Policijski sindikat
Proterivanje politike
U Jugoslaviji je pravo sindikalnog organizovanja uskraćeno samo saveznoj policiji. Pored toga, ljudima iz crnogorske i savezne policije zabranjeni su štrajk i političko organizovanje. To ne važi za Srbiju
Srpski policajci, tačnije neki od
njih, odlučili su da učine nešto na oživljavanju zamrlih sindikalnih aktivnosti u
službi. Predsednik Sindikata radnika MUP-a Republike Srbije Slobodan Pajić, u javnosti
poznat po tome što je nedavno odbio da primi orden (o čemu je "Vreme" pisalo),
objašnjava o čemu je reč:
"Od početka devedesetih, kada je izvršena centralizacija MUP-a, sindikalna aktivnost u policiji praktično je svedena na nulu. Radnici MUP-a su nekoliko puta pokušali da se samoorganizuju kako bi animirali postojeću organizaciju, ali su sve inicijative propale: kolege su slate na Kosovo, doživljavale šikaniranja na radnom mestu, pretnje fizičkom silom, a neki su bili i premlaćivani. Sada smo procenili da je došlo vreme da ponovo izađemo u javnost sa našim zahtevima, jer verujemo da će ih većina radnika MUP-a i građana Srbije podržati."
ZAHTEVI: Šta traže članovi policijskog sindikata? Sudeći po Statutu i Programu, donetim još 1996. godine (koji u međuvremenu nije izgubio na aktuelnosti, naprotiv), traže bolju organizaciju rada, slobodu misli i izražavanja policajaca kada je reč o njihovom poslu, kontrolu rada na svim nivoima, zaštitu profesije od "uticaja bilo koje političke organizacije ili ličnosti kojim se rad organa dovodi u suprotnost sa važećim propisima", bolje životne i radne uslove...
"Totalnom centralizacijom MUP-a, opštinske i gradske vlasti izgubile su nadležnost nad organima bezbednosti na svojoj teritoriji, pošto su sva ovlašćenja koncentrisana u jednom centru, tačnije u vrhu ministarstva", kaže Slobodan Pajić. "Često se dešava da ne postoji nikakva komunikacija između lokalnih vlasti i lokalne policije. To je policiju otuđilo od građana, a poznato je da služba ne može uspešno da radi bez pomoći građanstva, što se najbolje videlo na Kosovu."
To nije sve. "Promenjeni su i odnosi: na rukovodeća mesta s vrha se postavljaju ljudi koji ponekad nemaju kvalifikacije za to", nastavlja Pajić. "Umesto obrazovanja, stručnosti, sposobnosti i iskustva, najvažniji kriterijum postala je – poslušnost. Dešava se da starešine namerno potiskuju obrazovane i sposobne ljude, gurajući ih, u strahu za sopstvene fotelje, na dužnosti i po dva stepena 'niže' u odnosu na njihove kvalifikacije. Radni sastanci svedeni su na minimum. Jure se brojke, broj rasvetljenih krivičnih dela, broj podnetih krivičnih i prekršajnih prijava... Insistira se na kvantitetu, ali to ide na uštrb kvaliteta: sudovi odbacuju sve više prijava pošto nisu profesionalno odrađene. Za to niko ne odgovara, čak ni statistika ne beleži broj odbačenih prijava. Tu je i problem prevelikog broja radnika: jedno vreme, tokom devedesetih, kurs za policajce je sa šest bio skraćen na dva meseca, čime se gubi mogućnost selekcije i dobija nedovoljno stručan kadar. To narušava ugled službe, što se najbolje vidi iz događaja u 'Interkontinentalu'. Po mom mišljenju, to što su osumnjičeni za ubistvo brzo pohvatani važno je koliko i činjenica da su od njih trojice dvojica policajci. To je sramota za službu."
Sagovornik "Vremena" ukazuje i na pitanje kontrole:
"U SUP-u Beograd, na primer, postoji Odeljenje za kontrolu zakonitosti, ali ono reaguje samo u slučaju kada građanin traži zaštitu svojih prava, ili kada se naredi kontrola rada policajaca. Kontrola se, međutim, ne sprovodi kada načelnik SUP-a i ostale starešine krše prava radnika donoseći rešenja bez zakonskih osnova."
Policajci okupljeni u Sindikatu radnika MUP-a još traže za svoj sindikat veći uticaj u donošenju zakona i propisa, naročito kada je reč o radu policije. Zalažu se za pravo da štrajkuju, ukoliko se time "ne ugrožavaju rad MUP-a, bezbednost Republike Srbije, prava i bezbednost građana". Osim toga, zahtevaju strogu depolitizaciju, odnosno zabranu pripadnicima službe da se učlanjuju u političke stranke.
ISKUSTVA: O iskustvima nekih uređenih zemalja u vezi sa sindikalnim i političkim angažovanjem policajaca za "Vreme" govori dr Budimir Babović, član Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji i nekadašnji potpredsednik Interpola za Evropu:
"U Kanadi je, na primer, sindikalno organizovanje zabranjeno u saveznoj policiji, ali ne i u provincijskim policijama. Tu je sindikat veoma snažan, ne samo kada je reč o ugovaranju uslova rada već ima i značajnu ulogu kao jedna od institucija kontrole policije. U Engleskoj takođe postoji sindikalna organizacija, ali uz striktnu hijerarhijsku podelu, pri čemu je 'gornja grupa' obavezan partner kojeg vlasti konsultuju o svim pitanjima u vezi s policijom. U Francuskoj, gde je, kao i kod nas, na snazi takozvani kontinentalni pravni sistem, deluje više sindikata, pri čemu su prokomunistički i prosocijalistički najjači. Oni se na različit način inplantiraju u policijske strukture: jedni su uticajniji u višim rangovima policijske hijerarhije, drugi u nižim."
U Jugoslaviji je pravo sindikalnog organizovanja uskraćeno samo saveznoj policiji. Pored toga, ljudima iz crnogorske i savezne policije zabranjeni su štrajk i političko organizovanje. To ne važi za Srbiju, što dr Babović smatra logičnim, pošto bi uskraćivanje prava učlanjivanja u političke stranke pogodilo samo vladajuću stranku, odnosno vladajuću koaliciju:
"Oktobra 1997. godine, na Međunarodnoj konferenciji o nadzoru rada policije, vođena je rasprava oko pitanja zabrane učlanjivanja policajaca u političke partije. Više učesnika osnovano mi je zamerilo što sam takav predlog formulisao u nacrtu etičkog kodeksa jugoslovenske policije. Kanađanin Džon Vestvud rekao je da je to atak na građanska prava 'onih koji su izabrani da budu policajci a ne političari ili vodoinstalateri', a Ištvan Sikinger je naglasio da je sindikat mađarske policije izneo pred Evropski sud za ljudska prava odredbu mađarskog ustava kojom se policajcima zabranjuje učlanjivanje u političke partije i učešće u političkim aktivnostima. Moje je mišljenje da krucijalni problem u vezi s ulogom policije, naročito u Srbiji, leži u pitanju kako prevazići situaciju u kojoj vladajuća partija zadržava isključivu kontrolu nad policijom. Čini se da bi onemogućavanje vladajuće partije da u policijskim prostorijama ističe svoje plakate i slike svojih lidera u ovoj fazi bilo korisnije za demokratiju od uzaludnog pokušaja da se to pravo proširi i na druge partije."
Slobodan Pajić tvrdi da Program i Statut Sindikata radnika MUP-a trenutno podržava oko pet hiljada radnika MUP-a. Da li baš svih ostalih 145.000 (procena dr Babovića) uživa u Njegovom milom liku koji ih strogo ali pravedno posmatra sa zidova načelničkih kancelarija, veliko je pitanje.
Uroš Komlenović
