Cijanid
Umrla je Tisa
Kada je 30. januara do�lo do havarije u rumunskom rudniku zlata u mestu Baja Mare, Ma�ari su podigli uzbunu jer je bilo pitanje dana kada �e talas zaga�ene vode dospeti u Tisu. Kada se prekju�e otrovna voda iz Tise ulila u Dunav, nadle�ni su nastavili sa umiruju�im izjavama o tome da "koncetracija cijanida nije iznad normale"
Ljudi u Senti ve� govore o
Tisi kao o "biv�oj reci". Samo tokom jednog dana, pro�le subote, izvu�ena je
�itava tona otrovane ribe. Lokalna civilna za�tita podelila je ljudima plasti�ne
kombinezone i rukavice, podeljeno je i ne�to benzina da bi �amci mogli da plove. Mnogi
je pecaro� zaplakao vide�i kakve je komade "upecao" cijanid umesto njegov
mamac.
"Mo�da �u neku ribu pr�iti, ali iz Tise sigurno ne", govori setno kuvarica u jednoj od kafana u Senti i dodaje, "Na�alost, to je velika �teta. Kako li �e tek biti ribarima koji od toga �ive."
"Vodu pijemo, ali ne iz Tise", ka�e jedan od lokalnih pecaro�a koji je svojim �amcem krstario rekom sakupljaju�i uginulu ribu koja pluta po povr�ini reke. Potom malo �uti, a onda kao za sebe zaklju�uje: "Ljudi su bili dobri no�as."
Subota, vedar dan, devet stepeni celzijusa iznad nule.
PROZVANA I ESMERALDA: Lokalna kablovska televizija i �tampa objavili su upozorenje da voda iz Tise vi�e nije ni za riblju �orbu, a kamoli za pi�e. Ni za stoku, a kamoli za ljude. Na banderama su plakati koji upozoravaju na otrov u reci. Na njima dominira vi�e nego jasno upozorenje - mrtva�ka glava.
"Ono �to smo organizovali, da se sa�eka talas zaga�ene vode iz Ma�arske i mrtva riba koja pluta povr�inom reke, to je dobro, ali ono �to nas tek �eka, to je ono �to je za nas tragi�no", ka�e Atila Juhas, gradona�elnik Sente. �elni ljudi potiskih op�tina sastali su se pro�log �etvrtka, dva dana uo�i o�ekivanog dolaska zatrovane vode iz Ma�arske, da bi se dogovorili �ta im valja �initi. O�ekivali su da �e do�i i neko iz Vlade Srbije, neko iz Ministarstva za poljoprivredu, �umarstvo i vodoprivredu ili Ministarstva za za�titu sredine. D�aba su se nadali.
Kada je 30. januara do�lo do havarije u rumunskom rudniku zlata u mestu Baja Mare, i kada se saznalo da je u lokalnu re�icu Samo� ispu�tena velika koli�ina cijanida koji se koristi u procesu odvajanja zlata od jalovine, Ma�ari su podigli uzbunu jer je bilo pitanje dana kada �e talas zaga�ene vode dospeti u Tisu. Koncentracija cijanida u oko 10.000 kubika vode, dvesta puta ve�a od dozvoljene u litri, bila je isuvi�e velika da bi bilo ko imao iluzija o tome da �e se otrov u vodi razbla�iti i koli�ina smanjiti pre nego �to se Samo� ulije u Tisu. Ono �to se dogodilo, me�utim, prevazi�lo je i najcrnje slutnje. Bila je to egzekucija jedne od najlep�ih reka u tom delu Evrope.
Po�etkom februara Ma�ari su podigli sve, od resornih ministara do slu�bi na terenu. U svet su oti�le prve fotografije ogromne koli�ine mrtve ribe koja pluta povr�inom reke u agoniji. Vodovodi u gotovo svim ma�arskim gradovima du� reke prera�uju vodu iz Tise, i ono �to su Rumuni nazvali "ekolo�kim incidentom" Ma�ari su nazvali "ekolo�kom katastrofom".
Da ekolo�ka katastrofa od lokalnog postane globalni problem pobrinuo se CNN. Po�etkom ove sedmice, gotovo dve nedelje posle havarije u rudniku Baja Mare, pri�a o ubijanju Tise postala je prva vest. Oglasila se i Evropska komisija izjavom o spremnosti da se "pomogne u oceni �tete", uz dodatak da se "razmatra mogu�nost da li bi neka urgentna pomo� ve� mogla biti poslata da bi se umanjile razmere katastrofe". Prozvan je i ve�inski vlasnik rumunskog rudnika zlata, australijska multinacionalna rudarska kompanija "Esmeralda".
"Nije dokazano da smo mi uzrok zaga�enju Tise", hladnokrvno je za CNN izjavio predsednik te kompanije Bret Montgomeri, koriste�i sve vreme razgovora izraz "ekolo�ki incident".
