Rokada u vojsci

Isti ljudi, ista politika

Dolazak Ojdani�a na mesto ministra odbrane i Pavkovi�a za na�elnika General�taba ne�e ra��istiti odnose te dve institucije; komandovanje Vojskom ne�e se uskladiti sa zakonom; i dalje se ne�e znati kakva je politika rata i mira ni �ta je strategija odbrane

Dragoljub Ojdani�, prvi general armije u istoriji Vojske Jugoslavije, razre�en je du�nosti na�elnika General�taba VJ i postavljen na mesto saveznog ministra odbrane umesto nedavno ubijenog Pavla Bulatovi�a. �ta �e to zna�iti za Ministarstvo, za General�tab - na �ije je �elo do�ao poznati general-pukovnik Neboj�a Pavkovi� - i za vojsku kao takvu?

Pogledajmo najpre Ministarstvo odbrane, nastalo 1992. godine iz nekada�njeg Saveznog sekretarijata za narodnu odbranu. Na pitanje "Vremena" o tome �ta je sve ove godine radilo to Ministarstvo, na �ijem je �elu Pavle Bulatovi� bio od njegovog osnivanja, kompetentni sagovornici odgovorili su na isti na�in - sleganjem ramenima. Nema, me�utim, nikakvih nedoumica �ime bi to ministarstvo trebalo da se bavi.

"TREBA MI TOP": Ministarstvo odbrane deo je savezne vlade, njen organ uprave koji prati stanje u oblasti odbrane, predla�e vladi zakone i, ukoliko budu usvojeni u parlamentu, donosi propise za njihovo sprovo�enje. Ono nema nadle�nosti u pogledu komandovanja vojskom. Odluka o upotrebi vojske prvenstveno je politi�ka odluka u �ijem dono�enju Ministarstvo treba da ima re� upozoravanjem na mogu�nosti i sposobnosti vojske. Me�utim, kad se odluka donese, onda se komandovanje i upotreba vojske odvija drugim kanalima.

Ukratko, Ministarstvo bi trebalo da funkcioni�e kao nadle�ni resorni organ koji obezbe�uje pretpostavke za sve subjekte odbrane, njihovu pripremu za oru�ani otpor, logisti�ki organ koji obezbe�uje vojsci i drugim oru�anim sastavima sve �to im treba kako se ne bi bavili ni�im drugim osim pripremama za efikasnu primenu sile - ako zatreba.

Teorijski (a drugde u svetu i stvarno), ministarstvo odbrane ima dve klju�ne obaveze: da obezbedi finansiranje vojske i njenu popunu.Vojsku dakle treba platiti, opremati, naoru�avati, hraniti, le�iti, prevoziti, propagirati. Ministarstvo mora obezbediti vojsci dobru tehni�ku opremljenost, moderno naoru�anje, potrebnu infrastrukturu, odgovaraju�i kadar i pla�enost koja �e ljude motivisati da u vojsku do�u.

Sama vojska treba da bude oslobo�ena briga oko snabdevanja, popune, finansiranja. Ona treba da izlo�i svoje potrebe, dovode�i u korelaciju svoje zahteve i mogu�nosti da ostvari ono �to se od nje tra�i. "Posao vojske je samo da ka�e: treba mi top, a na ministarstvu je da vidi odakle �e ga nabaviti", obja�njavao nam je jedan biv�i ministar odbrane.

Zatim, po�to rat tangira sve strukture u dr�avi, i one moraju biti pripremljene i organizovane za rat. To je civilni deo odbrane, u �iji delokrug spada priprema privrede, dr�avnih organa, stanovni�tva, za�tita i osposobljavanje onih koji bi trebalo da otklanjaju posledice rata. I to spada u poslove ministarstva odbrane.

Sve to zahteva dobru saradnju vojske i ministarstva, ali i pa�ljivo po�tovanje razgrani�enja nadle�nosti i ovla��enja. Upravo je to razgrani�enje klju�no pitanje u polo�aju ministarstva odbrane i osnovni kriterijum mora biti obezbe�ivanje efikasnosti oru�anih snaga u pogledu borbene gotovosti, izgradnje jedinica, popunjenosti - umesto da se vojska pita ho�e li imati para za platu, kao �to je bio slu�aj svih godina postojanja sada�njeg ministarstva odbrane. U tome je uglavnom i sadr�an odgovor na pitanje - �ta je radilo i �ta radi Ministarstvo. General koji nije �eleo da mu se ime pominje u ovom kontekstu rekao nam je posle kra�eg razmi�ljanja: "Pa, mislim da je Bulatovi� uglavnom dobio civilni sektor odbrane, da su se najvi�e time bavili..."

MO�NI GENERAL�TAB: Stvari stoje sasvim druga�ije kad je re� o General�tabu VJ. General�tab, ovde i drugde, jeste usko stru�ni (ne politi�ki!) organ �iji je posao priprema vojske za rat i njena upotreba u ratu, obuka, planiranje, formacija i organizacija. Ima standardnu strukturu: "mozak", centralnu upravu, koja se negde naziva prva uprava; obave�tajnu, odnosno drugu upravu koja prati �ta rade druge vojske i �ta odatle proizilazi po nju; tre�u, ili organizaciono-mobilizacijsku upravu koja, kako nam je naglasio jedan sagovornik, "nikog ne tera u vojsku, nego vojsci regruti do�u pred kasarnu, ona ih uzme, obu�i i vrati". Obukom i planovima obuke u odnosu na upotrebu bavi se naredna uprava. Posebni sektori bave se administracijom, finansijama, odnosima s javno��u i moralnom pripremom vojske.

Prema na�im izvorima, General�tab je u SRJ relativno nezavisan i prili�no mo�an - dimenzionisan, u stvari, kao ministarstvo rata. Neki poslovi se dupliraju u G� -u i u Ministarstvu odbrane (na primer popuna vojske, kojom se sad bavi G�) - na �tetu Ministarstva.

U prethodnoj Jugoslaviji General�tab je tako�e bio u sastavu SSNO-a, a na�elnik General�taba bio je pot�injen saveznom sekretaru za narodnu odbranu, odnosno ministru vojnom, u �ijoj je nadle�nosti bilo komandovanje vojskom. Postoje mi�ljenja da se izdvajanjem General�taba on u�inio jakim, "samo caru pot�injenim", dakle prakti�no izvan kontrole. To, me�utim, oficijelno nije bila intencija razdvajanja Ministarstva odbrane i G� -a posle dono�enja Ustava SRJ 1992. Tad je, po uzoru na mnoge zemlje, za ministra odbrane (po prvi put otkad Jugoslavija u bilo kom obliku postoji) postavljen civil (Bulatovi�) kome je pretpostavljeni predsednik savezne vlade i koji deli sudbinu vlade. To je trebalo da ozna�i depolitizaciju, profesionalizaciju i mogu�nost civilne kontrole Vojske. Do samog (o�ekivanog) imenovanja Ojdani�a za ministra pretpostavljalo se da �e on prvo biti penzionisan (ispunjava sve uslove), pa zatim kao civil postavljen na �elo Ministarstva odbrane. To se, me�utim, nije dogodilo, i ponovo imamo generala za ministra vojnog, �to je nagnalo "Glas javnosti" da tekst o novim imenovanjima naslovi "Vojska politizovana, Vlada militarizovana".

Marginalizacija Ministarstva odbrane vidljiva je u jo� jednom segmentu: ono �ak ni u informativnom, medijskom smislu nije pratilo sistem odbrane, nije obja�njavalo poteze vojske. Te poslove je preuzeo G�, �iji su �elnici sa �arom po�eli da tuma�e politi�ke stvari (General Pavkovi� je vi�e puta isticao odanost VJ predsedniku Milo�evi�u i najavljivao povratak Vojske na Kosovo).

Vrlo je malo verovatno da �e se vojnom rokadom koja je na nova mesta dovela Ojdani�a i Pavkovi�a ne�to izmeniti. Ako se za Pavla Bulatovi�a govorilo da je tih i miran �ovek, �ija je glavna osobina da se nije me�ao u svoj posao, za Ojdani�a se �e��e pominje vezanost za JUL i �injenica da je valjda po prvi put igde u svetu za ministra odbrane postavljen �ovek koji je optu�en za ratne zlo�ine. General Pavkovi�, po dosada�njem u�inku sude�i, nije �ovek koji �e sebi ili drugima postaviti pitanje o tome za�to je predsednik SRJ nezakonito preuzeo isklju�ivo komandovanje vojskom.

ZAME�ATELJSTVO: Kad se sve sabere, u oblasti odbrane, komandovanja i upotrebe vojske postoji op�te zame�ateljstvo karakteristi�no za dr�avu SRJ. Savezna vlada je po ustavu ovla��ena da utvr�uje i vodi unutra�nju i spoljnu politiku, pa samim tim i politiku odbrane, trebalo bi da je odavno utvrdila �ta su ciljevi, ko su saveznici a ko protivnici i - prema formulaciji jednog generala - "protiv koga se nikako ne bi smelo u rat". Vlada ni�ta od toga, koliko je poznato, nije u�inila i tokom svih ratnih godina nije bilo indicija da se ona uop�te bavi odbranom i vojskom. Ukratko, SRJ je dr�ava u kojoj nije jasno postavljena pozicija i koncepcija vojske, u kojoj niko nije rekao - ho�emo da vojska bude to i to, da joj se ta�no odrede nadle�nosti. "Strategije nema, zemlja je izolovana spolja i krajnje klimava iznutra. Po�to nema osnovne ideje, sve je stihijno i u oblasti odbrane, kamen�i�i se kombinuju ali se ne zna u odnosu na �ta", ocena je jednog sagovornika.

Ni u Ustavu cela ta materija nije precizno definisana. Pre svega, najvi�i pravni akt se isklju�ivo bavi Vojskom (definisanom kao "oru�ana snaga koja brani suverenost, teritoriju, nezavisnost i ustavni poredak SRJ"), a ona je ipak samo jedan segment odbrane; pa i to poglavlje o Vojsci autori su uglavili u zadnji �as. Zatim, ni takva kakva su ustavna re�enja nikog ne obavezuju. Uzmimo primer vrhovnog komandanta. Negde u vreme rata sa NATO-om klju�ni oficiri G� -a i dr�avni mediji po�eli su da govore o predsedniku SRJ Slobodanu Milo�evi�u kao "vrhovnom komandantu" VJ. U informaciji RTS-a o postavljanju Ojdani�a i Pavkovi�a na nove du�nosti tako�e se pominjao vrhovni komandant.

Nevolja je u tom �to predsednik SRJ po Ustavu nije vrhovni komandant. On, istina, "komanduje VJ u ratu i miru", ali (�lan 40) - samo "u skladu sa odlukama Vrhovnog saveta odbrane". Pa po�to odlu�uje Vrhovni savet odbrane, to bi jedino moglo zna�iti da VJ ima kolektivnog vrhovnog komandanta. Poznato je, me�utim, da se VSO (sastavljen od predsednika SRJ i republika-�lanica) nije sastao od jeseni 1998. samo zato �to Slobodan Milo�evi� do�ivljava Mila �ukanovi�a, predsednika Crne Gore, kao politi�kog neprijatelja. Na�elnik General�taba je za sve to vreme, uklju�uju�i i rat sa NATO-om, direktno komunicirao sa predsednikom SRJ - mimo svih propisa. Miodrag Vukovi�, savetnik crnogorskog predsednika, izjavio je da je odlukom o imenovanju Ojdani�a za ministra odbrane predsednik SRJ prekr�io Ustav (jer Ojdani� nije civil), a da je imenovanje Pavkovi�a bez stava VSO-a dokaz da Jugoslavija i ne postoji.

POJEDINAC I RAT: "Nemamo odbrambenu politiku, izgra�en odnos prema ratu i miru, vojnim savezni�tvima. Tako se i moglo dogoditi da predsednik Vrhovnog saveta odbrane samostalno odlu�uje o tako kapitalnim stvarima kao �to je ulazak zemlje u rat sa NATO-om ili borbenom anga�ovanju Vojske, da jedan �ovek odlu�i da zaratimo sa najve�om vojnom ma�inerijom na svetu, sa 19 najrazvijenijih zemalja koje raspola�u sa 80 odsto svetskog bogatstva. Sa takvom ma�inerijom je u�la u rat zemlja politi�ki usamljena, izolovana, ekonomski oplja�kana, uni�tena, vojno bez ijednog saveznika. To se ne bi moglo desiti u dr�avi sa jasno definisanom odbrambenom strategijom. Zato je jedan od klju�nih zadataka budu�e demokratske vlasti da formuli�e odbrambenu politiku i koncepciju", ka�e za "Vreme" general Vuk Obradovi�, predsednik Socijaldemokratije.

Ta stranka ta�no zna kako bi postavila odbranu zemlje i koncipirala vojsku ako do�e na vlast: izbacila bi iz Ustava odredbu po kojoj Vojska "�titi Ustavom utvr�eni poredak SRJ", jer to implicira politi�ku opredeljenost Vojske; armija bi bila depolitizovana, dezideologizovana i efikasno pot�injena civilnim vlastima; vojska bi bila profesionalizovana - za pet do deset godina brojala bi 30.000 - 40.000 ljudi, a u me�uvremenu bi vojni rok bio skra�en na �est do osam meseci, i uglavnom bi se slu�io u op�tinama iz kojih su regruti; preispitala bi se veli�ina i organizacija General�taba, smanjio bi se procenat izdvajanja za odbranu. Ko �eka, mo�da i do�eka.

Ministar i na�elnik

General armije Dragoljub Ojdani� ro�en je 1. juna 1941. u selu Ravni, op�tina �ajetina. Zavr�io je pe�adijsku podoficirsku �kolu (1958), Vojnu akademiju kopnene vojske (1964), Komandno�tabnu akademiju i �kolu nacionalne odbrane. Magistar je vojnih nauka (1985, tema "Optimizacija zapovesti komandanta divizije kopnene vojske").

Dvaput vanredno unapre�ivan, jednom u �in kapetana, drugi put u �in general-majora. Tokom karijere bio je komandir �ete, zatim nastavnik na Vojnoj akademiji. Prekomandovan na Kosovo, slu�bovao u �akovici i Prizrenu. Jedinica Pri�tinskog korpusa JNA kojom je komandovao potpukovnik Ojdani� progla�ena je 1985. za najbolju u kopnenoj vojsci. Bio predsednik SK-a u Pri�tinskom korpusu. Kasnije je bio na�elnik Odeljenja u Upravi G�-a, u vreme rata 92/93. komandant U�i�kog korpusa (sa �inom pukovnika, unapre�en u �in general-majora 20. aprila 1992) i komandant takti�ke grupe "Drina", koja je operisala na teritoriji BiH. Posle miniranja vi�egradske brane, 1992, u�ao u Vi�egrad sa svojim jedinicama. Bio je na�elnik �taba (93), i komandant Prve armije VJ (94), i zamenik na�elnika G� (jun 1996). General-pukovnik postao 16. juna 1997. Ojdani� je 24. novembra 1998. postavljen na mesto na�elnika General�taba Vojske Jugoslavije. Ukazom predsednika SRJ postao je prvi general armije u VJ-u, 15. juna 1999. Za zasluge u suprotstavljanju NATO agresiji odlikovan Ordenom slobode. Protiv njega je u vreme rata podignuta optu�nica pred Ha�kim tribunalom koja ga tereti za ubistva, deportacije i progone na politi�koj, rasnoj i verskoj osnovi, �to predstavlja zlo�ine protiv �ove�nosti i povrede ratnog prava. Govori francuski jezik. O�enjen je (supruga Ljubina).

General-pukovnik Neboj�a Pavkovi� ro�en je 10. aprila 1946. godine u Senjskom Rudniku kod Despotovca, op�tina �uprija. Vojnu akademiju zavr�io 1970. Slu�bovao u Bile�i, Mostaru i Banjaluci, gde je komandovao 16. motorizovanom brigadom. Bio na�elnik katedre operative u �koli nacionalne odbrane u Beogradu. Od '94. na Kosovu. Komandant Pri�tinskog korpusa 1996.-98. �in general-majora dobio u junu '96, na mestu na�elnika odeljenja za operativne poslove Pri�tinskog korpusa. Vanredno unapre�en u �in general-potpukovnika '98. godine, ukazom predsednika SRJ. Krajem decembra te godine imenovan za komandanta Tre�e armije VJ. U �in general-pukovnika unapre�en po okon�anju NATO agresije. Generala Ojdani�a zove "�ef". Hobi mu je slikanje, akvareli i ulja.