Obnavljanje aviosaobra�aja

Nebeske mrvice

I posle ukidanja sankcija, JAT �e morati da se zadovolji prihodom od iznajmljivanja flote i posade, ba� kao �to �e dr�ava mo�i da ra�una na eventualnu humanitarnu pomo� Kine, s obzirom na to da Belorusija nije u situaciji da pomogne

Zapadna Evropa i Amerika �vrsto su re�ile da re�im jugoslovenskog predsednika Slobodana Milo�evi�a naredne izbore ne dobije uz njihovu pomo�. Iako odlu�na da pomogne demokratske snage u Srbiji i njene gra�ane, me�unarodna zajednica ne�e dozvoliti da se ove godine ponovi 1997. i spektakularna prodaja Telekoma Srbije, od �ega je ovda�nja vlast inkasirala gotovo milijardu dolara i prakti�no kupila izbore. Zato �e ministri ekonomija i finansija zemalja �lanica Evropske unije na istom sastanku, 28. februara u Briselu, i formalno ukinuti avioembargo protiv Srbije na �est meseci, pro�iriti listu nepo�eljnih dr�avljana Jugoslavije, poo�triti finansijske sankcije protiv re�ima i njemu bliske privrede i banaka, ali i parafirati odluku o pro�irenju humanitarnog programa Energija za demokratiju.

DALJI PRITISCI: Za ovu, na prvi pogled �izofrenu situaciju, evropski komesar za trgovinu Kris Paten ima sasvim suvislo obja�njenje. �Pro�irenje liste nepo�eljnih i poo�travanje finansijskih sankcija protiv kompanija, banaka i poslovnih ljudi koji ja�aju Milo�evi�ev re�im u funkciji je pritiska na njega. Svojim kompanijama stavi�emo do znanja da s takvima ne smeju da sklapaju poslove, �to nas ne spre�ava da kroz humanitarnu pomo� olak�amo �ivot gradjanima Srbije�, rekao je Paten nakon poslednjeg zasedanja ministarskog saveta EU-a, prenela je agencija Rojters. S druge strane, program Energija za demokratiju mo�e se, posredno, smatrati i mehanizmom kojim se poma�e demokratskoj opoziciji u Srbiji, ba� kao i odluka EU-a da iza�e u susret njenom zahtevu za ukidanjem sankcija na me�unarodni aviosaobra�aj Jugoslovenskom aerotransportu. Britanski ministar spoljnih poslova Robin Kuk bio je jo� sa�etiji u obja�njenju poteza Unije: �Nema odstupnice za Milo�evi�a i njegov re�im.�

Dru�tvo nepo�eljnih na teritoriji zemalja EU-a koje trenutno �ini 600 jugoslovenskih dr�avljana � dr�avnika, politi�ara, privrednika, bankara, urednika i novinara dr�avnih medija � bi�e dopunjena sa jo� ne�to vi�e od 200 ljudi, potvrdio je "Vremenu" Novak �najder, slu�benik u sedi�tu EU-a u Briselu, ina�e direktno uklju�en u sastavljanje ove liste. On je odbio da navede nova imena "po�to se na spisku jo� radi", dodaju�i da �e me�u novoprido�lima biti biv�ih ministara svih vlada, biznismena i bankara ni�eg ranga od generalnih i izvr�nih direktora (oni su ve� na listi). Ocenjuju�i da se na ovaj na�in ste�e obru� oko Milo�evi�a, na� sagovornik ka�e da je re� o ljudima koji na bilo koji na�in doprinose ja�anju ili opstanku beogradskog re�ima, uklju�uju�i kadar iz vojske, policije i pravosu�a.

Svako pro�irenje liste, prema njegovim re�ima, pove�ava i potencijalan broj onih koji �e se �aliti zbog toga �to su se na�li na njoj, o �emu Majkl Grejem, �ef delegacije Evropske komisije u Beogradu, ka�e: �Bilo je �albi i inicijativa da se neki ljudi skinu sa liste, ali ne u nekom preterano velikom broju. Imali smo slu�ajeve zamene identiteta, kao i slu�ajeve da su se na listi na�li ljudi koji su nekada pripadali vlastima, ali vi�e nemaju veze s re�imom.� To se, na primer, dogodilo s Bo�idarem Gazivodom, nekada�njim guvernerom Narodne banke Jugoslavije, a sada prvim �ovekom crnogorskog monetarnog saveta.

Prema re�ima Patena, na listi �e se na�i ljudi �ija su preduze�a i banke ve� pod finansijskim sankcijama, �ije se stezanje tako�e o�ekuje. EU je, naime, do sada strogo vodila ra�una da njene kompanije i banke ne ula�u novac u jugoslovensku privredu. Osim zamrzavanja ra�una kompanija i banaka koje finansiraju Milo�evi�ev re�im, �to je u�injeno i s li�nim parama njihovih direktora (pripadnici establi�menta se podrazumevaju), EU �e, poo�travanjem finansijskog embarga, onemogu�iti da se ovda�nje pare oplo�uju na njenoj teritoriji. To se posebno odnosi na jugoslovenske izvoznike koji su prihode od prodaje robe na evropskom tr�i�tu dr�ali na inostranim ra�unima. Ono �to se na njima zatekne bi�e blokirano, a novi depoziti �e biti zabranjeni. Istine radi, novinaru "Vremena" nije po�lo za rukom da u Briselu na�e sagovornika koji bi odgovorio na pitanje kako to da se niko od ovda�njih zvani�nika nije po�alio da mu je zamrznut novac.

Kako se u sve ovo uklapa odluka o ukidanju sankcija JAT-u, dakle dr�avnoj kompaniji koja se ni po �emu ne razlikuje od Naftne industrije ili Elektroprivrede Srbije, za koje va�e stroge sankcije?

BEZ PROFITA: Prvo, re� je o privremenoj meri, oro�enoj na �est meseci. Drugo, EU je htela da pomogne opoziciji da zabele�i plus na doma�em terenu. U tome je izgleda i uspela, budu�i da su dr�avni mediji i zvani�nici gotovo pre�utali ovu odluku. Ono malo �to je o tome re�eno u ovim krugovima govori samo za sebe. Tako je Vojislav �e�elj, lider Srpske radikalne stranke i potpredsednik Vlade Srbije, ocenio da �e, posle ukidanja sankcija JAT-u, leteti samo �izdajnici�, �da poljube ruku nekom od inostranih patrona�. Dr�avna Radio-televizija Srbije prenela je �turo saop�tenje saveznog Ministarstva spoljnih poslova, u kojem se ka�e da su ove sankcije ukinute zbog pritiska evropskih aviokompanija, koje su usled embarga bile na gubitku. �Evropski poslovni krugovi vi�e ne �ele da po�tuju politiku sankcija koju diktira Amerika, i oni to bolje znaju od Evropske komisije�, ka�e se u ovom saop�tenju.

Kako za "Vreme" tvrdi jedan dugogodi�nji stru�njak u JAT-u, Evropska unija je, izgleda, izra�unala i da ukidanje embarga ne�e uterati pare u d�ep vlasniku ove kompanije � dr�avi. �JAT-u �e biti malo bolje, ali o profitu ne mo�e da se govori�, obja�njava na� sagovornik. Milan Vuja�i�, zamenik direktora JAT-a izra�unao je da bi ta kompanija, da nije bilo sankcija, u 1999. godini ostvarila profit od 20 miliona dolara. Ra�unica izvedena u samoj kompaniji pokazuje, me�utim, tvrdi sagovornik "Vremena", da JAT pravi gubitke i kada leti, ukoliko su mu blokirane prekookeanske destinacije, pre svega Amerika.

U trenutku kada ovaj broj "Vremena" u�e u prodaju, iz Beograda �e se uveliko leteti za Cirih � prva obnovljena evropska destinacija � ali, sude�i po prora�unima finansijskih stru�njaka, to ne�e pobolj�ati polo�aj JAT-a niti �e mo�i da uposli svih �est do sedam hiljada zaposlenih. Prvo, JAT je pravljen da opslu�uje biv�u Jugoslaviju, koja se znatno smanjila, a tr�i�te koje mu je na raspolaganju jako je osiroma�ilo i ne pada mu na pamet da putuje. U �ali, na� sagovornik ka�e kako su naj�e��i putnici trenutno na listi nepo�eljnih u EU-u. Drugo, u vreme kada je JAT bio solidna aviokompanija srednje veli�ine, profit je pravio od gotovo svakodnevnih letova za Njujork, Toronto, �ikago, Pitsburg, Klivlend i Australiju. Taj profit pokrivao je gubitke na srednjim i kra�im linijama koje, da budemo jasni, na kra�im destinacijama prave sve aviokompanije u svetu. Dalje, za sve vreme sankcija JAT je kako-tako morao da odr�ava flotu, �to pravi ogromne tro�kove, a u me�uvremenu su avioni zreli za zamenu, za �ta nema para. Izvori "Vremena" u JAT-u tvrde da je, u leto pretpro�le godine, dakle pred uvo�enje takozvanog kosovskog paketa sankcija, kompanija nameravala da, uz pomo� stranog partnera, kupi �est "Erbasovih" aviona "319", po ceni od po 35 miliona dolara. Za uzvrat, inopartner bi postao vlasnik dela JAT-a, �to bi odgovaralo i doma�em avioprevozniku, sada potpuno isklju�enom iz trenda integracija u ovoj delatnosti. I posle ukidanja sankcija, JAT �e morati da se zadovolji mrvicama, dakle prihodom od iznajmljivanja flote i posade, ba� kao �to �e dr�ava mo�i da ra�una na eventualnu humanitarnu pomo� Kine, s obzirom na to da Belorusija nije u situaciji da pomogne.