritisaka požnjela uspeh - iako slovenački ustav "priznaje" samo tri manjine (italijansku, mađarsku i romsku zajednicu), Frlec je priznao nemačku manjinu, što sa sobom povlači niz drugih problema, od imovinskih do kulturnih. Tako je upravo u pripremi poseban kulturni sporazum koji će doskora nepostojećoj nemačkoj manjini (broji nešto preko dvesto ljudi!) obezbediti posebna prava...

Međutim, treba naglasiti da je Hajder više nego vešt političar; uvek dobro raspoložen, nasmejan, spreman na šalu i stisak ruke, u poslednje vreme ležerno obučen u jednostavne pulovere i sakoe, sportske ?gure i izgleda kao da negde i sam skriva sliku Dorijana Greja, rečju - moderan populista (za razliku od gojaznih i tromih kolega sa Balkana) s jedne strane šikanira slovenačku manjinu - globalno, a s druge strane se pojavljuje u ulozi njenog mecene i donatora na lokalnom nivou... Što naprosto izluđuje kombinatorici nevešte kolege u Ljubljani.

Na diplomatskom stolu je, jasno, mnogo nerešenih pitanja; većina prognoza ide u prilog mračnim predviđanjima toka međususedskih odnosa. Austrija, između ostalog, i pre Hajderovog pohoda na Beč Sloveniji nije priznavala status sukcesora Austrijskog državnog ugovora, koji je garantovao posebna prava slovenačkoj manjini u Koruškoj; Beč je proteklih godina ljubazno odbijao da noti?kuje nekoliko važnih ugovora, među kojima je i ugovor o granici; tu su i prestižni spor oko porekla konja lipicanera, koji je doveo do usijanja strasti s obe strane, kao i sve tvrđi austrijski pritisci da se zatvore svi slovenački djuti-fri šopovi, od Šentilja do Trbiža, i dalje.