Teheran
Reforme
Toliki broj Iranaca po�eleo je
da zaokru�i glasa�ke listi�e na izborima odr�anim 19. februara da su bira�ka mesta
ostala otvorena i nekoliko sati du�e. Veliki odaziv na izbore trebalo bi da ozna�i
pobedu politi�ke opcije liberalnog predsednika Mohameda Hatamija nad konzervativnim
verskim rukovodstvom koje zemljom upravlja ve� vi�e od dve decenije. Gra�ani su birali
izme�u vi�e od 5000 kandidata u trci za 290 poslani�kih mesta, koliko broji Med�ilis,
� iranski parlament. Kako bira�ko telo broji vi�e od 38 miliona glasa�a, a glasovi se
broje bez upotrebe kompjutera, Ministarstvo unutra�njih poslova upozorava da �e se pravi
rezultati saznati tek za oko tri nedelje. Ipak, ve� se mogu �uti i neke zvani�ne
procene. Husein Valeh, glavni politi�ki savetnik predsednika Hatamija procenjuje da su
reformisti ve� osvojili 73 odsto mesta, a da �e u drugom krugu u aprilu pobeda biti jo�
ubedljivija. Potvrdu izbornog uspeha analiti�ari tra�e najvi�e u masovnom odazivu, jer
je preko polovine iranskog stanovni�tva mla�e od 25 godina. Upravo je to deo bira�kog
tela na koje su ra�unale reformske snage, jer je prvenstveno mla�a generacija Iranaca
naro�ito zainteresovana da ima vi�e slobode u odlu�ivanju �ta �e obu�i, �itati u
novinama ili gledati na televiziji, dakle o segmentima �ivota koji su sada pod strogom
kontrolom verskih vlasti. Drugi su, pak, skepti�niji, jer se veliki odaziv mo�e
tuma�iti i �injenicom da verske vlasti izlazak na glasanje smatraju verskom du�no��u.
Mnogi su na izbore iza�li i da bi im se u li�ne karte udario pe�at da su glasali, dakle
iz straha od represije. Strah je o�it, jer mnogi glasa�i ne �ele da razgovaraju sa
stranim novinarima. Na ovaj korak odva�i se tek poneki pristalica predsednika Hatamija,
ali uslov je uvek da im se ne pominje ime. �Problemi bi mogli nastati ako Hatamijeva
pobeda bude previ�e ubedljiva�, ka�e za �Njujork tajms� anonimni sagovornik.
�Radije bih da se borbe vode u Parlamentu nego na ulicama Teherana.� Me�utim, �ak i
da reformisti osvoje ve�inu u parlamentu, njihov uticaj �e biti prili�no ograni�en.
Ustav daje najve�a ovla��enja vrhovnom verskom poglavaru, koji diktira spoljnu
politiku, vojnu doktrinu i verska pitanja. Valeh tvrdi da je svim reformistima, bez obzira
na me�usobne razlike, zajedni�ki slede�i cilj: da ostanu ujedinjeni protiv islamskog
totalitarizma. "Iran �e ostati islamska republika, ali �e se prilike zna�ajno
promeniti�, ka�e Valeh. Po njegovim re�ima, predsednik je zacrtao da ukine sve
nelegalne institucije, poput moralne policije i verskih sudova. To bi za
osamnaestogodi�nju Zandi i njene vr�njake zna�ilo da se mladi sa svojim verenicima
slobodno �etaju parkom, bez straha da �e ih uhapsiti moralna policija. Iranci tek treba
da osvoje slobode koje se u drugim zemljama do�ivljavaju kao ve� date.
Va�ington
FBI u Evropi
U poku�aju da se suprotstavi
rastu�em organizovanom kriminalu iz Rusije, FBI je odlu�io da po prvi put otvori
zvani�nu kancelariju van granica SAD. Sedi�te �e biti u Budimpe�ti za koju se veruje
da krije veliki broj mafija�a iz biv�eg Sovjetskog Saveza. Tomas Fuentes, �ef odeljenja
FBI-ja za borbu protiv organizovanog kriminala, tvrdi da �e kancelarija u Budimpe�ti
imati prvorazredne operativce. Ma�arske vlasti i same su zatra�ile pomo� od ameri�ke
vlade u borbi za suzbijanje delovanja ruskih mafija�a kojima je sedi�te u Budimpe�ti.
No, ovo je prvi slu�aj u istoriji �pijuna�e i kriminalistike da jedna zemlja dozvoli
stranoj dr�avi da na njenom tlu otvori kancelarije ovakve prirode. Agenti FBI-ja ima�e
pravo da nose oru�je i da u saradnji sa ma�arskim kolegama hapse osumnji�ene. FBI �e
tako�e imati glavnu re� u kadrovskoj politici ma�arskih agenata zadu�enih za istragu
protiv organizovanog kriminala. Kako pi�e �Njujork tajms�, FBI je oduvek imao agente
u redovima diplomatskog kora, a ponekad bi agenti bili slati u specijalne jednokratne
misije u druge zemlje. Otvaranje kancelarije, me�utim, �in je bez presedana. Ipak, dosta
je onih koji strahuju da bi eventualni oru�ani obra�uni izme�u agenata FBI-ja i
mafija�a na stranom tlu mogli da prerastu u ozbiljniji me�unarodni sukob. I na
ma�arskoj strani postoji skepsa jer �e mnoge druge informacije, ne direktno vezane za
organizovani kriminal, postati dostupne preko ovakve kancelarije jednoj stranoj agenturi.
Ameri�ki zvani�nici, me�utim, tvrde da bi, ukoliko se rad kancelarije u Budimpe�ti
poka�e uspe�nim, sli�ni biroi mogli da se otvore i u drugim zemljama koje kubure sa
organizovanim kriminalom, kao �to su Nigerija, Ju�noafri�ka Republika ili balti�ke
zemlje. Ruski mafija� koji je me�u prvima vi�en da se na�e na udaru tima iz
Budimpe�te jeste Sejmon Mogiljevi�, koji operi�e u glavnom gradu Ma�arske ve� vi�e
od deset godina. On je nedavno doveden u vezu sa skandalima oko pranja para u koje je
ume�ana i njujor�ka banka.
Priredila D. Anastasijevi�
