Srednji put

Kako oribati sve pomije totalitarizma?

Autoritarne vladavine imaju svoje simbole, svoje toteme & tabue, i uzgajaju ih bri�no kao Pata mu�katle; pokojni hrvatski kaudiljo i Otac nacije Franjo Tu�man bio je, recimo, opsednut (stvarnim i nabe�enim) simbolima komunizma i Jugoslavije, pa se, �im se ustoli�io na vlasti, poduhvatio megalomanskog menjanja imena svega postoje�eg u dr�avi koju je zatekao. Bio sam prisutan: omrkne� u jednoj ulici, osvane� u drugoj; u�e� u kino "Balkan", dva sata docnije iza�e� iz kina "Europa"... Ipak, ovaj krepki, prgavi i svojeglavi star�i� osta�e naj�ivopisnije upam�en po svojoj tvrdoglavoj nakani - opsesiji �ak - da poznatom zagreba�kom fudbalskom klubu po�to-poto i zavazda ukine ime Dinamo. Navija�i su od prvog trenutka bili �estoko protiv toga, zbog �ega su zaradili titule izdajnika i neprijatelja svih boja, ali su tako�e i Poglavaru (koji je voleo da, pra�en �irom i ogrnut �ebencetom, sedi u po�asnoj lo�i stadiona) priredili mnoge nezaboravne trenutke, skrativ�i mu �ivot bar za pet godina.

Znamo kako se sve to zavr�ilo (v. str. xy). Dakako, sa stanovi�ta nove vlasti, ovo je zgodan i popularan primer stvaranja simboli�kog diskontinuiteta sa jednim omra�enim re�imom, simboli�ka najava "ne�eg novog". Odmah �ete, me�utim, lako uo�iti da se to "novo" gradi na temeljima ne�eg �to je "neko� bilo", pre nego �to je do�ao Diktator i pokvario stvari. "Novo" je, dakle, to �to jedan fudbalski klub ponovo ima svoje staro ime. Ve�tom Ivici Ra�anu ovo nije prvina da se ovako poigra simbolima na polzu i veselje �irokih narodnih masa; jo� je za njegovog starog vakta, pre nego �to je Tu�manu pozajmio klju�eve vlasti (kao u onom vicu: "daj, bolan, da ja malo vozim!"), u�injena glavna stvar glede simboli�ke smrti komunisti�ko-jugoslavstvuju��eg sistema u o�ima lokalne malogra�an�tine: na Trg Republike je vra�en spomenik Banu Jela�i�u, a i samom je Trgu vra�eno Jela�i�evo ime (�to neuke beogradske novinare stalno navodi da ovaj trg nazivaju Jela�i�a plac, valjda po analogiji s Kaleni�a gumnom...). Tako je u�injen akt diskontinuiteta s postoje�im da bi se uspostavio kontinuitet s onim �to mu je prethodilo; tako se, uostalom, kao raskid-sa-starim-u-ime-jo�-starijeg, u ovom kraju sveta zami�lja simboli�ki "povratak u normalu". Ne�to kao otu�ni, filistarski srpski monarhizam, samo manje pretenciozno.

Ali, lako je Ra�anu i dru�tvu sada seiriti nad simbolima jedne propale vladavine i zadobijati simpatije pu�anstva na njihovom "demontiranju"; ova zabava �e brzo da dosadi, kao �to to uvek biva. Prava isku�enja po�inju kada se sa simbola pre�e na ljudske sudbine: ljudi nisu mermerni kipovi ili bronzani spomenici da ih pomera� tamo-amo, kako se kojoj vlasti �efne... Ovih dana se u biv�em tu�manlendu podiglo dosta bure oko jedne peticije za smenu novog, tek ustoli�enog hrvatskog ministra kulture Antuna Vuji�a, �oveka iz Ra�anove stranke. Inicijatori peticije (Sa�a Milo�evi� i Bojan Munjin, poznati NGO-aktivisti) revoltirani su Vuji�evom izjavom iz jednog novinskog intervjua da nema nikakve potrebe da se u ime dr�ave izvinjava poznatim hrvatskim umetnicima i intelektualcima koje je hadezeovska vlast stigmatizovala kao izdajnike i da ih poziva da se vrate u Hrvatsku, a sve to zato �to njih dr�ava i nije prognala, nego je njihov odlazak bio "stvar njihova izbora".

Formalno gledano, Vuji� je bez sumnje u pravu. Ako nam kao reper poslu�i slu�aj kad je �uvena Narodna Vlast u zdravlju i veselju krepalog SSSR-a doslovno utrpala Aleksandra Sol�enjicina u avion koji �e ga odvesti u dugogodi�nje progonstvo, mo�e se re�i da ovde nikakvog proganjanja, naro�ito od strane Dr�ave, nije bilo. Me�utim, malogra�anska histerija koja je stvorena oko slu�ajeva "vje�tica iz Rija" (Dubravka Ugre�i�, Slavenka Drakuli�, Vesna Kesi�, Rada Ivekovi�, Jelena Lovri�), glumice Mire Furlan ili glumca Radeta �erbed�ije - a ovo su samo naj�uveniji slu�ajevi - nije pala s Marsa nego je bila direktan proizvod stvorenih dru�tvenih okolnosti, pri tome i dodatno potpomognutih dr�avnom medijskom ma�inerijom za mlevenje "nepodobnog" ljudskog mesa. U tim organizovanim hajkama sudelovali su i razni �inovnici re�ima i krdo "saputni�ke" inteligencije i medijskih izme�ara koji nikada ni�ta ne rade na svoju ruku. Pomenute stigmatizovane osobe niko, dakako, nije stra�arno sproveo iz zemlje, ali im je fakti�ki onemogu�eno normalno obavljanje i javno valorizovanje njihovog posla, neretko �ak i normalna svakodnevica. I �ta je onda trebalo da rade? Da se zaposle u pivari, kao Havel?! Ve�ina ih je pokupila svoje pinkle i oti�la negde gde �e im no�u dahtati i re�ati u slu�alicu samo obi�ni a ne i politi�ki manijaci. I u tom je smislu Vuji�eva izjava problemati�na: ona najavljuje i reprezentuje moralno smrduckavu liniju srednjeg puta, mogu�e odsustvo spremnosti vlasti koja nasle�uje autoritarni re�im da se i delatno i simboli�ki razra�una sa najpogubnijim manifestacijama autoritarnog duha. Taj milje zagovornika srednjeg puta tamo�nji istori�ar i publicista Ivo Banac zgodno naziva Mo�vara.

Hajde da se sad vratimo ku�i: zamislite da jednom sve ovo pro�e (a pro�i �e!), a onda neko ko u nekom budu�em poretku bude oli�avao vlast stane da vas ube�uje kako, recimo, pro�lonedeljne bljuvotine i pomije one infamne individue koja se zove Duke of Karlobag & Virovitica nisu bile stvar Dr�ave nego "li�ni stav", takore�i privatna naklapanja jednog dokonog �oveka?! Najmanje �to biste mogli da u�inite je da takvom Mudroseru zafrlja�ite �lag-tortu u lice. Jer te pomije zapravo su sam (s)ukus jednog poretka, pornografski ogoljena istina o opasnom ludilu jednog nakaradno postavljenog i nakazno strukturiranog reda stvari, koji kad-tad mora da se spektakularno raspadne, uz opasnost obilnog krvarenja nedu�nih, kolateralnih �rtava tog rasprsnu�a. Zato treba na vreme suzbijati krivotvorine i demontirati la�ljive konstrukte ovda�nje Mo�vare, vazda tako Nevine U Ludnici. Ovaj re�im je svima oduzeo deset godina �ivota, a nekima i sam �ivot; i nije mu dosta, nego pravi belaj tek najavljuje. Kada jednom ode - a sam �e izabrati na�in svog odlaska, i pravo mu budi - ne�e biti pre�eg posla nego da se odlu�no pometu sve banalne mistifikacije ove bazi�ne istine: da je sam Poredak od prvog po poslednjeg dana sistematski uni�tavao ljudske �ivote i sudbine. Kako u Hrvatskoj tako i ovde. I da zato Novo Doba mo�e zna�iti samo dosledno dekonstruisanje svih (para)ideolo�kih mantri (prijatelj/neprijatelj, Mi/Oni etc.) na kojima postoje�a dru�tvena struktura po�iva i koje, po logici stvari, tra�e i nalaze svoje �rtve. Je li to revan�izam? Koje�ta. To je ne�to mnogo ja�e: ukidanje tragova njihovog postojanja. Osim onog slatkastog smrada pomija, koji nikada ne�e ba� sasvim nestati: smrducka�e u Ve�nost, kao nauk i opomena.