Knjige: "Aleksandrida"
Zajedni�ki san
Vladimir Pi�talo, koji podrazumeva da je sada�njost magla koja krije �itav vek, mirno je nastavio da ispisuje svoje stranice, s tim �to mu se junak ne zove vi�e Korto Malteze, na primer, nego Aleksandar Veliki
Onaj Vladimir Pi�talo koji je
objavio knjige proze "Slikovnica" (1981), "Manifesti" (1986),
"No�i" (1986), "Korto Malteze" (1987), pa i, posle izvesnih
nedoumica, "Kraj Veka" (1990) i koji �ivi u Srbiji � sasvim prirodno
nastavlja svoj pripoveda�ki opus pri�om o Aleksandru Velikom, "Aleksandrida"
("Stubovi kulture", Beograd, 1999.). Onaj Vladimir Pi�talo koji nam je tako
dobro poznat po knjigama pri�a "Vitra� u se�anju" (1994) i "Pri�e iz
celog sveta" (1997), koji �ivi i radi u Americi, nije mogao da napi�e
"Aleksandridu" � mogao je samo da je neplanirano (?) sanja...
Onaj prvi Vladimir Pi�talo, koji podrazumeva da je sada�njost magla koja krije �itav vek, odnosno da je stvarnost ruda iz koje se ispiranjem dobija san, sasvim mirno je nastavio da ispisuje svoje stranice, s tim �to mu se junak ne zove vi�e Korto Malteze, na primer, nego, na primer, Aleksandar Veliki; za�to da ne, nije li Aleksandar li�nost ve�a od samog �ivota, nije li putovao do kraja poznatog sveta, nije li fatalisti�ki heroj koji veruje u sudbinu, nije li ujedinjavao filozofiju Istoka i Zapada, nije li umro mlad i "oti�ao u legendu"? �ta mari �to je Korto Malteze samo fiktivni strip junak a Aleksandar, ka�u, stvarni �ovek koji je, jednom, �iveo... I sam Pi�talo ne krije ove veze, ali one nisu presudne � bitan je postupak. Ukoliko se, tako smelo, odlu�io da isplete svoje pau�inasto prozno tkivo "prepisuju�i" strip koji je samo jedan od mogu�ih prepisa �ivota, za�to ne bi mogao, slobodno i suvereno, da "prepi�e" ne �ivotopis Aleksandra �oveka nego Aleksandra junaka mnogobrojnih verzija jednog te istog romana, Romana o Aleksandru (prvobitna gr�ka verzija pretrpela je mnogobrojne izmene/prerade jo� u helenisti�ko doba, a u vizantijskoj knji�evnosti poprima hristijanizovani vid i ulazi u knji�evnosti slovenskih naroda)?
OBLI�JA SIMBOLA: U redu, ovaj Pi�talo, koji sa sigurno��u zna da spoji potrebe samog dela i potrebe sopstvenog pripoveda�kog postupka, zna kako da iza�e na kraj sa izazovom: (nova) "Aleksandrida" jeste retorizovana u onoj meri u kojoj je to nu�no, pa tako, poznaju�i od ranije gra�u, mo�emo da u�ivamo u melodiji koja nam kazuje o mogu�im tehnikama bese�enja i onim idealnim efektima (pa zar nije Pi�talo u "Manifestima" rekao i ovo: "Radnja je jelka na koju pisac ve�a ukrase"?) bitnim za oblikovanje proznog izraza. Ona je, treba naglasiti, vi�e tragi�ka nego �to je dramska, ali i vi�e transparentna nego �to je katarzi�na (kako se ono zva�e prva Pi�talova knjiga? "Slikovnica", ukoliko se ne varam). Te�ko je, zaista, da ovi, beskrajno literarizovani likovi, koji su poprimili definitivna obli�ja Simbola, a ne Ljudi, mogu da deluju poput strasnih li�nosti sposobnih da pate, vole, smeju se ili umiru. �ak i "neukrotiva sujeta", koja izaziva tragi�an nesporazum koji dovodi do smrti prijatelja, mo�e da izgleda samo kao retori�ka figura u muzeju uznesenih vo�tanih figura dalekih od svake stvarnosti. Ovaj Pi�talo, o kome sada govorimo, nudi lep i izbru�en dijamant, ali postoji mogu�nost da ekspert, dobrim okom, ipak primeti da je u pitanju la�ni dijamant ili, kada to prevedemo na oblast kojom se bavimo, tekst, prepis prepisa. Naravno, u poeti�kom putu ovog Pi�tala "Aleksandrida" zauzima svoje prirodno mesto i predstavlja prirodan sled. Roman o Aleksandru, zasnovan na romanima o Aleksandru, za�to da ne?
U�ITAVANJE: Onaj drugi Pi�talo, koji je tako dobro osmotrio i analizirao stvarnost u knjigama "Vitra� u se�anju" i "Pri�ama iz celog sveta", bez obzira na to koliko ta stvarnost, navodno, bila skrivena ili nedostupna u magli istorije i (individualne) percepcije, mogao je da pi�e o ovoj pri�i koja je oti�la u Aziju sa helenskom vojskom i vratila se u Evropu sa krsta�ima, ali bi tada rezultat trebalo da bude druga�iji. Na stranu prelepi jezik sa lucidnim opisima u kojima se metafora na pravi na�in vra�a na puteve divnog, starinskog pore�enja � "re�i su sipino mastilo za namere strasti" ili ona jo� lep�a u svojoj jednostavnosti i prividnoj obi�nosti: "usna je pukla kao nar" � ili onim lucidnim obrtima za koje su sposobni samo majstori jezika ("Filozof je u�io Aleksandra sve dok de�ak nije zamrzeo njega, a zavoleo filozofiju i lekarstvo"), dobijeni rezultat trebalo bi vi�e da nalikuje na pri�e utemeljene u istoriju, sa �ivim junacima koji nas podse�aju na sopstvene tragi�ne ili uzvi�ene scene koje se de�avaju gotovo svaki dan. Ili da jednostavno nalikuje na romansiranu biografiju kojoj nije strano bavljenje i obi�nim okolnostima �ivota. Da li bi to moglo da li�i na moderne biografije koje se tako masovno pi�u u Engleskoj, na primer, ili na neku pri�u iz Borhesove istorije be��a��a, svejedno. Na sre�u, �itaoci ne mogu naknadno intervenisati u tekstu koji je tako postojano utemeljen, i trebalo bi odbaciti sve apsurdne teorije o tome "kako je trebalo"... Ali, to nas prisiljava da po�emo drugim putem. Kako mislimo � �to je opet spekulativno i naknadno, verovatno i pogre�no u�itavanje � da ovaj drugi Pi�talo ne bi mogao da napi�e "Aleksandridu" kakva je pred nama, moramo prona�i najbezbolniju varijantu i zaklju�iti: ovaj drugi Pi�talo je "Aleksandridu" sanjao! Mo�e li individualni, li�ni san da postane i kolektivni, bilo bi pitanje na mestu, ali gubi smisao u ovoj konkretnoj situaciji: pri�a o Aleksandru ve� jeste arhetip, neporecivi deo kolektivnog sna, a Pi�talova poetizovana interpretacija jo� je jedno imenovanje koje, i pored niza drugih, pa i uprkos tome, nalazi svoje mesto.
IGRA: Li�no vi�e volim onog prvog Pi�tala, istovremeno vi�e po�tujem i cenim pripoveda�ki rad onog drugog Pi�tala, ali i moram da priznam da su i ova postavljena hipoteti�ka pitanja zapravo samo retori�ka igra. U skladu s tim, prise�am se da je Pi�talo nedavno citirao Pitagoru: "Bogovi �ive izme�u svetova." Ni mi, �itaoci, a ni Pi�talo, pisac, na �alost ili na sre�u, ne mo�emo da pola�emo pravo na bo�anske prerogative, ali mo�emo bar da se poigramo i na tren zaboravimo na oporu stvarnost. Ukoliko, dakle, smatrate da knji�evnost mora da deluje na pomenutu stvarnost, da je menja ili bar detektuje sa obe�anjem koristi u budu�im opsesivnim situacijama u koje nas odvodi �ivot, te�ko da �ete prona�i smisao ponovnog retori�kog ispisivanja ne�ega �to je toliko puta zapisano. Ukoliko volite lepotu jezika, slika i slaganje (poznatih) doga�aja u novi �areni pazl, estetski do�ivljaj mo�e da nadma�i mogu�e sumnje i da Pi�talovu novu knjigu "Aleksandrida" priklju�i onim lepim, a �esto nekorisnim, delima kakve mogu biti i lepe slike koje ve�amo po zidovima svojih stanova, u�ivaju�i u njima, onda kada se, i ukoliko, setimo da ih pogledamo.
�or�e Pisarev
