Slike iz sna
Pravu umetnost retko sre�emo,
jer ona je daleko od svakodnevne stvarnosti. Danas je to izvesnije vi�e nego ikada, jer
stvarnost je postala ubrzana, pragmati�na i bez svesti o do�ivljajima i saznanjima
onostranog i te�ko izrecivog. Sile "�ivota bez sna" su istisnule iluzije,
magiju, umetnost "prohujalog vremena".
Tajna baleta "�izela" je duboka, jer i ako je pro�lo vi�e od 159 godina od prvog izvo�enja ovog najlep�eg romanti�nog baleta u sezoni 1841/42. u Parizu, njega i dalje izvode �irom sveta, kako "beli" tako i "crni" baletski umetnici. �esto nazivan i "Vile", balet "�izela" je poezija igre i muzike, ali i religija, svojevrsna vera u nadzemaljski svet vila, misti�nog putovanja ka nedovr�enom svetu beskraja, �e�nji za besmrtno��u... Gledaocima "�izela" donosi uzbu�enja okultne seanse-misterije.
Samo odabrane i izuzetne balerine, koje poseduju od Boga dar za stil vilinske magije igre, koji se ne mo�e "uve�bati", ostaju trajno zabele�ene u uspomenama, se�anjima i hronikama istorije. Takva je bila Kadrija Amirova, u liku �izele (19.II) i Mirte � kraljice vila (17.II). Filigranske figure, Amirova je balerina koja sjedinjuje nadzemaljsko sa dramskom snagom. Visokih skokova, be�umnih koraka na vrhovima prstiju, lepr�ala je na valovima magle i mese�ine, kao privi�enje lepote, nedostupne, nestvarne i ba� zato po�eljne. Scenu ludila i smrti od ljubavi prema grofu izvela je tako potresno i "stvarno" da je jedan deo op�injene (�enske) publike tiho plakao po spu�tanju zavese prvog �ina...
Sna�an i dugotrajan aplauz pratio je i igru Dmitrija Zababurina u liku grofa Albrehta (17.II i 19.II). Kao umetnik studioznog i nadahnutog prilaza gra�enju lika, sa blje�tavom tehnikom (neverovatno visoki skokovi, sigurne i vi�ebrojne piruete zarivene u jednu ta�ku) izrazio je romanti�arsko ose�anje �e�nje, patnje i unutra�nje praznine koje ga proganja, jer sve �to je �eleo bilo je da uhvati svoj san.
Tatjana �ernobrovkina, kao �izela (17.II) ostvarila je kompleksan lik, ali bez izrazitije individualnosti. Scena ludila u prvom �inu bila je "odli�na", ali nas je ipak podsetila na dobro prepisan tekst sa table ruske �kole. U drugom �inu, �ernobrovkina je vi�e dala od sebe, unose�i vi�e lirizma i ose�ajnosti, �to je publika osetila i pozdravila ovacijama i freneti�nim aplauzom.
Sve u svemu, Direkcija baleta i diregent Angel �urev, koji je ovog puta vodio "poslu�niji" orkestar i bio u finkciji igre na sceni, anga�ovanjem gostiju iz Baleta muzi�kog teatra u Moskvi, pokazali su da se "stvar" ipak kre�e.
Irena Kre�i�
Nagra�ena "Magnolia"
Film
"Magnolia" ameri�kog reditelja Pola Tomasa Andersona sa Tomom Kruzom u glavnoj
ulozi, osvojio je ju�e "Zlatnog medveda" na 50. Berlinskom filmskom festivalu,
�ija je predsednica �irija kineska glumica Gong Li.
"Sebrnog medveda", odnosno Gran pri �irija osvojio je kineski film "Wo de fu quin mu quin" �anga Jimua. Taj film je osvojio i nagradu ekumenskog �irija. "Srebrnog medveda" za najbolju mu�ku ulogu dobio je Denzel Va�ington za film "The Hurricane" ameri�kog re�isera Normana D�uisona, a nagradu za najbolju glumicu dobile su Bibijana Beglau i Na�a Uhl za film "Die stille nach dem schuss" nema�kog reditelja Folkera �lendorfa.
Nagradu za re�iju "Srebrnog medveda" dobio je ameri�ki reditelj Milo� Forman za film "Man on the moon", a "Srebrnog medveda" kao nagradu �irija dobio je nema�ki reditelj Vim Venders za film "The Million Dollar Hotel". "Srebrnog medveda" za izvanredno izvo�enje dobili su glumci u filmu "Paradiso-Sieben tage mit sieben frauen" nema�kog reditelja Rudolfa Tomea. Nagrada "Plavi an�eo" za najbolji evropski film dodeljena je filmu "Die stille nach dem schuss" �lendorfa. Nagradu Alfred Bauer, koja nosi ime po osniva�u festivala, dodeljena je Japancu Akiri Ogati za film "Dokuirut Shonen ga�houdan". "Zlatnog medveda" za najbolji kratkometra�ni film osvojio je francuski film "Hommage a Alfred Zepetit" �ana Ruseloa, a "Srebrnog medveda" (nagradu kritike) film "Media", �e�kog reditelja Pavela Kutskog. Nagradu Me�unarodnog udru�enja kritike (FIPRESCI) osvojio je film "La Chambre des magiciennes" Kloda Milera. Nagradu za �ivotno delo dobila je francuska glumica �ana Moro. Ovogodi�nji Berlinski filmski festival je trajao od 9. do 20. februara, a u konkurenciji za nagrade je bilo 21 filmsko ostvarenje.
R.K.
