London

Otmičari

Talibanski zvaničnik izjavio je u ponedeljak da njegova vlada u Avganistanu nikada neće pristati da ispuni zahteve otmičara koji avganistanski avion, otet u ponedeljak ujutro, netom što je poleteo iz Kabula, drže u blizini Londona. "Nemamo nameru da pokleknemo pred njihovim zahtevima", kaže Abdul Rahman Zahid, zamenik ministra spoljnih poslova u talibanskoj vladi.

"Da li će teroristi postići svoje ciljeve zavisi od britanskih vlasti. Sada je sve u njihovim rukama", izjavio je za jedne nemačke novine zamenik ministra spoljnih poslova, koji se trenutno nalazi na proputovanju kroz Evropu, uverava novinare da je vlada u Kabulu, iako nije imala direktan kontakt sa misterioznim otmičarima, dobro informisanaa o celom slučaju preko svog talibanskog predstavnika u Londonu i ambasade u Pakistanu, jedine zemlje koja priznaje njihovu vladu. U Kabulu se veruje da su otmičari, za koje on kaže da zahtevaju oslobađanje opozicionog lidera Ismaila Kana, predvođeni Gulom Agahom. Ali tu postoji jedan problem - zamenik ministra Zahid nije sasvim siguran u identitet te osobe, s obzirom na to da postoje dva opoziciona lidera sa istim imenom.

Novinari su ga zatim upitali da li bi, po njegovom mišljenju, britanske vlasti, koje, dok ova broj "Vremena" (u utorak) odlazi u štampu, još uvek pregovaraju sa otmičarima, trebalo da pošalju specijalne jedinice na avion tipa "boing 727" u kome se nalazi 150 putnika i članova posade. "Trebalo bi da preduzmu odgovarajuće akcije", odgovorio je Zahid dodavši: "Duboko osuđujemo to što se dešava, i to je prvi put da je avganistanska opozicija pribegla terorizmu."

Johanesburg

Majmuni

Kada je pre 40 godina Džejn Gudal, naučnica koja se bavi istraživanjem majmuna, kročila na tlo Tanzanije i popela se na vrh jednog brega, sve što je mogla videti na horizontu bile su šume pod naletom jake kiše u kojima žive šimpanze. Danas se Tanzanija, mesto koje je ona odabrala za proučavanje šimpanzi, smanjila u odnosu na svoju nekadašnju veličinu, i pretvorila u svega deset milja dugačku i tri milje široku teritoriju okruženu golom zemljom koju je zahvatila erozija. Zbog toga opasnost preti svim afričkim velikim majmunima, a nije ugroženo samo tih preostalih 120 šimpanzi koji žive u toj oazi, objasnila je Gudalova novinaru "Rojtersa".

"Mislim da je nastala prava trka sa vremenom. Za 10 do 20 godina biće suviše kasno za njih... oni nestaju svakog časa, čak i dok mi pričamo o njima." Naučnica kaže da su tri vrste afričkih velikih majmuna, usled seče šuma i širenja ljudskih naseobina, u velikoj opasnosti od potpunog nestanka. Početkom XX veka na teritoriji afričkog kontinenta, duž velikog ekvatorijalnog šumskog pojasa, živelo je blizu dva miliona šimpanzi. Procenjeno je, kaže Gudalova, da danas u tom delu živi samo oko 200.000 šimpanzi, a veći broj je nastanjen u Kongu, Gabonu i Kamerunu. Gorile su još ugroženije - ostalo je još samo 300 planinskih gorila u divljini. Za razliku od babuna koji mogu da se prilagode većini afričkih ekosistema, šimpanze imaju problem prilagođavanja i ne mogu da opstanu van kišnih šuma. Izgradnjom puteva do kišnih šuma, velike drvne kompanije omogućile su nemilosrdnim lovcima prilaz staništima šimpanzi, koje oni ubijaju a njihovo meso kasnije skupo prodaju. "Sigurno ih ne ubijaju da bi prehranili gladno stanovništvo", kaže ona i dodaje da su mnoge šimpanze završile na jelovniku otmenih restorana u afričkim gradovima. Gudalova se nada da će groblje južnoafričkih šimpanzi (trebalo bi da bude sagrađeno u blizini čuvenih Sterkfontejnovih pećina gde su naučnici skoro otkrili ruku i šaku majmuna staru 3,3 miliona godina) biti opomena i lekcija čovečanstvu. "Jedan do drugog ležaće dva nama srodna bića - najbliži živi rođak odmah do pretka iz kamenog doba."