NEZAINTERESOVANA VLAST: Posle prvih vesti o pomoru ribe u ma�arskom delu Tise i talasu otrova koji �e neminovno sti�i i do na�e zemlje, novinari u Beogradu su uzaludno poku�avali da dobiju bilo kakvu informaciju od nadle�nih o tome da li se ne�to preduzima kako bi se katastrofa spremno do�ekala. Ministarstvo za za�titu �ovekove sredine proglasilo se nenadle�nim (3. februar), i prosle�ivalo zainteresovane ka Ministarstvu za poljoprivredu, �umarstvo i vodoprivredu. Tamo, pak, zid �utanja i upu�ivanje na Hidrometeorolo�ki zavod i javno preduze�e "Srbijavode".
"Redovno kontroli�emo kvalitet vode Tise na ulasku u na�u zemlju, i za sada nema podataka o prisustvu cijanida", saop�teno je tada novinarima iz Hidrometeorolo�kog zavoda.
I dok je cijanid ostavljao pusto�, a Tisa valjala otrov ka Segedinu i na�oj zemlji, Vlada Srbije je zasedala i odlu�ila, izme�u ostalog, da ugro�enima od podzemnih voda u Vojvodini odobri povoljne kredite za sanaciju �tete koju su pretrpeli. O nadolaze�oj opasnosti, bar ako je suditi po zvani�nom saop�tenju, ni re�i. Nema tog cijanida koji mo�e da omete negovanje duha obnove i izgradnje.
"Sve reke su u nadle�nosti republi�kih i pokrajinskih javnih preduze�a", ka�e Atila Juhas. "Drugim re�ima, mi ovde u Senti nismo merili zaga�enje, a od nadle�nih nismo ni dobili informacije o koli�ini cijanida u vodi Tise. Poslednju informaciju (11. februar) dobili smo od Ma�ara, iz Segedina."
A onda je u no�i izme�u petka i subote (12. februar) talas otrova stigao do nas. Ljudi koji su te no�i de�urali na reci bili su u�asnuti prizorom mrtve ribe koja pluta po povr�ini i svi pominju miris gorkog badema koji se ose�ao. Ujutro su mogli da vide i mrtve ptice koje su ili pile zatrovanu vodu iz reke ili pojele uginulu ribu.
"Ma�ari su ve� poku�ali da o�iste reku. Valjda zato doza cijanida kod nas nije dvesta puta ve�a ve� samo osamdesetak puta", ka�e Atila Juhas, gradona�elnik Sente. "Ali bez obzira na to, osamdeset posto riba u reci ve� je uginulo. Oti�ite na Halas �ardu, i sve �e vam biti jasno. Na�i ribari i pecaro�i skupili su ve� skoro pola tone mrtve ribe."
Samo tokom prve no�i i jutra iz Tise kod Sente je izva�eno 600 kilograma mrtve ribe. Do kraja dana koli�ina �e se popeti na tonu, a do srede, dok ovo pi�emo, iz Tise je, kako prenosi �tampa, kod Kanji�e ukupno izva�ena tona mrtve ribe, kod Sente i Be�eja po tona i po, kod Ade tri tone, a kod Titela �ak sedam tona.
Mrtvu ribu koju skupe na
povr�ini reke lokalni alasi i pecaro�i odnose do iskopanih rovova i tamo zakopavaju.
Baci se po njima malo hlora i nega�enog kre�a, takav je propis. Propis ka�e da se
uginula riba ima zakopati najmanje pet kilometara od naseljenog mesta, dva od vodotoka i
tri od za�ti�enih prirodnih zona. Dubina jame mora biti najmanje tri metra, i jo� metar
ispod ne sme biti podzemnih voda. U Kanji�i takvo mesto ne mogu da na�u iz prostog
razloga �to su ove godine podzemne vode izuzetno visoke. U Senti ribu zakopavaju na mestu
na kome je planirano da bude gradska deponija.
Uz ribe i ptice, poslednjih dana ljudi nalaze na obali oko reke i mrtvu divlja�. Ipak, jo� nema vesti o tome da je formirana komisija ili neko telo koje �e obi�i teren i bar okvirno proceniti kolika je razmera �tete. Nadle�ni se za sada zadovoljavaju igrom brojki, milimikrogramima i saop�tenjima usmerenim ka smirivanju javnosti.
UMIRUJU�E IZJAVE: Otpravnik poslova ambasade Rumunije u Beogradu pozvan je u Ministarstvo inostranih dela gde mu je povodom zaga�enja reke uru�ena nota u kojoj se ukazuje na "te�ke posledice koje je taj doga�aj izazvao u SRJ, uni�tavanjem ribljeg fonda i celokupne faune u Tisi, kao i ugro�avanjem priobalja". Ostaje samo da se pretpostavlja kako su potku za ovakve formulacije iz note ljudi iz SMIP-a dobili od kolega iz Ministarstava za poljoprivredu, �umarstvo i vodoprivredu ili za�titu �ovekove sredine. U vreme kada je rumunskom diplomati uru�ivana nota javnost jo� nije bila zvani�no obave�tena o razmerama �tete.
"Ministarstvo ekologije ne bavi se kako treba onim �to nas je sna�lo", smatra Atila Juhas, gradona�elnik Sente. "Ovo nije lokalni problem, ovo nije ekolo�ka katastrofa, ovo je trovanje jedne �itave reke. Kako sada stvari stoje, pro�i �e godine da se stvari vrate u normalu, da ponovo imamo ribe i da opet 'procveta' Tisin cvet."
Poslednje pomenuto niti ste ranije mogli niti sada mo�ete da uberete i u buketu poklonite svojoj dragoj. Tisin cvet je u stvari leptir, jedinstvena vrsta u Evropi. Larva godinu dana �ivi u re�nim biljkama, a onda izleti na povr�inu i ljudima pru�i nezaboravan prizor hiljada leptira koji lepr�aju nad rekom. Za samo dvadeset minuta �ivota leptiri polo�e jaja�ca i obezbede slede�u generaciju. Ko je tokom tog trena uhvatio leptira u mre�u i �iodom ga zaka�io u svoju kolekciju jo� �e i znati kako izgleda. Ostali, pravac u prirodnja�ki muzej.
Kada se prekju�e otrovna voda iz Tise ulila u Dunav, nadle�ni su nastavili sa umiruju�im izjavama o tome da "koncetracija cijanida nije iznad normale", ali se javnost, posebno u Beogradu, poprili�no uznemirila informacijom da je "preventivno" zatvoren vodovod u Vin�i.
Profesor Dragan Joksovi�, na�elnik Nacionalnog centra za trovanja pri Vojnomedicinskoj akademiji iz Beograda, ka�e da jo� nema podataka o kom je cijanidu re�.
"Ako se radi o kalijumovim i natrijumovim solima, onda �e se to br�e razlo�iti. Ako je pak re� o solima te�kih metala, onda to mo�e da traje mnogo du�e, da se kre�e po mulju neko vreme, jer su to relativno stabilna ali te�ka jedinjenja pa padaju na dno."
Profesor Joksovi� smatra da se mora i dalje pratiti kvalitet vode u Tisi i Dunavu onako kako se to i ina�e radi, zna�i uzorci sa povr�ine, iz sredine toka i iz mulja.
"Najve�a opasnost je oko reke Tise, zna�i i bunari koji se nalaze u blizini reke", ka�e on i zaklju�uje: "Za sada nema nekih problema sa toksi�no��u vode u Beogradu, i ne treba ih ni o�ekivati. �teta je napravljena i tu se sada ne mo�e ni�ta. Opasnosti za ljude mo�e biti ukoliko jedu uginulu ribu, ali za�to bi iko to radio. Ne mislim da je ovo ve�a ekolo�ka katastrofa nego ona prouzrokovana NATO bombardovanjem. Ovo je bio akutni udar, a ono je trajalo tri meseca. I tada su neke supstance ispu�tane u reke, ali se vodilo ra�una da ne do�e do trovanja. Drugo, mi i ne znamo �ime smo sve bombardovani, ali znamo da je bilo osiroma�enog uranijuma i drugih kancerogenih tvari koje mogu imati stra�ne posledice. Dosta toga je gorelo, dosta se izlivalo. Nije bilo akutnih trovanja, ali kakve �e biti posledice na du�i rok ne znamo ni mi ni svet."
Prekju�e je konferenciju za �tampu odr�ao ministar za za�titu �ivotne sredine u vladi Srbije dr Branislav Bla�i�, koji je podvukao da su "sve slu�be blagovremeno reagovale da bi posledice bile �to manje". Koje posledice su "umanjene" ostaje da se naga�a jer je konstatovano, kako prenosi �tampa, da je Tisa "u du�ini od 600 kilometara potpuno mrtva reka", da je "u vodotoku uni�ten �itav ekosistem, �to zna�i da nije stradala samo riba ve� kompletan �ivi svet reke."
"Sanacija reke?" �udi se gradona�elnik Sente �to mu neko uop�te postavlja takvo pitanje. "Pa ja mislim da niko nema nikakve planove o tome."
"Te�ko �e to da se rehabilituje", defini�e novogovorom ono �to je sna�lo i njega i reku lokalni alas. "Sada svi tapkamo u mraku, ali po na�im procenama, ako imamo u vidu slu�aj iz '93, kada je na�a fabrika zagadila reku, tek pro�le godine smo u�ivali u Tisi. Sada, posle ovoga. Mo�da deset, petnaest, pa i dvadeset godina. Najgore od svega je �to je otrov uni�tio sve mikroorganizme, insekte i biljke u Tisi."
Da li �e se ovog leta narod bar kupati u Tisi jo� se ne zna. Zavisi od toga ho�e li voda razbla�iti koncentraciju cijanida. Alasi na Tisi vu�i �e mre�e po dnu da bi pokupili i onu uginulu ribu koja jo� nije iza�la na povr�inu, a zbog �ijeg raspadanja u samoj vodi prisustvo cijanida mo�e potrajati. Proba�e da o�iste reku u kojoj za njih vi�e ni�ega nema.
Du�an Radulovi�
