Zakon o prodaji poslovnog prostora u dr�avnoj svojini

Nasilje na kvadrat

Problem nacionalizovanog prostora, pa ni gradske javne svojine, nije tako mali kako se �ini dr �e�elju, i sve dok se to pitanje ne raspetlja - nikakva fer privatizacija, �ini se, ne�e biti mogu�a

Iako je u Skup�tini Srbije munjevito usvojen Zakon o posebnim uslovima prodaje odre�enih nepokretnosti u dr�avnoj svojini (21. decembra), dakle zakon o prodaji gradskog poslovnog prostora, koji je jo� mesec dana pre usvajanja najavio republi�ki ministar finansija Borislav Mila�i�, a istog dana potpisao predsednik Srbije Milan Milutinovi�, iz nekog neobja�njivog razloga on se na terenu naziva "�e�eljevim zakonom". Neki ovaj naziv vezuju za okolnost da je Vojislav �e�elj u svojstvu potpredsednika Vlade Srbije potpisao uredbu koja prati taj zakon (29. decembra). Drugi se pozivaju na glasine da socijalisti nisu znali sadr�inu zakona sve dok nije osvanuo na dnevnom redu Skup�tine, pa i na �ar�ijsku pri�u da taj zakon navodno nije prethodno ni vi�en u Republi�koj direkciji za imovinu, mada ona treba da vodi celu akciju i prikupi prihod od prodaje. Simptomati�no je u tom smislu da je direktor ove direkcije tek 13. januara postao Neboj�a Pr�i�, mada je rok za prijave za kupovinu lokala od 30 dana bio ve� u toku (istekao je 29. januara).

Na drugoj strani, da je ovaj zakon po ukusu �efa radikala naro�ito se videlo kada je �e�elj krajem pro�le godine gotovo nervozno odbacio pitanje - ne prodaje li se ovim zakonom tu�a imovina, po�to je ve�ina najatraktivnijih lokala u gradovima plen nekada�nje komunisti�ke nacionalizacije. Doktor pravnih nauka i pravni profesor tada je potegao argument zastarelosti, pa je �ak rekao da je od nacionalizacije poslovnog prostora protekao dovoljno dug rok �ak i za ubice (a nekmoli, po toj logici, za one koji su otimali tu�e), pa se ni oni ne mogu vi�e sudski goniti. Dr �e�elj �e mo�da morati da osve�i znanja o zastarevanju i nezastarevanju politi�kog, pravnog i svakog drugog nasilja.

KUPOVINA BEZ PARA: Pomenuti zakon o prodaji poslovnog prostora nije do�ekan sa protestima samo kod starih vlasnika nacionalizovanih lokala i kod opozicije koja dr�i vlast u svim ve�im gradovima Srbije i kojoj se ovim zakonom umanjuje pravo gazdovanja poslovnim prostorom i pravo zahvatanja oko polovine prihoda iz zakupnina (a da ne govorimo o tome da se manipulacijom atraktivnim lokalima ostvaruje i mnogo drugih sumnjivih provizija, ro�a�kih usluga i "kupovine ljudi" en general). U proteste zbog dono�enja ovog zakona uklju�ili su se i sindikati trgova�kih i ugostiteljskih preduze�a u dru�tvenoj svojini koji se pla�e privatizacije lokala u kojima rade decenijama i u koje su (kako ko) mnogo ulagali da ih osavremene, gra�evinski odr�e i unaprede. Kako su trgova�ka i ugostiteljska preduze�a u dru�tvenoj svojini i ina�e u velikoj krizi i kako se blizu pola miliona zaposlenih zbog toga ve� ose�a ugro�enim, pitanje prodaje tih lokala nabijeno je strahom za golu egzistenciju. Tim pre �to direktori ovih preduze�a mogu u celu operaciju u�i �ak i kad preduze�e "nema �utu banku" , ako negde do kraja februara ili po�etka marta (rok za uplatu cene lokala od dana potpisivanja ugovora po zakonu je 30 dana) na�u nekog likvidnog privatnika koji �e avansno odmah prekupiti poslovni prostor �iji je zakupac dru�tvena firma (te tako dati novac za prvu kupovinu). Uostalom, uz poznatu tajanstvenost ovda�njih dr�avnih ustanova, ti direktori, uglavnom podobni �lanovi stranaka na vlasti - mogu, tamo gde treba, za ciljnu prodaju obezbediti i neformalni, du�i rok pla�anja cene lokala ili kredit od neke paradr�avne banke.

