Struja

Stari raspored tarifa od 28. februara

Elektrodistribucija Beograd vrati�e 28. februara stare termine kori��enja jeftinije i skuplje tarife. Od ponedeljka do petka jeftinija tarifa va�i�e od pono�i do 7 sati ujutro, od 13 do 16 sati i od 22 do 24 sata. Skuplja tarifa bi�e na snazi od 7 do 13 sati i od 16 do 22 sata. Subotom �e jeftinija tarifa va�iti od pono�i do 7 sati i od 13 do 24 sata, a skuplja tarifa od 7 do 13 sati. Jeftinija tarifa va�i�e nedeljom tokom celog dana.

Sud

Dve tu�be roditelja poginulih vojnika

Pred ni�kim Op�tinskim sudom 22. februara je zavr�eno su�enje po tu�bi Du�ana i Sne�ane Vukovi� iz Kraljeva, koji su tu�ili dr�avu, Savezno ministarstvo odbrane i Vojnu po�tu iz Ni�a tra�e�i naknadu �tete za sina Aleksandra poginulog u sukobima na Kosovu. U sudu je re�eno da �e odluka suda stranama u sporu biti dostavljena pismeno, naknadno.

Svetislav Trajkovi�, visoki samostalni pravni savetnik vojnog pravobranila�tva Vojske Jugoslavije, u zavr�noj re�i je osporio osnov tu�be i predlo�io sudu da je odbije i dodao da ne tra�i izmirenje tro�kova postupka.

Porodica Vukovi� na ime nematerijalne �tete tra�i od�tetu od 50 miliona dinara i vi�e od 45.000 dinara na ime materijalne od�tete. Na insistiranje sudije Biljane Miladinovi� da se izjasni o visini materijalne �tete, Trajkovi� je rekao da osporava osnov tu�be, "a samim tim i visinu �tete".

Aleksandar Vukovi� je poginuo 13. aprila na Kosovu i Metohiji kod Podujeva, a njegov otac je 15. decembra odbio da u komandi Vojnog odseka u Kraljevu primi odlikovanje posmrtno dodeljeno njegovom sinu. On je tada odbio da primi odlikovanje od predsednika SRJ Slobodana Milo�evi�a po�to je, kako je rekao, on njegovog sina i mnoge druge Kraljev�ane poveo u ratove iz kojih se nisu vratili.

Vukovi� je izrazio i sumnju u istinitost zvani�ne verzije pogibije svog sina. "Uniformu mog sina su spalili i uni�tili materijalni dokaz. Rekli su nam da je ubijen iz snajpera sa 500 metara daljine ali metkom kalibra 7,9 milimetara, za �ta balisti�ari tvrde da je nemogu�e", rekao je Vukovi�. "Dok sam �iv, istera�u istinu... posle neka bude �ta bude sa mnom... opet mi ni�ta ne�e u�initi, ja �u biti sa sinom gore", rekao je Vukovi�. I dodao "bez obzira na to �ta i koliko �e mi isplatiti, ja idem dalje pred me�unarodni sud". "Ve� pripremamo tu�bu za Me�unarodni sud u Strazburu ili Hagu."

U istom sudu je nastavljeno su�enje po tu�bi Miodraga Stojanovi�a koji zahteva utvr�ivanje istine o pogibiji svog sina Miroslava. Predsednik suda pukovnik Vukadin Milojevi� rekao je agenciji Beta da je javnost na dana�njem su�enju isklju�ena jer se rade "pojedina�ne istra�ne radnje".

Stojanovi�, �iji je dvadesetogodi�nji sin Miroslav poginuo 9. aprila na Kosovu, odbio je 22. decembra pro�le godine da primi posthumno odlikovanje za svog sina i zatra�io da se istina o njegovoj smrti utvrdi pred sudom, jer za to sumnji�i jednog od oficira VJ. Prema zvani�nim podacima, Miroslav Stojanovi� poginuo je na putu �akovica�Ko�are, dok se vozio d�ipom sa kapetanom Du�kom �ljivan�aninom. Njih su, kako je navedeno u uverenju o smrti, iz zasede napali pripadnici separatisti�ke Oslobodila�ke vojske Kosova. �ljivan�anin se spasio begom. Me�utim, na osnovu izjava svedoka, patolo�kih izve�taja i ranijih izjava poginulog vojnika, njegovi roditelji su posumnjali u istinitost zvani�ne verzije smrti. "Miroslav se poslednji put javio 3. aprila iz �akovice i kazao nam da se ne brinemo i da je dobro. Rekao je da je sme�ten u ku�i pored �kole, koja je dobro �uvana, jer je puna zlata i deviza. Na molbu svoje majke da ni�ta ne dira, on je odgovorio da se dragocenosti nalaze kod oficira u prizemlju, a da su vojnici na spratu. Vi�e ga nismo �uli", ispri�ao je ranije Stojanovi� agenciji Beta.

Romi

Najugro�eniji u Srbiji

Romi koji su izbegli sa Kosova su najugro�enija grupa u Srbiji, ocenila je Komisija za prou�avanje �ivota i obi�aja Roma Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU). Sa sastanka komisije, kojom je predsedavao akademik Ljubomir Tadi�, upu�eno je i upozorenje javnosti u Jugoslaviji da postoji velika opasnost od rasizma i neofa�izma zbog duboke krize u kojoj se zemlja nalazi. Komisija je ocenila i da dr�avni organi nisu u�inili dovoljno da za�tite i unaprede polo�aj Roma, koji je veoma te�ak, bez obzira na to da li su napustili Kosovo ili su u svojim mestima.

Akademik Ljubomir Tadi� upozorio je na diskriminaciju Roma: "Dru�tveni polo�aj raseljenih Roma nije samo socijalni problem, ve� je to i problem gole egzistencije jedne populacije", rekao je Tadi�, isti�u�i da su me�u Romima najugro�enija deca.

Akademik Milo� Macura ocenio je da se u prihvatu prognanih Srba, Roma i drugih sa Kosova anga�uju "ve� istro�ene snage solidarnosti i ljudskosti" i da postoji mogu�nost za "stavaranje uslova za rasisti�ku degeneraciju nacionalizma". "Ne sme se dozvoliti da se stradanje srpskog �ivlja i �alost na Kosovu i Metohiji izvitopere u rasisti�ko osporavanje Roma", kazao je Macura i pozvao javnost u Srbiji da ustane protiv svakog �ovinizma, netolerancije, diskriminacije i rasizma.

Jedan od predstavnika romske zajednice u Komisiji SANU Dragoljub Ackovi� rekao je da Romi nemaju pomo� i podr�ku dr�avnih organa, a kritikovao je i rad Crvenog krsta. "Obraz je srpski narod ve� izgubio, sada ga treba oprati", kazao je Ackovi�, uz napomenu da su romske organizacije uradile sve �to su mogle na prihvatu raseljenih Roma sa Kosova, ali da nadle�ni dr�avni organi i Crveni krst nisu obratili dovoljno pa�nje na tu ugro�enu populaciju.

Mini intervju: Du�an Mihajlovi�, predsednik Nove demokratije

Pro�lost i budu�nost Srbije

Ceremoniji inauguracije hrvatskog predsednika Stjepana Mesi�a, odr�anoj u petak 18. februara na zagreba�kom trgu Svetog Marka, prisustvovali su, me�u brojnim predstavnicima drugih zemalja, i lideri srpske opozicije � Saveza za promene Zoran �in�i� i Vladan Bati�, Saveza demokratskih partija �arko Kora� i Nenad �anak, Srpskog pokreta obnove Vojislav Vuk�evi� i koalicije DAN Du�an Mihajlovi�. O utiscima i paralelama sa inauguracije govori Du�an Mihajlovi�, predsednik Nove demokratije.

D. MIHAJLOVI�: Inauguracija novoizabranog predsednika Hrvatske Stjepana Mesi�a dogodila se 18. februara, dan posle govora na�eg predsednika na kongresu SPS-a, i zato se neodoljivo name�e paralela izme�u ova dva dana, dva govora i atmosfere u Beogradu i Zagrebu. U Beogradu je bio tmuran ki�ni dan. Pred Centrom �Sava� videli smo nesretne ljude dovu�ene iz �itave Srbije za dnevnicu i hladan obrok. U Centru �Sava� �uli smo govor predsednika koga vi�e ne prepoznajemo, pun mr�nje, pretnji opoziciji i novom svetskom poretku. U Zagrebu je bio sun�an dan, ljudi vedri i opu�teni, a sadr�aj govora okrenut mirenju, saradnji, budu�nosti, evropskim i evro-atlantskim integracijama. Stekao sam utisak da sam 17. februara video pro�lost a 18. budu�nost Srbije. U jake utiske ubrajam i �injenice da Hrvati intenzivno grade autoput prema Beogradu i uklanjaju mine iz grani�nog pojasa.

Da li je teorija Medlin Olbrajt o "ujedinjenoj hrvatskoj demokratskoj opoziciji kao mogu�em modelu za smenu vlasti u Srbiji" ispravna, i mo�e li se napraviti paralela izme�u hrvatske i srpske tranzicije?

Hrvatska i Srbija imaju mnogo sli�nosti, ali i razlika. Sli�ni su ljudi i sli�an je na�in reagovanja na politi�ke doga�aje. Razlika izme�u hrvatske i srpske tranzicije je u tome �to je tranzicija u Hrvatskoj lo�e izvedena, a u Srbiji se od nje brzo odustalo. Sli�nosti izme�u dosada�nje hrvatske i sada�nje srpske opozicije vidim i u tome �to su svojim pristalicama nudile, odnosno nude isti program. On se mo�e sa�eti u tri poruke. Prva, mi vam ne nudimo med i mleko, mi vam nudimo rad i zaradu. Druga, mi vam ne nudimo diktaturu, mi vam nudimo slobodu. I tre�a, mi vam ne nudimo izolaciju, mi vam nudimo Evropu.

Anketa "Vremena"

Ho�e li biti izbora?

Milan �ivanovi�: Ho�e, ho�e. Posle ovakvog nacionalnog brodoloma vladaju�e partije moraju da provere imaju li podr�ku gra�ana Srbije. I to na sveop�tim izborima, a ne samo redovnim lokalnim i saveznim. Ako nisu spremni, natera�emo ih na to.

Svetlana Pavlovi�: Nisam sigurna da �e biti i onih koji redovno "padaju" ove godine, dakle saveznih i lokalnih. Sve mi se �ini da crveno-crna koalicija ima elegantnije re�enje da mimo volje gra�ana ostane na vlasti tako �to �e proglasiti vanredno stanje.

Zoran Ne�i�: Koliko vidim, vlast u Srbiji ide na ukidanje vi�estrana�ja i stvaranje neke vrste "narodnog fronta" koji je postojao �46. godine. Njega �e �initi njihove patriotske stranke koje ne�e dobijati vlast na izborima nego dekretom.

Mirjana Vasilijevi�: Pa mora biti izbora. Ovo je izborna godina. Dovoljni su savezni i lokalni izbori, jer �e se i na njima videti izborna volja gra�ana. Kakva god da bude, mora se po�tovati.

�ivota Manasijevi�: Partije se ozbiljno pripremaju i predizborna kampanja je po�ela � �to zna�i da �e izbora biti. I to na svim nivoima, jer se od toga ne mo�e pobe�i.