Cijanid
Umrla je Tisa
Kada je 30. januara došlo do havarije u rumunskom rudniku zlata u mestu Baja Mare, Mađari su podigli uzbunu jer je bilo pitanje dana kada će talas zagađene vode dospeti u Tisu. Kada se prekjuče otrovna voda iz Tise ulila u Dunav, nadležni su nastavili sa umirujućim izjavama o tome da "koncetracija cijanida nije iznad normale"
Ljudi u Senti već govore o
Tisi kao o "bivšoj reci". Samo tokom jednog dana, prošle subote, izvučena je
čitava tona otrovane ribe. Lokalna civilna zaštita podelila je ljudima plastične
kombinezone i rukavice, podeljeno je i nešto benzina da bi čamci mogli da plove. Mnogi
je pecaroš zaplakao videći kakve je komade "upecao" cijanid umesto njegov
mamac.
"Možda ću neku ribu pržiti, ali iz Tise sigurno ne", govori setno kuvarica u jednoj od kafana u Senti i dodaje, "Nažalost, to je velika šteta. Kako li će tek biti ribarima koji od toga žive."
"Vodu pijemo, ali ne iz Tise", kaže jedan od lokalnih pecaroša koji je svojim čamcem krstario rekom sakupljajući uginulu ribu koja pluta po površini reke. Potom malo ćuti, a onda kao za sebe zaključuje: "Ljudi su bili dobri noćas."
Subota, vedar dan, devet stepeni celzijusa iznad nule.
PROZVANA I ESMERALDA: Lokalna kablovska televizija i štampa objavili su upozorenje da voda iz Tise više nije ni za riblju čorbu, a kamoli za piće. Ni za stoku, a kamoli za ljude. Na banderama su plakati koji upozoravaju na otrov u reci. Na njima dominira više nego jasno upozorenje - mrtvačka glava.
"Ono što smo organizovali, da se sačeka talas zagađene vode iz Mađarske i mrtva riba koja pluta površinom reke, to je dobro, ali ono što nas tek čeka, to je ono što je za nas tragično", kaže Atila Juhas, gradonačelnik Sente. Čelni ljudi potiskih opština sastali su se prošlog četvrtka, dva dana uoči očekivanog dolaska zatrovane vode iz Mađarske, da bi se dogovorili šta im valja činiti. Očekivali su da će doći i neko iz Vlade Srbije, neko iz Ministarstva za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu ili Ministarstva za zaštitu sredine. Džaba su se nadali.
Kada je 30. januara došlo do havarije u rumunskom rudniku zlata u mestu Baja Mare, i kada se saznalo da je u lokalnu rečicu Samoš ispuštena velika količina cijanida koji se koristi u procesu odvajanja zlata od jalovine, Mađari su podigli uzbunu jer je bilo pitanje dana kada će talas zagađene vode dospeti u Tisu. Koncentracija cijanida u oko 10.000 kubika vode, dvesta puta veća od dozvoljene u litri, bila je isuviše velika da bi bilo ko imao iluzija o tome da će se otrov u vodi razblažiti i količina smanjiti pre nego što se Samoš ulije u Tisu. Ono što se dogodilo, međutim, prevazišlo je i najcrnje slutnje. Bila je to egzekucija jedne od najlepših reka u tom delu Evrope.
Početkom februara Mađari su podigli sve, od resornih ministara do službi na terenu. U svet su otišle prve fotografije ogromne količine mrtve ribe koja pluta površinom reke u agoniji. Vodovodi u gotovo svim mađarskim gradovima duž reke prerađuju vodu iz Tise, i ono što su Rumuni nazvali "ekološkim incidentom" Mađari su nazvali "ekološkom katastrofom".
Da ekološka katastrofa od lokalnog postane globalni problem pobrinuo se CNN. Početkom ove sedmice, gotovo dve nedelje posle havarije u rudniku Baja Mare, priča o ubijanju Tise postala je prva vest. Oglasila se i Evropska komisija izjavom o spremnosti da se "pomogne u oceni štete", uz dodatak da se "razmatra mogućnost da li bi neka urgentna pomoć već mogla biti poslata da bi se umanjile razmere katastrofe". Prozvan je i većinski vlasnik rumunskog rudnika zlata, australijska multinacionalna rudarska kompanija "Esmeralda".
"Nije dokazano da smo mi uzrok zagađenju Tise", hladnokrvno je za CNN izjavio predsednik te kompanije Bret Montgomeri, koristeći sve vreme razgovora izraz "ekološki incident".
NEZAINTERESOVANA VLAST: Posle prvih vesti o pomoru ribe u mađarskom delu Tise i talasu otrova koji će neminovno stići i do naše zemlje, novinari u Beogradu su uzaludno pokušavali da dobiju bilo kakvu informaciju od nadležnih o tome da li se nešto preduzima kako bi se katastrofa spremno dočekala. Ministarstvo za zaštitu čovekove sredine proglasilo se nenadležnim (3. februar), i prosleđivalo zainteresovane ka Ministarstvu za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu. Tamo, pak, zid ćutanja i upućivanje na Hidrometeorološki zavod i javno preduzeće "Srbijavode".
"Redovno kontrolišemo kvalitet vode Tise na ulasku u našu zemlju, i za sada nema podataka o prisustvu cijanida", saopšteno je tada novinarima iz Hidrometeorološkog zavoda.
I dok je cijanid ostavljao pustoš, a Tisa valjala otrov ka Segedinu i našoj zemlji, Vlada Srbije je zasedala i odlučila, između ostalog, da ugroženima od podzemnih voda u Vojvodini odobri povoljne kredite za sanaciju štete koju su pretrpeli. O nadolazećoj opasnosti, bar ako je suditi po zvaničnom saopštenju, ni reči. Nema tog cijanida koji može da omete negovanje duha obnove i izgradnje.
"Sve reke su u nadležnosti republičkih i pokrajinskih javnih preduzeća", kaže Atila Juhas. "Drugim rečima, mi ovde u Senti nismo merili zagađenje, a od nadležnih nismo ni dobili informacije o količini cijanida u vodi Tise. Poslednju informaciju (11. februar) dobili smo od Mađara, iz Segedina."
A onda je u noći između petka i subote (12. februar) talas otrova stigao do nas. Ljudi koji su te noći dežurali na reci bili su užasnuti prizorom mrtve ribe koja pluta po površini i svi pominju miris gorkog badema koji se osećao. Ujutro su mogli da vide i mrtve ptice koje su ili pile zatrovanu vodu iz reke ili pojele uginulu ribu.
"Mađari su već pokušali da očiste reku. Valjda zato doza cijanida kod nas nije dvesta puta veća već samo osamdesetak puta", kaže Atila Juhas, gradonačelnik Sente. "Ali bez obzira na to, osamdeset posto riba u reci već je uginulo. Otiđite na Halas Čardu, i sve će vam biti jasno. Naši ribari i pecaroši skupili su već skoro pola tone mrtve ribe."
Samo tokom prve noći i jutra iz Tise kod Sente je izvađeno 600 kilograma mrtve ribe. Do kraja dana količina će se popeti na tonu, a do srede, dok ovo pišemo, iz Tise je, kako prenosi štampa, kod Kanjiže ukupno izvađena tona mrtve ribe, kod Sente i Bečeja po tona i po, kod Ade tri tone, a kod Titela čak sedam tona.
Mrtvu ribu koju skupe na
površini reke lokalni alasi i pecaroši odnose do iskopanih rovova i tamo zakopavaju.
Baci se po njima malo hlora i negašenog kreča, takav je propis. Propis kaže da se
uginula riba ima zakopati najmanje pet kilometara od naseljenog mesta, dva od vodotoka i
tri od zaštićenih prirodnih zona. Dubina jame mora biti najmanje tri metra, i još metar
ispod ne sme biti podzemnih voda. U Kanjiži takvo mesto ne mogu da nađu iz prostog
razloga što su ove godine podzemne vode izuzetno visoke. U Senti ribu zakopavaju na mestu
na kome je planirano da bude gradska deponija.
Uz ribe i ptice, poslednjih dana ljudi nalaze na obali oko reke i mrtvu divljač. Ipak, još nema vesti o tome da je formirana komisija ili neko telo koje će obići teren i bar okvirno proceniti kolika je razmera štete. Nadležni se za sada zadovoljavaju igrom brojki, milimikrogramima i saopštenjima usmerenim ka smirivanju javnosti.
UMIRUJUĆE IZJAVE: Otpravnik poslova ambasade Rumunije u Beogradu pozvan je u Ministarstvo inostranih dela gde mu je povodom zagađenja reke uručena nota u kojoj se ukazuje na "teške posledice koje je taj događaj izazvao u SRJ, uništavanjem ribljeg fonda i celokupne faune u Tisi, kao i ugrožavanjem priobalja". Ostaje samo da se pretpostavlja kako su potku za ovakve formulacije iz note ljudi iz SMIP-a dobili od kolega iz Ministarstava za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu ili zaštitu čovekove sredine. U vreme kada je rumunskom diplomati uručivana nota javnost još nije bila zvanično obaveštena o razmerama štete.