U celu operaciju, prema izjavama srpskog ministra finansija Borislava Mila�i�a, Republika ulazi pre svega iz fiskalnih razloga, jer po mnogim prora�unima ona u svojini ima oko 100.000 kvadratnih metara poslovnog prostora, �to zna�i da bi teorijski na prodaji mogla uzeti oko dve milijarde maraka. Pa ako proda samo deset odsto te imovine, eto za obnovu Srbije od bombardovanja pristojnih 200 miliona nema�kih maraka.

SLAB ODZIV: U ovom trenutku jo� nije potpuno jasno da li se spomenuta o�ekivanja mogu ostvariti, osim �to je navodno u Direkciju za imovinu stiglo oko dve hiljade prijava zainteresovanih. Posle spomenutog 29. januara, roka za prijavljivanje, treba da pro�e jo� deset dana da Direkcija po�ne sklapanje ugovora o prodaji, ali ni tada se jo� ne�e ta�no znati obim operacije - sve dok ne istekne pomenutih 30 dana za isplatu cene. Prema informacijama iz gradova, koje su suprotne vestima iz Direkcije, odaziv na ponu�enu prodaju nije velik, a to se tuma�i navodno visokim cenama (cena lokala ravna je 30-godi�njoj zakupnini), malobrojno��u likvidnih kupaca, op�tom dekonjunkturom, strahom da se u�e u posao sa nacionalizovanim lokalima (koji sutra mogu, eventualno, biti denacionalizovani), pa i relativno kratkim rokovima za pla�anje cene.

Potpredsednik beogradske vlade zadu�en za finansije Bojan Dimitrijevi� smatra da je vlast svesna da ne�e dobiti onoliko para koliko je o�ekivala. Prema njegovim re�ima, ciljevi ove akcije su i "oduzimanje finansijskih instrumenata mo�i lokalnim vlastima", kao i procena da �e sada�nji zakupci lokala, bliski establi�mentu, mo�i za male pare da otkupe vredan poslovni prostor. �to se ti�e razvla��ivanja lokalnih vlasti, prodaja poslovnog prostora ima�e efekta jer su op�tine poput Starog grada u Beogradu od zakupa ubirale i do 70 odsto, pa i vi�e svojih prihoda. U svakom slu�aju, gradske vlasti ra�unaju na 30 odsto manje prihode u ovoj godini po osnovu zakupa poslovnog prostora.

Otkup za male pare po ovim cenama nije mogu�, mada ljudi iz Direkcije najavljuju mogu�nost njihovog obaranja, ukoliko se to proceni oportunim. Upravo u tom pravcu razmi�lja i na� sagovornik. On ka�e da interesovanje kupaca ne�e biti veliko, s obzirom na cene, i da treba o�ekivati uredbe kojima �e one biti korigovane.

GUBICI BEOGRADA: Stru�njaci za finansije pri lokalnim skup�tinama i vladama ne bave se time ho�e li vlast uspeti da namakne pare za obnovu, ve� se pitaju da li je prodaja poslovnog prostora samo nastavak trenda oduzimanja njihovih ingerencija. Beograd je, na primer, kao glavni grad dobijao 15 odsto prihoda na porez na promet napla�enih na teritoriji grada, dok je po osnovu finansiranja op�tina sa iste stavke dobijao dodatnih 12 odsto napla�enog poreza. Kada je opozicija preuzela vlast u glavnom gradu, odlukom republi�kih vlasti ta stopa je smanjena na 7,5 odsto, da bi krajem pro�le godine bila dodatno umanjena i oborena na 4,7 odsto. Recimo samo da u Po�arevcu ta stopa iznosi ne�to iznad �est odsto, u Dimitrovgradu vi�e od deset procenata, a u Crnoj Travi �ak 95 odsto. Kada se ovom doda smanjenje prihoda od naplate komunalne takse, koja se odbija direktno od plata zaposlenih, ispada da je Beograd na gubitku od 700 do 800 miliona dinara.

Beograd je, re�i �e gradske vlasti, i pre nego �to je ostao bez poslovnog prostora opstajao zahvaljuju�i taksi od tri odsto, koja mu donosi oko 80 miliona dinara mese�no. Zbog toga, ka�e Dimitrijevi� za "Vreme", beogradska vlast Srpskog pokreta obnove nije mogla da zadr�i tekovinu nekada�nje koalicije "Zajedno", koja je ovu taksu ukinula.

Sa pukog teorijskog stanovi�ta, akcija Republike bi se mogla opravdati argumentima koji idu u prilog svakoj privatizaciji. No problem nacionalizovanog prostora, pa ni gradske javne svojine, nije tako mali kako se �ini dr �e�elju, i sve dok se to pitanje ne raspetlja - nikakva fer privatizacija, �ini se, ne�e biti mogu�a. Zato i ova akcija li�i na nasilnu preraspodelu kapitala u re�iji onih koji se nisu ovde pomu�ili da ga stvore.