�ene XX veka (3)

Diznijeve junakinje

Volt Dizni je za svoga �ivota oblikovao model vizualne imaginacije koji su mnogi talentovani crta�i iz njegove multinacionalne kompanije nastavili, posle njegove smrti, 1966, pa sve do danas. Za �itav niz generacija posle Drugog svetskog rata, Diznijevi "crta�i" su jedini crta�i. Oni su oblikovali predstave o bajkama, ljubav prema �ivotinjama, ideale lepote, tipove negativaca

Crtani lik bez ikakvoga dvoumljenja dobija kod gledaoca status fantazme: postupak je skra�en ve� ulaskom u �anr, pristajanjem da se gleda crtani film. Diznijeva kompanija obezbedila je sebi polo�aj neprikosnovenog "porodi�nog" zabavlja�a, oko kojeg cenzura nema problema: kada i u doma�u TV ponudu do�e preskupi ali savr�eno "pro�i��eni" Disney Channel, za kojim deca lude, vide�ete ta�no �ta to zna�i. Dugometra�ni Disney crtani filmovi novijega doba pa�ljivo obilaze grani�na podru�ja "politi�ke korektnosti" - Mulan je hrabriji i sposobniji ratnik od mnogih mu�karaca, Pocahontas je seksi ali �titi prirodu i odupire se nasilju, Lepotica �ita knjige i kroti Zver, Megara ima lo�u narav, ali ipak voli priglupog Herkula i tako dalje. U konstrukciji ovih likova ima onoliko dvosmislenosti - ili jo� manje - koliko je ima knji�evni predlo�ak po kojem su nastali. U svakome slu�aju, izazovnost ovih �enskih likova ograni�ena je zahtevima pristojnosti njihove mlade �enske publike.

SNE�ANA I PATULJCI: Da li je i ranije, za Diznijevoga �ivota, bilo ba� tako? Samo jo� istori�ari filma znaju da je celokupna filmska industrija proricala Diznijevu propast i smejala se njegovoj ideji da napravi celove�ernji crtani film, Sne�anu i sedam patuljaka. Neverovatan uspeh ovoga filma, koji je skoro progutao Prohujalo sa vihorom, pokrio je i takve detalje da su u Bostonu cenzurisali film zbog prosta�kog jezika patuljaka. �ini mi se da je u ovoj ranijoj fazi Dizni bio nesumnjivo provokativniji u pravljenju fantazmati�nih �enskih likova, koji su u na�oj kulturi pre�iveli sa svojim sna�nim simboli�kim potencijalom. Dokaz o uticajnosti ovih tvorevina ma�te koja fiksira odre�ene kolektivne stereotipe, kulturne fikcije i seksualnu kulturu, mo�emo na�i u citatima, kao �to je onaj u filmu Vudi Alena Annie Hall: Diana Keaton se pojavljuje u crtanom segmentu kao citat Zle kraljice, Sne�anine ma�ehe, kao simbol zavodljivosti, kao autobiografsko priznanje rane erotske fantazme samog autora filma. Ako Sne�ana predstavlja malogra�ansku ameri�ku inhibiranost sa tajnim �eljama (notornih sedam patuljaka), Zla kraljica predstavlja pravu �ensku ikonu, sa ambivalentnim znacima pobede i poraza �enske mo�i: lepota, ogledalo, starost.

ZLA KRALJICA I MU�KARCI: Zastra�uju�e pretvaranje zrele lepotice u staru ve�ticu pomo�u crne magije simboli�ka je predstava klimakterijuma. Po drugoj mogu�noj liniji tuma�enja, �enska seksualna zrelost mo�e da se takmi�i sa mlado��u, koju mu�ka strana privileguje zbog lako�e kontrolisanja, samo pomo�u znanja (ve�tica). Tako dvostrukost lika Zle kraljice obuhvata �iroko podru�je �enskih trauma, �elja i seksualnih politika. Sne�ana je konzervativni primer upotrebljive �enske mladosti, �ija se seksualnost ne budi druga�ije nego poljupcem "dodeljenog" mu�karca, odnosno izbacivanjem jabuke saznanja: Sne�ana odbija da bude Eva, da po�ini greh, i biva nagra�ena onim ". i �iveli su sre�no do kraja �ivota", dakle potpunim gubitkom identiteta i individualnosti. Zla kraljica je udovica, ona bira mu�karce, upravlja njima (Lovac) i uklanja konkurentne �ene, slu�i se znanjem, i ne boji se starosti. Zato na kraju mora da do�ivi uobi�ajenu kaznu mu�kog kolektiva i uobi�ajenu kaznu za ve�tice - lin�. Ovaj izazovni primer moderne �enskosti, za razliku od Sne�ane, koja svima nudi svoje �enske usluge (besplatan rad u ku�i, briga za druge, vo�enje doma�instva), primenjuje tehnike zavo�enja koje su daleko zapletenije: Zla kraljica je lepa, ali od svoga tela ne pokazuje ni�ta, �ak ni kosu - stalno je odevena u crno sa ljubi�astim detaljima, �ak su joj i ruke pokrivene skoro do prstiju: ona zavodi naslutom svoga tela i spoljnjim znacima mo�i. Uznemiruju�a i tajanstvena, ona pre svega koristi re�i, znanje, autoritet. Dosta godina docnije, u Diznijevoj Trnovoj Ru�ici, manje zavodljiva i mnogo jednostavnija Zla vila ima naprosto mu�kog aliasa, zmaja, a ve�ti�ja laboratorija-biblioteka je jo� samo brlog raznih �udovi�ta pod njenom komandom. Ne zaboravimo da je Sne�ana i sedam patuljaka nastala 1937, u doba prevlade samostalnih �enskih junakinja u ameri�kom filmu. Vizualno, Zla kraljica podse�a na "mra�ne" holivudske zavodnice, vampove, posebno na Gloriju Svanson.

