Blokiranje Interneta

Balvani na mre�i

Onemogu�avanje pristupa nekim najpoznatijim internet prezentacijama od strane nepoznatih hakerskih grupa pokazalo je da je mre�a bezbedna onoliko koliko je jaka njena najslabija karika

Sve do po�etka pro�le nedenje, zastra�uju�a brzina kojom se internet �iri slu�ila je uglavnom za dopumpavanje berzanske vrednosti kompanija koje su deo ove globalne mre�e, ili su direktno odgovorne za njeno postojanje. Iako se redovno postavnjalo pitanje bezbednosti na mre�i, najmo�nije kompanije su to predstavnjale kao problem malih i nedovonjno konkuretnih firmi ili pojedinaca koji sebi ne mogu da priu�te dovonjno dobre (naravno i adekvatno skupe) sisteme za za�titu. Zbog toga je pro�lonedenjni udar na najve�e i najpose�enije internet kompanije, odnosno njihove prezentacije na mre�i, predstavnjao pravi �ok za sistem. A koliko je to pitanje u Americi ozbinjno shva�eno govori i podatak da su ekspresno reagovali savezni dr�avni tu�ilac D�enet Rino, FBI, pa i predsednik Klinton.

Napadi su po�eli u ponedenjak 7. februara, kada je na nekoliko sati oboren najpopularniji internet pretra�iva� Jahu (Yahoo!, na adresi www.yahoo.com), koji dnevno pose�uje nekoliko miliona njudi, otvaraju�i u proseku petsto miliona stranica. U utorak i sredu usledili su novi napadi na Jahu, ali i na Amazon (www.amazon.com), najve�u svetsku internet prodavnicu koja se proslavila prodajom knjiga, zatim na Ibej, Baj, Itrejd (E-bey, Buy.com, E-Trade), sve gigante u Internet trgovini i servisima za berzanske transakcije na mre�i, ne zaobilaze�i ni medije kao �to su CNN i Zd.net (www.zdnet.com, izvrsni internet magazin za njubitenje visoke tehnologije).

Scenario je svuda bio isti. U odre�eno vreme, s raznih strana, saobra�aj prema server-ra�unarima na kojima se ove prezentacije nalaze naglo je uve�an (i do sto puta), tako da su se linije zakr�ile i sistemi blokirani. Za one koji se ne razumeju preterano u ra�unare i ra�unarske mre�e, to bi bilo kao da je u vreme najve�eg saobra�ajnog �pica u gradu za minut napadao metar snega. Ako mislite da je metafora preterana, razmislite jo� jedanput, jer su sli�no mislili i vlasnici gore pomenutih internet sajtova (ina�e dolarski milijarderi i milioneri) pa im se upravo to i dogodilo - elektronska me�ava.

Naravno, odmah se postavilo pitanje ko je to uradio, a zatim i kako? I dok je op�ti utisak da �emo odgovor na prvo pitanje malo sa�ekati, ovo drugo je rasvetnjeno veoma lako i brzo. "Mre�a je bezbedna onoliko koliko je bezbedna njena najslabija karika", bila je poruka stru�njaka koji su uprli prstom na slabije za�ti�ene servere na internetu, sa kojih su napadi stizali.

Naime, internet je organizovan kao mre�a sa�injena od mnogobrojnih mre�a �irom sveta i, da bi kao takav funkcionisao, bilo je neophodno da se na njemu uspostavi neka hijerarhija. Ona predvi�a da obi�an korisnik na internetu ima najni�i stepen prioriteta, a da ovla��enja rastu sa zna�ajem ra�unara koji je priknju�en na mre�u. Serverski ra�unari koji upravnjaju mre�ama tako su maksimalno privilegovani u me�usobnoj komunikaciji, odnosno jedan server mora da odgovori na poziv sa nekog drugog servera, dok isti takav poziv od strane obi�nog korisnika mo�e da ignori�e. Do sada se smatralo kako su time predupre�eni napadi hakera �iji je cinj bio obaranje prezentacija sa �ijim se sadr�ajem ne sla�u ili koje su ih samo izazivale svojim sistemima za za�titu. Ovoga puta hakeri su uvideli da postoji ozbinjnija i potpuno ne�uvana rupa. Umesto da krenu direktno na neku prezentaciju i bore se sa �esto nepobedivim sistemima za za�titu, oni su najpre stavnjali pod svoju kontrolu slabije za�ti�ene servere na mre�i, da bi ih potom upotrebili za napad na velike servere u odgovaraju�em trenutku. Napadnuti serveri nisu o�ekivali napad sa te strane (koja se smatrala prijatenjskom), pa se nisu na vreme za�titili i rezultat je bilo op�te "zatrpavanje".

