Zametanje tragova grabe�i

Povodom Zakona o posebnim uslovima prodaje odre�enih nepokretnosti u dr�avnoj svojini (Sl.gl. RS br.54 od 22.12.1999)

Nezgrapan naziv ovog zakona izra�ava muku zakonodavca da prikrije, izme�u ostalog, i banalnu grabe�. Otimanje koje je dr�ava svojevremeno sprovela konfiskacijom i nacionalizacijom u najnovije vreme etablira se Zakonom o sredstvima u svojini Republike Srbije (donet 1995, menjan u naredne dve godine), Zakonom o stanovanju (donet 1992, menjan 199-1997) i sada ovim zakonom.

Sve biv�e komunisti�ke zemlje, sa nasle�em "eksproprijacije eksproprijatora", u ekonomsko-pravnoj oblasti mogu da kupe ulaznicu za Evropu samo denacionalizacijom i privatizacijom. Privatizacija se kod nas pretvorila u lakrdiju, a iz samih vrhova vlasti jasno je poru�eno da o denacionalizaciji ne mo�e biti ni re�i. �ula su se i takva pravno besmislena obrazlo�enja kao �to su, na primer, ona o zastarelosti stvarnih prava ili o nepravednosti odre�ivanja prelomne ta�ke u istoriji.

Umesto dono�enja Zakona o denacionalizaciji, dr�ava je krenula u akciju da, rasprodajom nacionalizovane imovine, svojoj grabe�noj ba�tini zametne tragove. Najpre je legalizovana rasprodaja stanova, od koje nisu bili izuzeti stanovi ranije razvla��enih sopstvenika. Potom su, uz niz drugih stvari, nepokretnosti organa i organizacija lokalne samouprave i javnih slu�bi progla�ene svojinom dr�ave Srbije. Najzad, dr�ava Srbija, opet ne po�te�uju�i svojinu biv�ih vlasnika, odlu�ila je da jednim potezom, kao i stanove, rasproda poslovni prostor. Kada se ovo sprovede, do denacionalizacije se vi�e, zaista, ne�e mo�i da do�e politi�kom i pravnom evolucijom, ve� samo novom politi�kom i pravnom revolucijom.

Radi se, dakle, o zakonu koji je zakasneli, mo�da poslednji �in nacionalizacije. Ne mogu, pri tom, da ka�em da se za na�e prilike radi i o anahronom zakonu jer je on verna slika vremena upravo ove vlasti i njene politike.

�to se ti�e stanova i poslovnog prostora koji su pripadali zadu�binama, zakoni iskazuju la�ni liberalizam. I Zakon o stanovanju i ovaj poslednji zakon izuzimaju od prodaje nekretnine koje su pripadale zadu�bini ili su predmet legata. Ali, simboli�ni liberalizam ne osuje�uje realnu pohlepu. Iskustvo Zakona o stanovanju, koji je nekoliko puta menjan, sve dok nije ustanovio formulu po kojoj su za�ti�ene samo one zadu�bine koje su (bez imovine, jer im je oduzeta) obnovile svoj rad i nastavile da ostvaruju svoje ciljeve, a nisu se na�le na index prohibitorum-u Ministarstva kulture, govori nam da se ne�to sli�no mo�e dogoditi i sa poslovnim prostorom. Bi�e po�te�ena imovina zadu�bina koje "mogu da ispune" realno neostvariv uslov ili, drugim re�ima govore�i, imovina zadu�bina kojima vlast udeli privilegije po svom privatnom politi�kom merilu zasluge i probita�nosti.