�trajk prosvete
Odumiranje �kole
Stereotipna pri�a o siroma�noj �koli u kojoj nema gotovo ni�ega osim krede i table i nezadovoljnih u�itelja ovih dana i bukvalno poprima obrise uni�tenja profesije, �kole i znanja, obrazovnog sistema
Zaposleni u vi�e od 900 srednjih
i osnovnih �kola u Srbiji (od ukupno 1618 �kola) ve� �etvrtu nedelju poku�avaju
�trajkom da ostvare ono �to bezuspe�no tra�e od dr�ave godinama: pristojnije plate
kojima bi se bar zaustavilo sada�nje egzistencijalno i biolo�ko uru�avanje prosvetnih
radnika i njihovih porodica.
Ovoga puta su na kartu provere tanane sindikalne borbe sa poslodavcem � srpskom dr�avom � izgleda ulo�ili sve: sopstveni ugled, volju da se nose sa pritajenom i vidljivom represijom prosvetnih vlasti i pritiskom u�eni�kih roditelja, uspeli su da artikuli�u zajedni�ke zahteve o ceni rada i da privremeno objedinjeni u nekoliko sindikata, dr�avnih i nezavisnih, nastupaju pred dr�avom zajedno. I da dr�e nastavu. Potkraj pro�le sedmice �etiri sindikata koji i vode �trajk (Sindikat obrazovanja Srbije, Nezavisni sindikat prosvetnih radnika Vojvodine, sindikat "Prosve�enost" i Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije) potpisali su dokumenat kojim se obavezuju da se u pregovorima sa vladom ne sme i�i ispod zahteva da najni�a cena rada mora iznositi 20 odsto od republi�kog proseka. Zarad mira u ku�i nezavisni sindikati, �ije su ambicije o pove�anju plata na po�etku �trajka bile znatno vi�e, popustili su pred dr�avnim sindikatom, bar kad je minimum zahteva u pitanju.
PREGOVORI: Poslodavac, tj. Vlada Srbije i resorno ministarstvo, na najnoviju prosvetnu pobunu reagovali su kao i u svim prethodnim slu�ajevima. U odmeravanju �vrstine sopstvene politike prema sopstvenim slu�benicima � udeli samo kad ba� mora� � prve nedelje protesta �trajk je ignorisan. Druge nedelje se krenulo sa propagandnom taktikom o isplati zarada, dobro savladanom retorikom o izdajnicima i stranim pla�enicima u prosvetnim redovima, direktorskim pretnjama �trajka�ima. U tre�oj sedmici sindikalci, ali samo dr�avni (nezavisni kod vlade nemaju legitimitet pregovara�a), udostojeni su pregovaranja sa poslodavcem i �vrstim stavom Vlade o pove�anju osnovne cene rada od deset posto. Ponuda je odbijena a, kako tvrde u Samostalnom sindikatu prosvetnih radnika Srbije, pregovori "nisu ni zavr�eni ni prekinuti". �trajk se nastavlja, za sada do ispunjenja zahteva.
"Dobili smo prvi deo januarske plate, dakle polovinu od 1695 dinara, koliko iznosi profesorska plata. U januaru smo dobili i polovinu regresa od 700 dinara za pro�lu godinu. Ispla�en nam je i topli obrok za �etiri meseca, do novembra pro�le godine od po 225 dinara mese�no. Kada smo pitali �ta je sa daljom isplatom toplog obroka, u Vladi nam je re�eno da se obratimo gradovima koji su po novom zakonu o lokalnoj samoupravi du�ni da nam ubudu�e pla�aju topli obrok. Naravno, oni nemaju para niti su to predvideli svojim bud�etima", ka�e za "Vreme" Miljko �ilasovi�, predsednik beogradskog sindikata prosvete, najavljuju�i nastavak �trajka koji se zasad svodi na skra�enje �asova na 30 minuta, ali i mogu�nost potpune obustave rada ukoliko vlada ne ispuni zahteve sindikata.
Ve� izlizana pri�a o siroma�noj �koli u kojoj nema gotovo ni�ega osim krede i table i nezadovoljnih u�itelja, nastavnika i profesora, poni�enih pre svega sopstvenim siroma�tvom, a potom i ozbiljnom dru�tvenom degradacijom profesije, ovih dana i bukvalno poprima obrise uni�tenja profesije, �kole i znanja, obrazovnog sistema, u kome se jo� jedino osnovni akteri � �aci i profesori � koliko toliko trude da ne pogube ba� sasvim me�usobne ionako sve krhkije veze.
IZGUBLJENA BUDU�NOST: Dana�nja generacija maturanata preturila je preko glave sve: od ratova do bede; pla�i se i pro�losti i budu�nosti. Nije imala mnogo sre�e ni sa �kolom. Nastava je u du�im intervalima prekidana vi�enedeljnim �trajkovima profesora, koji su se bunili iz istih razloga zbog kojih to i danas �ine. Bombardovanje zemlje ih je ko�talo nekoliko meseci odsustvovanja iz �kole. Nije ih mimoi�lo ni u�enje u sirotinjski hladnim u�ionicama zbog nedostatka uglja, nafte ili struje. Niti natrpani razredi od po 45 u�enika. Nisu ih mimoi�li ni droga, ni alkohol, ni pucnjave u �kolskim dvori�tima i u�ionicama, ni susreti s oja�enim vr�njacima izbeglicama.
Malo ko ovih dana uzima za ozbiljno ili pominje jo� traju�i protest maturanata beogradskih �kola, koji ovih dana protestuju u svojim �kolskim dvori�tima odbijaju�i da poha�aju nastavu. Tra�e ukidanje mature i najavljenog upisa na studije bez prijemnih ispita.
Gordana Nikoli�, psiholog u Petoj beogradskoj gimnaziji (vidi okvir), u protestu maturanata vidi revolt ve�i od polaganja mature: "U devetnaestoj godini se prvi put u �ivotu svode ra�uni: ko sam, �ta sam, podvla�i se crta dotada�njih uspeha i padova i razmi�lja se o budu�nosti. Kakva matura? Ovo je reakcija na totalno bezna�e i nemanje budu�nosti. Ko mo�e da pomisli da beogradski maturant nije u stanju da na maturskom ispitu prevede uz re�nik tekst sa engleskog jezika, da uradi pismeni rad iz srpskog i da gotovo formalno odbrani maturski rad. To je sme�no. U pitanju je opravdan revolt mladih ljudi koji nemaju osiguranu budu�nost."
Iako u okviru �kolskog dvori�ta, dodatne tenzije je ovih dana u nekim beogradskim �kolama izazvalo to �to su se protestu maturanata pridru�ili i mla�i srednjo�kolci, koji ba� nisu znali za�to nisu na �asovima, pa makar i skra�enim, ali su svejedno ostajali van u�ionica. Tek da izraze solidarnost sa uzorima iz "�etvrtog".
U svakom slu�aju, u �kolama je haos sve ve�i. Poput svojih nastavnika, i u�enici su bili podeljeni na one u dvori�tu i one u u�ionici. Ve� sviknuti na proteste svojih nastavnika zarad plata i ostalog, a suo�eni i sa bedom u sopstvenoj ku�i, u�enici uglavnom podr�avaju nastavnike u njihovim zahtevima. I tu sva�e i raskola nema.
"KADROVSKA OBNOVA": Ve� godinama �kola tiho prolazi kroz "kadrovsku obnovu" shodnu materijalnim mogu�nostima poslodavca i sve manjoj otpornosti profesora na bedu, poni�enja, uni�tavanje nekad presti�nog dru�tvenog statusa vi�e od 100.000 zaposlenih u prosveti Srbije. Ko god je mogao proteklih godina je iz �kole pobegao glavom bez obzira: u penziju u inostranstvo, u trgovinu, u sivu ekonomiju. Tako se de�ava da strani jezik u �koli predaju, na primer, nediplomirani studenti, �to je pre desetak godina bilo nezamislivo. I povr�nom analizom ko u �kolama danas radi, mo�e se videti da su na strani suprotnoj od �trajka�a uglavnom ljudi koji ba� nemaju izbora: omogu�eno im je da rade bez stru�nih kvalifikacija, i oni to jednostavno cene. Ceni to i poslodavac, srpska dr�ava koja ih je u prosveti i zaposlila bez odgovaraju�ih pedago�kih i stru�nih kvalifikacija.
Umesto ve�ih plata, dr�ava u dane �trajka u �kole, opet mimo propisa, sve �e��e �alje inspektore i nadzornike. Nije ba� jasno �ta bi oni trebalo da kontroli�u u �kolama u kojima je nastava na ivici pucanja, osim ako nisu deo mehanizma za zastra�ivanje. Sindikalni funkcioneri tvrde da je ovih dana pritisak direktora na profesore ogroman, a suspenzija nastavnika i sindikalnih aktivista u kraljeva�koj op�tini, na primer, dovela je do potpune obustave rada u desetak �kola.
U celoj ovoj pri�i roditelji su izgleda digli ruke od �kole. Zaobilaze je kad god mogu, kivni su i na dr�avu i na prosvetu. Sve u svemu, i oni poput �aka idu logikom � dajte mu dvojku i diplomu. A posle �emo da vidimo. Svoju liniju manjeg otpora iskazali su i pomirljivo��u sa odlukama prosvetnih vlasti o �kolama bez ponavlja�a i slabih ocena posle NATO bombardovanja.
Sporadi�na upozorenja da �kola ozbiljno ide nizbrdo zasad nikoga previ�e ne uzbu�uju. Ko god je dr�ao do �kole, a bio u prilici da ne�to u�ini za obrazovanje svoje dece, poslao ih je daleko odavde.
Branka Kaljevi�
