Nasilje i vlast
Od dekontaminacije do likvidacije
Kada se pore�aju javna izja�njavanja nadle�nih i nenadle�nih ministara, neminovno se stekne utisak kako se ovde zaista bli�i kulminacija represije, straha, nasilja, mr�nje i sveop�te nesigurnosti koja ulazi u svaku porodicu
Gotovo svi koji su imali prilike da pro�log �etvrtka uve�e vide i �uju potpredsednika srpske vlade i lidera radikala Vojislava �e�elja kako preti novinarima pojedinih medija da �e zbog "izdajni�kih aktivnosti", "primanja ameri�kih para", "sau�esni�tva" u ubistvu ministra vojnog Pavla Bulatovi�a i ostalih subverzivnih aktivnosti i sami do�i na red za likvidaciju sutradan su tvrdili kako im je kod �e�elja ovog puta bilo pone�to �udno. Dok je na svojoj redovnoj konferenciji za �tampu pominjao likvidacije, glas mu je o�igledno povremeno fal�irao. �inilo se da njemu koji ina�e ima neverovatnu pokretnu silu jezika ovoga puta nedostaju re�i i da je, mo�da zate�en onim �to je prvobitno izgovorio, po�eo da mrsi u krug �to mu nije ba� svojstveno. U jednom trenutku zvu�ao je �ak kao neko ko sam sebi izra�ava sau�e��e, da bi se odmah zatim trgao i udario po neprijateljima svih boja, prelaze�i za�as sa (za njega) ne ba� tipi�ne pateti�nosti na (za njega) tako karakteristi�nu bahatost. Sve u svemu, ni nalik onom �oveku koji je pre samo nekoliko nedelja na kongresu svoje stranke ponovo pomerao zapadne srpske granice na liniju Karlobag-Karlovac-Virovitica i govorio o privremeno okupiranim srpskim teritorijama ili, ne�to kasnije, na radikalskom postkongresnom balu, oki�en crvenom lentom, gazio onako kako to obi�no �ini - kao da mu je more do kolena.
Predsednik Socijaldemokratske unije dr �arko Kora� ina�e psiholog po struci, tvrdio je sutradan kako je �e�eljev govor bio "izraz u�asnog straha". "Kada je �ovek u strahu, dolazi do tzv. dekompenzacije, odnosno do osloba�anja straha napadom na druge. On tako sebi deluje mo�nije i ima potrebu da se drugi pla�e namesto njega. To smo ju�e videli na �e�eljevoj konferenciji za �tampu, a bojim se da �emo toga videti jo�", primetio je Kora�. Koji dan kasnije, na tribini Medija centra, i psiholog �arko Trebje�anin tvrdio je ne�to sli�no - da ulazimo u haoti�no doba gde i oni koji su izazvali strah ispu�taju konce iz ruku i vi�e ne mogu da zaustave talas nasilja. Trebje�anin je istovremeno upozorio kako je i vlast i te kako zapla�ena: "Iza �e�eljevog govora krije se u�asan strah, ose�anje potpune bespomo�nosti i �ivotne ugro�enosti."
NAHVATANI ZORT: Psiholozi,
dakle, ka�u da se potpredsednik Vlade Srbije izgleda nahvatao nekog zorta. Iskreno
re�eno, nije svejedno ni novinarima. Pogotovo kada im poru�e da �e biti ka�njeni kad
za to do�e vreme. Uz to, �e�elj je poznat i kao uporan �ovek, koji jako dr�i do
narodnih mudrosti i epike. On svakako ne bi voleo da jednoga dana neko, tako�e epski, za
njim ka�e - "sramota je takvome junaku, �ilitnut se, ne pogodit cilja". Ovaj
�e�elj nije, naravno, onaj iz 1993. koga opisuje dr Mira Markovi� (vidi antrfile
"Utisak" uz ovaj tekst - op.aut.), ve� potpredsednik srpske vlade. Zato i
ostaje nejasno da li je pomenuta likvidacija novinara deo zvani�ne politike Vlade Srbije,
njegov li�ni stav, ili ne�to sasvim tre�e. Na primer, sklonost vlasti koja sve vi�e
li�i na likvidacionog upravnika jedne dr�ave da olako upotrebljava re�
"likvidacija".
�e�eljev nadre�eni, predsednik srpske vlade Mirko Marjanovi�, nije se oglasio iako su pojedine stranke (DSS) tra�ile od njega da ka�e �ta je posredi. Ministar pravde Dragoljub Jankovi�, upitan za poja�njenje ovih pretnji, tvrdio je da nije pro�itao �e�eljevu izjavu i dodao da u principu ne voli da komentari�e tu�e izjave. Ministar za nauku u Vladi Srbije Branislav Ivkovi� primetio je da tako ne�to mora biti samo �e�eljev "li�ni stav". Ministar informisanja u istoj vladi, i jedan od najistaknutijih radikala Aleksandar Vu�i� objasnio je kasnije kako Ivkovi� sigurno nije ni znao �ta ga novinari pitaju. Za svog partijskog �efa rekao je da je "pogodio u su�tinu poku�aja ameri�kih obra�una sa svime �to je srpsko, sa svime �to je nacionalno i patriotsko u Srbiji i SRJ". Zbog toga je, po mi�ljenju ministra Vu�i�a, kasnije pokrenuta �itava hajka prozapadnih i proameri�kih medija u Srbiji protiv radikala. U svom prvom ogla�avanju na ovu temu Vu�i� je optu�io neke opozicione stranke i neke nezavisne medije da su odgovorni za ubistvo Pavla Bulatovi�a ("Nije bilo dovoljno ni to �to su po nalogu stranih obave�tajnih slu�bi, onih koji pla�aju te iste medije, likvidirali saveznog ministra Pavla Bulatovi�a. Njegov �ivot, njegova �rtva, nije bila dovoljna."). Kada je drugi put progovorio na istu temu, Vu�i� je uglavnom pominjao strane obave�tajne slu�be kao likvidatore i �ak poru�io kako ne�e biti ni ga�enja i gu�enja medija. Savezni ministar za informisanje Goran Mati�, koji izgleda honorarno radi i kao prvi federalni policajac, gotovo u svemu se slo�io sa stavovima Vojislava �e�elja i zaklju�io kako su "pojedini doma�i mediji produ�ena ruka onih koji su nas bombardovali". Na sli�noj talasnoj du�ini je i savezni ministar za telekomunikacije Ivan Markovi�.
Kada se pore�aju sva ova javna izja�njavanja nadle�nih i nenadle�nih ministara, neminovno se stekne utisak kako se ovde zaista bli�i kulminacija represije, straha, nasilja, mr�nje i sveop�te nesigurnosti koja ulazi u svaku porodicu. Posle serije nerazja�njenih ubistava koja su stigla i do dr�avnog vrha, svaka nova pretnja, kako je to ovih dana primetio kolega Aleksandar Tijani�, postaje "smrtno ozbiljna". Otkako je �e�elj pokrenuo onu lavinu, Tijani� je ujedno i prvi novinar na koga je re�imska �tampa direktno uperila prstom. Prvo Tanjug, zatim "Borba" optu�ili su ga "da je znao" kako se priprema ubistvo ministra vojnog. Novinarima nenaviknutim da veruju svojim o�ima, da postavljaju pitanja ili prime�uju bilo kakvu dru�tvenu patologiju oko nas (na primer da "dvadeset porodica, tri stranke, dve banke i jedna televizija" odre�uju sudbinu �itave Srbije) Tijani� je postao sumnjiv jer je u banjalu�kim "Nezavisnim novinama" posle ubistva �eljka Ra�natovi�a Arkana nagovestio da ima jo�, odnosno da beogradska spirala smrti kre�e dalje. Na sli�an na�in, u aprilu ove godine, odva�ni komentator "Politike ekspres" pomenuo je novinara Slavka �uruviju. Nekoliko dana kasnije �uruvija je usred bela dana ubijen ispred ulaza u ku�u u kojoj je �iveo. Onima koji izgleda znaju kad bi koji beogradski novinar mogao da umre Tijani� je poru�io kako bi rado izbegao da pre vremena do�e na sopstvenu sahranu.
PIT BULOVI: Pri�e o likvidacijama oti�le su toliko daleko da je predsednik Socijaldemokratije Vuk Obradovi� u jednom trenutku pozvao Slobodana Milo�evi�a da obuzda svoje pit-bulove. Onima koji sede u vladi, a unapred znaju kako se na na�oj teritoriji do mile volje igraju strane obave�tajne slu�be i ubijaju koga stignu, Obradovi� je postavio i sasvim logi�no pitanje - pa �to su ih pustili da slobodno vr�ljaju?! Predsednik SRJ Slobodan Milo�evi� okupio je u me�uvremenu predstavnike najvi�ih pravosudnih organa u zemlji i pozvao ih da dosledno primenjuju zakone i doprinesu afirmisanju vladavine prava. Zatim je pro�lo nekoliko dana i niko od pozvanih na dosledno primenjivanje zakone nije rekao ni re� o istupu Vojislava �e�elja, iako je svakome ko je ikada samo pro�ao pored pravnog fakulteta prili�no jasno da u pro�lonedeljnom istupu potpredsednika vlade i novope�enog profesora prava ima svega - zloupotrebe �injenica, elemenata klevete, pretnje li�noj i imovinskoj bezbednosti, ugro�avanja javne bezbednosti zemlje...
I ovoga puta, kao i u mnogim prethodnim sli�nim situacijama, dogodilo se da su se julovci u potpunosti slo�ili sa onim �to �e�elj govori, dok socijalisti ponovo nisu bili odavde. Ili nisu ni�ta primetili. Slaganje JUL-a i radikala sasvim je razumljivo ako se zna da i jedni i drugi ve� mesecima nose u d�epovima �ibere za merenje patriotizma, hrabrosti, dobronamernosti ili odanosti medija njihovoj politici. U decembru pro�le godine iz JUL-a su najavili da �e ubudu�e nositi i "Gajgerov broja�" jer sledi hitna i neizbe�na dekontaminacija zabludelih "narodnih izdajnika". U tom saop�tenju bilo je govora i o "objedinjavanju i koordiniranju informativne delatnosti". Od dekontaminacije u decembru, stiglo se i do likvidacije u februaru. Sve to vreme socijalisti se i dalje pona�aju kao potpla�eni policajac koji ne obilazi sopstveni reon dok lokalne siled�ije ne umlate onoga koga su naumili. Ponekad kao da �ele da nam stave do znanja kako bi ova zemlja izgledala kada bi njome vladali samo njihovi koalicioni partneri. Pozivaju�i se na izvore iz RTS-a, �ovi�eva Demokratska alternativa u saop�tenju za javnost tvrdi da se i ovoga puta ni�ta nije doga�alo bez znanja socijalista. Navodno, prvi prilog sa �e�eljeve konferencije za �tampu bio je prili�no oskudan i �krt, kao i obi�no (nejednom su se radikali �alili kako je njihova vidljivost na RTS-u prili�no mala i tra�ili od Milanovi�a da ih primeti). Tek posle intervencije Nekoga, ka�u u DA-u, prvi �ovek u Takovskoj 10 odlu�io je da pusti celu �e�eljevu tiradu od koje se "zatresla cela Srbija". U istom saop�tenju se tvrdi kako je lider radikala ponovo iskori��en, ovoga puta u panici zbog nagove�taja da bi Slobodan Milo�evi� uskoro mogao da ga pusti niz vodu.
OJ SRBIJO, MAJKO: Iskreno re�eno, to da se Milo�evi� sprema da se otarasi �e�elja nije ba� previ�e vidljivo. Ali da pro�log �etvrtka �e�elj nije bio onaj stari videlo se i te kako. Oni koji su ube�eni da se lider radikala ne�ega upla�io razvijaju ovih dana razli�ite teorije o mogu�oj prirodi tog "straha". Zlobnici tvrde kako je �e�elj na RTS-u izgleda �uo da savez sa Rusijom i Belorusijom tek �to nije, pa se zabrinuo da �e u tom savezu najverovatnije morati da va�e isti demokratski standardi. Predsednik Belorusije Luka�enko je naime nedavno dozvolio tamo�njoj opoziciji da se svakoga dana pojavi na udarnim TV vestima u trajanju 1,5 minuta + 10 minuta na dve najve�e radio stanice, i to pod uslovom da prilozi budu snimljeni dan ranije. Drugo, ni�ta manje zlobno tuma�enje ka�e kako je �e�elj pomalo dekoncentrisan jer je na nedavnom kongresu svoje stranke preterao kada je preko razglasa u Centru "Sava" pu�tao onaj omiljeni radikalski hit "Oj Srbijo majko, ote mi se krik, Vojo �e ti �e�elj biti predsednik", �to se nije svidelo koalicionim partnerima. Ima i sasvim ozbiljnih mi�ljenja kako �e�elju nije ba� prijatno saznanje da mu je doskora�nji telohranitelj nedavno upucan u Sur�inu (ma �ta iza toga stajalo). Prili�no uverljivo deluje i pretpostavka da se potpredsednik srpske vlade, ina�e �ovek poznat po nu�enju lakih, naglih i brzih re�enja, posle ubistva Pavla Bulatovi�a najednom na�ao pred nemogu�no��u da i sebi samom objasni �ta se to zbiva u dr�avi u kojoj u pri�e sa naslovne strane spada i to da neko nije ubijen. Opisuju�i ono �to se trenutno zbiva, profesor Dragor Hiber izuzetno precizno uvi�a kako srastanje parapolitike, paraprivrede i kriminala stvara sivu zonu u kojoj se kao �rtve pojavljuju i oni koji u�estvuju u privrednom i politi�kom �ivotu a ne pripadaju mafija�kim grupama. "Po�elo je sa jezdama, stambenim zadrugama �iji su direktori bili ubijani, vinarijama po Slavoniji, ratnim profitima, a zavr�ilo se tako �to u imid�u �efa kriminalne bande, dr�avnog rukovodioca i biznismena vi�e nema razlike. Ozbiljni kriminalci odavno ne nose zlatne lance preko ko�ulje", tvrdi dr Hiber u "Glasu javnosti".
Sam �e�elj bi mogao biti nervozan i zbog sve rasprostranjenijeg uverenja da se od "najdoslednijeg" srpskog politi�ara pretvorio u politi�ara koji je najvi�e odstupio od svojih nekada�njih uverenja. Otkako je na vlasti �e�elj je poprili�no zaboravio gotovo sve ono za �ta se nekada zalagao. On dodu�e i dalje pri�a o Velikoj Srbiji, ali retko pominje slobodu �tampe, staru deviznu �tednju ili finansijsku elitu stvorenu u poslednjih desetak godina. Ispada da radikali kao stranka "nezadovoljnih revan�ista" i nisu ba� toliko nezadovoljni. Tobo�e ne prihvataju kumanovski sporazum kojim se kr�i njihovo najupornije ponavljano obe�anje da nijedan strani vojnik nikada ne�e kro�iti na Kosovo, a zatim skru�eno ostaju u vladi kada na Kosovo stigne 50.000 do zuba naoru�anih vojnika.
Milan St. Proti� iz Saveza za promene tvrdi da je ono �to je �e�elj izgovorio pro�le nedelje samo uvod u predizbornu kampanju, i da je re�im o�ito krenuo da se razra�unava i preti svima koji misle druga�ije. Ukoliko je ova pretpostavka ta�na, a �ini se da jeste, lider radikala svakako veoma dobro zna da je u ovom trenutku bar 40 odsto bira�kog tela neodlu�no za koga da glasa i da li uop�te da iza�e na izbore. �e�elj zna i to da je izborna pobeda opozicije mogu�a samo u slu�aju velikog odziva bira�a. Zato je pri�a o likvidaciji "novinara izdajnika" zgodna da se oni sa ionako slabom motivacijom dodatno odvrate od izbora. Aleksandar Tijani� ovih dana pi�e da je vlast u Srbiji zapravo u panici jer uvi�a da ne�e ve�ito trajati.
Ne tako davno Vojislav �e�elj je pretio kako �e bombardovati Rim i London, a planirao je da nekako dobaci i do Va�ingtona. Onda je �irinovski zakasnio sa onim obe�anim tajnim oru�jem, i svi su se izvukli. Jedino je Beograd bombardovan. Pretnja se sada usmerava prema novinarima. Potpisnik ovog teksta zna jednoga koji je u zadnje vreme �esto pisao o misterioznim likvidacijama. Pre nekoliko dana preko mobilnog telefona je dobio pisanu poruku: "Pazi �ta pi�e�, znamo gde stanuje�." Nije za zezanje.
Nenad Lj. Stefanovi�
