Policijski sindikat
Proterivanje politike
U Jugoslaviji je pravo sindikalnog organizovanja uskra�eno samo saveznoj policiji. Pored toga, ljudima iz crnogorske i savezne policije zabranjeni su �trajk i politi�ko organizovanje. To ne va�i za Srbiju
Srpski policajci, ta�nije neki od
njih, odlu�ili su da u�ine ne�to na o�ivljavanju zamrlih sindikalnih aktivnosti u
slu�bi. Predsednik Sindikata radnika MUP-a Republike Srbije Slobodan Paji�, u javnosti
poznat po tome �to je nedavno odbio da primi orden (o �emu je "Vreme" pisalo),
obja�njava o �emu je re�:
"Od po�etka devedesetih, kada je izvr�ena centralizacija MUP-a, sindikalna aktivnost u policiji prakti�no je svedena na nulu. Radnici MUP-a su nekoliko puta poku�ali da se samoorganizuju kako bi animirali postoje�u organizaciju, ali su sve inicijative propale: kolege su slate na Kosovo, do�ivljavale �ikaniranja na radnom mestu, pretnje fizi�kom silom, a neki su bili i premla�ivani. Sada smo procenili da je do�lo vreme da ponovo iza�emo u javnost sa na�im zahtevima, jer verujemo da �e ih ve�ina radnika MUP-a i gra�ana Srbije podr�ati."
ZAHTEVI: �ta tra�e �lanovi policijskog sindikata? Sude�i po Statutu i Programu, donetim jo� 1996. godine (koji u me�uvremenu nije izgubio na aktuelnosti, naprotiv), tra�e bolju organizaciju rada, slobodu misli i izra�avanja policajaca kada je re� o njihovom poslu, kontrolu rada na svim nivoima, za�titu profesije od "uticaja bilo koje politi�ke organizacije ili li�nosti kojim se rad organa dovodi u suprotnost sa va�e�im propisima", bolje �ivotne i radne uslove...
"Totalnom centralizacijom MUP-a, op�tinske i gradske vlasti izgubile su nadle�nost nad organima bezbednosti na svojoj teritoriji, po�to su sva ovla��enja koncentrisana u jednom centru, ta�nije u vrhu ministarstva", ka�e Slobodan Paji�. "�esto se de�ava da ne postoji nikakva komunikacija izme�u lokalnih vlasti i lokalne policije. To je policiju otu�ilo od gra�ana, a poznato je da slu�ba ne mo�e uspe�no da radi bez pomo�i gra�anstva, �to se najbolje videlo na Kosovu."
To nije sve. "Promenjeni su i odnosi: na rukovode�a mesta s vrha se postavljaju ljudi koji ponekad nemaju kvalifikacije za to", nastavlja Paji�. "Umesto obrazovanja, stru�nosti, sposobnosti i iskustva, najva�niji kriterijum postala je � poslu�nost. De�ava se da stare�ine namerno potiskuju obrazovane i sposobne ljude, guraju�i ih, u strahu za sopstvene fotelje, na du�nosti i po dva stepena 'ni�e' u odnosu na njihove kvalifikacije. Radni sastanci svedeni su na minimum. Jure se brojke, broj rasvetljenih krivi�nih dela, broj podnetih krivi�nih i prekr�ajnih prijava... Insistira se na kvantitetu, ali to ide na u�trb kvaliteta: sudovi odbacuju sve vi�e prijava po�to nisu profesionalno odra�ene. Za to niko ne odgovara, �ak ni statistika ne bele�i broj odba�enih prijava. Tu je i problem prevelikog broja radnika: jedno vreme, tokom devedesetih, kurs za policajce je sa �est bio skra�en na dva meseca, �ime se gubi mogu�nost selekcije i dobija nedovoljno stru�an kadar. To naru�ava ugled slu�be, �to se najbolje vidi iz doga�aja u 'Interkontinentalu'. Po mom mi�ljenju, to �to su osumnji�eni za ubistvo brzo pohvatani va�no je koliko i �injenica da su od njih trojice dvojica policajci. To je sramota za slu�bu."