PEPELJUGA I PRINC: Dobro je napraviti paralelu izme�u pozitivnih Diznijevih junakinja i videti �ta se jo� desilo u konstrukciji fantazmati�ne �ene posle Drugog svetskog rata: dok su Sne�anina seksualna (ne)iskustva obojena skoro neuroti�nom �eljom da se jo� u mladosti poka�u svi kvaliteti upotrebljivosti doma�ice/supruge, u Pepeljugi koju je Dizni napravio posle Drugog svetskog rata, mlada �ena u pocepanoj ode�i, po�to je ulo�ila ogromnu radnu sposobnost, mirno �eka da njene zasluge iza fronta, kod ku�e, prizna i otkrije Princ (u uniformi!) koji se, kako izgleda po trofejima u dvoru, vratio sa nekog va�nog bojnog polja. Pepeljuga nema nikakvog straha pred seksualno��u, ona je pokazuje, u obliku znanog seksualnog feti�a - cipele. Otvorenu seksualnost ove bajke, koju dele skoro sve kulture sveta, Dizni je preneo bez ve�ih inhibicija, ali re� je o posleratnoj verziji u kojoj sve u�itke zaslu�eno dobija pobednik.

ZVON�ICA I DE�ACI: No u istome posleratnom periodu, Dizni je stvorio jo� jedan �enski lik, koji svojom zapletenom simbolizacijom kao da subvertira predvidljive posleratne stereotipe. To je Zvon�ica u Petru Panu, fantazija o produ�enome de�a�tvu. Zvon�ica je neskriveno seksepilan Diznijev lik: u minimalnoj ode�i koja podse�a na prirodu (zelena boja, oblik suknje u listovima), odnosno �ensku neukro�enost, Zvon�ica ne samo da simbolizuje potpunu seksualnu slobodu, jer ima par krila i leti, nego je i u�itelj seksualnosti - svi "izgubljeni de�aci", uklju�uju�i i samoga Petra Pana, mogu da lete tek zahvaljuju�i njenome "�arobnom prahu". No ta potpuna �enskost je ograni�ena na minijaturu, dakle voajerski objekt. Njeno telo zapravo ne postoji, i njena uzaludna ljubomora na nove seksualne interese Petra Pana samo poja�ava efekat "bestelesnosti", odnosno mu�ke cenzure. Anti�ki gr�ki pesnik Simonid napisao je seriju opisa tipskih �ena, i svaka poti�e od neke �ivotinje - jer �ene nisu ljudi. Jedna od kobile, druga od majmunice, tre�a od kuje - svaka gora od one prethodne, odre�ena svojim telom. Jedina koja je "dobra", koja se preporu�uje za brak, jeste �ena nastala od p�ele: skoro nevidljiva, dakle bestelesna, ona radi li radi, i primetna je samo po tihome zujanju - i medu, naravno. Zvon�ica kao da je nastala na osnovu �itanja Simonida. �ini mi se da je ipak re� o bar delimi�nome razumevanju �enskoga polo�aja posle rata - radikalno smanjivanje �enske uloge, represija �enske seksualnosti, kontrola nad �enama, nepriznavanje �enskoga znanja i �enske kompetentnosti.

Pri�a o Petru Panu iz pera engleskog lorda Barija je uistinu sjajan primer viktorijanske simbolizacije odrastanja i seksualne inicijacije, i kao takva je imala velikog uticaja na modernu psihoanalizu - recimo na definisanje mu�kog tipa Petra Pana, talentovanog i zabavnog, ali potpuno neodgovornog i nedoraslog mu�karca. No Diznijeva promena male vile, Petrove pomaga�ice, u zaobljeno pin-up telo Zvon�ice, potpune �ene koja se stalno iznova (i nesre�no) zaljubljuje u de�ake, sasvim je inovativna i moderna. U pri�i o Petru Panu u Diznijevoj verziji provu�ena je nova ameri�ka posleratna strast - psihoanaliza. I Petar Pan i Zvon�ica be�e od zajedni�kog svemo�nog tiranina - oca, o�inskog autoriteta, prevladavaju�e patrijarhalne ideologije. No, dok Petar poku�ava da izbegne identifikaciju sa njim, �to uspeva samo privremeno, Zvon�ica be�i zauvek i nepovratno - od o�inskog/patrijarhalnog nasilja. Ova riskantna verzija viktorijanske pri�e ponu�ena je u �anru popularne kulture, crtanome filmu, namenjenom pre svega deci. U tom slu�aju, kao i u slu�aju obespokojavaju�e Zle kraljice, Dizni je deci ponudio mnogo vi�e nego �to se od njega o�ekivalo, a roditeljima slike koje su, iz sigurne pozicije voajerstva u de�iji svet, garantovale nimalo naivne sumnje i zadovoljstva.