U konkretnim slu�ajevima isticala su se dva metoda: "pingovanje" i "sin" napad. Pingovanje je uobi�ajena procedura izme�u servera, naprosto server "kuca na vrata" drugog servera pre nego �to zatra�i neki podatak. Problem nastaje kada na vrata istovremeno zakuca ogroman broj servera (to se povremeno doga�a vonjom samih korisnika interneta u slu�aju nekih dramati�nih zbivanja u svetu kada optere�enje mre�e raste) i server doma�in jednostavno ne mo�e da obradi sve upite te dolazi do zakr�enja. U pro�lonedenjnom slu�aju, serveri koje su zaposeli hakeri kreirali su nenormalno visok broj "pingova", �to je rezultiralo obaranjem napadnutih servera, odnosno odbijanjem svih zahteva (Denial of Service ili popularnije DoS).

"Sin" napad je ne�to druga�ija taktika i svodi se na to da server koji pristupa, nakon �to se uredno predstavi serveru doma�inu, iznenada promeni ime. Server doma�in, shodno pravilima na Internetu, obavezan je da odgovori na javnjanje bilo kog drugog servera, ali kako je ime pod kojim ga tra�i neispravno (ne postoji vi�e, promenjeno je), njegov procesor poku�avaju�i da ga prona�e (ne sumnjaju�i uop�te u identitet) okupira sve vi�e i vi�e sopstvene memorije dok se ne "zamrzne", te se mora restartovati (sli�na stvar se desila svakome ko koristi ra�unar, naro�ito ako upotrebnjava Windows 95 operativni sistem). Rezultat je istovetan, prezentacija je oborena.

Za razliku od uobi�ajenih hakerskih napada �iji je cinj da se probiju sistemi za�tite i demolira sadr�aj prezentacije, ovi napadi bi se pre mogli opisati kao svojevrsna balvan revolucija. Nikakva direktna �teta nije naneta, samo je zaustavnjan saobra�aj, �to mo�e imati raznolike posledice. Onaj ko je nameravao da kupi knjigu na Amazonu sa�eka�e da nevreme pro�e, pa �e je onda na miru kupiti, ali onaj ko je namera�io da trguje na berzi ba� u tom trenutku, bi�e onemogu�en i mo�da �e pretrpeti veliki gubitak. U svakom slu�aju, i jedan i drugi �e na Internet od sada gledati sa malo vi�e podozrenja, �to �e se sigurno odraziti na brzinu rasta vrednosti Internet akcija na berzi.

Iako napada�i do sada nisu identifikovani, pretpostavka je da se radi o jednoj ili vi�e grupa koje su ovaj napad pripremale nekoliko meseci, �tekuju�i svoje zle programe na slabo za�ti�enim univerzitetskim mre�ama po Americi. Do sada nije utvr�eno da li su delovali u dogovoru ili su svi navalili kada je jedan povukao nogu.

Kao jedan od mogu�ih motiva navodi se �enja za dekomercijalizacijom mre�e, odnosno nezadovonjstvo njenim rastom i pojavnjivanjem velikog broja korisnika koji nisu �istokrvni kompjuterski fanatici, ve� totalne analfabete koji bi Mre�u da koriste u neke sasvim prakti�ne ovozemanjske svrhe. Drugi motiv je manje romanti�an. Ovo bi trebalo da bude upozorenje i pokazivanje mo�i, nakon �ega dolazi ucena. Zbog toga su i birani najkomercijalniji sajtovi.

Zanimnjivo je da nijedna organizacija dosad nije preuzela odgovornost za napade, a �to je jo� interesantnije, pojedini vi�eniji hakeri za celu fertutmu optu�uju upravo FBI i vlasti u Americi, koji su, navodno, celu stvar sami napravili kako bi dobili podr�ku za uvo�enje striktne kontrole Interneta.