Struja

Stari raspored tarifa od 28. februara

Elektrodistribucija Beograd vratiće 28. februara stare termine korišćenja jeftinije i skuplje tarife. Od ponedeljka do petka jeftinija tarifa važiće od ponoći do 7 sati ujutro, od 13 do 16 sati i od 22 do 24 sata. Skuplja tarifa biće na snazi od 7 do 13 sati i od 16 do 22 sata. Subotom će jeftinija tarifa važiti od ponoći do 7 sati i od 13 do 24 sata, a skuplja tarifa od 7 do 13 sati. Jeftinija tarifa važiće nedeljom tokom celog dana.

Sud

Dve tužbe roditelja poginulih vojnika

Pred niškim Opštinskim sudom 22. februara je završeno suđenje po tužbi Dušana i Snežane Vuković iz Kraljeva, koji su tužili državu, Savezno ministarstvo odbrane i Vojnu poštu iz Niša tražeći naknadu štete za sina Aleksandra poginulog u sukobima na Kosovu. U sudu je rečeno da će odluka suda stranama u sporu biti dostavljena pismeno, naknadno.

Svetislav Trajković, visoki samostalni pravni savetnik vojnog pravobranilaštva Vojske Jugoslavije, u završnoj reči je osporio osnov tužbe i predložio sudu da je odbije i dodao da ne traži izmirenje troškova postupka.

Porodica Vuković na ime nematerijalne štete traži odštetu od 50 miliona dinara i više od 45.000 dinara na ime materijalne odštete. Na insistiranje sudije Biljane Miladinović da se izjasni o visini materijalne štete, Trajković je rekao da osporava osnov tužbe, "a samim tim i visinu štete".

Aleksandar Vuković je poginuo 13. aprila na Kosovu i Metohiji kod Podujeva, a njegov otac je 15. decembra odbio da u komandi Vojnog odseka u Kraljevu primi odlikovanje posmrtno dodeljeno njegovom sinu. On je tada odbio da primi odlikovanje od predsednika SRJ Slobodana Miloševića pošto je, kako je rekao, on njegovog sina i mnoge druge Kraljevčane poveo u ratove iz kojih se nisu vratili.

Vuković je izrazio i sumnju u istinitost zvanične verzije pogibije svog sina. "Uniformu mog sina su spalili i uništili materijalni dokaz. Rekli su nam da je ubijen iz snajpera sa 500 metara daljine ali metkom kalibra 7,9 milimetara, za šta balističari tvrde da je nemoguće", rekao je Vuković. "Dok sam živ, isteraću istinu... posle neka bude šta bude sa mnom... opet mi ništa neće učiniti, ja ću biti sa sinom gore", rekao je Vuković. I dodao "bez obzira na to šta i koliko će mi isplatiti, ja idem dalje pred međunarodni sud". "Već pripremamo tužbu za Međunarodni sud u Strazburu ili Hagu."

U istom sudu je nastavljeno suđenje po tužbi Miodraga Stojanovića koji zahteva utvrđivanje istine o pogibiji svog sina Miroslava. Predsednik suda pukovnik Vukadin Milojević rekao je agenciji Beta da je javnost na današnjem suđenju isključena jer se rade "pojedinačne istražne radnje".

Stojanović, čiji je dvadesetogodišnji sin Miroslav poginuo 9. aprila na Kosovu, odbio je 22. decembra prošle godine da primi posthumno odlikovanje za svog sina i zatražio da se istina o njegovoj smrti utvrdi pred sudom, jer za to sumnjiči jednog od oficira VJ. Prema zvaničnim podacima, Miroslav Stojanović poginuo je na putu Đakovica–Košare, dok se vozio džipom sa kapetanom Duškom Šljivančaninom. Njih su, kako je navedeno u uverenju o smrti, iz zasede napali pripadnici separatističke Oslobodilačke vojske Kosova. Šljivančanin se spasio begom. Međutim, na osnovu izjava svedoka, patoloških izveštaja i ranijih izjava poginulog vojnika, njegovi roditelji su posumnjali u istinitost zvanične verzije smrti. "Miroslav se poslednji put javio 3. aprila iz Đakovice i kazao nam da se ne brinemo i da je dobro. Rekao je da je smešten u kući pored škole, koja je dobro čuvana, jer je puna zlata i deviza. Na molbu svoje majke da ništa ne dira, on je odgovorio da se dragocenosti nalaze kod oficira u prizemlju, a da su vojnici na spratu. Više ga nismo čuli", ispričao je ranije Stojanović agenciji Beta.

Romi

Najugroženiji u Srbiji

Romi koji su izbegli sa Kosova su najugroženija grupa u Srbiji, ocenila je Komisija za proučavanje života i običaja Roma Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU). Sa sastanka komisije, kojom je predsedavao akademik Ljubomir Tadić, upućeno je i upozorenje javnosti u Jugoslaviji da postoji velika opasnost od rasizma i neofašizma zbog duboke krize u kojoj se zemlja nalazi. Komisija je ocenila i da državni organi nisu učinili dovoljno da zaštite i unaprede položaj Roma, koji je veoma težak, bez obzira na to da li su napustili Kosovo ili su u svojim mestima.

Akademik Ljubomir Tadić upozorio je na diskriminaciju Roma: "Društveni položaj raseljenih Roma nije samo socijalni problem, već je to i problem gole egzistencije jedne populacije", rekao je Tadić, ističući da su među Romima najugroženija deca.

Akademik Miloš Macura ocenio je da se u prihvatu prognanih Srba, Roma i drugih sa Kosova angažuju "već istrošene snage solidarnosti i ljudskosti" i da postoji mogućnost za "stavaranje uslova za rasističku degeneraciju nacionalizma". "Ne sme se dozvoliti da se stradanje srpskog življa i žalost na Kosovu i Metohiji izvitopere u rasističko osporavanje Roma", kazao je Macura i pozvao javnost u Srbiji da ustane protiv svakog šovinizma, netolerancije, diskriminacije i rasizma.

Jedan od predstavnika romske zajednice u Komisiji SANU Dragoljub Acković rekao je da Romi nemaju pomoć i podršku državnih organa, a kritikovao je i rad Crvenog krsta. "Obraz je srpski narod već izgubio, sada ga treba oprati", kazao je Acković, uz napomenu da su romske organizacije uradile sve što su mogle na prihvatu raseljenih Roma sa Kosova, ali da nadležni državni organi i Crveni krst nisu obratili dovoljno pažnje na tu ugroženu populaciju.

Mini intervju: Dušan Mihajlović, predsednik Nove demokratije

Prošlost i budućnost Srbije

Ceremoniji inauguracije hrvatskog predsednika Stjepana Mesića, održanoj u petak 18. februara na zagrebačkom trgu Svetog Marka, prisustvovali su, među brojnim predstavnicima drugih zemalja, i lideri srpske opozicije – Saveza za promene Zoran Đinđić i Vladan Batić, Saveza demokratskih partija Žarko Korać i Nenad Čanak, Srpskog pokreta obnove Vojislav Vukčević i koalicije DAN Dušan Mihajlović. O utiscima i paralelama sa inauguracije govori Dušan Mihajloviń, predsednik Nove demokratije.

D. MIHAJLOVIĆ: Inauguracija novoizabranog predsednika Hrvatske Stjepana Mesińa dogodila se 18. februara, dan posle govora našeg predsednika na kongresu SPS-a, i zato se neodoljivo nameńe paralela između ova dva dana, dva govora i atmosfere u Beogradu i Zagrebu. U Beogradu je bio tmuran kišni dan. Pred Centrom “Sava” videli smo nesretne ljude dovuĺene iz ĺitave Srbije za dnevnicu i hladan obrok. U Centru “Sava” ĺuli smo govor predsednika koga više ne prepoznajemo, pun mrćnje, pretnji opoziciji i novom svetskom poretku. U Zagrebu je bio sunĺan dan, ljudi vedri i opušteni, a sadrćaj govora okrenut mirenju, saradnji, buduńnosti, evropskim i evro-atlantskim integracijama. Stekao sam utisak da sam 17. februara video prošlost a 18. buduńnost Srbije. U jake utiske ubrajam i ĺinjenice da Hrvati intenzivno grade autoput prema Beogradu i uklanjaju mine iz graniĺnog pojasa.

Da li je teorija Medlin Olbrajt o "ujedinjenoj hrvatskoj demokratskoj opoziciji kao mogućem modelu za smenu vlasti u Srbiji" ispravna, i moće li se napraviti paralela između hrvatske i srpske tranzicije?

Hrvatska i Srbija imaju mnogo sličnosti, ali i razlika. Slični su ljudi i sličan je način reagovanja na političke događaje. Razlika između hrvatske i srpske tranzicije je u tome što je tranzicija u Hrvatskoj loše izvedena, a u Srbiji se od nje brzo odustalo. Sličnosti između dosadašnje hrvatske i sadašnje srpske opozicije vidim i u tome što su svojim pristalicama nudile, odnosno nude isti program. On se može sažeti u tri poruke. Prva, mi vam ne nudimo med i mleko, mi vam nudimo rad i zaradu. Druga, mi vam ne nudimo diktaturu, mi vam nudimo slobodu. I treća, mi vam ne nudimo izolaciju, mi vam nudimo Evropu.

Anketa "Vremena"

Hoće li biti izbora?

Milan Živanović: Hoće, hoće. Posle ovakvog nacionalnog brodoloma vladajuće partije moraju da provere imaju li podršku građana Srbije. I to na sveopštim izborima, a ne samo redovnim lokalnim i saveznim. Ako nisu spremni, nateraćemo ih na to.

Svetlana Pavlović: Nisam sigurna da će biti i onih koji redovno "padaju" ove godine, dakle saveznih i lokalnih. Sve mi se čini da crveno-crna koalicija ima elegantnije rešenje da mimo volje građana ostane na vlasti tako što će proglasiti vanredno stanje.

Zoran Nešić: Koliko vidim, vlast u Srbiji ide na ukidanje višestranačja i stvaranje neke vrste "narodnog fronta" koji je postojao ’46. godine. Njega će činiti njihove patriotske stranke koje neće dobijati vlast na izborima nego dekretom.

Mirjana Vasilijević: Pa mora biti izbora. Ovo je izborna godina. Dovoljni su savezni i lokalni izbori, jer će se i na njima videti izborna volja građana. Kakva god da bude, mora se poštovati.

Života Manasijević: Partije se ozbiljno pripremaju i predizborna kampanja je počela – što znači da će izbora biti. I to na svim nivoima, jer se od toga ne može pobeći.