Sagovornik "Vremena" ukazuje i na pitanje kontrole:
"U SUP-u Beograd, na primer, postoji Odeljenje za kontrolu zakonitosti, ali ono reaguje samo u slu�aju kada gra�anin tra�i za�titu svojih prava, ili kada se naredi kontrola rada policajaca. Kontrola se, me�utim, ne sprovodi kada na�elnik SUP-a i ostale stare�ine kr�e prava radnika donose�i re�enja bez zakonskih osnova."
Policajci okupljeni u Sindikatu radnika MUP-a jo� tra�e za svoj sindikat ve�i uticaj u dono�enju zakona i propisa, naro�ito kada je re� o radu policije. Zala�u se za pravo da �trajkuju, ukoliko se time "ne ugro�avaju rad MUP-a, bezbednost Republike Srbije, prava i bezbednost gra�ana". Osim toga, zahtevaju strogu depolitizaciju, odnosno zabranu pripadnicima slu�be da se u�lanjuju u politi�ke stranke.
ISKUSTVA: O iskustvima nekih ure�enih zemalja u vezi sa sindikalnim i politi�kim anga�ovanjem policajaca za "Vreme" govori dr Budimir Babovi�, �lan Foruma za me�unarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji i nekada�nji potpredsednik Interpola za Evropu:
"U Kanadi je, na primer, sindikalno organizovanje zabranjeno u saveznoj policiji, ali ne i u provincijskim policijama. Tu je sindikat veoma sna�an, ne samo kada je re� o ugovaranju uslova rada ve� ima i zna�ajnu ulogu kao jedna od institucija kontrole policije. U Engleskoj tako�e postoji sindikalna organizacija, ali uz striktnu hijerarhijsku podelu, pri �emu je 'gornja grupa' obavezan partner kojeg vlasti konsultuju o svim pitanjima u vezi s policijom. U Francuskoj, gde je, kao i kod nas, na snazi takozvani kontinentalni pravni sistem, deluje vi�e sindikata, pri �emu su prokomunisti�ki i prosocijalisti�ki najja�i. Oni se na razli�it na�in inplantiraju u policijske strukture: jedni su uticajniji u vi�im rangovima policijske hijerarhije, drugi u ni�im."
U Jugoslaviji je pravo sindikalnog organizovanja uskra�eno samo saveznoj policiji. Pored toga, ljudima iz crnogorske i savezne policije zabranjeni su �trajk i politi�ko organizovanje. To ne va�i za Srbiju, �to dr Babovi� smatra logi�nim, po�to bi uskra�ivanje prava u�lanjivanja u politi�ke stranke pogodilo samo vladaju�u stranku, odnosno vladaju�u koaliciju:
"Oktobra 1997. godine, na Me�unarodnoj konferenciji o nadzoru rada policije, vo�ena je rasprava oko pitanja zabrane u�lanjivanja policajaca u politi�ke partije. Vi�e u�esnika osnovano mi je zamerilo �to sam takav predlog formulisao u nacrtu eti�kog kodeksa jugoslovenske policije. Kana�anin D�on Vestvud rekao je da je to atak na gra�anska prava 'onih koji su izabrani da budu policajci a ne politi�ari ili vodoinstalateri', a I�tvan Sikinger je naglasio da je sindikat ma�arske policije izneo pred Evropski sud za ljudska prava odredbu ma�arskog ustava kojom se policajcima zabranjuje u�lanjivanje u politi�ke partije i u�e��e u politi�kim aktivnostima. Moje je mi�ljenje da krucijalni problem u vezi s ulogom policije, naro�ito u Srbiji, le�i u pitanju kako prevazi�i situaciju u kojoj vladaju�a partija zadr�ava isklju�ivu kontrolu nad policijom. �ini se da bi onemogu�avanje vladaju�e partije da u policijskim prostorijama isti�e svoje plakate i slike svojih lidera u ovoj fazi bilo korisnije za demokratiju od uzaludnog poku�aja da se to pravo pro�iri i na druge partije."
Slobodan Paji� tvrdi da Program i Statut Sindikata radnika MUP-a trenutno podr�ava oko pet hiljada radnika MUP-a. Da li ba� svih ostalih 145.000 (procena dr Babovi�a) u�iva u Njegovom milom liku koji ih strogo ali pravedno posmatra sa zidova na�elni�kih kancelarija, veliko je pitanje.
Uro� Komlenovi�
