Ko su gosti socijalista

"Što nisam Srbin, pa da glasam za Miloševića"

Devetnaest vladajućih partija poslale su delegacije na kongres SPS, što je JUL iskoristio da predloži stvaranje novog antiameričkog bloka

Otvarajući Čevrti kongres Socijalističke partije Srbije (SPS), njen predsednik Slobodan Milošević je rekao da se ime Srbije i njenog naroda širom sveta vezuje uz borbu za slobodu i uživa solidarnost i podršku svih slobodoljubivih naroda i zemalja sveta. “Zato su, između ostalog, danas na našem Kongresu, prisutni predstavnici političkih partija iz čitavog sveta", nastavio je on. "Njihovo prisustvo u tolikom broju je najveća podrška politici Socijalističke partije Srbije i uspešnoj borbi za slobodu svoje zemlje i svog naroda."

Abecedni red

Predsednik je pročitao dugačak spisak nesvakidašnjih imena (Čeuang Sanbunkan, Sugdapala Sudasinge) predstavnika još čudnije nazvanih organizacija (Progresivna nacionalna unionistička partija Egipta-TAGAMU, Samata partija Indije). Gosti su u velikoj sali Centra "Sava" sedeli raspoređeni po imenima zemalja iz kojih dolaze, po abecednom redu. Ustajali su onako kako ih je Milošević prozivao, uglavnom visoko dižući pesnicu ili spojene šake, kao nekada takmičari u "Jadranskim susretima". Trajalo je dugo, posle se operisalo cifrom od preko sto delegacija iz 65 zemalja. Računajući i delegacije koje su zakasnile na svečano otvaranje, kao ona Komunističke partije Australije, uspeli smo da izbrojimo 92 delegacije iz 56 zemalja. Ni to nije malo.

Teroristima ulaz zabranjen

Egzotična imena odmah su u Beogradu podstakla glasine da je "SPS doveo Sendero Luminozo" i špekulacije brojem gostiju Kongresa koji se nalaze na listama terorističkih organizacija. Takvih, svakako, nije bilo. Zabunu su izazvali Front Farabundo Marti, nekada salvadorski marksistički gerilci, danas najjača opoziciona partija El Salvadora, socijaldemokratske orijentacije, Al Fatah, odnosno Palestinska oslobodilačka organizacija, sada vladajuća stranka u embrionalnoj palestinskoj državi i nikaragvanski Sandinisti, nekada revolucionari, sada u parlamentarnoj opoziciji.

"Dva devet četiri" iz motorole

Delegate kongresa pozdravilo je sedam govornika iz inostranstva. Ljubisav Ivanov, predsednik Socijalističke partije Makedonije, govorio je u ime socijalista Balkana i susednih zemalja. U ime ostalih evropskih zemalja, Kongres je pozdravio Dimitros Covolas, predsednik Demokratskog i socijalnog pokreta Grčke. Rekao je da je SPS neophodan da pomogne u zbijanju i jedinstvu naroda. Za vreme njegovog izlaganja sa razglasa se začulo prilikanje "motorole" i glas koji je govorio: "Dva devet četiri..."

U ime partija Zajednice nezavisnih država govorio je Nikolaj Gravilovič Bindjukov, sekretar CK (Zjuganovljeve) KP Ruske Federacije, u ime Latinske Amerike Serđo Korieri, član Državnog saveta Kastrove Kube i predsednik Kubanskog instituta za prijateljstvo sa narodom. Abdel Baki Abdel Karim Sadunu, član Nacionalne komande BAAS partije Iraka, pozdravio je Kongres u ime gostiju sa Bliskog istoka, prenoseći pozdrave predsednika Sadama Huseina.

Radni predsedavajući, ministar Branislav Ivković, potom je najavio da će u ime partija iz Afrike Kongres pozdraviti drug Cici Muzende, član CK Zimbabveanske Afričke narodne unije patriotskog fronta. Na to se za govornicu popela omanja crnkinja sa naočarima. Ona je prenela pozdrave Roberta Mugabea, još jednom zahvalivši u ime naroda Zimbabvea narodu Jugoslavije koji ih je politički i materijalno podržavao za vreme narodnooslobodilačke borbe.

58 diskutanata iz 60 zemalja

Isti su gosti bili učesnici savetovanja "Međunarodni odnosi u novom veku – za svet ravnopravnih”, održanom takođe u Centru “Sava”, na kojem je, kako kaže TV “Politika”, bilo prijavljeno 58 diskutanata iz 60 zemalja, a Goran Matić, savezni ministar i funkcioner JUL-a, pročitao odlomak iz neodržanog govora Džona F. Kenedija u Dalasu 1963. godine, u kojem se kaže da će se "u zemlji uvek čuti otpadnički glasovi koji će izražavati opoziciju bez alternative, uvek stavljati zamerke a nikada ništa pohvaliti, svuda uočavati nevolje i tražiti da vrše uticaj bez odgovornosti”. Prvi tim SPS-a pojedinačno je potom primao goste, a uveče je Slobodan Milošević priredio prijem za strane delegacije u Palati federacije.

Ruševine i multimedijalna obnova

Gosti su pogledali i ruševine ostale iza NATO bombardovanja, da bi im popodne u hotelu "Hajat" bili predstavljeni uspesi Direkcije za obnovu zemlje i direktora joj Mrkonjića, kao i program "21 projekat za XXI vek". Multimedijalno. U sali su sedeli Milomir Minić, Dragan Tomić i Borka Vučić. U ime gostiju iz inostranstva, organizatorima prezentacije zahvalio se Bim Sing iz indijske Pantera partije Džamu i Kašmira i odao im priznanje na grandioznim rezultatima i dostignućima u obnovi zemlje.

Vlast, opozicija, prilike

Na kongres socijalista delegacije su poslale vladajuće partije 19 zemalja, sedam najjačih opozicionih stranaka, ukupno preko 50 delegacija partija zastupljenih u nacionalnim parlamentima. Iz Italije su došle Liga za Sever i Komunistička refundacija, koje u tamošnjem parlamentu imaju ukupno 91 poslanika i 37 senatora. Od vladajućih partija, iz Afrike ih je došlo devet, iz Azije osam i po jedna iz Evrope i Latinske Amerike. Uglavnom je reč o preostalim marksističkim državama, koje imaju jednopartijske (Vijetnam, Laos, Koreja), bespartijske (Libija, Uganda), unedogled odložene (Angola) i sumnjive izbore. U Gvineji je predsednika zemlje i gostujuće Partije jedinstva i progresa, generala Lansana Konta, opozicija optužila za izbornu prevaru 1995. godine, na parlamentarnim izborima. U vreme poslednjih predsedničkih izbora, godine 1993. izbile su demonstracije i neredi, u kojima je poginulo na desetine ljudi. Zahvaljujući pozivu SPS-a da prisustvuju Kongresu, predstavnik Partije jedinstva i progresa Gvineje Seku Kunate visoko je ocenio transparentnost rada najvišeg skupa socijalista, a naročito učešće regionalnih delegata. "To je dokaz demokratije, to je dokaz da rukovodstvo sluša svoju bazu, da narod bira svoj sopstveni put", istakao je Kunate.

U Zimbabveu, na izborima 1995. koje su bojkotovale značajne opozicione partije, žaleći se na nepravedan izborni sistem, ZANU je osvojio 148 od 150 mesta. U oktobru te godine jedan od ona dva NEZANU poslanika je uhapšen zbog navodne zavere protiv Mugabea. Već pomenuta Cici Muzende izrazila je zadovoljstvo što je situacija u Jugoslaviji "ponovo normalna".

Neke od ovih zemalja (Angola, Mozambik, Šri Lanka) decenijama razdiru građanski ratovi, uglavnom na etničkoj osnovi. U Angoli i Mozambiku gde su sklopljeni nekakvi mirovni sporazumi, vladi suprotstavljeni pokreti kontrolišu velike delove teritorije. U Šri Lanci je 17 godina dugi sukob vlade i separatističkog pokreta Tamilskih Tigrova odneo najmanje 50.000 žrtava.

Komandna dokapitalizacija

Gosti SPS-a došli su iz država koje spadaju u najsiromašnije na svetu. Tamošnje komandne, pretežno agrarne, privrede u poslednjih desetak godina na jedvite jade pokušavaju da slede kineski model ekonomskog otvaranja uz očuvanje što većeg stepena jedinstva partije i države, odnosno minimalni stepen političkih sloboda. Stoga je teško protumačiti izjavu Borke Vučić posle subotnjeg savetovanja da "ima velikog interesa za dokapitalizaciju i zajednička ulaganja i privrednu saradnju naše zemlje i zemalja iz kojih su došli delegati”. Ekonomsku realnost gostiju najbolje je opisala Fatima Hadžiant, predstavnik afričkog Nacionalnog saveta Južne Afrike, jedne od najbogatijih zemalja kontinenta. “Ne može se uspostaviti jednak pravni poredak za sve zemlje, ukoliko se nastavi proces podele na bogate i siromašne, koju nameće Međunarodni monetarni fond i Svetska banka”, rekla je Fatima Hadžiant. Većina ovih zemalja posle početnog poleta početkom devedesetih, sada oseća pad interesovanja stranih investitora. Problem je u prevelikoj birokratiji, korupciji i velikim propalim državnim preduzećima koje je nemoguće zatvoriti iz socijalnih razloga.

U ovakvu sliku ne uklapaju se Južna Afrika i Libija, koje pokušavaju da svoju relativnu ekonomsku snagu iskoriste za politički uticaj na okolne zemlje, i Severna Koreja i Irak, koje odbijaju da sprovedu bilo kakve reforme.

Miris NATO-a i Amerike

Primer Grčke, članice NATO-a i Evropske unije, odakle je došla ne samo delegacija vladajućeg socijalističkog PASOK-a, već sve grčke partije zastupljene na Kongresu kontrolišu 192 od 300 mesta u nacionalnom parlamentu, nameće pitanje: Zašto? Šta će tu jedna od članica Socijalističke internacionale (SI), organizacije kojom dominiraju Blerovi laburisti, Žospenovi socijalisti i Šrederovi socijaldemokrati (na kongres, prijem i savetovanje došle su čak četiri članice SI: uz PASOK tu je bio i kiparski EDEK, Socijalistička partija Čilea, nikaragvanski Sandinisti)? Biće da su najvažniji razlog grčki parlamentarni izbori, zakazani za april. Grčki birači uopšte ne mirišu NATO i SAD. Jesenas su desetine hiljada ljudi demonstrirale protiv posete Bila Klintona Grčkoj (glavni organizator tih protesta KP Grčke takođe je gost Kongresa). Krajem prošle godine Grčka je na pritisak evropskih saveznika pristala da Turska uđe u proces prijema u EU i sa svojim egejskim rivalom potpiše niz sporazuma o normalizaciji odnosa. PASOK-u dva meseca pred izbore svakako ne može da škodi pokazivanje da ne jede baš uvek Klintonu iz ruke.

Grčka svakako oseća potrebu da zadržavanjem dobrih odnosa sa Miloševićem zaštiti ulaganja u srpske telekomunikacije i rudnike. Ujedno poručujući da još nije otpisala SPS, bez obzira na ličnost koja joj trenutno stoji na čelu.

Za pobedu

Ovog proleća bi trebalo da se održe izbori u El Salvadoru, krajem godine u Gani, na proleće nazovi izbori u Iraku, približavaju se predsednički izbori u Rusiji ("Ovih dana Rusija prikuplja snagu, kampanja je za izbor predsednika zemlje. Rešava se ne samo sudbina Rusije, već i budućeg razvoja sveta. Patrioti Rusije imaju šansu. Naša parola je – 'Za pobedu' – i mi ćemo se za nju boriti", piše u pismu koje je Genadij Zjuganov, lider ruskih komunista, poslao Kongresu), parlamentarni izbori na Šri Lanci, u Tadžikistanu, Zimbabveu. Iz Salvadora i Rusije i Tadžikistana su na kongres došle najveće opozicione stranke, front Farabundo Marti, Zjuganovljeva i tadžikistanska KP. Iz Šri Lanke, Iraka i Zimbabvea došle su vladajuće partije.

Kina nije Jugoslavija

Tu je i pitanje jedine prisutne “partije, organizacije i pokreta” koja raspolaže nuklearnim naoružanjem – KP Kine. U martu će se održati izbori na Tajvanu. Prognoze kažu da jačaju pobornici proglašenja nezavisnosti. Početkom februara kineski vojni dnevni list upozorio je SAD da "Kina nije Jugoslavija, a Tajvan nije Kosovo", reagujući na odluku američkog kongresa da ojača vojnu saradnju sa Tajvanom. Sada se vidi da i Kina ima neke saveznike.

Antiamerički front

Funkcioner JUL-a i savezni ministar Goran Matić predložio je da se pokrene inicijativa za osnivanje Stalne konferencije zemalja slobodnog, miroljubivog sveta. Matić je rekao da bi se u okviru tog koncepta razvila i strategija kooperativne bezbednosti, zasnovana na poštovanju ljudskih prava i sloboda, ali i na zaštiti građana od kriminala, medijske agresije, nacionalizma i terorizma. "Samo aktivnim učešćem u izgradnji multipolarnog fronta može se zaustaviti doktrina koja ugrožava slobodoljubivi svet, a JUL smatra da upravo partije leve orijentacije, po svom istorijskom i društvenom utemeljenju, imaju adekvatan instrumentarij za realnu procenu i razdvajanje retrogradnih od naprednih kretanja, prošlosti od budućnosti", naglasio je Matić. On je, pominjući napetosti u Tajvanskom moreuzu i velikoalbansku ekspanziju, zaključio da su "vatre sve jače, a žrtava sve više”.

I izaslanik Sadama Huseina se, u govoru na samom Kongresu, založio za formiranje jedinstvenog fronta nasuprot “politici sile i hegemonije koju sprovodi SAD”.

O suverenosti i nemešanju

Kini bi verovatno najzgodnije bilo da formalno ne bude članica novog bloka. Miloševićev režim koji NATO bombe nisu uspele da sruše mnogo je pogodnija tačka okupljanja. Gabriel Arse Mairena, predstavnik sandinista, izjavio je: "Da smo mi, gosti mogli da glasamo na Kongresu, i mi bismo glasali za Slobodana Miloševića." Još se ne zna da li će najavljeni Savez zaista biti osnovan, ko će sve u njega ući i da li će on nešto raditi, ili će služiti samo za predizbornu upotrebu. Osim Srbije, tvrdokornog Iraka i Severne Koreje potencijalne saveznice se poprilično trude da udovolje zahtevima investitora bogatog Zapada. Angola, Zimbabve i Libija su čak pomagale trupama Lorana Kabile, sadašnjeg predsednika Demokratske republike Kongo (donedavno Zaira), da 1997. zbace diktatora Mobutua. Kabila je imao i prećutnu podršku SAD. Južna Afrika i Uganda angažovale su se na Mobutuovoj strani, koju je isprva držala i Francuska. Toliko o suverenosti i nemešanju. Sada bar znamo, malo je partija kao što je SPS.