"Ministarstvo ekologije ne bavi se kako treba onim što nas je snašlo", smatra Atila Juhas, gradonačelnik Sente. "Ovo nije lokalni problem, ovo nije ekološka katastrofa, ovo je trovanje jedne čitave reke. Kako sada stvari stoje, proći će godine da se stvari vrate u normalu, da ponovo imamo ribe i da opet 'procveta' Tisin cvet."
Poslednje pomenuto niti ste ranije mogli niti sada možete da uberete i u buketu poklonite svojoj dragoj. Tisin cvet je u stvari leptir, jedinstvena vrsta u Evropi. Larva godinu dana živi u rečnim biljkama, a onda izleti na površinu i ljudima pruži nezaboravan prizor hiljada leptira koji lepršaju nad rekom. Za samo dvadeset minuta života leptiri polože jajašca i obezbede sledeću generaciju. Ko je tokom tog trena uhvatio leptira u mrežu i čiodom ga zakačio u svoju kolekciju još će i znati kako izgleda. Ostali, pravac u prirodnjački muzej.
Kada se prekjuče otrovna voda iz Tise ulila u Dunav, nadležni su nastavili sa umirujućim izjavama o tome da "koncetracija cijanida nije iznad normale", ali se javnost, posebno u Beogradu, poprilično uznemirila informacijom da je "preventivno" zatvoren vodovod u Vinči.
Profesor Dragan Joksović, načelnik Nacionalnog centra za trovanja pri Vojnomedicinskoj akademiji iz Beograda, kaže da još nema podataka o kom je cijanidu reč.
"Ako se radi o kalijumovim i natrijumovim solima, onda će se to brže razložiti. Ako je pak reč o solima teških metala, onda to može da traje mnogo duže, da se kreće po mulju neko vreme, jer su to relativno stabilna ali teška jedinjenja pa padaju na dno."
Profesor Joksović smatra da se mora i dalje pratiti kvalitet vode u Tisi i Dunavu onako kako se to i inače radi, znači uzorci sa površine, iz sredine toka i iz mulja.
"Najveća opasnost je oko reke Tise, znači i bunari koji se nalaze u blizini reke", kaže on i zaključuje: "Za sada nema nekih problema sa toksičnošću vode u Beogradu, i ne treba ih ni očekivati. Šteta je napravljena i tu se sada ne može ništa. Opasnosti za ljude može biti ukoliko jedu uginulu ribu, ali zašto bi iko to radio. Ne mislim da je ovo veća ekološka katastrofa nego ona prouzrokovana NATO bombardovanjem. Ovo je bio akutni udar, a ono je trajalo tri meseca. I tada su neke supstance ispuštane u reke, ali se vodilo računa da ne dođe do trovanja. Drugo, mi i ne znamo čime smo sve bombardovani, ali znamo da je bilo osiromašenog uranijuma i drugih kancerogenih tvari koje mogu imati strašne posledice. Dosta toga je gorelo, dosta se izlivalo. Nije bilo akutnih trovanja, ali kakve će biti posledice na duži rok ne znamo ni mi ni svet."
Prekjuče je konferenciju za štampu održao ministar za zaštitu životne sredine u vladi Srbije dr Branislav Blažić, koji je podvukao da su "sve službe blagovremeno reagovale da bi posledice bile što manje". Koje posledice su "umanjene" ostaje da se nagađa jer je konstatovano, kako prenosi štampa, da je Tisa "u dužini od 600 kilometara potpuno mrtva reka", da je "u vodotoku uništen čitav ekosistem, što znači da nije stradala samo riba već kompletan živi svet reke."
"Sanacija reke?" čudi se gradonačelnik Sente što mu neko uopšte postavlja takvo pitanje. "Pa ja mislim da niko nema nikakve planove o tome."
"Teško će to da se rehabilituje", definiše novogovorom ono što je snašlo i njega i reku lokalni alas. "Sada svi tapkamo u mraku, ali po našim procenama, ako imamo u vidu slučaj iz '93, kada je naša fabrika zagadila reku, tek prošle godine smo uživali u Tisi. Sada, posle ovoga. Možda deset, petnaest, pa i dvadeset godina. Najgore od svega je što je otrov uništio sve mikroorganizme, insekte i biljke u Tisi."
Da li će se ovog leta narod bar kupati u Tisi još se ne zna. Zavisi od toga hoće li voda razblažiti koncentraciju cijanida. Alasi na Tisi vući će mreže po dnu da bi pokupili i onu uginulu ribu koja još nije izašla na površinu, a zbog čijeg raspadanja u samoj vodi prisustvo cijanida može potrajati. Probaće da očiste reku u kojoj za njih više ničega nema.
Dušan Radulović
