Buena Vista Social Club

Gledanje filma mo�e da se uka�e i kao gledanje u budu�nost. Nije re� o science-fiction pri�ama. Re� je o filmovima koji se bave autenti�nim doga�ajima i vremenima. U op�tem smislu ovo li�i na sumornu viziju budu�eg sveta. Kao odbrojavanje unazad. Ho�e li to neko da ka�e da �e se kameno doba vratiti ili neko �eli da nas upozori da se surovi krsta�ki ratovi, mo�da pod firmom neke nove religije, na primer, mogu ponoviti i rasturiti sve ono �to se suprotstavlja idealu zbog koga se ratuje, imovina razvaljuje a kulture uni�tavaju. Po mi�ljenju mra�nih utopista sve ovo je mogu�e. Haksli i Orvel, koji su zastupali sli�no stanovi�te, mnogo puta su tokom poslednjih pedeset godina ulazili na scenu i napu�tali je po�to bi se mnjenje uverilo da to �to li�i na sunovrat kulture u stvari nije ni�ta po�to godi ekonomiji, konjukturi i uop�te �efovima u �ijoj slu�bi je ostatak sveta. Preostao je manji broj poklonika ove vizije savremenog sveta, ne ba� popularan, a ni dobrodo�ao u raspravama o ekologiji, kulturi, tokovima novca ili potro�nji. Oni doga�aje gledaju iz prikrajka, ali su im mehanizmi izvrnutog posmatranja i dono�enja zaklju�aka (pogre�nih, naravno) razvijen. Zbog toga se re�ena ideja o smeru posmatranja istorije odnosi pre svega na ove kenjatore.

Me�utim, lokalizovan, njihov pristup kao da dobija realne obrise i odgovaraju�e tu�nu argumentaciju. Na pojedina�nim slu�ajevima se ovi mrsitelji posebno inspiri�u i u stanju su da naduvaju balon koji izgleda kao da �e pu�i, a time i popla�iti umireno stanovni�tvo. Njihova destruktivnost se ne dovodi u pitanje, a samo je pitanje dana kada �e biti izvedeni pred lice pravde gde �e im biti odmereno ono �ime se pravda bavi - za�titi ni�njih i pravednih. Za njih nije bitno da li odlaze u muzej, prisustvuju nekoj prezentaciji novih sredstava za hemijsko �is�enje fleka ili sede u bioskopu. Svejedno je. Njihova iskvarena ma�ta plete mrak kojim bi da zatamne pozitivnu, herojsku stvarnost.

Dakle, da proverimo: u bioskopu. Tamo se, naravno, mogu videti mnogi filmovi koji o stvarnosti govore sve najbolje ili bar o ne�em drugom. Me�u drugopomenute spada prijazan i popularan, kako kritika ka�e - "muzi�ki film" - Buena Vista Social Club. Ali, anticipatori mraka ne miruju. Oni i elektri�nu gitaru vide kao ekolo�ku �teto�inu. Gledanje Wendersovog filma se zato njima privi�a kao �etnja Beogradom budu�nosti. U ovom filmu prose�an gledalac, posebno onaj iz zapadne hemisfere, te�ko prepoznaje bilo kakvu crnu metaforu. On u njemu vidi romanti�nu i egzoti�nu sliku Kariba. Buena Vista Social Club je film snimljen na Kubi danas. Me�utim, ne mo�e se re�i da je film o modernoj Kubi. Kuba danas i previ�e nalikuje onoj od pre trideset godina. Tada je vreme zale�eno. Ali na Kubi nema fri�idera, pa je odavno zamrznuta roba ili istrulila ili se izabala. Ipak, iz ku�e u ku�u se prenose karoserije Woxhala, Bauhausa i Electroluxa - bez motora. Poklonu se zubi ne gledaju. Ru�no napravljena kolica �kripe pod te�inom olupina. Potemkinovi fri�ideri se prenose iz jednog stana-muzeja u drugi stan-muzej, na drugu adresu i pod drugo ime. Fri�ider je ionako samo statusna relikvija.
Ulice na kojima se odvija �ivot pune su automobila i vozila �ije je poreklo te�ko prepoznatljivo. Tek provera razli�itih pretpostavki dovodi do zaklju�ka da su prepunjeni autobusi nadgra�eni sovjetski transporteri za tenkove, a �elezni�ki vagoni kontejneri sa ugra�enim prozorima. Automobili su uredno parkirani uz trotoar. Tako�e uredno, njima su skinuti to�kovi, i zato stoje na podupira�ima od cigala ili drvenih trupaca. To�kovi su skinuti ili zato �to nemaju gume, ili zato �to ih zbog nesta�ice kradu. U ku�i su sigurnije, mada nije �udno da se zbog njih pripuca i da kane krv. Vozila na trupcima ili ciglama ne li�e na dana�nje automobile. Oni pripadaju nekom davno prohujalom vremenu. Oldtajmeri Oldsmobilea, Buicka i Chevroleta recidivi su individualnog prevoza. Zafarbani polikolorom, u boji duginog spektra - ekspresionisti�ki, onako kako je r�a zahtevala. Oni �uvaju uspomene, ali su i neretki dokaz vremena kada se ovde �ivelo normalno. Ovaj obimni i unikatni, izan�ali vozni park svojom ekspresivnom snagom ceo grad pretvara u groblje dobrih vremena.

Stanje gra�evina ovu sliku samo upotpunjuje. One su odgovaraju�e oronule, zakrpljene onako kako se moglo i dogra�ene, nadgra�ene i rekonstruisane onako kako se moralo. Klub u koji se pre nekoliko decenija dolazilo po zasluzi krunisanja uspeha muzi�ara vi�e ne postoji - pretvoren je u stanove. U malim, sku�enim stanovima guraju se mnogoljudne porodice, dok deca na ulici voze sklepana vozila koja li�e na skejtbord. Okre�u se zar�ali buri�i i, uop�te, o�igledna je lokalna razrada ikonografije kom�ija u Kaliforniji. Me�u ovim znacima izolovanosti muzi�ari i deca jedine su neprolazne vrednosti, znaci duha koji fri�ideri bez motora, automobili bez to�kova i od tenkovskih transportera napravljeni autobusi javnog saobara�aja ne mogu da pokolebaju i uni�te. Oni su jedini znaci optimizma. Znaci definitivnog razlaza materijala i duha.