Politika |
Vreme broj 477, 26. februar 2000. |
Zvaničan govor i stvarnost Obećanja bez granica Kako zapadni zvaničnici pokušavajući da smire Albance dolivaju ulje na vatru Kriza u Kosovskoj Mitrovici ponovo je Kosovo dovela na udarne novinske strane i emisije. U Prištinu su opet počeli da pristižu novinari velikih medijskih kuća, a podeljeni grad na Ibru postao je nezaobilazna tema i na konferencijama za štampu izvan Kosova. I mada se mnogima u Srbiji čini da uzročnike za nedavnu eskalaciju nasilja, koja je do sada odnela devet života, treba tražiti najpre među ekstremistima na albanskoj strani, brojni svetski zvaničnici koji su se oglasili po ovom pitanju jednoglasno su i bez rezervi za novonastalo stanje optužili režim u Beogradu. Tako je generalni sekretar NATO-a lord Džordž Robertson u ponedeljak izjavio kako "nema sumnje da su Miloševićevi prsti umešani u neke od provokacija organizovanih na srpskoj strani". "Očito je da tenzije rastu u južnim delovima Srbije i da se dodatne jedinice jugoslovenske vojske tamo raspoređuju", dodao je Robertson. "I upozorio bih svakoga ko namerava da provocira u ovom delu sveta, bez obzira na kojoj se strani nalazi, da takve akcije nećemo tolerisati ni ubuduće." "Problemi dolaze iz Beograda", izjavio je Ričard Holbruk, ambasador SAD u Ujedinjenim nacijama i, po mišljenju Zapada, odličan poznavalac ovdašnje situacije. On je ocenio da se u Mitrovici ne radi o prostom nezadovoljstvu lokalnih Srba već da su celu stvar zakuvali MUP (Holbruk ga baš tako i zove, skraćeno) i jugoslovenske vlasti i da na ove potonje pada sva odgovornost. "Beograd utiče na zbivanja u tom kraju", bio je još određeniji komandant NATO snaga za Evropu Vesli Klark, koji je u ponedeljak u vreme protesta u Mitrovici boravio u Prištini. Dan ranije, u Skoplju, on je upozorio vlasti u Beogradu da su pod prismotrom naročito po pitanju eventualnih akcija u Crnoj Gori. Njegov kolega Klaus Rajnhart, nemački general i komandant KFOR-a, izazvao je oduševljenje kod okupljenih Albanaca kada je izjavio da je došao da "ujedini Mitrovicu, a ne da je deli". Okupljenim novinarima je nešto kasnije izjavio da razume demonstrante: "Oni su pokazali kako žele da žive i demonstriraju za bolju budućnost. Oni žele ujedinjen grad." Bernar Kušner, civilni administrator Kosova, izražavao se najumerenije, mada bi se iz njegovih izjava moglo zaključiti da ne razume baš najbolje kosovsku stvarnost. On je najavio apel koji će pomiriti strane i konačno ujediniti grad iz koga niko neće morati da ide. "Mi sada radimo na svojevrsnom apelu za Mitrovicu, apelu celom svetu kako bi se za Mitrovicu obezbedio paket novca i razumevanje", rekao je Kušner novinarima nakon susreta sa lokalnim političkim liderima. Kako bi taj novac stišao po mnogo čemu iracionalnu kosovsku mržnju, Kušner nije objasnio. Nije jasno da li u taj paket ulazi i predlog za izgradnju novog, pešačkog mosta na Ibru (kao da sadašnja dva nisu dovoljan problem) čiju je izgradnju predložio komandant francuskog kontingenta u KFOR-u general D'San. Kušner je bio oduševljen. Britanski potpukovnik Nik Karter verovatno je tog ponedeljka u Kosovskoj Mitrovici na najbolji mogući način predstavio stavove međunarodne zajednice na Kosovu. Najpre je na mostu održao vatren govor okupljenim Albancima, podržao njihove namere i poručio da i on sam želi isto što i oni, ujedinjenu Mitrovicu. Potom je novinarima koji su bili zbunjeni ponašanjem njegove jedinice koja radi upravo suprotno (sprečava to i takvo ujedinjenje) objasnio kako se albanski i stavovi međunarodne zajednice malo više razilaze. "Nemojte misliti da nismo svesni da mi sada samo kupujemo malo vremena. Sve što ja činim ovde je sprečavanje sukoba. Naravno to ne može večno da traje." Albanci su se više nego zadovoljni razišli posle potpukovnikovog govora. Ono što oni znaju, a potpukovnik i njegovi pretpostavljeni možda ne slute, jeste to da je "kupovanje vremena" u ovim krajevima samo drugačije ime za "odloženo plaćanje". Zoran Stanojević |