Opozicioni odjeci i reagovanja

Strah i vika

Opoziciji preostaje da se organizuje i da Milo�evi�u poka�e da ona postoji

Opozicija u Srbiji nije otrpela uvredljivi govor jugoslovenskog predsednika i �efa Socijalisti�ke partije Srbije (SPS) Slobodana Milo�evi�a na �etvrtom kongresu ove partije. Srpski pokret obnove (SPO) saop�tava da je to objava "srpsko-srpskog rata", da je �ef dr�ave "ne skrivaju�i mr�nju i spremnost na zlo, nedopustivo vre�ao i klevetao demokratsku opoziciju i njene pristalice, koji �ine ve�inu gra�ana dr�ave na �ijem je �elu"...

Gra�anski savez Srbije (GSS) je ocenio da je Kongres SPS-a pokazao da se u na�oj zemlji �ivi u dva odvojena sveta � jednom su luksuzni automobili, telohranitelji, otima�ina para od naroda, u drugom vlada beda, siroma�tvo..."

Socijaldemokratska unija (SDU) je ocenila da izbora ne�e biti, ali da �e biti represije, progona i terora. Liga socijaldemokrata Vojvodine (LSV) ka�e da je kongres "�ista i glasna najava nasilnog obra�unavanja sa svima koji ne misle kao i oni". Predsednik koalicije "Vojvodina" Dragan Veselinov upozorio je da je Milo�evi� do sada izgubio sve bitke sa drugim narodima, i da bi morao da zna da �e tek protiv svog naroda izgubiti.

Pokret za demokratsku Srbiju (PDS) poru�io je: "Oni (SPS) ne la�u. Oni jednostavno vi�e ne razlikuju la� od istine. Oni idu putem bez povratka i vuku sa sobom zemlju i narod. U tome ih moramo spre�iti."

Generalna konferencija Demokratske alternative (DA) je 20. februara 2000. zatra�ila da se sve dr�avne institucije "oslobode partijskog diktata i zloupotrebe", "kao i obustavljanje hajke, pretnji i progona politi�kih neistomi�ljenika"...

"OSLOBODILA�KA KULTURA": Jovo Baki� sociolog politike s beogradskog Filozofskog fakulteta (pres klub 21. februara) konstatuje da je ta satanizacija opozicije deo starih �ablona � re� je fenomenu koji Baki� naziva "oslobodila�ka politi�ka kultura": "U takvoj vrsti politi�ke kulture imate dihotomizaciju politi�kog prostora na 'rodoljube' i 'izdajnike'. Na�alost, u novijoj srpskoj istoriji ta razdeoba je stalna. Pred kraj devetnaestog veka naprednjaci su radikale teretili kao 'ispostavu ruskih interesa', radikali su pak naprednjake nazivali 'austrijskim pla�enicima'. Posle toga, kad radikali dolaze na vlast, imate 'osloba�anje Srbije od austrijske okupacije' (preko naprednjaka), naprednja�ki skupovi se rasturaju, dolazi do fizi�kih obra�una. Posle Prvog svetskog rata �ule su se stalne optu�be � bilo na nacionalnoj liniji, bilo da su Hrvati izdajnici Jugoslavije (zna�i kompletna nacija) ili da je Stjepan Radi� izdajnik (on se zatvara, uzima mu se sloboda u jednom na vratu). Kao akt 'politi�ke oslobodila�ke kulture' Puni�a Ra�i� puca u njega, zna�i 'oslobodila�tvo' se prenosi u parlament. Posle Drugog svetskog rata imate optu�ivanja bur�oazije, �etnika da su 'izdajnici', 'kolaboranti', njihova proganjanja, zatvaranja...

Informbiroovci su 'Staljinova agentura', 'izdajnici'...

Naposletku imate vlast Socijalisti�ke partije Srbije, JUL-a i srpskih radikala, gde su sada oni jedini pravi tuma�i nacionalnih interesa � za druge nema prostora. Oni su ti koji odre�uju ko je rodoljub, ko je izdajnik...

U tom smislu, sve ideolo�ke razlike, svi ekonomsko-socijalni problemi povla�e se u drugi kraj, jer �ta �ete vi nekome obja�njavati va� ekonomski program, ukoliko znate da je on izdajnik. Njega treba zatvoriti, treba ga li�iti �ivota. U tom smislu Slobodan Milo�evi� i njegova vlast samo je najnoviji izdanak 'oslobodila�ke politi�ke kulture', na�alost, prili�no maligni izdanak", konstatuje Baki� koji se, gledaju�i �ta se de�ava, zabrinuto pribojava da bi ovde moglo biti dosta krvi...

ODLAGANJE: Potpredsednik Demokratske stranke (DS) Slobodan Vuksanovi� ocenio je da �etvrti kongres socijalista "ne bi bio zanimljiv da nije deo kampanje re�ima, koja je organizovana da bi usporila (Milo�evi�ev) neminovan odlazak".

Potpredsednik Nove demokratije (ND) Svetozar Krsti� ne o�ekuje da �e vlast posegnuti za drasti�nim merama, poput zabrane politi�kih partija ili uvo�enja vanrednog stanja zbog toga �to u klju�nim snagama, koje se anga�uju pri tim merama, ne postoji dovoljan stepen jedinstva za sprovo�enje ovakvih koraka, odnosno da Vojska Jugoslavije nije ono �to predstavljaju generali Dragoljub Ojdani� i Neboj�a Pavkovi�. Krsti� smatra da je najbolji odgovor � zajedni�ko delovanje opozicionih stranaka. Predsednik Demokratskog centra i kopredsednik koalicije DAN Dragoljub Mi�unovi� tako�e smatra da je kongres socijalista pokazao "sasvim jasno da ne�e biti vanrednih izbora", tako da opozicija sada u skladu sa tim mora da defini�e svoju reakciju i strategiju kojom �e Milo�evi�u da poka�e da ona postoji i da �e se braniti.

Jednu od ponuda plasiranih pred sastanak opozicije, koji �e se po svoj prilici odr�ati po�etkom marta, re�im je bacio pod noge � predlog Dragoslava Avramovi�a da se Milo�evi�u ponudi mirna predaja vlasti, uz garanciju da ne�e biti isporu�en Ha�kom tribunalu. Avramovi� je to predlo�io polaze�i od toga da nije mogu�e dobiti oko milijardu maraka iz inostranstva za neophodnu stabilizaciju ekonomske situacije u SR Jugoslaviji dok se ne promeni vlast. Po Avramovi�u, ukoliko bi opozicija postigla saglasnost o tome, trebalo bi otpo�eti konsultacije sa predstavnicima SAD, Velike Britanije, Nema�ke, Francuske, Italije, Kine i Rusije. Ne�to sli�no uradili su u pro�lom veku Pa�i�evi radikali, kada su parama ruskog cara otkupili krunu od Kralja Milana. Mi�unovi� zaklju�uje da, sude�i prema govoru na kongresu, Slobodan Milo�evi� ne misli ni na kakve sporazume sa opozicijom.

Opozicija zaklju�uje da socijalisti nisu sposobni da reforme ostvare i stoga na kongresu pod motom "Obnova, razvoj, reforme" prosipaju mr�nju. Vic ka�e da pristalice re�ima vi�e ne znaju �ta je direktiva -"da li da se davi, da li da se kre�i..." (Asocijacija na potemkinovsku "obnovu" i na re�enicu aktuelnog potpredsednika SPS-a: "Drugarice Miro, da se ja pitam, ja bih podavio ovu opoziciju!" � Mirko Marjanovi� Mirjani Markovi�, citirano iz knjige Slavoljuba �uki�a "Kraj srpske bajke".)

VIZIJA: Dragan Laki�evi�, iz Instituta za evropske studije, konstatuje da re�im opoziciju jednostavno "stavlja u ilegalu" uz obnavljanje stare politi�ke vizije � da ovde bude sredi�te zemalja koje su ugro�ene od novog svetskog poretka. Da bi ta vizija bila realizovana, zahteva se kontinuitet vlasti koji ne bi trebalo da bude prekidana nekim delovanjem opozicije, ili eventualnom smenom vlasti. "Kakav �e biti odgovor opozicije ne znam, ali se bojim da je ovo poku�aj da se osavremeni jedna politika koja je ina�e imala svoje prete�e, �ini mi se, u Enver Hod�inoj Albaniji", zaklju�uje Laki�evi�, koji smatra da ovakvih kongresa vi�e nema ni u Kini.

Ne bi se reklo da je opozicija zapla�ena re�imskom galamom, ve� u njoj prepoznaje dvorski strah. Lideri ponavljaju da razvoj doga�aja najvi�e zavisi od opozicionog stalo�enog rada. SPO je odmah posle kongresa, na svom Gradskom odboru Beograda, preventivno promovisao odbranu gradova. (Uklju�en je i popularni Avram Izrael, �ovek koji je u ratu izgovarao ono dragoceno: "Gotovo!")

Predsedni�ki izbori sa dva kandidata u Demokratskoj stranci izgleda da mobili�u ovu stranku. Uz to, �in�i� je u intervjuu Studiju B najavio da �e opozicija hitno organizovati obuku 30.000 kontrolora izbora.

U prole�e 1996. govorilo se, a i tada je bio kongres SPS i po�etak opozicione ofanzive, da treba spremiti "sabor evropske Srbije protiv kongresa kineske Srbije". Potrebno je ne�to vi�e od sabora.

Politikolog Dijana Vukomanovi� iz Instituta za politi�ke studije podvla�i �injenicu da je na mesnom nivou izabrano 50 odsto novog kadra SPS-a, da je �itava politi�ka scena "beogradocentri�na", a da se politi�ki �ivot ne odvija samo u prestonici, te da tu �injenicu mora da shvati i opozicija.

Jedan od puteva opozicije je, dakle, da se seti mo�da najboljeg Pa�i�evog govora, odr�anog 28. jula 1882. na Ilijinim vodama u Kragujevcu: "Zato, bra�o, organizujemo se u svakom selu, u svakom srezu, pa �emo sigurno pobediti!"